أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، - وَهُوَ ابْنُ الْمُبَارَكِ - عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ مَالِكِ بْنِ عُرْفُطَةَ، عَنْ عَبْدِ خَيْرٍ، عَنْ عَلِيٍّ، رضى الله عنه أَنَّهُ أُتِيَ بِكُرْسِيٍّ فَقَعَدَ عَلَيْهِ ثُمَّ دَعَا بِتَوْرٍ فِيهِ مَاءٌ فَكَفَأَ عَلَى يَدَيْهٍ ثَلاَثًا ثُمَّ مَضْمَضَ وَاسْتَنْشَقَ بِكَفٍّ وَاحِدٍ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ وَغَسَلَ وَجْهَهُ ثَلاَثًا وَغَسَلَ ذِرَاعَيْهِ ثَلاَثًا ثَلاَثًا وَأَخَذَ مِنَ الْمَاءِ فَمَسَحَ بِرَأْسِهِ - وَأَشَارَ شُعْبَةُ مَرَّةً مِنْ نَاصِيَتِهِ إِلَى مُؤَخَّرِ رَأْسِهِ - ثُمَّ قَالَ - لاَ أَدْرِي أَرَدَّهُمَا أَمْ لاَ - وَغَسَلَ رِجْلَيْهِ ثَلاَثًا ثَلاَثًا ثُمَّ قَالَ مَنْ سَرَّهُ أَنْ يَنْظُرَ إِلَى طُهُورِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَهَذَا طُهُورُهُ . وَقَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ هَذَا خَطَأٌ وَالصَّوَابُ خَالِدُ بْنُ عَلْقَمَةَ لَيْسَ مَالِكَ بْنَ عُرْفُطَةَ .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллаҳ — у Ибн ал-Муборак — хабар берди, Шуъбадан, у Молик ибн Урфутадан, у Абду Хайрдан, у Али (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), унга бир курси келтирилди ва у унга ўтирди. Сўнг ичида суви бор бир косани чақириб, қўлларига уч марта (сув) қуйди. Сўнг бир кафти билан оғзини чайди ва бурнига уч марта сув тортди. Юзини уч марта ювди, икки билагини уч мартадан ювди ва сувдан олиб бошини маш қилди — Шуъба бир мартада (қўлини) пешонасидан бошининг орқасига (юргизганини) ишора қилди — сўнг деди: «Билмадим, қўлларини қайтардими ёки йўқми.» Икки оёғини уч мартадан ювди. Сўнг деди: «Кимни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг таҳоратига қараш хурсанд қилса, мана бу унинг таҳоратидир.» Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: «Бу хатодир, тўғриси Холид ибн Алқамадир, Молик ибн Урфута эмас.»