أَخْبَرَنِي عِمْرَانُ بْنُ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا مَرْوَانُ بْنُ مُعَاوِيَةَ الْفَزَارِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ حَكِيمٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَعِيدُ بْنُ يَسَارٍ، أَنَّ ابْنَ عَبَّاسٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْرَأُ فِي رَكْعَتَىِ الْفَجْرِ فِي الأُولَى مِنْهُمَا الآيَةَ الَّتِي فِي الْبَقَرَةِ { قُولُوا آمَنَّا بِاللَّهِ وَمَا أُنْزِلَ إِلَيْنَا } إِلَى آخِرِ الآيَةِ وَفِي الأُخْرَى { آمَنَّا بِاللَّهِ وَاشْهَدْ بِأَنَّا مُسْلِمُونَ }.
Менга Имрон ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Марвон ибн Муовия ал-Фазорий ривоят қилди, у деди: бизга Усмон ибн Ҳаким ривоят қилди, у деди: менга Саид ибн Ясор хабар бердики, Ибн Аббос унга хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Фажр (бомдод)нинг икки ракъатида — уларнинг биринчисида Бақара (сураси)даги: «Айтинглар: Биз Аллаҳга ва бизга нозил қилинган нарсага имон келтирдик» оятини охиригача, иккинчисида эса: «Биз Аллаҳга имон келтирдик, сен биз мусулмонлар эканимизга гувоҳ бўл» (оятини) ўқир эдилар.