Имом ва иқтидо қилувчининг нияти фарқи

Imomlik kitobi · 2 ҳадис

باب اخْتِلاَفِ نِيَّةِ الإِمَامِ وَالْمَأْمُومِ

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، قَالَ سَمِعْتُ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، يَقُولُ كَانَ مُعَاذٌ يُصَلِّي مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ يَرْجِعُ إِلَى قَوْمِهِ يَؤُمُّهُمْ فَأَخَّرَ ذَاتَ لَيْلَةٍ الصَّلاَةَ وَصَلَّى مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ رَجَعَ إِلَى قَوْمِهِ يَؤُمُّهُمْ فَقَرَأَ سُورَةَ الْبَقَرَةِ فَلَمَّا سَمِعَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ تَأَخَّرَ فَصَلَّى ثُمَّ خَرَجَ فَقَالُوا نَافَقْتَ يَا فُلاَنُ ‏.‏ فَقَالَ وَاللَّهِ مَا نَافَقْتُ وَلآتِيَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَأُخْبِرُهُ ‏.‏ فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ مُعَاذًا يُصَلِّي مَعَكَ ثُمَّ يَأْتِينَا فَيَؤُمُّنَا وَإِنَّكَ أَخَّرْتَ الصَّلاَةَ الْبَارِحَةَ فَصَلَّى مَعَكَ ثُمَّ رَجَعَ فَأَمَّنَا فَاسْتَفْتَحَ بِسُورَةِ الْبَقَرَةِ فَلَمَّا سَمِعْتُ ذَلِكَ تَأَخَّرْتُ فَصَلَّيْتُ وَإِنَّمَا نَحْنُ أَصْحَابُ نَوَاضِحَ نَعْمَلُ بِأَيْدِينَا ‏.‏ فَقَالَ لَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ يَا مُعَاذُ أَفَتَّانٌ أَنْتَ اقْرَأْ بِسُورَةِ كَذَا وَسُورَةِ كَذَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Амрдан (ривоят қилди), у деди: Мен Жобир ибн Абдуллаҳ (розияллаҳу анҳумо)нинг шундай деяётганини эшитдим: Муоз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан намоз ўқир, сўнг қавмига қайтиб уларга имом бўларди. Бир кечаси у намозни кечиктирди ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан намоз ўқиди, сўнг қавмига қайтиб уларга имом бўлди ва Бақара сурасини ўқиди. Жамоадан бир киши буни эшитганида, (жамоадан) чекиниб намозини ўқиб олди, сўнг чиқиб кетди. Улар: «Мунофиқ бўлиб қолибсан-ку, эй фалончи!» дейишди. У: «Аллаҳга қасамки, мен мунофиқ бўлганим йўқ. Албатта Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига бориб, у кишига хабар бераман,» деди. Сўнг у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб: «Эй Расулуллаҳ, Муоз сиз билан намоз ўқийди, сўнг бизнинг олдимизга келиб бизга имом бўлади. Кеча сиз намозни кечиктирдингиз, у сиз билан ўқиб, сўнг қайтиб бизга имом бўлди ва Бақара сурасини бошлади. Мен буни эшитиб, (жамоадан) чекиниб намозимни ўқиб олдим. Ҳолбуки биз сув ташувчи туялар эгаси — қўлимиз билан ишлайдиган кишилармиз,» деди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Эй Муоз, сен фитначимисан? Фалон сурани ва фалон сурани ўқигин,» дедилар.

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ أَشْعَثَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ أَبِي بَكْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ صَلَّى صَلاَةَ الْخَوْفِ فَصَلَّى بِالَّذِينَ خَلْفَهُ رَكْعَتَيْنِ وَبِالَّذِينَ جَاءُوا رَكْعَتَيْنِ فَكَانَتْ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَرْبَعًا وَلِهَؤُلاَءِ رَكْعَتَيْنِ رَكْعَتَيْنِ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у Ашъасдан, у ал-Ҳасандан, у Абу Бакра (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у киши хавф намозини ўқидилар. Орқаларидагилар билан икки ракаат ўқидилар, (кейин) келганлар билан (ҳам) икки ракаат ўқидилар. Шундай қилиб Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га тўрт (ракаат), буларнинг ҳар бирига икки-икки ракаатдан (бўлди).