Нифосли аёлнинг иҳром вақтидаги амали

Tahorat kitobi · 1 ҳадис

باب مَا تَفْعَلُ النُّفَسَاءُ عِنْدَ الإِحْرَامِ

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَيَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - قَالُوا حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، أَتَيْنَا جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ فَسَأَلْنَاهُ عَنْ حَجَّةِ النَّبِيِّ، صلى الله عليه وسلم فَحَدَّثَنَا أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ لِخَمْسٍ بَقِينَ مِنْ ذِي الْقَعْدَةِ وَخَرَجْنَا مَعَهُ حَتَّى إِذَا أَتَى ذَا الْحُلَيْفَةِ وَلَدَتْ أَسْمَاءُ بِنْتُ عُمَيْسٍ مُحَمَّدَ بْنَ أَبِي بَكْرٍ فَأَرْسَلَتْ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَيْفَ أَصْنَعُ قَالَ ‏ "‏ اغْتَسِلِي وَاسْتَثْفِرِي ثُمَّ أَهِلِّي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али, Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Яъқуб ибн Иброҳим — лафз уники — хабар бердилар. Улар дедилар: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга Жаъфар ибн Муҳаммад ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, у деди: Биз Жобир ибн Абдуллаҳ (розияллаҳу анҳумо)нинг олдига келиб, ундан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳажи ҳақида сўрадик. У бизга ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Зулқаъдадан беш кун қолганда чиқдилар, биз ҳам у билан чиқдик. Зулҳулайфага етганларида Асмо бинт Умайс Муҳаммад ибн Абу Бакрни туғди. У Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га: «Қандай қилай?» деб (сўраб) одам юборди. У: «Ғусл қил, (бир мато билан) боғлан, сўнг эҳромга ният қил,» дедилар.