أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا بَهْزٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا الْحَكَمُ، عَنْ ذَرٍّ، عَنِ ابْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَجُلاً، سَأَلَ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ عَنِ التَّيَمُّمِ، فَلَمْ يَدْرِ مَا يَقُولُ فَقَالَ عَمَّارٌ أَتَذْكُرُ حَيْثُ كُنَّا فِي سَرِيَّةٍ فَأَجْنَبْتُ فَتَمَعَّكْتُ فِي التُّرَابِ فَأَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " إِنَّمَا يَكْفِيكَ هَكَذَا " . وَضَرَبَ شُعْبَةُ بِيَدَيْهِ عَلَى رُكْبَتَيْهِ وَنَفَخَ فِي يَدَيْهِ وَمَسَحَ بِهِمَا وَجْهَهُ وَكَفَّيْهِ مَرَّةً وَاحِدَةً .
Бизга Амр ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Баҳз ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ҳакам, Заррдан, у Ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, у отасидан ривоят қилдики, бир киши Умар ибн ал-Хаттобдан таяммум ҳақида сўради, аммо у нима дейишни билмади. Шунда Аммор: «Биз бир сарияда бўлганимизда мен жунуб бўлиб, тупроқда ағанаганимни эслайсанми? Сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келдим, (Набий): «Сенга мана шундай қилиш кифоя қиларди,» дедилар,» деди. Шуъба қўлларини тиззаларига урди, қўлларига пуфлаб, улар билан юзини ва кафтларини бир марта маш қилди.
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، أَنْبَأَنَا خَالِدٌ، أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، سَمِعْتُ ذَرًّا، يُحَدِّثُ عَنِ ابْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ وَقَدْ سَمِعَهُ الْحَكَمُ، مِنِ ابْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ قَالَ أَجْنَبَ رَجُلٌ فَأَتَى عُمَرَ - رضى الله عنه - فَقَالَ إِنِّي أَجْنَبْتُ فَلَمْ أَجِدْ مَاءً . قَالَ لاَ تُصَلِّ . قَالَ لَهُ عَمَّارٌ أَمَا تَذْكُرُ أَنَّا كُنَّا فِي سَرِيَّةٍ فَأَجْنَبْنَا فَلَمْ نَجِدْ مَاءً فَأَمَّا أَنْتَ فَلَمْ تُصَلِّ وَأَمَّا أَنَا فَإِنِّي تَمَعَّكْتُ فَصَلَّيْتُ ثُمَّ أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ " إِنَّمَا كَانَ يَكْفِيكَ " . وَضَرَبَ شُعْبَةُ بِكَفَّيْهِ ضَرْبَةً وَنَفَخَ فِيهِمَا ثُمَّ دَلَكَ إِحْدَاهُمَا بِالأُخْرَى ثُمَّ مَسَحَ بِهِمَا وَجْهَهُ . فَقَالَ عُمَرُ شَيْئًا لاَ أَدْرِي مَا هُوَ . فَقَالَ إِنْ شِئْتَ لاَ حَدَّثْتُهُ . وَذَكَرَ شَيْئًا فِي هَذَا الإِسْنَادِ عَنْ أَبِي مَالِكٍ وَزَادَ سَلَمَةُ قَالَ بَلْ نُوَلِّيكَ مِنْ ذَلِكَ مَا تَوَلَّيْتَ .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, бизга Холид билдирди, бизга Шуъба, ал-Ҳакамдан билдирди: мен Заррнинг Ибн Абзодан, у отасидан ривоят қилаётганини эшитдим — ал-Ҳакам буни Ибн Абдурраҳмондан ҳам эшитган — у деди: «Бир киши жунуб бўлиб, Умар (розияллаҳу анҳу)нинг олдига келди ва: «Мен жунуб бўлдим, лекин сув топмадим,» деди. (Умар): «Намоз ўқима,» деди. Аммор унга: «Биз бир сарияда бўлиб жунуб бўлганимизни, сув топмаганимизни эсламайсанми? Сен бўлсанг, намоз ўқимадинг, мен эса тупроқда ағанаб намоз ўқидим, сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келдим ва буни унга айтдим, (Набий): «Сенга шунгина кифоя қиларди,» дедилар,» деди. Шуъба кафтларини бир марта урди, уларга пуфлаб, сўнг бирини бошқасига ишқалади, кейин улар билан юзини маш қилди. (Аммор): «Умар бир нарса деди, мен унинг нима эканини билмадим,» деди. Сўнг (Аммор): «Агар хоҳласанг, уни айтмайман,» деди. (Ровий) бу иснодда Абу Моликдан бирор нарса зикр қилди, Салама эса қўшимча қилиб: «(Умар) деди: «Йўқ, балки сен ўз бўйнингга олган нарсани сенга ҳавола қиламиз,» деди,» деди.