أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَهَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ حُسَيْنِ بْنِ عَلِيٍّ، عَنْ زَائِدَةَ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ زِرٍّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ لَمَّا قُبِضَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَتِ الأَنْصَارُ مِنَّا أَمِيرٌ وَمِنْكُمْ أَمِيرٌ . فَأَتَاهُمْ عُمَرُ فَقَالَ أَلَسْتُمْ تَعْلَمُونَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَدْ أَمَرَ أَبَا بَكْرٍ أَنْ يُصَلِّيَ بِالنَّاسِ فَأَيُّكُمْ تَطِيبُ نَفْسُهُ أَنْ يَتَقَدَّمَ أَبَا بَكْرٍ قَالُوا نَعُوذُ بِاللَّهِ أَنْ نَتَقَدَّمَ أَبَا بَكْرٍ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ва Ҳаннод ибн Сарий хабар бериб, улар Ҳусайн ибн Алидан, у Зоидадан, у Осимдан, у Зиррдан, у Абдуллоҳдан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) вафот этганларида, ансорлар: «Биздан бир амир, сиздан бир амир бўлсин,» дедилар. Шунда Умар уларнинг олдига келиб: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абу Бакрга одамларга (имом бўлиб) намоз ўқишни буюрганларини билмайсизми? Сизлардан қайси бирингизнинг кўнгли Абу Бакрдан олдинга ўтишга рози бўлади?» деди. Улар: «Абу Бакрдан олдинга ўтишдан Аллаҳдан паноҳ тилаймиз,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا زِيَادُ بْنُ أَيُّوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ ابْنُ عُلَيَّةَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ أَبِي الْعَالِيَةِ الْبَرَّاءِ، قَالَ أَخَّرَ زِيَادٌ الصَّلاَةَ فَأَتَانِي ابْنُ صَامِتٍ فَأَلْقَيْتُ لَهُ كُرْسِيًّا فَجَلَسَ عَلَيْهِ فَذَكَرْتُ لَهُ صُنْعَ زِيَادٍ فَعَضَّ عَلَى شَفَتَيْهِ وَضَرَبَ عَلَى فَخِذِي وَقَالَ إِنِّي سَأَلْتُ أَبَا ذَرٍّ كَمَا سَأَلْتَنِي فَضَرَبَ فَخِذِي كَمَا ضَرَبْتُ فَخِذَكَ وَقَالَ إِنِّي سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَمَا سَأَلْتَنِي فَضَرَبَ فَخِذِي كَمَا ضَرَبْتُ فَخِذَكَ فَقَالَ عَلَيْهِ الصَّلاَةُ وَالسَّلاَمُ " صَلِّ الصَّلاَةَ لِوَقْتِهَا فَإِنْ أَدْرَكْتَ مَعَهُمْ فَصَلِّ وَلاَ تَقُلْ إِنِّي صَلَّيْتُ فَلاَ أُصَلِّي " .
Бизга Зиёд ибн Айюб хабар бериб, деди: бизга Исмоил ибн Улайя ривоят қилди, у деди: бизга Айюб ривоят қилди, у Абул-Олия ал-Баррўдан (ривоят қилдики), у деди: «Зиёд намозни (вақтидан) кечиктирди. Шунда Ибн Сомит олдимга келди, мен унга курси қўйдим, у унга ўтирди. Мен унга Зиёднинг қилиғини айтдим. У (норози бўлиб) лабини тишлади ва сонимга уриб деди: «Мен Абу Заррдан сен мендан сўраганингдек сўрагандим, у худди мен сенинг сонгга урганимдек менинг сонимга урганди. У деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сен мендан сўраганингдек сўрагандим, у (Расулуллаҳ) худди мен сенинг сонгга урганимдек менинг сонимга урдилар ва алайҳис-салоту вассалом: «Намозни ўз вақтида ўқигин. Агар (кейинроқ) улар билан (жамоатга) етишсанг, (яна) ўқигин ва: «Мен аллақачон ўқиган эдим, энди ўқимайман,» дема,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عَيَّاشٍ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ زِرٍّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَعَلَّكُمْ سَتُدْرِكُونَ أَقْوَامًا يُصَلُّونَ الصَّلاَةَ لِغَيْرِ وَقْتِهَا فَإِنْ أَدْرَكْتُمُوهُمْ فَصَلُّوا الصَّلاَةَ لِوَقْتِهَا وَصَلُّوا مَعَهُمْ وَاجْعَلُوهَا سُبْحَةً " .
Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар бериб, деди: бизга Абу Бакр ибн Айёш ривоят қилди, у Осимдан, у Зиррдан, у Абдуллоҳдан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлар, эҳтимол, намозни ўз вақтидан бошқа (вақтда) ўқийдиган қавмларга етишасиз. Агар уларга етишсангиз, намозни ўз вақтида ўқинг, сўнгра улар билан (яна) ўқинг ва уни нафл (қўшимча) намоз қилинг,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ أَنْبَأَنَا فُضَيْلُ بْنُ عِيَاضٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ رَجَاءٍ، عَنْ أَوْسِ بْنِ ضَمْعَجٍ، عَنْ أَبِي مَسْعُودٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَؤُمُّ الْقَوْمَ أَقْرَؤُهُمْ لِكِتَابِ اللَّهِ فَإِنْ كَانُوا فِي الْقِرَاءَةِ سَوَاءً فَأَقْدَمُهُمْ فِي الْهِجْرَةِ فَإِنْ كَانُوا فِي الْهِجْرَةِ سَوَاءً فَأَعْلَمُهُمْ بِالسُّنَّةِ فَإِنْ كَانُوا فِي السُّنَّةِ سَوَاءً فَأَقْدَمُهُمْ سِنًّا وَلاَ تَؤُمَّ الرَّجُلَ فِي سُلْطَانِهِ وَلاَ تَقْعُدْ عَلَى تَكْرِمَتِهِ إِلاَّ أَنْ يَأْذَنَ لَكَ " .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Фузайл ибн Иёз хабар берди, у ал-Аъмашдан, у Исмоил ибн Ражўдан, у Авс ибн Замъаждан, у Абу Масъуддан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қавмга улардан Аллаҳнинг Китобини энг яхши ўқийдигани имом бўлсин. Агар улар ўқишда тенг бўлсалар, ҳижратда энг олдингилари (имом бўлсин). Агар улар ҳижратда тенг бўлсалар, Суннатни энг яхши биладигани (имом бўлсин). Агар улар Суннатда тенг бўлсалар, ёши энг катталари (имом бўлсин). Бир кишига унинг ҳокимият (жойи)да имом бўлма ва унинг тўрида (ҳурмат ўрнида), у сенга рухсат бермагунча, ўтирма,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا حَاجِبُ بْنُ سُلَيْمَانَ الْمَنْبِجِيُّ، عَنْ وَكِيعٍ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ خَالِدٍ الْحَذَّاءِ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ مَالِكِ بْنِ الْحُوَيْرِثِ، قَالَ أَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَا وَابْنُ عَمٍّ لِي - وَقَالَ مَرَّةً أَنَا وَصَاحِبٌ لِي - فَقَالَ " إِذَا سَافَرْتُمَا فَأَذِّنَا وَأَقِيمَا وَلْيَؤُمَّكُمَا أَكْبَرُكُمَا " .
Бизга Ҳожиб ибн Сулаймон ал-Манбижий хабар бериб, у Вакииъдан, у Суфёндан, у Холид ал-Ҳаззўдан, у Абу Қилобадан, у Молик ибн ал-Ҳувайрисдан (ривоят қилдики), у деди: «Мен ва амакимнинг ўғли — бир марта: «Мен ва бир ҳамроҳим,» деди — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурларига келдик. Шунда у: «Сафарга чиқсангиз, азон айтинг ва иқомат айтинг, сизларга каттангиз имом бўлсин,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا كَانُوا ثَلاَثَةً فَلْيَؤُمَّهُمْ أَحَدُهُمْ وَأَحَقُّهُمْ بِالإِمَامَةِ أَقْرَؤُهُمْ " .
Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар бериб, у Яҳёдан, у Ҳишомдан (ривоят қилди), у деди: бизга Қатода ривоят қилди, у Абу Назрадан, у Абу Саиддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Уч киши бўлишса, улардан бири имом бўлсин. Имомликка уларнинг энг ҳақдори — Қуръонни энг яхши ўқийдиганидир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُحَمَّدٍ التَّيْمِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ رَجَاءٍ، عَنْ أَوْسِ بْنِ ضَمْعَجٍ، عَنْ أَبِي مَسْعُودٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يُؤَمُّ الرَّجُلُ فِي سُلْطَانِهِ وَلاَ يُجْلَسُ عَلَى تَكْرِمَتِهِ إِلاَّ بِإِذْنِهِ " .
Бизга Иброҳим ибн Муҳаммад ат-Таймий хабар бериб, деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у Шуъбадан, у Исмоил ибн Ражўдан, у Авс ибн Замъаждан, у Абу Масъуддан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бир кишига унинг ҳокимият (жойи)да имом бўлинмайди ва унинг тўрида (ҳурмат ўрнида), унинг рухсатисиз, ўтирилмайди,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ، - وَهُوَ ابْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ - عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَلَغَهُ أَنَّ بَنِي عَمْرِو بْنِ عَوْفٍ كَانَ بَيْنَهُمْ شَىْءٌ فَخَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِيُصْلِحَ بَيْنَهُمْ فِي أُنَاسٍ مَعَهُ فَحُبِسَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَحَانَتِ الأُولَى فَجَاءَ بِلاَلٌ إِلَى أَبِي بَكْرٍ فَقَالَ يَا أَبَا بَكْرٍ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَدْ حُبِسَ وَقَدْ حَانَتِ الصَّلاَةُ فَهَلْ لَكَ أَنْ تَؤُمَّ النَّاسَ قَالَ نَعَمْ إِنْ شِئْتَ . فَأَقَامَ بِلاَلٌ وَتَقَدَّمَ أَبُو بَكْرٍ فَكَبَّرَ بِالنَّاسِ وَجَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَمْشِي فِي الصُّفُوفِ حَتَّى قَامَ فِي الصَّفِّ وَأَخَذَ النَّاسُ فِي التَّصْفِيقِ وَكَانَ أَبُو بَكْرٍ لاَ يَلْتَفِتُ فِي صَلاَتِهِ فَلَمَّا أَكْثَرَ النَّاسُ الْتَفَتَ فَإِذَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَشَارَ إِلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَأْمُرُهُ أَنْ يُصَلِّيَ فَرَفَعَ أَبُو بَكْرٍ يَدَيْهِ فَحَمِدَ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ وَرَجَعَ الْقَهْقَرَى وَرَاءَهُ حَتَّى قَامَ فِي الصَّفِّ فَتَقَدَّمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَصَلَّى بِالنَّاسِ فَلَمَّا فَرَغَ أَقْبَلَ عَلَى النَّاسِ فَقَالَ " يَا أَيُّهَا النَّاسُ مَا لَكُمْ حِينَ نَابَكُمْ شَىْءٌ فِي الصَّلاَةِ أَخَذْتُمْ فِي التَّصْفِيقِ إِنَّمَا التَّصْفِيقُ لِلنِّسَاءِ مَنْ نَابَهُ شَىْءٌ فِي صَلاَتِهِ فَلْيَقُلْ سُبْحَانَ اللَّهِ فَإِنَّهُ لاَ يَسْمَعُهُ أَحَدٌ حِينَ يَقُولُ سُبْحَانَ اللَّهِ إِلاَّ الْتَفَتَ إِلَيْهِ يَا أَبَا بَكْرٍ مَا مَنَعَكَ أَنْ تُصَلِّيَ لِلنَّاسِ حِينَ أَشَرْتُ إِلَيْكَ " . قَالَ أَبُو بَكْرٍ مَا كَانَ يَنْبَغِي لاِبْنِ أَبِي قُحَافَةَ أَنْ يُصَلِّيَ بَيْنَ يَدَىْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Яъқуб — у Ибн Абдурраҳмон — ривоят қилди, у Абу Ҳозимдан, у Саҳл ибн Саъддан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га Бану Амр ибн Авф ўртасида бир нарса (зиддият) борлиги етиб келди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) улар билан бирга бўлган бир неча киши билан уларнинг орасини ислоҳ қилиш учун чиқдилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) у ерда ушланиб қолдилар, пешин (намози) вақти келди. Билол Абу Бакрнинг олдига келиб: «Эй Абу Бакр, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ушланиб қолдилар, намоз вақти эса келди, одамларга имом бўлиб (намоз ўқиб) берасизми?» деди. У: «Ҳа, агар хоҳласанг,» деди. Шунда Билол иқомат айтди, Абу Бакр олдинга ўтиб, одамларга такбир айтди (намоз бошлади). Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сафлар орасидан юриб келиб, сафда турдилар. Одамлар (Расулуллаҳнинг келганларини билдириш учун) қарсак чала бошладилар. Абу Бакр намозида (атрофга) ўгирилмас эди, лекин одамлар кўп (қарсак чалишганда) ўгирилди ва бирдан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни кўрди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга (намозни) давом эттиришни буюриб, ишора қилдилар. Шунда Абу Бакр қўлларини кўтариб, Азиз ва Жалил Аллаҳга ҳамд айтди ва орқасига — орқага тисарилиб — сафга қайтди. Сўнгра Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) олдинга ўтиб, одамларга (имом бўлиб) намоз ўқидилар. Намоздан бўшаганларида, одамларга юзланиб: «Эй одамлар, намозда сизга бир нарса юз берганда, нега қарсак чала бошладингиз? Қарсак чалиш фақат аёллар учундир. Кимга намозида бир нарса юз берса, «Субҳаналлаҳ,» десин. Зеро, у «Субҳаналлаҳ,» деганда, уни эшитган киши албатта унга (эътибор билан) ўгирилади. Эй Абу Бакр, мен сенга ишора қилганимда, одамларга (имом бўлиб) намоз ўқишдан сени нима тўсди?» дедилар. Абу Бакр: «Абу Қуҳофанинг ўғлига Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдида (имом бўлиб) намоз ўқиши лойиқ эмасди,» деди.
أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ آخِرُ صَلاَةٍ صَلاَّهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَعَ الْقَوْمِ صَلَّى فِي ثَوْبٍ وَاحِدٍ مُتَوَشِّحًا خَلْفَ أَبِي بَكْرٍ .
Бизга Али ибн Ҳужр хабар бериб, деди: бизга Исмоил ривоят қилди, у деди: бизга Ҳумайд ривоят қилди, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) одамлар билан ўқиган охирги намозларида, Абу Бакрнинг орқасида, битта кийимга ўраниб (кийимнинг бир учини елкаларига ташлаб) намоз ўқидилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا بَكْرُ بْنُ عِيسَى، - صَاحِبُ الْبُصْرَى - قَالَ سَمِعْتُ شُعْبَةَ، يَذْكُرُ عَنْ نُعَيْمِ بْنِ أَبِي هِنْدٍ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها أَنَّ أَبَا بَكْرٍ، صَلَّى لِلنَّاسِ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الصَّفِّ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар бериб, деди: бизга Бакр ибн Исо — басралик (соҳиб) — ривоят қилди, у деди: мен Шуъбанинг Нуайм ибн Аби Ҳинддан зикр қилганини эшитдим, у Абу Воилдан, у Масруқдан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Абу Бакр одамларга (имом бўлиб) намоз ўқиди, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эса сафда эдилар.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ أَبَانَ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا بُدَيْلُ بْنُ مَيْسَرَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَطِيَّةَ، مَوْلًى لَنَا عَنْ مَالِكِ بْنِ الْحُوَيْرِثِ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِذَا زَارَ أَحَدُكُمْ قَوْمًا فَلاَ يُصَلِّيَنَّ بِهِمْ " .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар бериб, деди: бизга Абдуллоҳ хабар берди, у Абон ибн Язиддан (ривоят қилди), у деди: бизга Будайл ибн Майсара ривоят қилди, у деди: бизга Абу Атийя — бизнинг озод қилинган қулимиз — ривоят қилди, у Молик ибн ал-Ҳувайрисдан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деганларини эшитдим: «Сиздан бирингиз бир қавмга меҳмон бўлиб борса, уларга имом бўлиб (намоз ўқиб) бермасин,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْنٌ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكٌ، ح قَالَ وَحَدَّثَنَا الْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ مَحْمُودِ بْنِ الرَّبِيعِ، . أَنَّ عِتْبَانَ بْنَ مَالِكٍ، كَانَ يَؤُمُّ قَوْمَهُ وَهُوَ أَعْمَى وَأَنَّهُ قَالَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِنَّهَا تَكُونُ الظُّلْمَةُ وَالْمَطَرُ وَالسَّيْلُ وَأَنَا رَجُلٌ ضَرِيرُ الْبَصَرِ فَصَلِّ يَا رَسُولَ اللَّهِ فِي بَيْتِي مَكَانًا أَتَّخِذُهُ مُصَلًّى . فَجَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " أَيْنَ تُحِبُّ أَنْ أُصَلِّيَ لَكَ " . فَأَشَارَ إِلَى مَكَانٍ مِنَ الْبَيْتِ فَصَلَّى فِيهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Ҳорун ибн Абдуллоҳ хабар бериб, деди: бизга Маън ривоят қилди, у деди: бизга Молик ривоят қилди. (Бошқа санад ҳам:) (Ҳорун) деди: яна бизга ал-Ҳорис ибн Мискин — унга ўқиб берилаётганда мен эшитиб турардим, лафз уникидир — Ибнул-Қосимдан (ривоят қилди), у деди: менга Молик ривоят қилди, у Ибн Шиҳобдан, у Маҳмуд ибн ар-Рабиъдан (ривоят қилдики), Итбон ибн Молик ўз қавмига имом бўлиб (намоз ўқир) эди, у эса кўр эди. У Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га: «Гоҳ қоронғулик, ёмғир ва сел бўлади, мен эса кўзи кўр кишиман. Эй Расулуллаҳ, менинг уйимда мен намозгоҳ қилиб оладиган бир жойда намоз ўқиб беринг,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келдилар ва: «Сенга қаерда намоз ўқиб беришимни хоҳлайсан?» дедилар. У уйнинг бир жойига ишора қилди, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўша ерда намоз ўқидилар.
أَخْبَرَنَا مُوسَى بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْمَسْرُوقِيُّ، حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ عَلِيٍّ، عَنْ زَائِدَةَ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَيُّوبَ، قَالَ حَدَّثَنِي عَمْرُو بْنُ سَلِمَةَ الْجَرْمِيُّ، قَالَ كَانَ يَمُرُّ عَلَيْنَا الرُّكْبَانُ فَنَتَعَلَّمُ مِنْهُمُ الْقُرْآنَ فَأَتَى أَبِي النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " لِيَؤُمَّكُمْ أَكْثَرُكُمْ قُرْآنًا " . فَجَاءَ أَبِي فَقَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لِيَؤُمَّكُمْ أَكْثَرُكُمْ قُرْآنًا " . فَنَظَرُوا فَكُنْتُ أَكْثَرَهُمْ قُرْآنًا فَكُنْتُ أَؤُمُّهُمْ وَأَنَا ابْنُ ثَمَانِ سِنِينَ .
Бизга Мусо ибн Абдурраҳмон ал-Масруқий хабар бериб, деди: бизга Ҳусайн ибн Али ривоят қилди, у Зоидадан, у Суфёндан, у Айюбдан (ривоят қилди), у деди: менга Амр ибн Салама ал-Жармий ривоят қилди, у деди: «Бизнинг олдимиздан отлиқлар (йўловчилар) ўтиб турарди, биз улардан Қуръон ўрганардик. Отам Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига борди. У: «Сизларга Қуръонни энг кўп (биладиган)ингиз имом бўлсин,» дедилар. Отам келиб: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизларга Қуръонни энг кўп (биладиган)ингиз имом бўлсин,» дедилар,» деди. Улар қарашди, мен уларнинг Қуръонни энг кўп (биладиганлари) эдим. Шундай қилиб, мен саккиз ёшли бола бўла туриб, уларга имом бўлардим.»
أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ هِشَامِ بْنِ أَبِي عَبْدِ اللَّهِ، وَحَجَّاجُ بْنُ أَبِي عُثْمَانَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا نُودِيَ لِلصَّلاَةِ فَلاَ تَقُومُوا حَتَّى تَرَوْنِي " .
Бизга Али ибн Ҳужр хабар бериб, деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, у Ҳишом ибн Аби Абдуллоҳдан ва Ҳажжож ибн Аби Усмондан, улар Яҳё ибн Аби Касирдан, у Абдуллоҳ ибн Аби Қатодадан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Намозга (азон) чақирилганда, мени кўрмагунингизча турманг,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا زِيَادُ بْنُ أَيُّوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ أُقِيمَتِ الصَّلاَةُ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَجِيٌّ لِرَجُلٍ فَمَا قَامَ إِلَى الصَّلاَةِ حَتَّى نَامَ الْقَوْمُ .
Бизга Зиёд ибн Айюб хабар берди, у деди: бизга Исмоил ривоят қилди, у деди: бизга Абдулазиз ривоят қилди, Анасдан (ривоят қилдики), у деди: «Намозга иқомат айтилди, ҳолбуки Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир киши билан махфий суҳбатлашаётган эдилар. У зот намозга қоим бўлгунча (ўринда кутиб ўтирган) жамоа ухлаб қолди.»
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ بْنِ سَعِيدِ بْنِ كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَرْبٍ، عَنِ الزُّبَيْدِيِّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، وَالْوَلِيدُ، عَنِ الأَوْزَاعِيِّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ أُقِيمَتِ الصَّلاَةُ فَصَفَّ النَّاسُ صُفُوفَهُمْ وَخَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى إِذَا قَامَ فِي مُصَلاَّهُ ذَكَرَ أَنَّهُ لَمْ يَغْتَسِلْ فَقَالَ لِلنَّاسِ " مَكَانَكُمْ " . ثُمَّ رَجَعَ إِلَى بَيْتِهِ فَخَرَجَ عَلَيْنَا يَنْطِفُ رَأْسُهُ فَاغْتَسَلَ وَنَحْنُ صُفُوفٌ .
Бизга Амр ибн Усмон ибн Саид ибн Касир хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Ҳарб ривоят қилди, аз-Зубайдийдан, у аз-Зуҳрийдан; ва ал-Валиддан, у ал-Авзоийдан, у аз-Зуҳрийдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: «Намозга иқомат айтилди ва одамлар сафларини туздилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) чиқдилар, ҳатто намозгоҳларида (жойларида) турганларида ғусл қилмаганликларини эсладилар ва одамларга: «Жойингизда туринг,» дедилар. Сўнг уйларига қайтдилар, кейин бошларидан сув томиб чиқиб келдилар, ғусл қилган эдилар, биз эса сафларда турардик.»
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدَةَ، عَنْ حَمَّادِ بْنِ زَيْدٍ، ثُمَّ ذَكَرَ كَلِمَةً مَعْنَاهَا قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو حَازِمٍ، قَالَ سَهْلُ بْنُ سَعْدٍ كَانَ قِتَالٌ بَيْنَ بَنِي عَمْرِو بْنِ عَوْفٍ فَبَلَغَ ذَلِكَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَصَلَّى الظُّهْرَ ثُمَّ أَتَاهُمْ لِيُصْلِحَ بَيْنَهُمْ ثُمَّ قَالَ لِبِلاَلٍ " يَا بِلاَلُ إِذَا حَضَرَ الْعَصْرُ وَلَمْ آتِ فَمُرْ أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ " . فَلَمَّا حَضَرَتْ أَذَّنَ بِلاَلٌ ثُمَّ أَقَامَ فَقَالَ لأَبِي بَكْرٍ رضى الله عنه تَقَدَّمْ . فَتَقَدَّمَ أَبُو بَكْرٍ فَدَخَلَ فِي الصَّلاَةِ ثُمَّ جَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَجَعَلَ يَشُقُّ النَّاسَ حَتَّى قَامَ خَلْفَ أَبِي بَكْرٍ وَصَفَّحَ الْقَوْمُ وَكَانَ أَبُو بَكْرٍ إِذَا دَخَلَ فِي الصَّلاَةِ لَمْ يَلْتَفِتْ فَلَمَّا رَأَى أَبُو بَكْرٍ التَّصْفِيحَ لاَ يُمْسَكُ عَنْهُ الْتَفَتَ فَأَوْمَأَ إِلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِيَدِهِ فَحَمِدَ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ عَلَى قَوْلِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَهُ امْضِهْ ثُمَّ مَشَى أَبُو بَكْرٍ الْقَهْقَرَى عَلَى عَقِبَيْهِ فَتَأَخَّرَ فَلَمَّا رَأَى ذَلِكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَقَدَّمَ فَصَلَّى بِالنَّاسِ فَلَمَّا قَضَى صَلاَتَهُ قَالَ " يَا أَبَا بَكْرٍ مَا مَنَعَكَ إِذْ أَوْمَأْتُ إِلَيْكَ أَنْ لاَ تَكُونَ مَضَيْتَ " . فَقَالَ لَمْ يَكُنْ لاِبْنِ أَبِي قُحَافَةَ أَنْ يَؤُمَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . وَقَالَ لِلنَّاسِ " إِذَا نَابَكُمْ شَىْءٌ فَلْيُسَبِّحِ الرِّجَالُ وَلْيُصَفِّحِ النِّسَاءُ " .
Бизга Аҳмад ибн Абда хабар берди, Ҳаммод ибн Зайддан — сўнг (ривоятчи) маъноси шундай бўлган бир сўзни зикр қилди — у деди: бизга Абу Ҳозим ривоят қилди, у деди: Саҳл ибн Саъд дедики: Бану Амр ибн Авф ўртасида бир уруш (жанжал) бўлиб қолди. Бу хабар Набийга (соллаллаҳу алайҳи васаллам) етди, у зот Пешин намозини ўқиб, сўнг уларнинг орасини ислоҳ қилиш учун уларнинг олдига бордилар. Сўнгра Билолга: «Эй Билол, агар Аср (вақти) кирса-ю, мен келмасам, Абу Бакрга буюр, у одамларга намоз ўқиб берсин,» дедилар. (Аср вақти) кирганда Билол азон айтди, сўнг иқомат айтди ва Абу Бакрга (розияллаҳу анҳу): «Олдинга ўт,» деди. Абу Бакр олдинга ўтиб намозга кирди. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келиб, одамларни ёриб ўта бошладилар, ҳатто Абу Бакрнинг орқасида турдилар. Жамоа қарсак чала бошлади. Абу Бакр намозга кирса, атрофга қарамас эди. Абу Бакр қарсак тўхтамаётганини кўргач, ўгирилиб қаради ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўллари билан унга (давом эт, деб) ишора қилдилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг унга «давом эт» деган сўзлари учун Абу Бакр Аллаҳ азза ва жаллага ҳамд айтди. Сўнг Абу Бакр товонлари устида орқага тисарилиб чекинди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) буни кўргач, олдинга ўтиб, одамларга намоз ўқиб бердилар. Намозларини тугатгач: «Эй Абу Бакр, мен сенга ишора қилганимда, давом этмаслигингга нима монелик қилди?» дедилар. У: «Абу Қуҳофанинг ўғлига Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га имом бўлиш лойиқ эмас эди,» деди. Ва у зот одамларга: «Сизларга (намозда) бир нарса юз берса, эркаклар «субҳаналлаҳ» десин, аёллар эса қарсак чалсин,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَقَطَ مِنْ فَرَسٍ عَلَى شِقِّهِ الأَيْمَنِ فَدَخَلُوا عَلَيْهِ يَعُودُونَهُ فَحَضَرَتِ الصَّلاَةُ فَلَمَّا قَضَى الصَّلاَةَ قَالَ " إِنَّمَا جُعِلَ الإِمَامُ لِيُؤْتَمَّ بِهِ فَإِذَا رَكَعَ فَارْكَعُوا وَإِذَا رَفَعَ فَارْفَعُوا وَإِذَا سَجَدَ فَاسْجُدُوا وَإِذَا قَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ فَقُولُوا رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ " .
Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий хабар берди, Ибн Уяйнадан, у аз-Зуҳрийдан, у Анасдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) отдан ўнг ёнларига йиқилиб тушдилар. (Одамлар) уларни кўргани кирдилар, намоз вақти кирди. Намозни тугатгач, у зот: «Имом унга эргашилиши учун (тайинланган)дир. У рукуъ қилса, сизлар ҳам рукуъ қилинг; у (бошини) кўтарса, сизлар ҳам кўтаринг; у сажда қилса, сизлар ҳам сажда қилинг; у «самиаллоҳу лиман ҳамидаҳ» деса, сизлар «раббано лакал ҳамд» денг,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ حَيَّانَ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم رَأَى فِي أَصْحَابِهِ تَأَخُّرًا فَقَالَ " تَقَدَّمُوا فَأْتَمُّوا بِي وَلْيَأْتَمَّ بِكُمْ مَنْ بَعْدَكُمْ وَلاَ يَزَالُ قَوْمٌ يَتَأَخَّرُونَ حَتَّى يُؤَخِّرَهُمُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ " .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, Жаъфар ибн Ҳайёндан, у Абу Назрадан, у Абу Саид ал-Худрийдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) саҳобаларида орқада туришни (ортда қолишни) кўрдилар ва: «Олдинга ўтинг ва менга эргашинг, сиздан кейингилар ҳам сизларга эргашсин. Бир қавм доимо орқада қолаверади, то Аллаҳ азза ва жалла уларни орқага суриб қўйгунича,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنِ الْجُرَيْرِيِّ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، نَحْوَهُ .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ хабар берди, ал-Журайрийдан, у Абу Назрадан, шунга ўхшаш (ривоятни келтирди).
أَخْبَرَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو دَاوُدَ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مُوسَى بْنِ أَبِي عَائِشَةَ، قَالَ سَمِعْتُ عُبَيْدَ اللَّهِ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، يُحَدِّثُ عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَمَرَ أَبَا بَكْرٍ أَنْ يُصَلِّيَ بِالنَّاسِ قَالَتْ وَكَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بَيْنَ يَدَىْ أَبِي بَكْرٍ فَصَلَّى قَاعِدًا وَأَبُو بَكْرٍ يُصَلِّي بِالنَّاسِ وَالنَّاسُ خَلْفَ أَبِي بَكْرٍ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон хабар берди, у деди: менга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, Мусо ибн Абу Оишадан, у деди: мен Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳни Оишадан (розияллаҳу анҳо) ривоят қилиб айтаётганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абу Бакрга одамларга намоз ўқиб беришни буюрдилар. У (Оиша) деди: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абу Бакрнинг олдида (олд томонида) эдилар ва ўтириб намоз ўқидилар, Абу Бакр эса одамларга намоз ўқиб берарди, одамлар Абу Бакрнинг орқасида эдилар.»
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ فَضَالَةَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، - يَعْنِي ابْنَ يَحْيَى - قَالَ حَدَّثَنَا حُمَيْدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ حُمَيْدٍ الرُّؤَاسِيُّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ صَلَّى بِنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الظُّهْرَ وَأَبُو بَكْرٍ خَلْفَهُ فَإِذَا كَبَّرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَبَّرَ أَبُو بَكْرٍ يُسْمِعُنَا .
Бизга Убайдуллоҳ ибн Фазола ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Яҳё — яъни ибн Яҳё — ривоят қилди, у деди: бизга Ҳумайд ибн Абдурраҳмон ибн Ҳумайд ар-Руосий ривоят қилди, отасидан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга Пешин намозини ўқиб бердилар, Абу Бакр эса уларнинг орқасида эди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) такбир айтсалар, Абу Бакр бизга эшиттириб такбир айтарди.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ الْكُوفِيُّ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ فُضَيْلٍ، عَنْ هَارُونَ بْنِ عَنْتَرَةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الأَسْوَدِ، عَنِ الأَسْوَدِ، وَعَلْقَمَةَ، قَالاَ دَخَلْنَا عَلَى عَبْدِ اللَّهِ نِصْفَ النَّهَارِ فَقَالَ إِنَّهُ سَيَكُونُ أُمَرَاءُ يَشْتَغِلُونَ عَنْ وَقْتِ الصَّلاَةَ فَصَلُّوا لِوَقْتِهَا . ثُمَّ قَامَ فَصَلَّى بَيْنِي وَبَيْنَهُ فَقَالَ هَكَذَا رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَعَلَ .
Бизга Муҳаммад ибн Убайд ал-Куфий хабар берди, Муҳаммад ибн Фузайлдан, у Ҳорун ибн Антарадан, у Абдурраҳмон ибн ал-Асваддан, у ал-Асвад ва Алқамадан (ривоят қилдики), иккови деди: «Биз Абдуллоҳнинг олдига кун ўртасида кирдик, у: «Албатта шундай амирлар бўладики, улар намозни ўз вақтидан кечиктириб (бошқа нарса билан банд бўлиб) қоладилар, сизлар (намозни) ўз вақтида ўқинг,» деди. Сўнг туриб мен билан ўзининг орасида (мен билан бирга туриб) намоз ўқиди ва: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни шундай қилганларини кўрганман,» деди.»
أَخْبَرَنَا عَبْدَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ الْحُبَابِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَفْلَحُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا بُرَيْدَةُ بْنُ سُفْيَانَ بْنِ فَرْوَةَ الأَسْلَمِيُّ، عَنْ غُلاَمٍ، لِجَدِّهِ يُقَالُ لَهُ مَسْعُودٌ فَقَالَ مَرَّ بِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبُو بَكْرٍ فَقَالَ لِي أَبُو بَكْرٍ يَا مَسْعُودُ ائْتِ أَبَا تَمِيمٍ - يَعْنِي مَوْلاَهُ - فَقُلْ لَهُ يَحْمِلْنَا عَلَى بَعِيرٍ وَيَبْعَثْ إِلَيْنَا بِزَادٍ وَدَلِيلٍ يَدُلُّنَا . فَجِئْتُ إِلَى مَوْلاَىَ فَأَخْبَرْتُهُ فَبَعَثَ مَعِي بِبَعِيرٍ وَوَطْبٍ مِنْ لَبَنٍ فَجَعَلْتُ آخُذُ بِهِمْ فِي إِخْفَاءِ الطَّرِيقِ وَحَضَرَتِ الصَّلاَةُ فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي وَقَامَ أَبُو بَكْرٍ عَنْ يَمِينِهِ وَقَدْ عَرَفْتُ الإِسْلاَمَ وَأَنَا مَعَهُمَا فَجِئْتُ فَقُمْتُ خَلْفَهُمَا فَدَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي صَدْرِ أَبِي بَكْرٍ فَقُمْنَا خَلْفَهُ . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ بُرَيْدَةُ هَذَا لَيْسَ بِالْقَوِيِّ فِي الْحَدِيثِ .
Бизга Абда ибн Абдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Зайд ибн ал-Ҳубоб ривоят қилди, у деди: бизга Афлаҳ ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга Бурайда ибн Суфён ибн Фарва ал-Асламий ривоят қилди, бобосининг Масъуд деб аталган бир ғуломидан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ва Абу Бакр менинг ёнимдан ўтдилар. Абу Бакр менга: «Эй Масъуд, Абу Тамимнинг — яъни ўзининг хўжасининг — олдига бор ва унга айт, бизга бир туя берсин, бизга озуқа ва йўл кўрсатувчи йўлбошчи юборсин,» деди. Мен хўжамнинг олдига келдим ва унга (буни) айтдим. У мен билан бир туя ва сутга тўла бир мешни юборди. Мен уларни олиб, яширин (четдаги) йўлдан юра бошладим. Намоз вақти кирди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) туриб намоз ўқий бошладилар, Абу Бакр уларнинг ўнг томонида турди. Мен Исломни таниган эдим ва улар билан бирга эдим, келиб уларнинг орқасида турдим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абу Бакрнинг кўксидан (орқага) итардилар, биз эса у зотнинг орқасида турдик.» Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Бу Бурайда ҳадисда кучли (ривоятчи) эмас.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ جَدَّتَهُ، مُلَيْكَةَ دَعَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِطَعَامٍ قَدْ صَنَعَتْهُ لَهُ فَأَكَلَ مِنْهُ ثُمَّ قَالَ " قُومُوا فَلأُصَلِّيَ لَكُمْ " . قَالَ أَنَسٌ فَقُمْتُ إِلَى حَصِيرٍ لَنَا قَدِ اسْوَدَّ مِنْ طُولِ مَا لُبِسَ فَنَضَحْتُهُ بِمَاءٍ فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَصَفَفْتُ أَنَا وَالْيَتِيمُ وَرَاءَهُ وَالْعَجُوزُ مِنْ وَرَائِنَا فَصَلَّى لَنَا رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ انْصَرَفَ .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, Моликдан, у Ишоқ ибн Абдуллоҳ ибн Абу Талҳадан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), унинг бувиси Мулайка Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни ўзлари учун тайёрлаган таомга таклиф қилди. У зот ундан едилар, сўнг: «Туринглар, сизларга намоз ўқиб берай,» дедилар. Анас деди: «Мен кўпдан бери ишлатилганидан қорайган бўйрамизнинг олдига бориб, уни сув билан сепдим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) турдилар, мен ва етим уларнинг орқасида саф туздик, кампир эса бизнинг орқамизда турди. У зот бизга икки ракаат намоз ўқиб бердилар, сўнг (намоздан) чиқдилар.»
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ الْمُغِيرَةِ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ دَخَلَ عَلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَمَا هُوَ إِلاَّ أَنَا وَأُمِّي وَالْيَتِيمُ وَأُمُّ حَرَامٍ خَالَتِي فَقَالَ " قُومُوا فَلأُصَلِّيَ بِكُمْ " . قَالَ فِي غَيْرِ وَقْتِ صَلاَةٍ - قَالَ - فَصَلَّى بِنَا .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, Сулаймон ибн ал-Муғирадан, у Собитдан, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизнинг олдимизга кирдилар, ҳолбуки (уйда) мен, онам, етим ва холам Умм Ҳаром бўлганидан бошқа ҳеч ким йўқ эди. У зот: «Туринглар, сизларга намоз ўқиб берай,» дедилар.» (Ривоятчи) деди: «(Бу) намоз вақти эмас эди.» Деди: «У зот бизга намоз ўқиб бердилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ مُخْتَارٍ، يُحَدِّثُ عَنْ مُوسَى بْنِ أَنَسٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّهُ كَانَ هُوَ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأُمُّهُ وَخَالَتُهُ فَصَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَجَعَلَ أَنَسًا عَنْ يَمِينِهِ وَأُمَّهُ وَخَالَتَهُ خَلْفَهُمَا .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: мен Абдуллоҳ ибн Мухторни Мусо ибн Анасдан ривоят қилиб айтаётганини эшитдим, у Анасдан (ривоят қилдики), ўзи, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам), онаси ва холаси (бирга) эдилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намоз ўқидилар, Анасни ўзларининг ўнг томонларига, онаси билан холасини эса уларнинг орқасига қўйдилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، قَالَ قَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ أَخْبَرَنِي زِيَادٌ، أَنَّ قَزَعَةَ، مَوْلًى لِعَبْدِ قَيْسٍ أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ عِكْرِمَةَ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَ قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ صَلَّيْتُ إِلَى جَنْبِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَعَائِشَةُ خَلْفَنَا تُصَلِّي مَعَنَا وَأَنَا إِلَى جَنْبِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أُصَلِّي مَعَهُ .
Бизга Муҳаммад ибн Исмоил ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, у деди: Ибн Журайж деди: менга Зиёд хабар бердики, Абду Қайснинг хўжакулли Қазаъа унга хабар бердики, у Ибн Аббоснинг хўжакулли Икримани эшитди, у деди: Ибн Аббос деди: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ёнида намоз ўқидим, Оиша эса бизнинг орқамизда биз билан намоз ўқиди, мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ёнида у зот билан намоз ўқидим.»
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُخْتَارِ، عَنْ مُوسَى بْنِ أَنَسٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ صَلَّى بِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَبِامْرَأَةٍ مِنْ أَهْلِي فَأَقَامَنِي عَنْ يَمِينِهِ وَالْمَرْأَةُ خَلْفَنَا .
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Абдуллоҳ ибн ал-Мухтордан, у Мусо ибн Анасдан, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мен ва оиламдан бўлган бир аёлга намоз ўқиб бердилар. Мени ўзларининг ўнг томонларига қўйдилар, аёл эса бизнинг орқамизда (турди).»
أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ عُلَيَّةَ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ بِتُّ عِنْدَ خَالَتِي مَيْمُونَةَ فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي مِنَ اللَّيْلِ فَقُمْتُ عَنْ شِمَالِهِ فَقَالَ بِي هَكَذَا فَأَخَذَ بِرَأْسِي فَأَقَامَنِي عَنْ يَمِينِهِ .
Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Ибн Улайя ривоят қилди, Айюбдан, у Абдуллоҳ ибн Саид ибн Жубайрдан, у отасидан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: «Мен холам Маймунанинг олдида тунадим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечаси туриб намоз ўқий бошладилар, мен уларнинг чап томонида турдим. Шунда у зот менга шундай қилдилар: бошимдан ушлаб, ўзларининг ўнг томонларига қўйдилар.»
أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ أَبِي مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ أَبِي مَعْمَرٍ، عَنْ أَبِي مَسْعُودٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَمْسَحُ مَنَاكِبَنَا فِي الصَّلاَةِ وَيَقُولُ " لاَ تَخْتَلِفُوا فَتَخْتَلِفَ قُلُوبُكُمْ لِيَلِيَنِّي مِنْكُمْ أُولُو الأَحْلاَمِ وَالنُّهَى ثُمَّ الَّذِينَ يَلُونَهُمْ ثُمَّ الَّذِينَ يَلُونَهُمْ " . قَالَ أَبُو مَسْعُودٍ فَأَنْتُمُ الْيَوْمَ أَشَدُّ اخْتِلاَفًا . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ أَبُو مَعْمَرٍ اسْمُهُ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَخْبَرَةَ .
Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий хабар берди, Абу Муовиядан, у ал-Аъмашдан, у Умора ибн Умайрдан, у Абу Маъмардан, у Абу Масъуддан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозда елкаларимизни силаб (тўғирлаб): «Бир-бирингиздан фарқли (нотекис) турманг, акс ҳолда қалбларингиз ҳам ихтилофга тушади. Сизлардан ақл ва идрок эгалари менга энг яқин турсин, сўнг улардан кейингилар, сўнг улардан кейингилар,» дердилар.» Абу Масъуд деди: «Сизлар эса бугун (сафларда) кўпроқ ихтилофдасизлар.» Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Абу Маъмарнинг исми Абдуллоҳ ибн Сахбарадир.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُمَرَ بْنِ عَلِيِّ بْنِ مُقَدَّمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يُوسُفُ بْنُ يَعْقُوبَ، قَالَ أَخْبَرَنِي التَّيْمِيُّ، عَنْ أَبِي مِجْلَزٍ، عَنْ قَيْسِ بْنِ عَبَّادٍ، قَالَ بَيْنَا أَنَا فِي الْمَسْجِدِ، فِي الصَّفِّ الْمُقَدَّمِ فَجَبَذَنِي رَجُلٌ مِنْ خَلْفِي جَبْذَةً فَنَحَّانِي وَقَامَ مَقَامِي فَوَاللَّهِ مَا عَقَلْتُ صَلاَتِي فَلَمَّا انْصَرَفَ فَإِذَا هُوَ أُبَىُّ بْنُ كَعْبٍ فَقَالَ يَا فَتَى لاَ يَسُؤْكَ اللَّهُ إِنَّ هَذَا عَهْدٌ مِنَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِلَيْنَا أَنْ نَلِيَهُ ثُمَّ اسْتَقْبَلَ الْقِبْلَةَ فَقَالَ هَلَكَ أَهْلُ الْعُقَدِ وَرَبِّ الْكَعْبَةِ ثَلاَثًا ثُمَّ قَالَ وَاللَّهِ مَا عَلَيْهِمْ آسَى وَلَكِنْ آسَى عَلَى مَنْ أَضَلُّوا . قُلْتُ يَا أَبَا يَعْقُوبَ مَا يَعْنِي بِأَهْلِ الْعُقَدِ قَالَ الأُمَرَاءُ .
Бизга Муҳаммад ибн Умар ибн Али ибн Муқаддам хабар берди, у деди: бизга Юсуф ибн Яъқуб ривоят қилди, у деди: менга ат-Таймий хабар берди, Абу Мижлаздан, у Қайс ибн Аббоддан (ривоят қилдики), у деди: «Мен масжидда олд сафда турган эдим, орқамдан бир киши мени тортиб четга сурди ва ўзи менинг ўрнимга турди. Аллоҳга қасамки, мен намозимни англай олмадим (хаёлим чалғиди). У (намоздан) чиққач, қарасам, у Убай ибн Каъб экан. У: «Эй йигит, Аллоҳ сени хафа қилмасин (зарар етказмасин). Бу Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бизга: у зотга яқин туришимиз ҳақидаги аҳди (васияти)дир,» деди. Сўнг қиблага юзланиб: «Каъбанинг Роббига қасамки, аҳлул-уқд (тугун аҳли — амирлар) ҳалок бўлди,» деди — уч марта. Сўнг: «Аллоҳга қасамки, мен уларнинг ўзларига ачинмайман, балки улар адаштириб қўйган кишиларга ачинаман,» деди.» (Қайс) деди: «Мен: «Эй Абу Яъқуб, аҳлул-уқд деб кимни назарда тутяпсиз?» дедим. У: «Амирларни,» деди.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ أُقِيمَتِ الصَّلاَةُ فَقُمْنَا فَعُدِّلَتِ الصُّفُوفُ قَبْلَ أَنْ يَخْرُجَ إِلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَتَانَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى إِذَا قَامَ فِي مُصَلاَّهُ قَبْلَ أَنْ يُكَبِّرَ فَانْصَرَفَ فَقَالَ لَنَا " مَكَانَكُمْ " . فَلَمْ نَزَلْ قِيَامًا نَنْتَظِرُهُ حَتَّى خَرَجَ إِلَيْنَا قَدِ اغْتَسَلَ يَنْطِفُ رَأْسُهُ مَاءً فَكَبَّرَ وَصَلَّى .
Бизга Муҳаммад ибн Салама хабар берди, у деди: бизга Ибн Ваҳб, Юнусдан, у Ибн Шиҳобдан хабар берди, у деди: менга Абу Салама ибн Абдурраҳмон хабар бердики, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)ни шундай деганини эшитган: «Намозга иқомат айтилди, биз турдик ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизнинг олдимизга чиқишидан олдин сафлар тўғриланди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизнинг олдимизга келди, ҳатто ўз намоз ўқийдиган жойида туриб, такбир айтишидан олдин орқага қайтди ва бизга: «Ўрнингизда туринглар,» дедилар. Биз тик турганча уни кута бошладик, ниҳоят у ғусл қилиб, бошидан сув томиб турган ҳолда бизнинг олдимизга чиқди, сўнг такбир айтиб намоз ўқиди.»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُقَوِّمُ الصُّفُوفَ كَمَا تُقَوَّمُ الْقِدَاحُ فَأَبْصَرَ رَجُلاً خَارِجًا صَدْرُهُ مِنَ الصَّفِّ فَلَقَدْ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لَتُقِيمُنَّ صُفُوفَكُمْ أَوْ لَيُخَالِفَنَّ اللَّهُ بَيْنَ وُجُوهِكُمْ " .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Абул-Аҳвас, Симокдан, у Нуъмон ибн Баширдан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сафларни худди ўқлар тўғрилангандек тўғрилар эди. У сафдан кўкраги чиқиб турган бир кишини кўрди. Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сафларингизни албатта тўғриланг, акс ҳолда Аллаҳ юзларингиз орасини бузади (ихтилоф солади),» деяётганини кўрдим.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ طَلْحَةَ بْنِ مُصَرِّفٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْسَجَةَ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَتَخَلَّلُ الصُّفُوفَ مِنْ نَاحِيَةٍ إِلَى نَاحِيَةٍ يَمْسَحُ مَنَاكِبَنَا وَصُدُورَنَا وَيَقُولُ " لاَ تَخْتَلِفُوا فَتَخْتَلِفَ قُلُوبُكُمْ " . وَكَانَ يَقُولُ " إِنَّ اللَّهَ وَمَلاَئِكَتَهُ يُصَلُّونَ عَلَى الصُّفُوفِ الْمُتَقَدِّمَةِ " .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, Мансурдан, у Талҳа ибн Мусаррифдан, у Абдурраҳмон ибн Авсажадан, у Баро ибн Озиб (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир томондан иккинчи томонга сафлар орасидан ўтиб, елкаларимиз ва кўкракларимизни силаб: «Ихтилоф қилманглар, акс ҳолда қалбларингиз ихтилофлашади,» дердилар. Яна: «Албатта, Аллаҳ ва Унинг фаришталари олдинги сафларга раҳмат ёғдирурлар,» дердилар.
أَخْبَرَنَا بِشْرُ بْنُ خَالِدٍ الْعَسْكَرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سُلَيْمَانَ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ أَبِي مَعْمَرٍ، عَنْ أَبِي مَسْعُودٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَمْسَحُ عَوَاتِقَنَا وَيَقُولُ " اسْتَوُوا وَلاَ تَخْتَلِفُوا فَتَخْتَلِفَ قُلُوبُكُمْ وَلْيَلِيَنِّي مِنْكُمْ أُولُو الأَحْلاَمِ وَالنُّهَى ثُمَّ الَّذِينَ يَلُونَهُمْ ثُمَّ الَّذِينَ يَلُونَهُمْ " .
Бизга Бишр ибн Холид ал-Аскарий хабар берди, у деди: бизга Ғундар ривоят қилди, Шуъбадан, у Сулаймондан, у Умора ибн Умайдан, у Абу Маъмардан, у Абу Масъуддан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) елкаларимизни силаб: «Тўғриланинг, ихтилоф қилманглар, акс ҳолда қалбларингиз ихтилофлашади. Сизлардан ақл ва идрок эгалари менга яқин (орқамда) турсинлар, сўнг улардан кейингилари, сўнг улардан кейингилари,» дердилар.
أَخْبَرَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ نَافِعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا بَهْزُ بْنُ أَسَدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُولُ " اسْتَوُوا اسْتَوُوا اسْتَوُوا فَوَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ إِنِّي لأَرَاكُمْ مِنْ خَلْفِي كَمَا أَرَاكُمْ مِنْ بَيْنِ يَدَىَّ " .
Бизга Абу Бакр ибн Нофиъ хабар берди, у деди: бизга Баҳз ибн Асад ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, Собитдан, у Анасдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Тўғриланинг, тўғриланинг, тўғриланинг! Жоним Қўлида бўлган Зот билан қасамки, мен сизларни худди олд томонимдан кўрганимдек, орқамдан ҳам кўраман,» дердилар.
أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَنْبَأَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ حُمَيْدٍ، عَنْ أَنَسٍ، - رضى الله عنه - قَالَ أَقْبَلَ عَلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِوَجْهِهِ حِينَ قَامَ إِلَى الصَّلاَةِ قَبْلَ أَنْ يُكَبِّرَ فَقَالَ " أَقِيمُوا صُفُوفَكُمْ وَتَرَاصُّوا فَإِنِّي أَرَاكُمْ مِنْ وَرَاءِ ظَهْرِي " .
Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, бизга Исмоил, Ҳумайддан, у Анас (розияллаҳу анҳу)дан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозга турганида, такбир айтишидан олдин юзини бизга қаратиб: «Сафларингизни тўғриланг ва бир-бирингизга зич тизилинглар, чунки мен сизларни орқа томонимдан ҳам кўраман,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ الْمُخَرِّمِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبَانُ، قَالَ حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَنَسٌ، أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " رَاصُّوا صُفُوفَكُمْ وَقَارِبُوا بَيْنَهَا وَحَاذُوا بِالأَعْنَاقِ فَوَالَّذِي نَفْسُ مُحَمَّدٍ بِيَدِهِ إِنِّي لأَرَى الشَّيَاطِينَ تَدْخُلُ مِنْ خَلَلِ الصَّفِّ كَأَنَّهَا الْحَذَفُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн ал-Муборак ал-Мухарримий хабар берди, у деди: бизга Абу Ҳишом ривоят қилди, у деди: бизга Абон ривоят қилди, у деди: бизга Қатода ривоят қилди, у деди: бизга Анас ривоят қилдики, Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сафларингизни зич тизинглар, уларни бир-бирига яқинлаштиринглар ва бўйинларни баравар қилинглар. Муҳаммаднинг жони Қўлида бўлган Зот билан қасамки, мен шайтонлар сафнинг бўшлиқларидан худди майда қўйчивонлардек кириб келаётганини кўраман,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا الْفُضَيْلُ بْنُ عِيَاضٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنِ الْمُسَيَّبِ بْنِ رَافِعٍ، عَنْ تَمِيمِ بْنِ طَرَفَةَ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ خَرَجَ إِلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " أَلاَ تَصُفُّونَ كَمَا تَصُفُّ الْمَلاَئِكَةُ عِنْدَ رَبِّهِمْ " . قَالُوا وَكَيْفَ تَصُفُّ الْمَلاَئِكَةُ عِنْدَ رَبِّهِمْ قَالَ " يُتِمُّونَ الصَّفَّ الأَوَّلَ ثُمَّ يَتَرَاصُّونَ فِي الصَّفِّ " .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Фузайл ибн Иёз ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Мусайяб ибн Рофиъдан, у Тамим ибн Тарафадан, у Жобир ибн Самура (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизнинг олдимизга чиқиб: «Фаришталар ўз Роббиси ҳузурида саф тортгани каби сизлар ҳам саф тортмайсизми?» дедилар. Улар: «Фаришталар ўз Роббиси ҳузурида қандай саф тортади?» дейишди. У: «Улар аввал биринчи сафни тўлдирадилар, сўнг сафда бир-бирига зич тизилурлар,» дедилар.
أَخْبَرَنِي يَحْيَى بْنُ عُثْمَانَ الْحِمْصِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، عَنْ بَحِيرِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ خَالِدِ بْنِ مَعْدَانَ، عَنْ جُبَيْرِ بْنِ نُفَيْرٍ، عَنِ الْعِرْبَاضِ بْنِ سَارِيَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي عَلَى الصَّفِّ الأَوَّلِ ثَلاَثًا وَعَلَى الثَّانِي وَاحِدَةً .
Менга Яҳё ибн Усмон ал-Ҳимсий хабар берди, у деди: бизга Бақийя, Баҳир ибн Саъддан, у Холид ибн Маъдондан, у Жубайр ибн Нуфайрдан, у Ирбоз ибн Сориядан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилдики, У биринчи сафга уч марта, иккинчи сафга бир марта (мағфират) дуоси қилар эдилар.
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، عَنْ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَتِمُّوا الصَّفَّ الأَوَّلَ ثُمَّ الَّذِي يَلِيهِ وَإِنْ كَانَ نَقْصٌ فَلْيَكُنْ فِي الصَّفِّ الْمُؤَخَّرِ " .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, Холиддан, у деди: бизга Саид ривоят қилди, Қатодадан, у Анасдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аввал биринчи сафни тўлдиринглар, сўнг ундан кейингисини; агар (бир сафда) камчилик бўладиган бўлса, у энг охирги сафда бўлсин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ إِبْرَاهِيمَ بْنِ مَثْرُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ صَالِحٍ، عَنْ أَبِي الزَّاهِرِيَّةِ، عَنْ كَثِيرِ بْنِ مُرَّةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ وَصَلَ صَفًّا وَصَلَهُ اللَّهُ وَمَنْ قَطَعَ صَفًّا قَطَعَهُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ " .
Бизга Исо ибн Иброҳим ибн Масруд хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Ваҳб ривоят қилди, Муовия ибн Солиҳдан, у Абуз-Зоҳирийядан, у Касир ибн Муррадан, у Абдуллоҳ ибн Умардан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким сафни уласа (тўлдирса), Аллаҳ уни (раҳматига) улайди; ким сафни узса, Аллаҳ азза ва жалла уни узади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ سُهَيْلٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " خَيْرُ صُفُوفِ الرِّجَالِ أَوَّلُهَا وَشَرُّهَا آخِرُهَا وَخَيْرُ صُفُوفِ النِّسَاءِ آخِرُهَا وَشَرُّهَا أَوَّلُهَا " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Жарир ривоят қилди, Суҳайлдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эркаклар сафларининг энг яхшиси биринчиси, энг ёмони эса охиргисидир; аёллар сафларининг энг яхшиси охиргиси, энг ёмони эса биринчисидир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ هَانِئٍ، عَنْ عَبْدِ الْحَمِيدِ بْنِ مَحْمُودٍ، قَالَ كُنَّا مَعَ أَنَسٍ فَصَلَّيْنَا مَعَ أَمِيرٍ مِنَ الأُمَرَاءِ فَدَفَعُونَا حَتَّى قُمْنَا وَصَلَّيْنَا بَيْنَ السَّارِيَتَيْنِ فَجَعَلَ أَنَسٌ يَتَأَخَّرُ وَقَالَ قَدْ كُنَّا نَتَّقِي هَذَا عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Амр ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Абу Нуъайм ривоят қилди, Суфёндан, у Яҳё ибн Ҳониъдан, у Абдулҳамид ибн Маҳмуддан (ривоят қилдики), у деди: Биз Анас билан бирга эдик ва амирлардан бири билан намоз ўқидик. Улар бизни суриб юборишди, ҳатто биз икки устун орасида туриб намоз ўқидик. Шунда Анас орқага чекина бошлаб: «Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонида бундан сақланар эдик,» деди.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ مِسْعَرٍ، عَنْ ثَابِتِ بْنِ عُبَيْدٍ، عَنِ ابْنِ الْبَرَاءِ، عَنِ الْبَرَاءِ، قَالَ كُنَّا إِذَا صَلَّيْنَا خَلْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَحْبَبْتُ أَنْ أَكُونَ عَنْ يَمِينِهِ .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ, Мисъардан, у Собит ибн Убайддан, у Ибнул-Бародан, у Баро (розияллаҳу анҳу)дан хабар берди, у деди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг орқасида намоз ўқиганимизда, мен унинг ўнг томонида бўлишни яхши кўрардим.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا صَلَّى أَحَدُكُمْ بِالنَّاسِ فَلْيُخَفِّفْ فَإِنَّ فِيهِمُ السَّقِيمَ وَالضَّعِيفَ وَالْكَبِيرَ فَإِذَا صَلَّى أَحَدُكُمْ لِنَفْسِهِ فَلْيُطَوِّلْ مَا شَاءَ " .
Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у деди: «Сизлардан бирингиз одамларга (имом бўлиб) намоз ўқиса, уни енгил қилсин, чунки улар орасида касал, кучсиз ва кекса кишилар бор. Сизлардан бирингиз ўзи ёлғиз намоз ўқиса, уни хоҳлаганича чўзсин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ أَخَفَّ النَّاسِ صَلاَةً فِي تَمَامٍ .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, Қатодадан, у Анасдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намози тўкис бўлгани ҳолда, одамларнинг энг енгил намоз ўқийдигани эдилар.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنِ الأَوْزَاعِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنِّي لأَقُومُ فِي الصَّلاَةِ فَأَسْمَعُ بُكَاءَ الصَّبِيِّ فَأُوجِزُ فِي صَلاَتِي كَرَاهِيَةَ أَنْ أَشُقَّ عَلَى أُمِّهِ " .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ, ал-Авзўийдан ривоят қилди, у деди: менга Яҳё ибн Абу Касир ривоят қилди, Абдуллоҳ ибн Абу Қатодадан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у деди: «Мен намозда тураман-да, боланинг йиғисини эшитаман, шунда онасига машаққат туғдиришни ёқтирмаганим учун намозимни қисқартираман,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، عَنِ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي الْحَارِثُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَأْمُرُ بِالتَّخْفِيفِ وَيَؤُمُّنَا بِالصَّافَّاتِ .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ибн ал-Ҳорис, Ибн Абу Зиъбдан ривоят қилди, у деди: менга ал-Ҳорис ибн Абдурраҳмон хабар берди, Солим ибн Абдуллоҳдан, у Абдуллоҳ ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (намозни) енгил қилишга буюрар, аммо бизга имом бўлиб (узун бўлган) «Ас-Соффот» (сурасини) ўқир эдилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عُثْمَانَ بْنِ أَبِي سُلَيْمَانَ، عَنْ عَامِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ عَمْرِو بْنِ سُلَيْمٍ الزُّرَقِيِّ، عَنْ أَبِي قَتَادَةَ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَؤُمُّ النَّاسَ وَهُوَ حَامِلٌ أُمَامَةَ بِنْتَ أَبِي الْعَاصِ عَلَى عَاتِقِهِ فَإِذَا رَكَعَ وَضَعَهَا وَإِذَا رَفَعَ مِنْ سُجُودِهِ أَعَادَهَا .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Усмон ибн Абу Сулаймондан, у Омир ибн Абдуллаҳ ибн аз-Зубайрдан, у Амр ибн Сулайм аз-Зурақийдан, у Абу Қатода (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг одамларга имом бўлиб намоз ўқиётганларини кўрдим, у киши Абул-Ос қизи Умомани елкаларига кўтариб олган эдилар. Руку қилганларида уни қўярдилар, саждадан турганларида яна кўтариб олардилар.»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ زِيَادٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ مُحَمَّدٌ صلى الله عليه وسلم " أَلاَ يَخْشَى الَّذِي يَرْفَعُ رَأْسَهُ قَبْلَ الإِمَامِ أَنْ يُحَوِّلَ اللَّهُ رَأْسَهُ رَأْسَ حِمَارٍ " .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ривоят қилди, у Муҳаммад ибн Зиёддан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Имомдан олдин бошини кўтарадиган киши, Аллаҳ унинг бошини эшак бошига айлантириб қўйишидан қўрқмайдими?» дедилар.
أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ عُلَيَّةَ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ يَزِيدَ، يَخْطُبُ قَالَ حَدَّثَنَا الْبَرَاءُ، وَكَانَ، غَيْرَ كَذُوبٍ أَنَّهُمْ كَانُوا إِذَا صَلَّوْا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَرَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ قَامُوا قِيَامًا حَتَّى يَرَوْهُ سَاجِدًا ثُمَّ سَجَدُوا .
Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Ибн Улайя ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, у Абу Ишоқдан (ривоят қилди), у деди: Мен Абдуллаҳ ибн Язиднинг хутба қилаётганини эшитдим, у деди: Бизга ал-Баро — у ёлғончи эмас эди — ривоят қилдики, улар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан намоз ўқиётганларида, у киши бошларини рукудан кўтарганларида, улар у кишини сажда қилганларини кўргунларича тик турардилар, сўнгра сажда қилардилар.
أَخْبَرَنَا مُؤَمَّلُ بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ ابْنُ عُلَيَّةَ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ يُونُسَ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنْ حِطَّانَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ صَلَّى بِنَا أَبُو مُوسَى فَلَمَّا كَانَ فِي الْقَعْدَةِ دَخَلَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ فَقَالَ أُقِرَّتِ الصَّلاَةُ بِالْبِرِّ وَالزَّكَاةِ . فَلَمَّا سَلَّمَ أَبُو مُوسَى أَقْبَلَ عَلَى الْقَوْمِ فَقَالَ أَيُّكُمُ الْقَائِلُ هَذِهِ الْكَلِمَةَ فَأَرَمَّ الْقَوْمُ . قَالَ يَا حِطَّانُ لَعَلَّكَ قُلْتَهَا قَالَ لاَ وَقَدْ خَشِيتُ أَنْ تَبْكَعَنِي بِهَا فَقَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُعَلِّمُنَا صَلاَتَنَا وَسُنَّتَنَا فَقَالَ " إِنَّمَا الإِمَامُ لِيُؤْتَمَّ بِهِ فَإِذَا كَبَّرَ فَكَبِّرُوا وَإِذَا قَالَ { غَيْرِ الْمَغْضُوبِ عَلَيْهِمْ وَلاَ الضَّالِّينَ } فَقُولُوا آمِينَ يُجِبْكُمُ اللَّهُ وَإِذَا رَكَعَ فَارْكَعُوا وَإِذَا رَفَعَ فَقَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ فَقُولُوا رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ يَسْمَعِ اللَّهُ لَكُمْ وَإِذَا سَجَدَ فَاسْجُدُوا وَإِذَا رَفَعَ فَارْفَعُوا فَإِنَّ الإِمَامَ يَسْجُدُ قَبْلَكُمْ وَيَرْفَعُ قَبْلَكُمْ " . قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " فَتِلْكَ بِتِلْكَ " .
Бизга Муаммал ибн Ҳишом хабар берди, у деди: бизга Исмоил ибн Улайя ривоят қилди, у Саиддан, у Қатодадан, у Юнус ибн Жубайрдан, у Ҳиттрон ибн Абдуллаҳдан (ривоят қилди), у деди: Абу Мусо бизга имом бўлиб намоз ўқиди. Қаъда (ўтириш)да бўлганида, жамоадан бир киши (масжидга) кирди ва: «Намоз бирр (яхшилик) ва закот билан барқарор қилинди,» деди. Абу Мусо салом бериб бўлгач, жамоага юзланиб: «Бу сўзни қайсингиз айтди?» деди. Жамоа жим қолди. У: «Эй Ҳиттрон, балки сен айтгандирсан?» деди. У: «Йўқ, мен сен мени бу сўз билан тергаб қолишингдан қўрқдим,» деди. Шунда у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга намозимиз ва суннатимизни ўргатардилар, у киши: «Имом унга эргашилиши учун (қилинган). Бас, у такбир айтса, сиз ҳам такбир айтинг; у «Ғайрил мағзуби алайҳим валаззоллин» деганида, «Омин» денг, Аллаҳ сизларга ижобат қилади; у руку қилса, сиз ҳам руку қилинг; у (бошини) кўтариб «Самиаллаҳу лиман ҳамидаҳ» деганида, «Раббано лакал-ҳамд» денг, Аллаҳ сизларни эшитади; у сажда қилса, сиз ҳам сажда қилинг; у (бошини) кўтарса, сиз ҳам кўтаринг. Чунки имом сиздан олдин сажда қилади ва сиздан олдин кўтаради,» дедилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бу унинг ўрнига (қоплайди),» дедилар.
أَخْبَرَنَا وَاصِلُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ فُضَيْلٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ مُحَارِبِ بْنِ دِثَارٍ، وَأَبِي، صَالِحٍ عَنْ جَابِرٍ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ وَقَدْ أُقِيمَتِ الصَّلاَةُ فَدَخَلَ الْمَسْجِدَ فَصَلَّى خَلْفَ مُعَاذٍ فَطَوَّلَ بِهِمْ فَانْصَرَفَ الرَّجُلُ فَصَلَّى فِي نَاحِيَةِ الْمَسْجِدِ ثُمَّ انْطَلَقَ فَلَمَّا قَضَى مُعَاذٌ الصَّلاَةَ قِيلَ لَهُ إِنَّ فُلاَنًا فَعَلَ كَذَا وَكَذَا . فَقَالَ مُعَاذٌ لَئِنْ أَصْبَحْتُ لأَذْكُرَنَّ ذَلِكَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . فَأَتَى مُعَاذٌ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَ ذَلِكَ لَهُ فَأَرْسَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَيْهِ فَقَالَ " مَا حَمَلَكَ عَلَى الَّذِي صَنَعْتَ " . فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ عَمِلْتُ عَلَى نَاضِحِي مِنَ النَّهَارِ فَجِئْتُ وَقَدْ أُقِيمَتِ الصَّلاَةُ فَدَخَلْتُ الْمَسْجِدَ فَدَخَلْتُ مَعَهُ فِي الصَّلاَةِ فَقَرَأَ سُورَةَ كَذَا وَكَذَا فَطَوَّلَ فَانْصَرَفْتُ فَصَلَّيْتُ فِي نَاحِيَةِ الْمَسْجِدِ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَفَتَّانٌ يَا مُعَاذُ أَفَتَّانٌ يَا مُعَاذُ أَفَتَّانٌ يَا مُعَاذُ " .
Бизга Восил ибн Абдулааъло хабар берди, у деди: бизга Ибн Фузайл ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Муҳориб ибн Дисордан ва Абу Солиҳдан, улар Жобир (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Ансорлардан бир киши келди, намозга иқомат айтилган эди. У масжидга кириб, Муоз орқасида намоз ўқиди. (Муоз) намозни чўзиб юборди. Шунда у киши (жамоадан) чиқиб, масжиднинг бир чеккасида намоз ўқиб олди, сўнгра кетди. Муоз намозни тугатгач, унга: «Фалончи шундай-шундай қилди,» дейилди. Муоз: «Агар тонгни кўрсам (эртага), албатта буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га айтаман,» деди. Муоз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб, буни у кишига айтди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўша кишини чақиртириб: «Сени шундай қилишингга нима ундади?» дедилар. У: «Эй Расулуллаҳ, мен кун бўйи сув ташувчи туямда ишладим, келганимда эса намозга иқомат айтилган эди. Мен масжидга кириб, у (Муоз) билан намозга қўшилдим. У фалон-фалон сурани ўқиб, чўзиб юборди. Шунда мен чиқиб, масжиднинг бир чеккасида намоз ўқидим,» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Фитначимисан, эй Муоз! Фитначимисан, эй Муоз! Фитначимисан, эй Муоз!» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَكِبَ فَرَسًا فَصُرِعَ عَنْهُ فَجُحِشَ شِقُّهُ الأَيْمَنُ فَصَلَّى صَلاَةً مِنَ الصَّلَوَاتِ وَهُوَ قَاعِدٌ فَصَلَّيْنَا وَرَاءَهُ قُعُودًا فَلَمَّا انْصَرَفَ قَالَ " إِنَّمَا جُعِلَ الإِمَامُ لِيُؤْتَمَّ بِهِ فَإِذَا صَلَّى قَائِمًا فَصَلُّوا قِيَامًا وَإِذَا رَكَعَ فَارْكَعُوا وَإِذَا قَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ فَقُولُوا رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ وَإِذَا صَلَّى جَالِسًا فَصَلُّوا جُلُوسًا أَجْمَعُونَ " .
Бизга Қутайба хабар берди, у Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир отга миндилар, ундан йиқилдилар ва ўнг томонлари шилинди. Сўнг намозлардан бирини ўтирган ҳолда ўқидилар, биз ҳам орқаларида ўтирган ҳолда ўқидик. (Намоздан) чиққач, у киши: «Имом унга эргашилиши учун (қилинган). Бас, у тик туриб намоз ўқиса, сиз ҳам тик туриб ўқинг; у руку қилса, сиз ҳам руку қилинг; у «Самиаллаҳу лиман ҳамидаҳ» деганида, «Раббано лакал-ҳамд» денг; у ўтириб намоз ўқиса, ҳаммангиз ўтириб ўқинг,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ لَمَّا ثَقُلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَاءَ بِلاَلٌ يُؤْذِنُهُ بِالصَّلاَةِ فَقَالَ " مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ " . قَالَتْ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أَبَا بَكْرٍ رَجُلٌ أَسِيفٌ وَإِنَّهُ مَتَى يَقُومُ فِي مَقَامِكَ لاَ يُسْمِعُ النَّاسَ فَلَوْ أَمَرْتَ عُمَرَ . فَقَالَ " مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ " . فَقُلْتُ لِحَفْصَةَ قُولِي لَهُ فَقَالَتْ لَهُ . فَقَالَ " إِنَّكُنَّ لأَنْتُنَّ صَوَاحِبَاتُ يُوسُفَ مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ " . قَالَتْ فَأَمَرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلَمَّا دَخَلَ فِي الصَّلاَةِ وَجَدَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ نَفْسِهِ خِفَّةً - قَالَتْ - فَقَامَ يُهَادَى بَيْنَ رَجُلَيْنِ وَرِجْلاَهُ تَخُطَّانِ فِي الأَرْضِ فَلَمَّا دَخَلَ الْمَسْجِدَ سَمِعَ أَبُو بَكْرٍ حِسَّهُ فَذَهَبَ لِيَتَأَخَّرَ فَأَوْمَأَ إِلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ قُمْ كَمَا أَنْتَ قَالَتْ فَجَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى قَامَ عَنْ يَسَارِ أَبِي بَكْرٍ جَالِسًا فَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي بِالنَّاسِ جَالِسًا وَأَبُو بَكْرٍ قَائِمًا يَقْتَدِي أَبُو بَكْرٍ بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَالنَّاسُ يَقْتَدُونَ بِصَلاَةِ أَبِي بَكْرٍ رضى الله عنه .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Алаа хабар берди, у деди: бизга Абу Муовия ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг (касалликлари) оғирлашганида, Билол у кишини намозга чақиргани келди. У киши: «Абу Бакрга айтинг, одамларга намоз ўқиб берсин,» дедилар. (Оиша) деди: Мен айтдим: «Эй Расулуллаҳ, Абу Бакр юмшоқ кўнгилли киши, у сизнинг ўрнингизда турса, овозини одамларга эшиттира олмайди. Умарга буюрсангиз (яхши бўларди).» У киши: «Абу Бакрга айтинг, одамларга намоз ўқиб берсин,» дедилар. Мен Ҳафсага: «Унга айт,» дедим. У (Ҳафса) ҳам у кишига айтди. Шунда у киши: «Албатта сизлар Юсуф (атрофидаги) аёлларнинг ҳамтовоқларисиз! Абу Бакрга айтинг, одамларга намоз ўқиб берсин,» дедилар. (Оиша) деди: Бас, улар Абу Бакрга буюришди. У намозга киргач, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўзларида бир енгиллик сездилар. (Оиша) деди: У киши икки кишининг ўртасида суялиб, оёқлари ерда судралиб чиқдилар. Масжидга кирганларида, Абу Бакр у кишининг (келганлари) ҳисини сезиб, орқага чекинмоқчи бўлди. Лекин Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга «Ўрнингда тур» деб ишора қилдилар. (Оиша) деди: Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келиб, Абу Бакрнинг чап томонида ўтириб (жойлашдилар). Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) одамларга ўтирган ҳолда намоз ўқиб берардилар, Абу Бакр эса тик туриб, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га иқтидо қилар, одамлар эса Абу Бакр (розияллаҳу анҳу)нинг намозига иқтидо қиларди.
أَخْبَرَنَا الْعَبَّاسُ بْنُ عَبْدِ الْعَظِيمِ الْعَنْبَرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا زَائِدَةُ، عَنْ مُوسَى بْنِ أَبِي عَائِشَةَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى عَائِشَةَ فَقُلْتُ أَلاَ تُحَدِّثِينِي عَنْ مَرَضِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَتْ لَمَّا ثَقُلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " أَصَلَّى النَّاسُ " . فَقُلْنَا لاَ وَهُمْ يَنْتَظِرُونَكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ . فَقَالَ " ضَعُوا لِي مَاءً فِي الْمِخْضَبِ " . فَفَعَلْنَا فَاغْتَسَلَ ثُمَّ ذَهَبَ لِيَنُوءَ فَأُغْمِيَ عَلَيْهِ ثُمَّ أَفَاقَ فَقَالَ " أَصَلَّى النَّاسُ " . قُلْنَا لاَ هُمْ يَنْتَظِرُونَكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ . فَقَالَ " ضَعُوا لِي مَاءً فِي الْمِخْضَبِ " . فَفَعَلْنَا فَاغْتَسَلَ ثُمَّ ذَهَبَ لِيَنُوءَ ثُمَّ أُغْمِيَ عَلَيْهِ ثُمَّ قَالَ فِي الثَّالِثَةِ مِثْلَ قَوْلِهِ قَالَتْ وَالنَّاسُ عُكُوفٌ فِي الْمَسْجِدِ يَنْتَظِرُونَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِصَلاَةِ الْعِشَاءِ فَأَرْسَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى أَبِي بَكْرٍ " أَنْ صَلِّ بِالنَّاسِ " . فَجَاءَهُ الرَّسُولُ فَقَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَأْمُرُكَ أَنْ تُصَلِّيَ بِالنَّاسِ وَكَانَ أَبُو بَكْرٍ رَجُلاً رَقِيقًا فَقَالَ يَا عُمَرُ صَلِّ بِالنَّاسِ . فَقَالَ أَنْتَ أَحَقُّ بِذَلِكَ . فَصَلَّى بِهِمْ أَبُو بَكْرٍ تِلْكَ الأَيَّامَ ثُمَّ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَجَدَ مِنْ نَفْسِهِ خِفَّةً فَجَاءَ يُهَادَى بَيْنَ رَجُلَيْنِ أَحَدُهُمَا الْعَبَّاسُ لِصَلاَةِ الظُّهْرِ فَلَمَّا رَآهُ أَبُو بَكْرٍ ذَهَبَ لِيَتَأَخَّرَ فَأَوْمَأَ إِلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ لاَ يَتَأَخَّرَ وَأَمَرَهُمَا فَأَجْلَسَاهُ إِلَى جَنْبِهِ فَجَعَلَ أَبُو بَكْرٍ يُصَلِّي قَائِمًا وَالنَّاسُ يُصَلُّونَ بِصَلاَةِ أَبِي بَكْرٍ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي قَاعِدًا . فَدَخَلْتُ عَلَى ابْنِ عَبَّاسٍ فَقُلْتُ أَلاَ أَعْرِضُ عَلَيْكَ مَا حَدَّثَتْنِي عَائِشَةُ عَنْ مَرَضِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ نَعَمْ . فَحَدَّثْتُهُ فَمَا أَنْكَرَ مِنْهُ شَيْئًا غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ أَسَمَّتْ لَكَ الرَّجُلَ الَّذِي كَانَ مَعَ الْعَبَّاسِ قُلْتُ لاَ . قَالَ هُوَ عَلِيٌّ كَرَّمَ اللَّهُ وَجْهَهُ .
Бизга ал-Аббос ибн Абдулазим ал-Анбарий хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, у деди: бизга Зоида ривоят қилди, у Мусо ибн Абу Оишадан, у Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳдан (ривоят қилди), у деди: Мен Оиша (розияллаҳу анҳо)нинг олдиларига кириб: «Менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг касалликлари ҳақида гапириб бермайсизми?» дедим. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг (касалликлари) оғирлашганида, у киши: «Одамлар намоз ўқишдими?» дедилар. Биз: «Йўқ, улар сизни кутишяпти, эй Расулуллаҳ,» дедик. У киши: «Менга тоғорачага сув солиб қўйинг,» дедилар. Биз шундай қилдик. У киши ғусл қилдилар, сўнг турмоқчи бўлганларида ҳушларидан кетдилар. Сўнг ўзларига келиб: «Одамлар намоз ўқишдими?» дедилар. Биз: «Йўқ, улар сизни кутишяпти, эй Расулуллаҳ,» дедик. У киши: «Менга тоғорачага сув солиб қўйинг,» дедилар. Биз шундай қилдик. У киши ғусл қилдилар, сўнг турмоқчи бўлганларида яна ҳушларидан кетдилар. Сўнг учинчи марта ҳам худди шундай дедилар. (Оиша) деди: Одамлар масжидда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни хуфтон намози учун кутиб, тўпланиб ўтиришарди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абу Бакрга: «Одамларга намоз ўқиб бер,» деб (хабарчи) юбордилар. Хабарчи унга келиб: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сенга одамларга намоз ўқиб беришингни буюряптилар,» деди. Абу Бакр нозик кўнгилли киши эди. У: «Эй Умар, одамларга намоз ўқиб бер,» деди. (Умар): «Сен бунга ҳақлироқсан,» деди. Бас, ўша кунларда Абу Бакр уларга намоз ўқиб берди. Сўнгра Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўзларида бир енгиллик сезиб, пешин намози учун икки кишининг — бири Аббос эди — ўртасида суялиб келдилар. Абу Бакр у кишини кўрганида орқага чекинмоқчи бўлди, лекин Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга чекинмасликка ишора қилдилар ва у икковга (Абу Бакр) ёнига ўтқазиб қўйишни буюрдилар. Абу Бакр тик туриб намоз ўқийверди, одамлар Абу Бакрнинг намозига (иқтидо қилиб) ўқийверди, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эса ўтирган ҳолда ўқийвердилар. Сўнг мен Ибн Аббоснинг олдиларига кириб: «Оиша менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг касалликлари ҳақида айтиб берганларини сизга айтиб берсамми?» дедим. У: «Ҳа,» деди. Мен унга айтиб бердим, у ундан ҳеч нарсани инкор қилмади, фақат шуни деди: «У сенга Аббос билан бирга бўлган кишининг исмини айтдими?» Мен: «Йўқ,» дедим. У: «У Али — Аллаҳ унинг юзини улуғласин — эди,» деди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، قَالَ سَمِعْتُ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، يَقُولُ كَانَ مُعَاذٌ يُصَلِّي مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ يَرْجِعُ إِلَى قَوْمِهِ يَؤُمُّهُمْ فَأَخَّرَ ذَاتَ لَيْلَةٍ الصَّلاَةَ وَصَلَّى مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ رَجَعَ إِلَى قَوْمِهِ يَؤُمُّهُمْ فَقَرَأَ سُورَةَ الْبَقَرَةِ فَلَمَّا سَمِعَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ تَأَخَّرَ فَصَلَّى ثُمَّ خَرَجَ فَقَالُوا نَافَقْتَ يَا فُلاَنُ . فَقَالَ وَاللَّهِ مَا نَافَقْتُ وَلآتِيَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَأُخْبِرُهُ . فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ مُعَاذًا يُصَلِّي مَعَكَ ثُمَّ يَأْتِينَا فَيَؤُمُّنَا وَإِنَّكَ أَخَّرْتَ الصَّلاَةَ الْبَارِحَةَ فَصَلَّى مَعَكَ ثُمَّ رَجَعَ فَأَمَّنَا فَاسْتَفْتَحَ بِسُورَةِ الْبَقَرَةِ فَلَمَّا سَمِعْتُ ذَلِكَ تَأَخَّرْتُ فَصَلَّيْتُ وَإِنَّمَا نَحْنُ أَصْحَابُ نَوَاضِحَ نَعْمَلُ بِأَيْدِينَا . فَقَالَ لَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " يَا مُعَاذُ أَفَتَّانٌ أَنْتَ اقْرَأْ بِسُورَةِ كَذَا وَسُورَةِ كَذَا " .
Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Амрдан (ривоят қилди), у деди: Мен Жобир ибн Абдуллаҳ (розияллаҳу анҳумо)нинг шундай деяётганини эшитдим: Муоз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан намоз ўқир, сўнг қавмига қайтиб уларга имом бўларди. Бир кечаси у намозни кечиктирди ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан намоз ўқиди, сўнг қавмига қайтиб уларга имом бўлди ва Бақара сурасини ўқиди. Жамоадан бир киши буни эшитганида, (жамоадан) чекиниб намозини ўқиб олди, сўнг чиқиб кетди. Улар: «Мунофиқ бўлиб қолибсан-ку, эй фалончи!» дейишди. У: «Аллоҳга қасамки, мен мунофиқ бўлганим йўқ. Албатта Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига бориб, у кишига хабар бераман,» деди. Сўнг у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб: «Эй Расулуллаҳ, Муоз сиз билан намоз ўқийди, сўнг бизнинг олдимизга келиб бизга имом бўлади. Кеча сиз намозни кечиктирдингиз, у сиз билан ўқиб, сўнг қайтиб бизга имом бўлди ва Бақара сурасини бошлади. Мен буни эшитиб, (жамоадан) чекиниб намозимни ўқиб олдим. Ҳолбуки биз сув ташувчи туялар эгаси — қўлимиз билан ишлайдиган кишилармиз,» деди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Эй Муоз, сен фитначимисан? Фалон сурани ва фалон сурани ўқигин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ أَشْعَثَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ أَبِي بَكْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ صَلَّى صَلاَةَ الْخَوْفِ فَصَلَّى بِالَّذِينَ خَلْفَهُ رَكْعَتَيْنِ وَبِالَّذِينَ جَاءُوا رَكْعَتَيْنِ فَكَانَتْ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَرْبَعًا وَلِهَؤُلاَءِ رَكْعَتَيْنِ رَكْعَتَيْنِ .
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у Ашъасдан, у ал-Ҳасандан, у Абу Бакра (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у киши хавф намозини ўқидилар. Орқаларидагилар билан икки ракаат ўқидилар, (кейин) келганлар билан (ҳам) икки ракаат ўқидилар. Шундай қилиб Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га тўрт (ракаат), буларнинг ҳар бирига икки-икки ракаатдан (бўлди).
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " صَلاَةُ الْجَمَاعَةِ تَفْضُلُ عَلَى صَلاَةِ الْفَذِّ بِسَبْعٍ وَعِشْرِينَ دَرَجَةً " .
Бизга Қутайба хабар берди, у Моликдан, у Нофедан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Жамоат билан ўқилган намоз ёлғиз ўқилган намоздан йигирма етти даража афзалдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " صَلاَةُ الْجَمَاعَةِ أَفْضَلُ مِنْ صَلاَةِ أَحَدِكُمْ وَحْدَهُ خَمْسًا وَعِشْرِينَ جُزْءًا " .
Бизга Қутайба хабар берди, у Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Жамоат билан ўқилган намоз сизлардан бировингизнинг ёлғиз ўқиган намозидан йигирма беш улуш афзалдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَمَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنِي الْقَاسِمُ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَائِشَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " صَلاَةُ الْجَمَاعَةِ تَزِيدُ عَلَى صَلاَةِ الْفَذِّ خَمْسًا وَعِشْرِينَ دَرَجَةً " .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у Абдурраҳмон ибн Аммордан (ривоят қилди), у деди: менга ал-Қосим ибн Муҳаммад ривоят қилди, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у киши: «Жамоат билан ўқилган намоз ёлғиз ўқилган намоздан йигирма беш даража зиёдадир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا كَانُوا ثَلاَثَةً فَلْيَؤُمَّهُمْ أَحَدُهُمْ وَأَحَقُّهُمْ بِالإِمَامَةِ أَقْرَؤُهُمْ " .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, у Қатодадан, у Абу Назрадан, у Абу Саид (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар уч киши бўлсалар, улардан бири имом бўлсин. Имомликка энг ҳақлилари Қуръонни энг кўп (яхши) ўқиганларидир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، قَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ أَخْبَرَنِي زِيَادٌ، أَنَّ قَزَعَةَ، مَوْلًى لِعَبْدِ الْقَيْسِ أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ عِكْرِمَةَ، قَالَ قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ صَلَّيْتُ إِلَى جَنْبِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَعَائِشَةُ خَلْفَنَا تُصَلِّي مَعَنَا وَأَنَا إِلَى جَنْبِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أُصَلِّي مَعَهُ .
Бизга Муҳаммад ибн Исмоил ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, у деди: Ибн Журайж: менга Зиёд хабар бердики, Абдулқайснинг озод қилинган қули Қазаъа унга хабар беришича, у Икримадан эшитган, у деди: Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо) деди: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ёнларида намоз ўқидим, Оиша эса орқамизда биз билан намоз ўқиётган эди, мен эса Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ёнларида у киши билан намоз ўқиётган эдим.»
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ أَبِي سُلَيْمَانَ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ صَلَّيْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُمْتُ عَنْ يَسَارِهِ فَأَخَذَنِي بِيَدِهِ الْيُسْرَى فَأَقَامَنِي عَنْ يَمِينِهِ .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллаҳ ривоят қилди, у Абдулмалик ибн Абу Сулаймондан, у Атодан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилди), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан намоз ўқидим. Мен у кишининг чап томонларида турдим. Шунда у киши мени чап қўллари билан ушлаб, ўнг томонларига ўтқаздилар.»
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، أَنَّهُ أَخْبَرَهُمْ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَصِيرٍ، عَنْ أَبِيهِ، - قَالَ شُعْبَةُ وَقَالَ أَبُو إِسْحَاقَ وَقَدْ سَمِعْتُهُ مِنْهُ، وَمِنْ أَبِيهِ - قَالَ سَمِعْتُ أُبَىَّ بْنَ كَعْبٍ، يَقُولُ صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمًا صَلاَةَ الصُّبْحِ فَقَالَ " أَشَهِدَ فُلاَنٌ الصَّلاَةَ " . قَالُوا لاَ . قَالَ " فَفُلاَنٌ " . قَالُوا لاَ . قَالَ " إِنَّ هَاتَيْنِ الصَّلاَتَيْنِ مِنْ أَثْقَلِ الصَّلاَةِ عَلَى الْمُنَافِقِينَ وَلَوْ يَعْلَمُونَ مَا فِيهِمَا لأَتَوْهُمَا وَلَوْ حَبْوًا وَالصَّفُّ الأَوَّلُ عَلَى مِثْلِ صَفِّ الْمَلاَئِكَةِ وَلَوْ تَعْلَمُونَ فَضِيلَتَهُ لاَبْتَدَرْتُمُوهُ وَصَلاَةُ الرَّجُلِ مَعَ الرَّجُلِ أَزْكَى مِنْ صَلاَتِهِ وَحْدَهُ وَصَلاَةُ الرَّجُلِ مَعَ الرَّجُلَيْنِ أَزْكَى مِنْ صَلاَتِهِ مَعَ الرَّجُلِ وَمَا كَانُوا أَكْثَرَ فَهُوَ أَحَبُّ إِلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ " .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ибн ал-Ҳорис ривоят қилди, у Шуъбадан, у Абу Ишоқдан — у уларга хабар беришича — Абдуллаҳ ибн Абу Басирдан, у отасидан (ривоят қилди). Шуъба деди: Абу Ишоқ деди: «Мен буни ундан ҳам, отасидан ҳам эшитганман.» У деди: Мен Убай ибн Каъбнинг шундай деяётганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир куни бомдод намозини ўқиб, сўнг: «Фалончи намозда ҳозир бўлдими?» дедилар. Улар: «Йўқ,» дейишди. У киши: «Фалончичи?» дедилар. Улар: «Йўқ,» дейишди. У киши: «Албатта бу икки намоз мунофиқларга энг оғир келадиган намоздир. Агар уларда нима (фазилат) борлигини билсалар, ҳатто эмаклаб бўлса ҳам, албатта уларга келардилар. Биринчи саф фаришталар сафига ўхшашдир. Агар унинг фазилатини билсангиз, унга (кириш учун) мусобақалашардингиз. Кишининг бошқа бир киши билан ўқиган намози ёлғиз ўқиганидан покизароқдир; кишининг икки киши билан ўқиган намози бир киши билан ўқиганидан покизароқдир. Қанча кўп бўлсалар, у Азиз ва Жалил Аллаҳга шунча севимлироқдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ مَحْمُودٍ، عَنْ عِتْبَانَ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّهُ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ السُّيُولَ لَتَحُولُ بَيْنِي وَبَيْنَ مَسْجِدِ قَوْمِي فَأُحِبُّ أَنْ تَأْتِيَنِي فَتُصَلِّيَ فِي مَكَانٍ مِنْ بَيْتِي أَتَّخِذُهُ مَسْجِدًا . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " سَنَفْعَلُ " . فَلَمَّا دَخَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَيْنَ تُرِيدُ " . فَأَشَرْتُ إِلَى نَاحِيَةٍ مِنَ الْبَيْتِ فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَصَفَفْنَا خَلْفَهُ فَصَلَّى بِنَا رَكْعَتَيْنِ .
Бизга Наср ибн Али хабар берди, у деди: бизга Абдулааъло хабар берди, у деди: бизга Маъмар ривоят қилди, у аз-Зуҳрийдан, у Маҳмуддан, у Итбон ибн Молик (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: «Эй Расулуллаҳ, селлар мен билан қавмимнинг масжиди орасини тўсиб қўяди. Мен сиз келиб, уйимнинг бир жойида намоз ўқиб беришингизни истардим, мен уни масжид (жойнамоз) қилиб олардим.» Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Шундай қиламиз,» дедилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кирганларида: «Қаерни хоҳлайсан?» дедилар. Мен уйнинг бир томонига ишора қилдим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (ўша ерда) тик турдилар, биз орқаларида саф тортдик, у киши бизга икки ракаат намоз ўқиб бердилар.
أَنْبَأَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ حُمَيْدٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ أَقْبَلَ عَلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِوَجْهِهِ حِينَ قَامَ إِلَى الصَّلاَةِ قَبْلَ أَنْ يُكَبِّرَ فَقَالَ " أَقِيمُوا صُفُوفَكُمْ وَتَرَاصُّوا فَإِنِّي أَرَاكُمْ مِنْ وَرَاءِ ظَهْرِي " .
Бизга Али ибн Ҳужр хабар бериб, деди: бизга Исмоил, Ҳумайддан, у Анасдан хабар бериб, у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозга турганида, такбир айтишдан олдин юзини биз томон ўгириб дедиларки: «Сафларингизни тўғриланг ва зич туринг, чунки мен сизларни орқамдан ҳам кўраман,» дедилар.
أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو زُبَيْدٍ، - وَاسْمُهُ عَبْثَرُ بْنُ الْقَاسِمِ - عَنْ حُصَيْنٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذْ قَالَ بَعْضُ الْقَوْمِ لَوْ عَرَّسْتَ بِنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " إِنِّي أَخَافُ أَنْ تَنَامُوا عَنِ الصَّلاَةِ " . قَالَ بِلاَلٌ أَنَا أَحْفَظُكُمْ . فَاضْطَجَعُوا فَنَامُوا وَأَسْنَدَ بِلاَلٌ ظَهْرَهُ إِلَى رَاحِلَتِهِ فَاسْتَيْقَظَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَقَدْ طَلَعَ حَاجِبُ الشَّمْسِ فَقَالَ " يَا بِلاَلُ أَيْنَ مَا قُلْتَ " . قَالَ مَا أُلْقِيَتْ عَلَىَّ نَوْمَةٌ مِثْلُهَا قَطُّ . قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ قَبَضَ أَرْوَاحَكُمْ حِينَ شَاءَ فَرَدَّهَا حِينَ شَاءَ قُمْ يَا بِلاَلُ فَآذِنِ النَّاسَ بِالصَّلاَةِ " . فَقَامَ بِلاَلٌ فَأَذَّنَ فَتَوَضَّئُوا - يَعْنِي حِينَ ارْتَفَعَتِ الشَّمْسُ - ثُمَّ قَامَ فَصَلَّى بِهِمْ .
Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий хабар бериб, деди: бизга Абу Зубайд — исми Абсар ибн ал-Қосим — Ҳусайндан, у Абдуллоҳ ибн Абу Қатодадан, у отасидан ривоят қилди, у деди: Биз Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга эдик. Шунда қавмдан баъзи кишилар: «Эй Расулуллоҳ, бизни дам олиш учун (охири тунда) тўхтатсангиз эди,» дедилар. У: «Мен сизлар намоздан ухлаб қолишингиздан қўрқаман,» дедилар. Билол: «Мен сизларни уйғотиб тураман,» деди. Шунда улар ётиб ухлаб қолишди, Билол эса орқасини улови томонга суяб олди. Қуёшнинг бир чети чиқиб қолганида Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уйғониб қолдилар ва: «Эй Билол, айтган гапинг қани?» дедилар. У: «Менга бунақа уйқу ҳеч қачон келмаган эди,» деди. Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, азиз ва улуғ Аллоҳ руҳларингизни хоҳлаган вақтида олиб, хоҳлаган вақтида қайтариб берди. Эй Билол, туриб, одамларни намозга чақир,» дедилар. Билол туриб азон айтди, улар эса — яъни қуёш кўтарилганида — таҳорат олишди. Сўнгра у (Набий) туриб уларга (бирга) намоз ўқиб бердилар.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ زَائِدَةَ بْنِ قُدَامَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا السَّائِبُ بْنُ حُبَيْشٍ الْكَلاَعِيُّ، عَنْ مَعْدَانَ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ الْيَعْمَرِيِّ، قَالَ قَالَ لِي أَبُو الدَّرْدَاءِ أَيْنَ مَسْكَنُكَ قُلْتُ فِي قَرْيَةٍ دُوَيْنَ حِمْصَ . فَقَالَ أَبُو الدَّرْدَاءِ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَا مِنْ ثَلاَثَةٍ فِي قَرْيَةٍ وَلاَ بَدْوٍ لاَ تُقَامُ فِيهِمُ الصَّلاَةُ إِلاَّ قَدِ اسْتَحْوَذَ عَلَيْهِمُ الشَّيْطَانُ فَعَلَيْكُمْ بِالْجَمَاعَةِ فَإِنَّمَا يَأْكُلُ الذِّئْبُ الْقَاصِيَةَ " . قَالَ السَّائِبُ يَعْنِي بِالْجَمَاعَةِ الْجَمَاعَةَ فِي الصَّلاَةِ .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар бериб, деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар бериб, Зоида ибн Қудомадан ривоят қилди, у деди: бизга ас-Соиб ибн Ҳубайш ал-Калоий, Маъдон ибн Абу Талҳа ал-Яъмурийдан ривоят қилди, у деди: Абуд-Дардо менга: «Масканинг қаерда?» деди. Мен: «Ҳимсга яқин бир қишлоқда,» дедим. Шунда Абуд-Дардо деди: Мен Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қишлоқда ёки саҳрода бўлган ҳар қандай уч киши орасида намоз жамоа билан барпо қилинмаса, албатта шайтон уларни ўз ҳукмига олибди. Бас, жамоатни лозим тутинг, чунки бўри фақат (сурувдан) ажралиб қолган (қўй)ни ейди,» деганларини эшитдим. Ас-Соиб деди: «Жамоат»дан у намоздаги жамоатни назарда тутади.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَقَدْ هَمَمْتُ أَنْ آمُرَ بِحَطَبٍ فَيُحْطَبَ ثُمَّ آمُرَ بِالصَّلاَةِ فَيُؤَذَّنَ لَهَا ثُمَّ آمُرَ رَجُلاً فَيَؤُمَّ النَّاسَ ثُمَّ أُخَالِفَ إِلَى رِجَالٍ فَأُحَرِّقَ عَلَيْهِمْ بُيُوتَهُمْ وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَوْ يَعْلَمُ أَحَدُهُمْ أَنَّهُ يَجِدُ عَظْمًا سَمِينًا أَوْ مَرْمَاتَيْنِ حَسْنَتَيْنِ لَشَهِدَ الْعِشَاءَ " .
Бизга Қутайба, Моликдан, у Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан хабар бердики, Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Жоним Қўлида бўлган Зот билан қасамки, мен ўтин йиғишга буюриб, у йиғилишини, сўнг намозга (азон) айтилишини буюришни, сўнг бир кишига буюриб, у одамларга имом бўлишини, кейин эса (намозга келмаган) кишилар томон бориб, уларнинг уйларига олов ёқиб юборишни қасд қилдим. Жоним Қўлида бўлган Зот билан қасамки, улардан бири (масжидда) семиз суяк ёки иккита яхши туёқ топишини билса эди, албатта хуфтон (намоз)ига ҳозир бўларди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنِ الْمَسْعُودِيِّ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ الأَقْمَرِ، عَنْ أَبِي الأَحْوَصِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّهُ كَانَ يَقُولُ مَنْ سَرَّهُ أَنْ يَلْقَى اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ غَدًا مُسْلِمًا فَلْيُحَافِظْ عَلَى هَؤُلاَءِ الصَّلَوَاتِ الْخَمْسِ حَيْثُ يُنَادَى بِهِنَّ فَإِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ شَرَعَ لِنَبِيِّهِ صلى الله عليه وسلم سُنَنَ الْهُدَى وَإِنَّهُنَّ مِنْ سُنَنِ الْهُدَى وَإِنِّي لاَ أَحْسَبُ مِنْكُمْ أَحَدًا إِلاَّ لَهُ مَسْجِدٌ يُصَلِّي فِيهِ فِي بَيْتِهِ فَلَوْ صَلَّيْتُمْ فِي بُيُوتِكُمْ وَتَرَكْتُمْ مَسَاجِدَكُمْ لَتَرَكْتُمْ سُنَّةَ نَبِيِّكُمْ وَلَوْ تَرَكْتُمْ سُنَّةَ نَبِيِّكُمْ لَضَلَلْتُمْ وَمَا مِنْ عَبْدٍ مُسْلِمٍ يَتَوَضَّأُ فَيُحْسِنُ الْوُضُوءَ ثُمَّ يَمْشِي إِلَى صَلاَةٍ إِلاَّ كَتَبَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ لَهُ بِكُلِّ خُطْوَةٍ يَخْطُوهَا حَسَنَةً أَوْ يَرْفَعُ لَهُ بِهَا دَرَجَةً أَوْ يُكَفِّرُ عَنْهُ بِهَا خَطِيئَةً وَلَقَدْ رَأَيْتُنَا نُقَارِبُ بَيْنَ الْخُطَا وَلَقَدْ رَأَيْتُنَا وَمَا يَتَخَلَّفُ عَنْهَا إِلاَّ مُنَافِقٌ مَعْلُومٌ نِفَاقُهُ وَلَقَدْ رَأَيْتُ الرَّجُلَ يُهَادَى بَيْنَ الرَّجُلَيْنِ حَتَّى يُقَامَ فِي الصَّفِّ .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар бериб, деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак, ал-Масъудийдан, у Али ибн ал-Ақмардан, у Абул-Аҳвасдан, у Абдуллоҳдан хабар бердики, у (Абдуллоҳ) шундай дерди: Ким эртага Аллоҳ азза ва жаллани мусулмон ҳолида учратишдан хурсанд бўлса, бу бешта намозни (азон) чақирилган жойда (жамоат билан) муҳофаза қилсин. Чунки Аллоҳ азза ва жалла Набийсига (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳидоят суннатларини шариат қилган, ва булар (намозлар) ҳидоят суннатларидандир. Мен сизлардан ҳар бирининг уйида намоз ўқийдиган масжиди (жойи) бор деб ўйлайман. Агар уйларингизда намоз ўқиб, масжидларингизни тарк қилсангиз, Набийингизнинг суннатини тарк қилган бўласиз. Агар Набийингизнинг суннатини тарк қилсангиз, адашасиз. Таҳорат олиб, уни чиройли адо этган, сўнг намозга юриб борган ҳар бир мусулмон банда учун Аллоҳ азза ва жалла босган ҳар бир қадами билан бир савоб ёзади, ёки уни шу билан бир даража кўтаради, ёки шу билан бир хатосини ўчиради. Мен ўзимизни (савоб кўпайсин деб) қадамларни қисқартирардик деб кўрганман. Ва мен ўзимизни (шундай ҳолда) кўрганман: ундан (жамоат намозидан) фақат мунофиқлиги маълум бўлган мунофиқгина қолиб қоларди. Ва мен киши икки кишининг орасида (суялиб) етакланиб келиб, сафда турғизилгунча олиб келинишини кўрганман.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا مَرْوَانُ بْنُ مُعَاوِيَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الأَصَمِّ، عَنْ عَمِّهِ، يَزِيدَ بْنِ الأَصَمِّ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ جَاءَ أَعْمَى إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنَّهُ لَيْسَ لِي قَائِدٌ يَقُودُنِي إِلَى الصَّلاَةِ فَسَأَلَهُ أَنْ يُرَخِّصَ لَهُ أَنْ يُصَلِّيَ فِي بَيْتِهِ فَأَذِنَ لَهُ فَلَمَّا وَلَّى دَعَاهُ قَالَ لَهُ " أَتَسْمَعُ النِّدَاءَ بِالصَّلاَةِ " . قَالَ نَعَمْ . قَالَ " فَأَجِبْ " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Марвон ибн Муовия ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳ ибн ал-Асомм, амакиси Язид ибн ал-Асоммдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, у деди: Бир кўр киши Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келиб: «Мени намозга етаклаб келадиган етакловчим йўқ,» деди ва ундан уйида намоз ўқишга рухсат беришларини сўради. У эса унга рухсат бердилар. У орқасига қайтганида, уни чақириб: «Сен намозга чақирувни (азонни) эшитасанми?» дедилар. У: «Ҳа,» деди. У: «Унда (чақирувга) жавоб бер,» дедилар.
أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ زَيْدِ بْنِ أَبِي الزَّرْقَاءِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، ح وَأَخْبَرَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنَا قَاسِمُ بْنُ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَابِسٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنِ ابْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ، أَنَّهُ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ الْمَدِينَةَ كَثِيرَةُ الْهَوَامِّ وَالسِّبَاعِ . قَالَ " هَلْ تَسْمَعُ حَىَّ عَلَى الصَّلاَةِ حَىَّ عَلَى الْفَلاَحِ " . قَالَ نَعَمْ . قَالَ " فَحَىَّ هَلاً " . وَلَمْ يُرَخِّصْ لَهُ .
Бизга Ҳорун ибн Зайд ибн Абуз-Зарқо хабар бериб, деди: бизга отам ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди; (бошқа санад билан) менга Абдуллоҳ ибн Муҳаммад ибн Ишоқ хабар бериб, деди: бизга Қосим ибн Язид ривоят қилди, у деди: бизга Суфён, Абдурраҳмон ибн Обисдан, у Абдурраҳмон ибн Абу Лайладан, у Ибн Умми Мактумдан ривоят қилдики, у: «Эй Расулуллоҳ, Мадинада ҳашаротлар ва йиртқич ҳайвонлар кўп,» деди. У: «Сен «Ҳайя алас-солаҳ, ҳайя алал-фалаҳ» (намозга шошилинг, нажотга шошилинг)ни эшитасанми?» дедилар. У: «Ҳа,» деди. У: «Унда шошилиб (кел),» дедилар ва унга рухсат бермадилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَرْقَمَ، كَانَ يَؤُمُّ أَصْحَابَهُ فَحَضَرَتِ الصَّلاَةُ يَوْمًا فَذَهَبَ لِحَاجَتِهِ ثُمَّ رَجَعَ فَقَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِذَا وَجَدَ أَحَدُكُمُ الْغَائِطَ فَلْيَبْدَأْ بِهِ قَبْلَ الصَّلاَةِ " .
Бизга Қутайба, Моликдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан хабар бердики, Абдуллоҳ ибн Арқам ўз шерикларига имом бўларди. Бир куни намоз вақти кирди ва у ҳожатига кетди, сўнг қайтиб келиб деди: Мен Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бирингиз катта ҳожатни сезса, намоздан олдин аввал шуни адо қилсин,» деганларини эшитдим.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا حَضَرَ الْعَشَاءُ وَأُقِيمَتِ الصَّلاَةُ فَابْدَءُوا بِالْعَشَاءِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар бериб, деди: бизга Суфён, аз-Зуҳрийдан, у Анасдан ривоят қилди, у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Кечки овқат ҳозир бўлиб, намозга иқомат айтилса, аввал кечки овқатдан бошланглар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَبِي الْمَلِيحِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِحُنَيْنٍ فَأَصَابَنَا مَطَرٌ فَنَادَى مُنَادِي رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ صَلُّوا فِي رِحَالِكُمْ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, Қатодадан, у Абул-Малиҳдан, у отасидан ривоят қилди, у деди: Биз Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан Ҳунайнда эдик. Бизни ёмғир ушлади. Шунда Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг чақирувчиси: «(Намозни) уловларингиз олдида (турган жойингизда) ўқинглар,» деб чақирди.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنِ ابْنِ طَحْلاَءَ، عَنْ مُحْصِنِ بْنِ عَلِيٍّ الْفِهْرِيِّ، عَنْ عَوْفِ بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ تَوَضَّأَ فَأَحْسَنَ الْوُضُوءَ ثُمَّ خَرَجَ عَامِدًا إِلَى الْمَسْجِدِ فَوَجَدَ النَّاسَ قَدْ صَلَّوْا كَتَبَ اللَّهُ لَهُ مِثْلَ أَجْرِ مَنْ حَضَرَهَا وَلاَ يَنْقُصُ ذَلِكَ مِنْ أُجُورِهِمْ شَيْئًا " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Абдулазиз ибн Муҳаммад, Ибн Таҳлодан, у Муҳсин ибн Али ал-Фиҳрийдан, у Авф ибн ал-Ҳорисдан, у Абу Ҳурайрадан, у Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди, у (Набий) дедилар: «Ким таҳорат олиб, уни чиройли адо этса, сўнг масжидга қасд қилиб чиқса-ю, одамлар аллақачон намоз ўқиб бўлганини кўрса, Аллоҳ унга (намозга) ҳозир бўлган кишининг ажри каби (ажр) ёзади ва бу уларнинг ажрларидан ҳеч нарса камайтирмайди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، أَنَّ الْحُكَيْمَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ الْقُرَشِيَّ، حَدَّثَهُ أَنَّ نَافِعَ بْنَ جُبَيْرٍ وَعَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي سَلَمَةَ حَدَّثَاهُ أَنَّ مُعَاذَ بْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ حَدَّثَهُمَا عَنْ حُمْرَانَ، مَوْلَى عُثْمَانَ بْنِ عَفَّانَ عَنْ عُثْمَانَ بْنِ عَفَّانَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ تَوَضَّأَ لِلصَّلاَةِ فَأَسْبَغَ الْوُضُوءَ ثُمَّ مَشَى إِلَى الصَّلاَةِ الْمَكْتُوبَةِ فَصَلاَّهَا مَعَ النَّاسِ أَوْ مَعَ الْجَمَاعَةِ أَوْ فِي الْمَسْجِدِ غَفَرَ اللَّهُ لَهُ ذُنُوبَهُ " .
Бизга Сулаймон ибн Довуд, Ибн Ваҳбдан хабар бериб, деди: менга Амр ибн ал-Ҳорис хабар бердики, ал-Ҳукайм ибн Абдуллоҳ ал-Қураший унга ривоят қилди: Нофиъ ибн Жубайр ва Абдуллоҳ ибн Абу Салама унга ривоят қилишдики, Муоз ибн Абдурраҳмон уларга, Усмон ибн Аффоннинг озод қилган қули Ҳумрондан, у Усмон ибн Аффондан ривоят қилди, у деди: Мен Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким намоз учун таҳорат олиб, таҳоратни мукаммал адо этса, сўнг фарз намозга юриб бориб, уни одамлар билан ёки жамоат билан ёки масжидда ўқиса, Аллоҳ унинг гуноҳларини мағфират қилади,» деганларини эшитдим.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ رَجُلٍ، مِنْ بَنِي الدِّيلِ يُقَالُ لَهُ بُسْرُ بْنُ مِحْجَنٍ عَنْ مِحْجَنٍ، أَنَّهُ كَانَ فِي مَجْلِسٍ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَذَّنَ بِالصَّلاَةِ - فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ رَجَعَ وَمِحْجَنٌ فِي مَجْلِسِهِ - فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا مَنَعَكَ أَنْ تُصَلِّيَ أَلَسْتَ بِرَجُلٍ مُسْلِمٍ " . قَالَ بَلَى وَلَكِنِّي كُنْتُ قَدْ صَلَّيْتُ فِي أَهْلِي فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا جِئْتَ فَصَلِّ مَعَ النَّاسِ وَإِنْ كُنْتَ قَدْ صَلَّيْتَ " .
Бизга Қутайба, Моликдан, у Зайд ибн Асламдан, у Бану ад-Дийлдан бўлган Буср ибн Миҳжан деб аталган бир кишидан, у Миҳжандан хабар бердики, у Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бир мажлисда эди. Шунда намозга азон айтилди ва Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) турдилар, сўнг қайтиб келдилар, Миҳжан эса ҳамон ўз жойида эди. Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Сенга намоз ўқишни нима тўсди? Сен мусулмон киши эмасмидинг?» дедилар. У: «Албатта (мусулмонман), лекин мен оилам ичида (уйимда) ўқиб бўлган эдим,» деди. Шунда Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Келганингда одамлар билан намоз ўқи, гарчи ўқиб бўлган бўлсанг ҳам,» дедилар.
أَخْبَرَنَا زِيَادُ بْنُ أَيُّوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، قَالَ حَدَّثَنَا يَعْلَى بْنُ عَطَاءٍ، قَالَ حَدَّثَنَا جَابِرُ بْنُ يَزِيدَ بْنِ الأَسْوَدِ الْعَامِرِيُّ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ شَهِدْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلاَةَ الْفَجْرِ فِي مَسْجِدِ الْخَيْفِ فَلَمَّا قَضَى صَلاَتَهُ إِذَا هُوَ بِرَجُلَيْنِ فِي آخِرِ الْقَوْمِ لَمْ يُصَلِّيَا مَعَهُ قَالَ " عَلَىَّ بِهِمَا " . فَأُتِيَ بِهِمَا تُرْعَدُ فَرَائِصُهُمَا فَقَالَ " مَا مَنَعَكُمَا أَنْ تُصَلِّيَا مَعَنَا " . قَالاَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا قَدْ صَلَّيْنَا فِي رِحَالِنَا . قَالَ " فَلاَ تَفْعَلاَ إِذَا صَلَّيْتُمَا فِي رِحَالِكُمَا ثُمَّ أَتَيْتُمَا مَسْجِدَ جَمَاعَةٍ فَصَلِّيَا مَعَهُمْ فَإِنَّهَا لَكُمَا نَافِلَةٌ " .
Бизга Зиёд ибн Айюб хабар бериб, деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, у деди: бизга Яъло ибн Ато ривоят қилди, у деди: бизга Жобир ибн Язид ибн ал-Асвад ал-Омирий, отасидан ривоят қилди, у деди: Мен Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга Хайф масжидида бомдод намозини ўқидим. У намозини адо этиб бўлганида, қавмнинг охирида у билан намоз ўқимаган икки кишини кўриб қолдилар. У: «Уларни менинг олдимга келтиринглар,» дедилар. Шунда уларни келтиришди, иккаласининг бели (қўрқувдан) титрар эди. У: «Сизларни биз билан намоз ўқишдан нима тўсди?» дедилар. Улар: «Эй Расулуллоҳ, биз уловларимиз олдида (турган жойимизда) ўқиб бўлган эдик,» дедилар. У: «Ундай қилманглар. Уловларингиз олдида ўқиб бўлиб, сўнг жамоат масжидига келсангиз, улар билан бирга ўқинг, чунки у сизлар учун нафл бўлади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، وَمُحَمَّدُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ بْنِ صُدْرَانَ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنْ خَالِدِ بْنِ الْحَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ بُدَيْلٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا الْعَالِيَةِ، يُحَدِّثُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الصَّامِتِ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَضَرَبَ فَخِذِي " كَيْفَ أَنْتَ إِذَا بَقِيتَ فِي قَوْمٍ يُؤَخِّرُونَ الصَّلاَةَ عَنْ وَقْتِهَا " . قَالَ مَا تَأْمُرُ قَالَ " صَلِّ الصَّلاَةَ لِوَقْتِهَا ثُمَّ اذْهَبْ لِحَاجَتِكَ فَإِنْ أُقِيمَتِ الصَّلاَةُ وَأَنْتَ فِي الْمَسْجِدِ فَصَلِّ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло ва Муҳаммад ибн Иброҳим ибн Судрон — лафз уники — Холид ибн ал-Ҳорисдан хабар бериб, деди: бизга Шуъба, Будайлдан ривоят қилди, у деди: Мен Абул-Олияни, Абдуллоҳ ибн ас-Сомитдан, у Абу Заррдан ривоят қилганини эшитдим, у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сонимга уриб менга: «Намозни ўз вақтидан кечиктирадиган қавм орасида қолсанг, қандай қиласан?» дедилар. У: «Нимага буюрасиз?» деди. У: «Намозни ўз вақтида ўқи, сўнг ҳожатингга кет. Агар намозга иқомат айтилса-ю, сен масжидда бўлсанг, (улар билан) ўқийвер,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُحَمَّدٍ التَّيْمِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ حُسَيْنٍ الْمُعَلِّمِ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ، مَوْلَى مَيْمُونَةَ قَالَ رَأَيْتُ ابْنَ عُمَرَ جَالِسًا عَلَى الْبَلاَطِ وَالنَّاسُ يُصَلُّونَ قُلْتُ يَا أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ مَا لَكَ لاَ تُصَلِّي قَالَ إِنِّي قَدْ صَلَّيْتُ إِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لاَ تُعَادُ الصَّلاَةُ فِي يَوْمٍ مَرَّتَيْنِ " .
Бизга Иброҳим ибн Муҳаммад ат-Таймий хабар бериб, деди: бизга Яҳё ибн Саид, Ҳусайн ал-Муаллимдан, у Амр ибн Шуайбдан, у Маймунанинг озод қилган қули Сулаймондан ривоят қилди, у деди: Мен Ибн Умарни одамлар намоз ўқиётган пайтда тошйўлда (ал-Балот) ўтирганини кўрдим. Мен: «Эй Абу Абдурраҳмон, нега намоз ўқимаяпсиз?» дедим. У: «Мен аллақачон ўқиб бўлганман. Мен Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бир кунда намоз икки марта қайтарилмайди,» деганларини эшитганман,» деди.
أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الزُّهْرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا الزُّهْرِيُّ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا أَتَيْتُمُ الصَّلاَةَ فَلاَ تَأْتُوهَا وَأَنْتُمْ تَسْعَوْنَ وَأْتُوهَا تَمْشُونَ وَعَلَيْكُمُ السَّكِينَةُ فَمَا أَدْرَكْتُمْ فَصَلُّوا وَمَا فَاتَكُمْ فَاقْضُوا " .
Бизга Абдуллоҳ ибн Муҳаммад ибн Абдурраҳмон аз-Зуҳрий хабар бериб, деди: бизга Суфён ривоят қилди, бизга аз-Зуҳрий, Саиддан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Намозга келганингизда, югуриб келманг, сокинлик билан юриб келинглар. Бас, етиб олганингизни ўқинг, қолдириб қўйганингизни эса (кейин) қазо қилинг,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ سَوَّادِ بْنِ الأَسْوَدِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنْ مَنْبُوذٍ، عَنِ الْفَضْلِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِي رَافِعٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا صَلَّى الْعَصْرَ ذَهَبَ إِلَى بَنِي عَبْدِ الأَشْهَلِ فَيَتَحَدَّثُ عِنْدَهُمْ حَتَّى يَنْحَدِرَ لِلْمَغْرِبِ . قَالَ أَبُو رَافِعٍ فَبَيْنَمَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُسْرِعُ إِلَى الْمَغْرِبِ مَرَرْنَا بِالْبَقِيعِ فَقَالَ " أُفٍّ لَكَ أُفٍّ لَكَ " . قَالَ فَكَبُرَ ذَلِكَ فِي ذَرْعِي فَاسْتَأْخَرْتُ وَظَنَنْتُ أَنَّهُ يُرِيدُنِي فَقَالَ " مَا لَكَ امْشِ " . فَقُلْتُ أَحْدَثْتُ حَدَثًا . قَالَ " مَا ذَاكَ " . قُلْتُ أَفَّفْتَ بِي . قَالَ " لاَ وَلَكِنْ هَذَا فُلاَنٌ بَعَثْتُهُ سَاعِيًا عَلَى بَنِي فُلاَنٍ فَغَلَّ نَمِرَةً فَدُرِّعَ الآنَ مِثْلَهَا مِنْ نَارٍ " .
Бизга Амр ибн Саввод ибн ал-Асвад ибн Амр хабар бериб, деди: бизга Ибн Ваҳб хабар бериб, деди: бизга Ибн Журайж, Манбуздан, у ал-Фазл ибн Убайдуллоҳдан, у Абу Рофиъдан хабар берди, у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) аср намозини ўқисалар, Бану Абдул-Ашҳал (қабиласи)га бориб, шом (вақти) киргунича улар ҳузурида суҳбатлашардилар. Абу Рофиъ деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шомга шошилаётганларида биз Бақиъ (қабристони) ёнидан ўтдик. Шунда у: «Уфф сенга, уфф сенга!» дедилар. (Абу Рофиъ) деди: Бу менга оғир ботди, мен ортда қолдим ва у мени назарда тутяптилар деб ўйладим. Шунда у: «Сенга нима бўлди, юр,» дедилар. Мен: «Мен бирор нарса қилиб қўйдимми (гуноҳ иш қилдимми)?» дедим. У: «Нега бундай дейсан?» дедилар. Мен: «Менга уфф дедингиз,» дедим. У: «Йўқ, лекин бу фалончи эди, мен уни фалон қабила устига (закот) йиғувчи қилиб юборган эдим, у бир чизиқли кийимни (хиёнат қилиб) ўғирлаб олди. Энди унга шунга ўхшаш оловдан (кийим) кийгизилди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ عَمْرٍو، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي مَنْبُوذٌ، - رَجُلٌ مِنْ آلِ أَبِي رَافِعٍ - عَنِ الْفَضْلِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي رَافِعٍ، عَنْ أَبِي رَافِعٍ، نَحْوَهُ .
Бизга Ҳорун ибн Абдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Муовия ибн Амр ривоят қилди, у деди: бизга Абу Ишоқ ривоят қилди, у Ибн Журайждан, у деди: менга Манбуз — Абу Рофиъ хонадонидан бўлган бир киши — хабар берди, у Фазл ибн Убайдуллоҳ ибн Абу Рофиъдан, у Абу Рофиъдан шунга ўхшашини (ривоят қилди).
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُغِيرَةِ، قَالَ حَدَّثَنَا عُثْمَانُ، عَنْ شُعَيْبٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، وَأَبُو عَبْدِ اللَّهِ الأَغَرُّ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، حَدَّثَهُمَا . أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّمَا مَثَلُ الْمُهَجِّرِ إِلَى الصَّلاَةِ كَمَثَلِ الَّذِي يُهْدِي الْبَدَنَةَ ثُمَّ الَّذِي عَلَى إِثْرِهِ كَالَّذِي يُهْدِي الْبَقَرَةَ ثُمَّ الَّذِي عَلَى إِثْرِهِ كَالَّذِي يُهْدِي الْكَبْشَ ثُمَّ الَّذِي عَلَى إِثْرِهِ كَالَّذِي يُهْدِي الدَّجَاجَةَ ثُمَّ الَّذِي عَلَى إِثْرِهِ كَالَّذِي يُهْدِي الْبَيْضَةَ " .
Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ибн ал-Муғийра хабар берди, у деди: бизга Усмон ривоят қилди, у Шуайбдан, у аз-Зуҳрийдан, у деди: менга Абу Салама ибн Абдурраҳмон ва Абу Абдуллоҳ ал-Ағарр хабар беришди: Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) уларнинг икковига ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Намозга эрта келувчининг мисоли худди туя (қурбонлик) ҳадя қилган кишининг мисолидай; кейин унинг ортидан келувчи сигир ҳадя қилган кишидай; кейин унинг ортидан келувчи қўчқор ҳадя қилган кишидай; кейин унинг ортидан келувчи товуқ ҳадя қилган кишидай; кейин унинг ортидан келувчи тухум ҳадя қилган кишидай,» дедилар.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ زَكَرِيَّا، قَالَ حَدَّثَنِي عَمْرُو بْنُ دِينَارٍ، قَالَ سَمِعْتُ عَطَاءَ بْنَ يَسَارٍ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا أُقِيمَتِ الصَّلاَةُ فَلاَ صَلاَةَ إِلاَّ الْمَكْتُوبَةُ " .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, у Закариёдан, у деди: менга Амр ибн Динор ривоят қилди, у деди: мен Ато ибн Ясорни эшитдим, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилиб айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Намозга иқомат айтилгач, фақат фарз намоздан бошқа намоз йўқ,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْحَكَمِ، وَمُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ وَرْقَاءَ بْنِ عُمَرَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا أُقِيمَتِ الصَّلاَةُ فَلاَ صَلاَةَ إِلاَّ الْمَكْتُوبَةُ " .
Бизга Аҳмад ибн Абдуллоҳ ибн ал-Ҳакам ва Муҳаммад ибн Башшор хабар беришди, улар дедилар: бизга Муҳаммад ривоят қилди, у Шуъбадан, у Варқо ибн Умардан, у Амр ибн Динордан, у Ато ибн Ясордан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Намозга иқомат айтилгач, фақат фарз намоздан бошқа намоз йўқ,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ حَفْصِ بْنِ عَاصِمٍ، عَنِ ابْنِ بُحَيْنَةَ، قَالَ أُقِيمَتْ صَلاَةُ الصُّبْحِ فَرَأَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَجُلاً يُصَلِّي وَالْمُؤَذِّنُ يُقِيمُ فَقَالَ " أَتُصَلِّي الصُّبْحَ أَرْبَعًا " .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, у Саъд ибн Иброҳимдан, у Ҳафс ибн Осимдан, у Ибн Буҳайнадан (ривоят қилиб) айтди: Субҳ намозига иқомат айтилди, шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) муаззин иқомат айтаётган пайтда намоз ўқиётган бир кишини кўриб қолдилар ва: «Субҳни тўрт (ракат қилиб) ўқияпсанми?» дедилар.
أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبِ بْنِ عَرَبِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، قَالَ حَدَّثَنَا عَاصِمٌ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَرْجِسَ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي صَلاَةِ الصُّبْحِ فَرَكَعَ الرَّكْعَتَيْنِ ثُمَّ دَخَلَ فَلَمَّا قَضَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلاَتَهُ قَالَ " يَا فُلاَنُ أَيُّهُمَا صَلاَتُكَ الَّتِي صَلَّيْتَ مَعَنَا أَوِ الَّتِي صَلَّيْتَ لِنَفْسِكَ " .
Бизга Яҳё ибн Ҳабиб ибн Арабий хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ривоят қилди, у деди: бизга Осим ривоят қилди, у Абдуллоҳ ибн Саржисдан (ривоят қилиб) айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Субҳ намозида турганларида бир киши келди ва икки ракат ўқиб, сўнг (жамоатга) қўшилди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозларини тугатгач: «Эй фалон, бизнинг билан ўқиганинг намозингми ёки ўзинг учун ўқиганингми — қайси бири (ҳақиқий намозинг)?» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسًا، - رضى الله عنه - قَالَ أَتَانَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي بَيْتِنَا فَصَلَّيْتُ أَنَا وَيَتِيمٌ لَنَا خَلْفَهُ وَصَلَّتْ أُمُّ سُلَيْمٍ خَلْفَنَا .
Бизга Абдуллоҳ ибн Муҳаммад ибн Абдурраҳмон хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: менга Ишоқ ибн Абдуллоҳ ривоят қилди, у деди: мен Анас (розияллаҳу анҳу)ни эшитдим, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизнинг уйимизга келдилар, шунда мен ва бизникига (қарашли) бир етим у зотнинг орқаларида намоз ўқидик, Умму Сулайм эса бизнинг орқамизда ўқиди.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا نُوحٌ، - يَعْنِي ابْنَ قَيْسٍ - عَنِ ابْنِ مَالِكٍ، - وَهُوَ عَمْرٌو - عَنْ أَبِي الْجَوْزَاءِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَتِ امْرَأَةٌ تُصَلِّي خَلْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَسْنَاءُ مِنْ أَحْسَنِ النَّاسِ - قَالَ - فَكَانَ بَعْضُ الْقَوْمِ يَتَقَدَّمُ فِي الصَّفِّ الأَوَّلِ لِئَلاَّ يَرَاهَا وَيَسْتَأْخِرُ بَعْضُهُمْ حَتَّى يَكُونَ فِي الصَّفِّ الْمُؤَخَّرِ فَإِذَا رَكَعَ نَظَرَ مِنْ تَحْتِ إِبْطِهِ فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { وَلَقَدْ عَلِمْنَا الْمُسْتَقْدِمِينَ مِنْكُمْ وَلَقَدْ عَلِمْنَا الْمُسْتَأْخِرِينَ } .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Нуҳ — яъни Ибн Қайс — ривоят қилди, у Ибн Моликдан — у Амрдир — у Абул-Жавзодан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилиб) айтди: Бир аёл Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг орқаларида намоз ўқир эди, у жуда гўзал, одамларнинг энг гўзалларидан бири эди. (Ибн Аббос) деди: Баъзи қавм уни кўрмаслик учун биринчи сафга ўтиб олар, баъзилари эса энг охирги сафга ўтиб олгунча орқага чекинар ва руку қилганда қўлтиғининг остидан унга қараб олар эди. Шунда Аллаҳ азза ва жалла: «Сизлардан олдинга ўтганларни ҳам биламиз, орқада қолганларни ҳам биламиз,» (оятини) нозил қилди (Ҳижр сураси, 24).
أَخْبَرَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ زُرَيْعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، عَنْ زِيَادٍ الأَعْلَمِ، قَالَ حَدَّثَنَا الْحَسَنُ، أَنَّ أَبَا بَكْرَةَ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، دَخَلَ الْمَسْجِدَ وَالنَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم رَاكِعٌ فَرَكَعَ دُونَ الصَّفِّ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " زَادَكَ اللَّهُ حِرْصًا وَلاَ تَعُدْ " .
Бизга Ҳумайд ибн Масъада хабар берди, у Язид ибн Зурайъдан, у деди: бизга Саид ривоят қилди, у Зиёд ал-Аъламдан, у деди: бизга ал-Ҳасан ривоят қилдики, Абу Бакра унга ривоят қилди: у масжидга кирганида Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) руку ҳолатида эдилар, шунда у сафга етмасдан руку қилди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ сени (яхшиликка) ҳарислигингни зиёда қилсин, лекин бошқа бундай қилма,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو أُسَامَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي الْوَلِيدُ بْنُ كَثِيرٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمًا ثُمَّ انْصَرَفَ فَقَالَ " يَا فُلاَنُ أَلاَ تُحَسِّنُ صَلاَتَكَ أَلاَ يَنْظُرُ الْمُصَلِّي كَيْفَ يُصَلِّي لِنَفْسِهِ إِنِّي أُبْصِرُ مِنْ وَرَائِي كَمَا أُبْصِرُ بَيْنَ يَدَىَّ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, у деди: менга Абу Усома ривоят қилди, у деди: менга ал-Валид ибн Касир ривоят қилди, у Саид ибн Абу Саиддан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилиб) айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир куни намоз ўқиб, сўнг (намоздан) қайтдилар ва: «Эй фалон, намозингни гўзал қилмайсанми? Намоз ўқувчи ўзи учун қандай намоз ўқиётганига қарамайдими? Албатта мен олдимни кўрганимдай орқамни ҳам кўраман,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي قَبْلَ الظُّهْرِ رَكْعَتَيْنِ وَبَعْدَهَا رَكْعَتَيْنِ وَكَانَ يُصَلِّي بَعْدَ الْمَغْرِبِ رَكْعَتَيْنِ فِي بَيْتِهِ وَبَعْدَ الْعِشَاءِ رَكْعَتَيْنِ وَكَانَ لاَ يُصَلِّي بَعْدَ الْجُمُعَةِ حَتَّى يَنْصَرِفَ فَيُصَلِّيَ رَكْعَتَيْنِ .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у Моликдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Зуҳрдан олдин икки ракат ва ундан кейин икки ракат ўқир эдилар; Мағрибдан кейин уйларида икки ракат ва Ишодан кейин икки ракат ўқир эдилар; Жумадан кейин (масжиддан) чиқиб кетгунча намоз ўқимас, сўнг (уйига бориб) икки ракат ўқир эдилар.
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ ضَمْرَةَ، قَالَ سَأَلْنَا عَلِيًّا عَنْ صَلاَةِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ أَيُّكُمْ يُطِيقُ ذَلِكَ قُلْنَا إِنْ لَمْ نُطِقْهُ سَمِعْنَا . قَالَ كَانَ إِذَا كَانَتِ الشَّمْسُ مِنْ هَا هُنَا كَهَيْئَتِهَا مِنْ هَا هُنَا عِنْدَ الْعَصْرِ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ فَإِذَا كَانَتْ مِنْ هَا هُنَا كَهَيْئَتِهَا مِنْ هَا هُنَا عِنْدَ الظُّهْرِ صَلَّى أَرْبَعًا وَيُصَلِّي قَبْلَ الظُّهْرِ أَرْبَعًا وَبَعْدَهَا ثِنْتَيْنِ وَيُصَلِّي قَبْلَ الْعَصْرِ أَرْبَعًا يَفْصِلُ بَيْنَ كُلِّ رَكْعَتَيْنِ بِتَسْلِيمٍ عَلَى الْمَلاَئِكَةِ الْمُقَرَّبِينَ وَالنَّبِيِّينَ وَمَنْ تَبِعَهُمْ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ وَالْمُسْلِمِينَ .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у Абу Ишоқдан, у Осим ибн Замрадан (ривоят қилиб) айтди: Биз Али (розияллаҳу анҳу)дан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намозлари ҳақида сўрадик. У: «Сизлардан қайси бирингиз буни қила оласиз?» деди. Биз: «Агар уни қила олмасак ҳам, (билиб қўйиш учун) эшитамиз,» дедик. У деди: Қуёш Аср пайтида (ғарбда турадиган) ҳолатига (шарқда) етганда у зот икки ракат ўқир эдилар; қуёш Зуҳр пайтида (ғарбда турадиган) ҳолатига (шарқда) етганда тўрт ракат ўқир эдилар. Зуҳрдан олдин тўрт ракат ва ундан кейин икки ракат ўқир эдилар; Асрдан олдин тўрт ракат ўқир, ҳар икки ракат орасини Аллаҳга яқин фаришталар, пайғамбарлар ва уларга эргашган мўминлар ҳамда мусулмонларга салом билан ажратар эдилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا حُصَيْنُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ ضَمْرَةَ، قَالَ سَأَلْتُ عَلِيَّ بْنَ أَبِي طَالِبٍ عَنْ صَلاَةِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي النَّهَارِ قَبْلَ الْمَكْتُوبَةِ قَالَ مَنْ يُطِيقُ ذَلِكَ ثُمَّ أَخْبَرَنَا قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي حِينَ تَزِيغُ الشَّمْسُ رَكْعَتَيْنِ وَقَبْلَ نِصْفِ النَّهَارِ أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ يَجْعَلُ التَّسْلِيمَ فِي آخِرِهِ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Ҳусайн ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, у Абу Ишоқдан, у Осим ибн Замрадан (ривоят қилиб) айтди: Мен Али ибн Абу Толибдан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг кундузи, фарз намоздан олдин ўқийдиган намозлари ҳақида сўрадим. У: «Ким буни қила олади?» деди. Сўнг бизга хабар бериб айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қуёш оғганда икки ракат, куннинг ярмидан олдин эса тўрт ракат ўқир, охирида салом берар эдилар.