أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ عَوْفٍ، عَنْ أَبِي رَجَاءٍ، قَالَ سَمِعْتُ عِمْرَانَ بْنَ حُصَيْنٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَأَى رَجُلاً مُعْتَزِلاً لَمْ يُصَلِّ مَعَ الْقَوْمِ فَقَالَ " يَا فُلاَنُ مَا مَنَعَكَ أَنْ تُصَلِّيَ مَعَ الْقَوْمِ " . فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَصَابَتْنِي جَنَابَةٌ وَلاَ مَاءَ . قَالَ " عَلَيْكَ بِالصَّعِيدِ فَإِنَّهُ يَكْفِيكَ " .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллаҳ, Авфдан, у Абу Ражодан ривоят қилди, у деди: мен Имрон ибн Ҳусайнни (шундай деяётганини) эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кишини четда туриб, одамлар билан намоз ўқимаганини кўрдилар ва: «Эй фалончи, сени одамлар билан намоз ўқишдан нима тўсди?» дедилар. У: «Эй Расулуллаҳ, менга жанобат етди, сув эса йўқ,» деди. (Расулуллаҳ): «Сенга тупроқ лозим, чунки у сенга кифоя қилади,» дедилар.