Намозни бошлаш китоби

Сунани Насоий · 153 ҳадис

كتاب الافتتاح

876-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَيَّاشٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي سَالِمٌ، ح وَأَخْبَرَنِي أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُغِيرَةِ، قَالَ حَدَّثَنَا عُثْمَانُ، - هُوَ ابْنُ سَعِيدٍ - عَنْ شُعَيْبٍ، عَنْ مُحَمَّدٍ، - وَهُوَ الزُّهْرِيُّ - قَالَ أَخْبَرَنِي سَالِمُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا افْتَتَحَ التَّكْبِيرَ فِي الصَّلاَةِ رَفَعَ يَدَيْهِ حِينَ يُكَبِّرُ حَتَّى يَجْعَلَهُمَا حَذْوَ مَنْكِبَيْهِ وَإِذَا كَبَّرَ لِلرُّكُوعِ فَعَلَ مِثْلَ ذَلِكَ ثُمَّ إِذَا قَالَ ‏"‏ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ ‏"‏ ‏.‏ فَعَلَ مِثْلَ ذَلِكَ وَقَالَ ‏"‏ رَبَّنَا وَلَكَ الْحَمْدُ ‏"‏ ‏.‏ وَلاَ يَفْعَلُ ذَلِكَ حِينَ يَسْجُدُ وَلاَ حِينَ يَرْفَعُ رَأْسَهُ مِنَ السُّجُودِ ‏.‏

Бизга Амр ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Али ибн Айёш ривоят қилди, у деди: бизга Шуайб ривоят қилди, у аз-Зуҳрийдан, у деди: менга Солим ривоят қилди. Яна менга Аҳмад ибн Муҳаммад ибн ал-Муғийра хабар берди, у деди: бизга Усмон — у Ибн Саиддир — ривоят қилди, у Шуайбдан, у Муҳаммаддан — у аз-Зуҳрийдир — у деди: менга Солим ибн Абдуллоҳ ибн Умар хабар берди, у Ибн Умардан (ривоят қилиб) айтди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни кўрдим: намозда такбир билан бошлаганларида, такбир айтар пайт қўлларини элкалари баробарига келтириб кўтарар эдилар; рукуга такбир айтганларида ҳам шундай қилар, сўнг «Самиъаллаҳу лиман ҳамидаҳ» деганларида ҳам шундай қилар ва «Раббана ва лакал-ҳамд» дер эдилар. Сажда қилганларида ва саждадан бошларини кўтарганларида эса буни қилмас эдилар.

877-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَالِمٌ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا قَامَ إِلَى الصَّلاَةِ رَفَعَ يَدَيْهِ حَتَّى تَكُونَا حَذْوَ مَنْكِبَيْهِ ثُمَّ يُكَبِّرُ - قَالَ - وَكَانَ يَفْعَلُ ذَلِكَ حِينَ يُكَبِّرُ لِلرُّكُوعِ وَيَفْعَلُ ذَلِكَ حِينَ يَرْفَعُ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ وَيَقُولُ ‏ "‏ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ ‏"‏ ‏.‏ وَلاَ يَفْعَلُ ذَلِكَ فِي السُّجُودِ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, у Юнусдан, у аз-Зуҳрийдан, у деди: менга Солим хабар берди, у Ибн Умардан (ривоят қилиб) айтди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни кўрдим: намозга турганларида қўлларини элкалари баробарига етгунча кўтарар, сўнг такбир айтар эдилар. (Ибн Умар) деди: У зот рукуга такбир айтганларида ҳам шундай қилар, рукудан бошларини кўтарганларида ҳам шундай қилар ва «Самиъаллаҳу лиман ҳамидаҳ» дер эдилар. Саждада эса буни қилмас эдилар.

878-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا افْتَتَحَ الصَّلاَةَ رَفَعَ يَدَيْهِ حَذْوَ مَنْكِبَيْهِ وَإِذَا رَكَعَ وَإِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ رَفَعَهُمَا كَذَلِكَ وَقَالَ ‏ "‏ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ رَبَّنَا وَلَكَ الْحَمْدُ ‏"‏ ‏.‏ وَكَانَ لاَ يَفْعَلُ ذَلِكَ فِي السُّجُودِ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у Солимдан, у Абдуллоҳ ибн Умардан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозни бошлаганларида қўлларини элкалари баробарига кўтарар, руку қилганларида ва рукудан бошларини кўтарганларида ҳам шундай кўтарар ва «Самиъаллаҳу лиман ҳамидаҳ, Раббана ва лакал-ҳамд» дер эдилар. Саждада эса буни қилмас эдилар.

879-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَبْدِ الْجَبَّارِ بْنِ وَائِلٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ صَلَّيْتُ خَلْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا افْتَتَحَ الصَّلاَةَ كَبَّرَ وَرَفَعَ يَدَيْهِ حَتَّى حَاذَتَا أُذُنَيْهِ ثُمَّ يَقْرَأُ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ فَلَمَّا فَرَغَ مِنْهَا قَالَ ‏ "‏ آمِينَ ‏"‏ ‏.‏ يَرْفَعُ بِهَا صَوْتَهُ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, у Абу Ишоқдан, у Абдулжаббор ибн Воилдан, у отасидан (ривоят қилиб) айтди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг орқаларида намоз ўқидим. У зот намозни бошлаганларида такбир айтиб, қўлларини қулоқлари баробарига етгунча кўтардилар, сўнг Фотиҳатул-Китобни ўқидилар. Ундан фароғат топгач, овозларини кўтариб «Омийн» дедилар.

880-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، قَالَ سَمِعْتُ نَصْرَ بْنَ عَاصِمٍ، عَنْ مَالِكِ بْنِ الْحُوَيْرِثِ، وَكَانَ، مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا صَلَّى رَفَعَ يَدَيْهِ حِينَ يُكَبِّرُ حِيَالَ أُذُنَيْهِ وَإِذَا أَرَادَ أَنْ يَرْكَعَ وَإِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у Қатодадан, у деди: мен Наср ибн Осимни эшитдим, у Молик ибн ал-Ҳувайрисдан — у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан эди — (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намоз ўқиганларида такбир айтар пайт қўлларини қулоқлари баробарига кўтарар, руку қилмоқчи бўлганларида ва рукудан бошларини кўтарганларида ҳам (шундай қилар эдилар).

881-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ عُلَيَّةَ، عَنِ ابْنِ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ نَصْرِ بْنِ عَاصِمٍ، عَنْ مَالِكِ بْنِ الْحُوَيْرِثِ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حِينَ دَخَلَ فِي الصَّلاَةِ رَفَعَ يَدَيْهِ وَحِينَ رَكَعَ وَحِينَ رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ حَتَّى حَاذَتَا فُرُوعَ أُذُنَيْهِ ‏.‏

Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Ибн Улайя ривоят қилди, Ибн Абу Аруубадан, у Қатодадан, у Наср ибн Осимдан, у Молик ибн ал-Ҳувайрисдан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни намозга кирганларида, рукуъ қилганларида ва рукуъдан бошларини кўтарганларида икки қўлларини қулоқлари учига тўғри келгунча кўтарганларини кўрдим.»

882-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا فِطْرُ بْنُ خَلِيفَةَ، عَنْ عَبْدِ الْجَبَّارِ بْنِ وَائِلٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ رَأَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم إِذَا افْتَتَحَ الصَّلاَةَ رَفَعَ يَدَيْهِ حَتَّى تَكَادَ إِبْهَامَاهُ تُحَاذِي شَحْمَةَ أُذُنَيْهِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Рофиъ хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Бишр ривоят қилди, у деди: бизга Фитр ибн Халифа ривоят қилди, Абдул-Жаббор ибн Воилдан, у отасидан (ривоят қилдики), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни намозни бошлаганларида икки қўлларини бош бармоқлари қулоқ юмшоқларига деярли тўғри келгунча кўтарганларини кўрди.

883-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي ذِئْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ سَمْعَانَ، قَالَ جَاءَ أَبُو هُرَيْرَةَ إِلَى مَسْجِدِ بَنِي زُرَيْقٍ فَقَالَ ثَلاَثٌ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَعْمَلُ بِهِنَّ تَرَكَهُنَّ النَّاسُ كَانَ يَرْفَعُ يَدَيْهِ فِي الصَّلاَةِ مَدًّا وَيَسْكُتُ هُنَيْهَةً وَيُكَبِّرُ إِذَا سَجَدَ وَإِذَا رَفَعَ ‏.‏

Бизга Амр ибн Алий хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Абу Зиъб ривоят қилди, у деди: бизга Саид ибн Самъон ривоят қилди, у деди: Абу Ҳурайра Бану Зурайқ масжидига келди ва деди: «Учта нарса борки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларни қилар эдилар, одамлар эса уларни тарк этдилар: у намозда икки қўлларини чўзиб кўтарар эдилар, бироз жим турар эдилар ва сажда қилганларида ҳамда (бошларини) кўтарганларида такбир айтар эдилар.»

884-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ، قَالَ حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ أَبِي سَعِيدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ الْمَسْجِدَ فَدَخَلَ رَجُلٌ فَصَلَّى ثُمَّ جَاءَ فَسَلَّمَ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَرَدَّ عَلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَقَالَ ‏"‏ ارْجِعْ فَصَلِّ فَإِنَّكَ لَمْ تُصَلِّ ‏"‏ ‏.‏ فَرَجَعَ فَصَلَّى كَمَا صَلَّى ثُمَّ جَاءَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَسَلَّمَ عَلَيْهِ فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ وَعَلَيْكَ السَّلاَمُ ارْجِعْ فَصَلِّ فَإِنَّكَ لَمْ تُصَلِّ ‏"‏ ‏.‏ فَعَلَ ذَلِكَ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ فَقَالَ الرَّجُلُ وَالَّذِي بَعَثَكَ بِالْحَقِّ مَا أُحْسِنُ غَيْرَ هَذَا فَعَلِّمْنِي ‏.‏ قَالَ ‏"‏ إِذَا قُمْتَ إِلَى الصَّلاَةِ فَكَبِّرْ ثُمَّ اقْرَأْ مَا تَيَسَّرَ مَعَكَ مِنَ الْقُرْآنِ ثُمَّ ارْكَعْ حَتَّى تَطْمَئِنَّ رَاكِعًا ثُمَّ ارْفَعْ حَتَّى تَعْتَدِلَ قَائِمًا ثُمَّ اسْجُدْ حَتَّى تَطْمَئِنَّ سَاجِدًا ثُمَّ ارْفَعْ حَتَّى تَطْمَئِنَّ جَالِسًا ثُمَّ افْعَلْ ذَلِكَ فِي صَلاَتِكَ كُلِّهَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ибн Умар ривоят қилди, у деди: менга Саид ибн Абу Саид ривоят қилди, отасидан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) масжидга кирдилар, сўнг бир киши кириб намоз ўқиди, кейин келиб Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га салом берди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг саломини олиб: «Қайтиб намоз ўқи, чунки сен намоз ўқимадинг,» дедилар. У қайтиб, аввал ўқиганидек намоз ўқиди, сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб салом берди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Ва алайкас-салом. Қайтиб намоз ўқи, чунки сен намоз ўқимадинг,» дедилар. Буни уч марта қилди. Шунда у киши: «Сени ҳақ билан юборган Зот ҳаққи, мен бундан бошқасини эплай олмайман, менга ўргат,» деди. У (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Намозга турганингда такбир айт, сўнг Қуръондан сенга осон бўлганини ўқи, сўнг рукуъ қилиб, рукуъда хотиржам бўлгунингча тургин, сўнг (бошингни) кўтариб, тик тургунча тўғрилан, сўнг сажда қилиб, саждада хотиржам бўлгунингча тургин, сўнг (бошингни) кўтариб, ўтириб хотиржам бўлгунингча тургин, сўнг бутун намозингда шуни қил.»

885-ҳадис

أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ وَهْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحِيمِ، قَالَ حَدَّثَنِي زَيْدٌ، - هُوَ ابْنُ أَبِي أُنَيْسَةَ - عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنْ عَوْنِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، قَالَ قَامَ رَجُلٌ خَلْفَ نَبِيِّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ اللَّهُ أَكْبَرُ كَبِيرًا وَالْحَمْدُ لِلَّهِ كَثِيرًا وَسُبْحَانَ اللَّهِ بُكْرَةً وَأَصِيلاً ‏.‏ فَقَالَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ مَنْ صَاحِبُ الْكَلِمَةِ ‏"‏ فَقَالَ رَجُلٌ أَنَا يَا نَبِيَّ اللَّهِ ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ لَقَدِ ابْتَدَرَهَا اثْنَا عَشَرَ مَلَكًا ‏"‏ ‏.‏

Менга Муҳаммад ибн Ваҳб хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Салама ривоят қилди, Абу Абдурраҳимдан, у деди: менга Зайд — у Ибн Абу Унайсадир — ривоят қилди, Амр ибн Муррадан, у Авн ибн Абдуллоҳдан, у Абдуллоҳ ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: Бир киши Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг орқаларида туриб: «Аллаҳу акбару кабийрон вал-ҳамду лиллаҳи касийрон ва субҳаналлоҳи букратан ва асийлан (Аллаҳ энг буюкдир, улуғ буюклик билан; Аллаҳга жуда кўп ҳамд бўлсин; Аллаҳ пок, эртаю кеч),» деди. Шунда Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бу калимани айтган ким?» дедилар. Бир киши: «Мен, эй Аллаҳнинг Набийси,» деди. У (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни (осмонга олиб чиқишга) ўн икки фаришта югуриб интилди,» дедилар.

886-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ شُجَاعٍ الْمَرُّوذِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ حَجَّاجٍ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ عَوْنِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ بَيْنَمَا نَحْنُ نُصَلِّي مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ اللَّهُ أَكْبَرُ كَبِيرًا وَالْحَمْدُ لِلَّهِ كَثِيرًا وَسُبْحَانَ اللَّهِ بُكْرَةً وَأَصِيلاً ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ مَنِ الْقَائِلُ كَلِمَةَ كَذَا وَكَذَا ‏"‏ ‏.‏ فَقَالَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ أَنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ عَجِبْتُ لَهَا ‏"‏ ‏.‏ وَذَكَرَ كَلِمَةً مَعْنَاهَا ‏"‏ فُتِحَتْ لَهَا أَبْوَابُ السَّمَاءِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ ابْنُ عُمَرَ مَا تَرَكْتُهُ مُنْذُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُهُ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Шужў ал-Маррузий хабар берди, у деди: бизга Исмоил ривоят қилди, Ҳажжождан, у Абуз-Зубайрдан, у Авн ибн Абдуллоҳдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан намоз ўқиётган пайтимизда, қавмдан бир киши: «Аллаҳу акбару кабийрон вал-ҳамду лиллаҳи касийрон ва субҳаналлоҳи букратан ва асийлан (Аллаҳ энг буюкдир, улуғ буюклик билан; Аллаҳга жуда кўп ҳамд бўлсин; Аллаҳ пок, эртаю кеч),» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Фалон-фалон калимани айтган ким?» дедилар. Қавмдан бир киши: «Мен, эй Расулуллаҳ,» деди. У (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен ундан ҳайратландим,» дедилар ва маъноси «У сабабли осмон эшиклари очилди» деган бир калимани айтдилар. Ибн Умар деди: «Мен буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг айтаётганларини эшитганимдан бери тарк этганим йўқ.»

887-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ مُوسَى بْنِ عُمَيْرٍ الْعَنْبَرِيِّ، وَقَيْسِ بْنِ سُلَيْمٍ الْعَنْبَرِيِّ، قَالاَ حَدَّثَنَا عَلْقَمَةُ بْنُ وَائِلٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا كَانَ قَائِمًا فِي الصَّلاَةِ قَبَضَ بِيَمِينِهِ عَلَى شِمَالِهِ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ хабар берди, Мусо ибн Умайр ал-Анбарийдан ва Қайс ибн Сулайм ал-Анбарийдан, улар дедилар: бизга Алқама ибн Воил ривоят қилди, отасидан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни намозда тик турганларида ўнг қўллари билан чап қўлларини ушлаб турганларини кўрдим.»

888-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، عَنِ الْحَجَّاجِ بْنِ أَبِي زَيْنَبَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا عُثْمَانَ، يُحَدِّثُ عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ رَآنِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَقَدْ وَضَعْتُ شِمَالِي عَلَى يَمِينِي فِي الصَّلاَةِ فَأَخَذَ بِيَمِينِي فَوَضَعَهَا عَلَى شِمَالِي ‏.‏

Бизга Амр ибн Алий хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, ал-Ҳажжож ибн Абу Зайнабдан, у деди: мен Абу Усмонни Ибн Масъуддан ривоят қилаётганини эшитдим, у деди: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мени намозда чап қўлимни ўнг қўлимнинг устига қўйиб турганимни кўрдилар, шунда ўнг қўлимни олиб, уни чап қўлимнинг устига қўйдилар.»

889-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ زَائِدَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَاصِمُ بْنُ كُلَيْبٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي أَنَّ وَائِلَ بْنَ حُجْرٍ، أَخْبَرَهُ قَالَ قُلْتُ لأَنْظُرَنَّ إِلَى صَلاَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَيْفَ يُصَلِّي فَنَظَرْتُ إِلَيْهِ فَقَامَ فَكَبَّرَ وَرَفَعَ يَدَيْهِ حَتَّى حَاذَتَا بِأُذُنَيْهِ ثُمَّ وَضَعَ يَدَهُ الْيُمْنَى عَلَى كَفِّهِ الْيُسْرَى وَالرُّسْغِ وَالسَّاعِدِ فَلَمَّا أَرَادَ أَنْ يَرْكَعَ رَفَعَ يَدَيْهِ مِثْلَهَا - قَالَ - وَوَضَعَ يَدَيْهِ عَلَى رُكْبَتَيْهِ ثُمَّ لَمَّا رَفَعَ رَأْسَهُ رَفَعَ يَدَيْهِ مِثْلَهَا ثُمَّ سَجَدَ فَجَعَلَ كَفَّيْهِ بِحِذَاءِ أُذُنَيْهِ ثُمَّ قَعَدَ وَافْتَرَشَ رِجْلَهُ الْيُسْرَى وَوَضَعَ كَفَّهُ الْيُسْرَى عَلَى فَخِذِهِ وَرُكْبَتِهِ الْيُسْرَى وَجَعَلَ حَدَّ مِرْفَقِهِ الأَيْمَنِ عَلَى فَخِذِهِ الْيُمْنَى ثُمَّ قَبَضَ اثْنَتَيْنِ مِنْ أَصَابِعِهِ وَحَلَّقَ حَلْقَةً ثُمَّ رَفَعَ إِصْبَعَهُ فَرَأَيْتُهُ يُحَرِّكُهَا يَدْعُو بِهَا ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, Зоидадан, у деди: бизга Осим ибн Кулайб ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилдики, Воил ибн Ҳужр унга хабар бериб деди: «Мен: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қандай намоз ўқиётганларига албатта қарайман, деб айтдим. Сўнг мен уларга қарадим. У туриб такбир айтдилар ва икки қўлларини қулоқларига тўғри келгунча кўтардилар, сўнг ўнг қўлларини чап кафтлари, билагузуклари ва билаклари устига қўйдилар. Рукуъ қилмоқчи бўлганларида худди шундай икки қўлларини кўтардилар, деди, ва икки қўлларини тиззаларига қўйдилар. Сўнг бошларини кўтарганларида худди шундай икки қўлларини кўтардилар. Сўнг сажда қилдилар ва кафтларини қулоқлари рўпарасига қўйдилар. Сўнг ўтириб, чап оёқларини ёздилар ва чап кафтларини чап сонлари ҳамда тиззалари устига қўйдилар, ўнг тирсакларининг қиррасини ўнг сонлари устига қўйдилар. Сўнг бармоқларидан иккитасини юмдилар ва ҳалқа қилдилар, сўнг (кўрсаткич) бармоқларини кўтардилар. Мен уларнинг у билан дуо қилиб, уни ҳаракатлантираётганларини кўрдим.»

890-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا جَرِيرٌ، عَنْ هِشَامٍ، ح وَأَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنْ هِشَامٍ، عَنِ ابْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى أَنْ يُصَلِّيَ الرَّجُلُ مُخْتَصِرًا ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Жарийр хабар берди, Ҳишомдан; (бошқа санад) ва бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди — лафз уники — Ҳишомдан, у Ибн Сийрийндан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кишининг белига қўлини қўйиб намоз ўқишидан қайтардилар.

891-ҳадис

أَخْبَرَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، عَنْ سُفْيَانَ بْنِ حَبِيبٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ زِيَادٍ، عَنْ زِيَادِ بْنِ صُبَيْحٍ، قَالَ صَلَّيْتُ إِلَى جَنْبِ ابْنِ عُمَرَ فَوَضَعْتُ يَدِي عَلَى خَصْرِي فَقَالَ لِي هَكَذَا ضَرْبَةً بِيَدِهِ فَلَمَّا صَلَّيْتُ قُلْتُ لِرَجُلٍ مَنْ هَذَا قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ ‏.‏ قُلْتُ يَا أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ مَا رَابَكَ مِنِّي قَالَ إِنَّ هَذَا الصَّلْبُ وَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَانَا عَنْهُ ‏.‏

Бизга Ҳумайд ибн Масъада хабар берди, Суфён ибн Ҳабибдан, у Саид ибн Зиёддан, у Зиёд ибн Субайҳдан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Ибн Умарнинг ёнида намоз ўқидим ва қўлимни белимга қўйдим. У менга қўли билан уриб: шундай қилма, (деди). Намозни тугатганимдан сўнг бир кишига: бу ким, дедим. У: Абдуллоҳ ибн Умар, деди. Мен: Эй Абу Абдурраҳмон, мендан нимангиз ташвишга тушди, дедим. У: Бу — хочга тортилиш (ҳолати)дир, ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизни бундан қайтардилар, деди.»

892-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ سُفْيَانَ بْنِ سَعِيدٍ الثَّوْرِيِّ، عَنْ مَيْسَرَةَ، عَنِ الْمِنْهَالِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي عُبَيْدَةَ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ، رَأَى رَجُلاً يُصَلِّي قَدْ صَفَّ بَيْنَ قَدَمَيْهِ فَقَالَ خَالَفَ السُّنَّةَ وَلَوْ رَاوَحَ بَيْنَهُمَا كَانَ أَفْضَلَ ‏.‏

Бизга Амр ибн Алий хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, Суфён ибн Саид ас-Саврийдан, у Майсарадан, у ал-Минҳол ибн Амрдан, у Абу Убайдадан (ривоят қилдики), Абдуллоҳ бир кишини икки оёғини бир-бирига теккизиб қатор қилиб намоз ўқиётганини кўрди ва деди: «У Суннатга хилоф қилди; агар у (оғирлигини) иккаласига галма-гал солганида афзалроқ бўларди.»

893-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ شُعْبَةَ، قَالَ أَخْبَرَنِي مَيْسَرَةُ بْنُ حَبِيبٍ، قَالَ سَمِعْتُ الْمِنْهَالَ بْنَ عَمْرٍو، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِي عُبَيْدَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّهُ رَأَى رَجُلاً يُصَلِّي قَدْ صَفَّ بَيْنَ قَدَمَيْهِ فَقَالَ أَخْطَأَ السُّنَّةَ وَلَوْ رَاوَحَ بَيْنَهُمَا كَانَ أَعْجَبَ إِلَىَّ ‏.‏

Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, Шуъбадан, у деди: менга Майсара ибн Ҳабиб хабар берди, у деди: мен ал-Минҳол ибн Амрни Абу Убайдадан, у Абдуллоҳдан ривоят қилаётганини эшитдим: У бир кишини икки оёғини бир-бирига теккизиб қатор қилиб намоз ўқиётганини кўрди ва деди: «У Суннатда хато қилди; агар у (оғирлигини) иккаласига галма-гал солганида менга ёқимлироқ бўларди.»

894-ҳадис

أَخْبَرَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ الْقَعْقَاعِ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ بْنِ عَمْرِو بْنِ جَرِيرٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَتْ لَهُ سَكْتَةٌ إِذَا افْتَتَحَ الصَّلاَةَ ‏.‏

Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон хабар берди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Умора ибн ал-Қаъқўдан, у Абу Зуръа ибн Амр ибн Жарийрдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозни бошлаганларида бир оз жим туриш (одатлари) бор эди.

895-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا جَرِيرٌ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ الْقَعْقَاعِ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ بْنِ عَمْرِو بْنِ جَرِيرٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا افْتَتَحَ الصَّلاَةَ سَكَتَ هُنَيْهَةً فَقُلْتُ بِأَبِي أَنْتَ وَأُمِّي يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا تَقُولُ فِي سُكُوتِكَ بَيْنَ التَّكْبِيرِ وَالْقِرَاءَةِ قَالَ ‏ "‏ أَقُولُ اللَّهُمَّ بَاعِدْ بَيْنِي وَبَيْنَ خَطَايَاىَ كَمَا بَاعَدْتَ بَيْنَ الْمَشْرِقِ وَالْمَغْرِبِ اللَّهُمَّ نَقِّنِي مِنْ خَطَايَاىَ كَمَا يُنَقَّى الثَّوْبُ الأَبْيَضُ مِنَ الدَّنَسِ اللَّهُمَّ اغْسِلْنِي مِنْ خَطَايَاىَ بِالْمَاءِ وَالثَّلْجِ وَالْبَرَدِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Алий ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Жарийр хабар берди, Умора ибн ал-Қаъқўдан, у Абу Зуръа ибн Амр ибн Жарийрдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозни бошлаганларида бир оз жим турар эдилар. Мен: «Отам-онам сенга фидо бўлсин, эй Расулуллаҳ, такбир билан қироат орасидаги сукутингда нима дейсан?» дедим. У дедилар: «Мен шундай дейман: Аллаҳумма боид байний ва байна хатоёя камо боадта байнал-машриқи вал-мағриб. Аллаҳумма наққиний мин хатоёя камо юнаққас-савбул-абязу минад-данас. Аллаҳуммағсилний мин хатоёя бил-мои вас-салжи вал-барад (Эй Аллаҳ, Шарқ билан Ғарб орасини узоқ қилганинг каби мен билан гуноҳларим орасини узоқ қилгин; эй Аллаҳ, оқ кийим кирдан тозаланганидек мени гуноҳларимдан тозалагин; эй Аллаҳ, гуноҳларимни сув, қор ва дўл билан ювгин).»

896-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ بْنِ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُرَيْحُ بْنُ يَزِيدَ الْحَضْرَمِيُّ، قَالَ أَخْبَرَنِي شُعَيْبُ بْنُ أَبِي حَمْزَةَ، قَالَ أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا اسْتَفْتَحَ الصَّلاَةَ كَبَّرَ ثُمَّ قَالَ ‏ "‏ إِنَّ صَلاَتِي وَنُسُكِي وَمَحْيَاىَ وَمَمَاتِي لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ لاَ شَرِيكَ لَهُ وَبِذَلِكَ أُمِرْتُ وَأَنَا مِنَ الْمُسْلِمِينَ اللَّهُمَّ اهْدِنِي لأَحْسَنِ الأَعْمَالِ وَأَحْسَنِ الأَخْلاَقِ لاَ يَهْدِي لأَحْسَنِهَا إِلاَّ أَنْتَ وَقِنِي سَيِّئَ الأَعْمَالِ وَسَيِّئَ الأَخْلاَقِ لاَ يَقِي سَيِّئَهَا إِلاَّ أَنْتَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Амр ибн Усмон ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Шурайҳ ибн Язид ал-Ҳазрамий ривоят қилди, у деди: менга Шуъайб ибн Абу Ҳамза хабар берди, у деди: менга Муҳаммад ибн ал-Мункадир хабар берди, Жобир ибн Абдуллоҳдан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозни бошлаганларида такбир айтиб, сўнг шундай дердилар: «Инна салотий ва нусукий ва маҳёя ва мамотий лиллаҳи раббил-оламийн, ла шарийка лаҳ, ва бизолика умирту ва ана минал-муслимийн. Аллаҳуммаҳдиний ли-аҳсанил-аъмали ва аҳсанил-ахлоқ, ла яҳдий ли-аҳсаниҳо илла ант, ва қиний саййиал-аъмали ва саййиал-ахлоқ, ла яқий саййиаҳо илла ант (Албатта намозим, қурбонлигим, ҳаётим ва ўлимим оламлар Робби Аллаҳ учундир, Унинг шериги йўқ; мен шу билан буюрилганман ва мен мусулмонларданман. Эй Аллаҳ, мени энг яхши амалларга ва энг гўзал ахлоқларга ҳидоят қилгин, уларнинг энг яхшисига Сендан ўзга ҳидоят қилолмайди; мени ёмон амаллар ва ёмон ахлоқлардан асрагин, уларнинг ёмонидан Сендан ўзга асрай олмайди).»

897-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ أَبِي سَلَمَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي عَمِّي الْمَاجِشُونُ بْنُ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي رَافِعٍ، عَنْ عَلِيٍّ، رضى الله عنه أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا اسْتَفْتَحَ الصَّلاَةَ كَبَّرَ ثُمَّ قَالَ ‏ "‏ وَجَّهْتُ وَجْهِيَ لِلَّذِي فَطَرَ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضَ حَنِيفًا وَمَا أَنَا مِنَ الْمُشْرِكِينَ إِنَّ صَلاَتِي وَنُسُكِي وَمَحْيَاىَ وَمَمَاتِي لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ لاَ شَرِيكَ لَهُ وَبِذَلِكَ أُمِرْتُ وَأَنَا مِنَ الْمُسْلِمِينَ اللَّهُمَّ أَنْتَ الْمَلِكُ لاَ إِلَهَ إِلاَّ أَنْتَ أَنَا عَبْدُكَ ظَلَمْتُ نَفْسِي وَاعْتَرَفْتُ بِذَنْبِي فَاغْفِرْ لِي ذُنُوبِي جَمِيعًا لاَ يَغْفِرُ الذُّنُوبَ إِلاَّ أَنْتَ وَاهْدِنِي لأَحْسَنِ الأَخْلاَقِ لاَ يَهْدِي لأَحْسَنِهَا إِلاَّ أَنْتَ وَاصْرِفْ عَنِّي سَيِّئَهَا لاَ يَصْرِفُ عَنِّي سَيِّئَهَا إِلاَّ أَنْتَ لَبَّيْكَ وَسَعْدَيْكَ وَالْخَيْرُ كُلُّهُ فِي يَدَيْكَ وَالشَّرُّ لَيْسَ إِلَيْكَ أَنَا بِكَ وَإِلَيْكَ تَبَارَكْتَ وَتَعَالَيْتَ أَسْتَغْفِرُكَ وَأَتُوبُ إِلَيْكَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Амр ибн Алий хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, у деди: бизга Абдулазиз ибн Абу Салама ривоят қилди, у деди: менга амаким ал-Можишун ибн Абу Салама ривоят қилди, Абдурраҳмон ал-Аъраждан, у Убайдуллоҳ ибн Абу Рофиъдан, у Алий (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозни бошлаганларида такбир айтиб, сўнг шундай дердилар: «Важжаҳту важҳия лиллазий фатарас-самавоти вал-арза ҳанийфан ва ма ана минал-мушрикийн. Инна салотий ва нусукий ва маҳёя ва мамотий лиллаҳи раббил-оламийн, ла шарийка лаҳ, ва бизолика умирту ва ана минал-муслимийн. Аллаҳумма антал-малик, ла илаҳа илла ант, ана абдука заламту нафсий ваътарафту бизанбий фағфирлий зунубий жамийъан, ла яғфируз-зунуба илла ант, ваҳдиний ли-аҳсанил-ахлоқ, ла яҳдий ли-аҳсаниҳо илла ант, васриф анний саййиаҳо, ла ясрифу анний саййиаҳо илла ант, лаббайка ва саъдайка, вал-хайру куллуҳу фий ядайк, ваш-шарру лайса илайк, ана бика ва илайк, табаракта ва таъолайт, астағфирука ва атубу илайк (Юзимни осмонлар ва ерни яратган Зотга, ботилга мойил бўлмаган ҳолда йўналтирдим, мен мушриклардан эмасман. Албатта намозим, қурбонлигим, ҳаётим ва ўлимим оламлар Робби Аллаҳ учундир, Унинг шериги йўқ; мен шу билан буюрилганман ва мен мусулмонларданман. Эй Аллаҳ, Сен Подшоҳсан, Сендан ўзга илоҳ йўқ, мен Сенинг бандангман, ўзимга зулм қилдим ва гуноҳимни эътироф этдим, бас, барча гуноҳларимни мағфират қил, гуноҳларни Сендан ўзга кечирмайди. Мени энг гўзал ахлоқларга ҳидоят қил, уларнинг энг яхшисига Сендан ўзга ҳидоят қилолмайди; мендан уларнинг ёмонини бурагин, мендан унинг ёмонини Сендан ўзга буролмайди. Лаббайка ва саъдайк, барча яхшилик Сенинг қўлингда, ёмонлик эса Сенга (нисбат берилмайди). Мен Сен билан ва Сенга (қайтаман); Сен улуғлигинг ва олийлигингда баракотлисан; Сендан мағфират сўрайман ва Сенга тавба қиламан).»

898-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ عُثْمَانَ الْحِمْصِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ حِمْيَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعَيْبُ بْنُ أَبِي حَمْزَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، وَذَكَرَ، آخَرَ قَبْلَهُ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ هُرْمُزَ الأَعْرَجِ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ مَسْلَمَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا قَامَ يُصَلِّي تَطَوُّعًا قَالَ ‏ "‏ اللَّهُ أَكْبَرُ وَجَّهْتُ وَجْهِيَ لِلَّذِي فَطَرَ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضَ حَنِيفًا مُسْلِمًا وَمَا أَنَا مِنَ الْمُشْرِكِينَ إِنَّ صَلاَتِي وَنُسُكِي وَمَحْيَاىَ وَمَمَاتِي لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ لاَ شَرِيكَ لَهُ وَبِذَلِكَ أُمِرْتُ وَأَنَا أَوَّلُ الْمُسْلِمِينَ اللَّهُمَّ أَنْتَ الْمَلِكُ لاَ إِلَهَ إِلاَّ أَنْتَ سُبْحَانَكَ وَبِحَمْدِكَ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ يَقْرَأُ ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Усмон ал-Ҳимсий хабар берди, у деди: бизга Ибн Ҳимяр ривоят қилди, у деди: бизга Шуъайб ибн Абу Ҳамза ривоят қилди, Муҳаммад ибн ал-Мункадирдан — ва ундан олдин бошқасини ҳам зикр қилди — Абдурраҳмон ибн Ҳурмуз ал-Аъраждан, у Муҳаммад ибн Масламадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) нафл намоз ўқишга турганларида шундай дердилар: «Аллаҳу акбар. Важжаҳту важҳия лиллазий фатарас-самавоти вал-арза ҳанийфан муслиман ва ма ана минал-мушрикийн. Инна салотий ва нусукий ва маҳёя ва мамотий лиллаҳи раббил-оламийн, ла шарийка лаҳ, ва бизолика умирту ва ана аввалул-муслимийн. Аллаҳумма антал-малик, ла илаҳа илла ант, субҳанака ва биҳамдик (Аллаҳ энг буюкдир. Юзимни осмонлар ва ерни яратган Зотга, ботилга мойил бўлмаган мусулмон ҳолда йўналтирдим, мен мушриклардан эмасман. Албатта намозим, қурбонлигим, ҳаётим ва ўлимим оламлар Робби Аллаҳ учундир, Унинг шериги йўқ; мен шу билан буюрилганман ва мен мусулмонларнинг биринчисиман. Эй Аллаҳ, Сен Подшоҳсан, Сендан ўзга илоҳ йўқ, Сени ҳамдинг билан пок деб эътироф этаман).» Сўнг қироат қилардилар.

899-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ فَضَالَةَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ أَنْبَأَنَا جَعْفَرُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ عَلِيٍّ، عَنْ أَبِي الْمُتَوَكِّلِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا افْتَتَحَ الصَّلاَةَ قَالَ ‏ "‏ سُبْحَانَكَ اللَّهُمَّ وَبِحَمْدِكَ تَبَارَكَ اسْمُكَ وَتَعَالَى جَدُّكَ وَلاَ إِلَهَ غَيْرُكَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Убайдуллоҳ ибн Фазола ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абдурраззоқ хабар берди, у деди: бизга Жаъфар ибн Сулаймон хабар берди, у Алий ибн Алийдан, у Абул-Мутаваккилдан, у Абу Саиддан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозни бошлаганларида: «Субҳанака-ллоҳумма ва биҳамдика, табарока-смука ва таоло жаддука ва ло илаҳа ғайрук (Сенга тасбиҳ айтаман, эй Аллаҳ, ва Сенга ҳамд айтаман, исминг муборак ва улуғлигинг олийдир, Сендан ўзга илоҳ йўқ),» дер эдилар.

900-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ الْحُبَابِ، قَالَ حَدَّثَنِي جَعْفَرُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ عَلِيٍّ، عَنْ أَبِي الْمُتَوَكِّلِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا افْتَتَحَ الصَّلاَةَ قَالَ ‏ "‏ سُبْحَانَكَ اللَّهُمَّ وَبِحَمْدِكَ وَتَبَارَكَ اسْمُكَ وَتَعَالَى جَدُّكَ وَلاَ إِلَهَ غَيْرُكَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Зайд ибн ал-Ҳубоб ривоят қилди, у деди: менга Жаъфар ибн Сулаймон ривоят қилди, у Алий ибн Алийдан, у Абул-Мутаваккилдан, у Абу Саиддан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозни бошлаганларида: «Субҳанака-ллоҳумма ва биҳамдика, ва табарока-смука ва таоло жаддука ва ло илаҳа ғайрук (Сенга тасбиҳ айтаман, эй Аллаҳ, ва Сенга ҳамд айтаман, исминг муборак ва улуғлигинг олийдир, Сендан ўзга илоҳ йўқ),» дер эдилар.

901-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ ثَابِتٍ، وَقَتَادَةَ، وَحُمَيْدٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّهُ قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي بِنَا إِذْ جَاءَ رَجُلٌ فَدَخَلَ الْمَسْجِدَ وَقَدْ حَفَزَهُ النَّفَسُ فَقَالَ اللَّهُ أَكْبَرُ الْحَمْدُ لِلَّهِ حَمْدًا كَثِيرًا طَيِّبًا مُبَارَكًا فِيهِ ‏.‏ فَلَمَّا قَضَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلاَتَهُ قَالَ ‏"‏ أَيُّكُمُ الَّذِي تَكَلَّمَ بِكَلِمَاتٍ ‏"‏ فَأَرَمَّ الْقَوْمُ قَالَ ‏"‏ إِنَّهُ لَمْ يَقُلْ بَأْسًا ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ جِئْتُ وَقَدْ حَفَزَنِي النَّفَسُ فَقُلْتُهَا ‏.‏ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ لَقَدْ رَأَيْتُ اثْنَىْ عَشَرَ مَلَكًا يَبْتَدِرُونَهَا أَيُّهُمْ يَرْفَعُهَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ривоят қилди, у Собитдан, Қатодадан ва Ҳумайддан, улар Анасдан (ривоят қилиб) айтдики, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга намоз ўқитаётган эдилар, шу пайт бир киши келиб масжидга кирди ва унинг нафаси қисилиб қолган эди, шунда у: «Аллоҳу Акбар, алҳамду лиллаҳи ҳамдан касиран тоййибан муборакан фиҳи (Аллаҳ энг буюкдир, Аллаҳга кўп, покиза ва муборак ҳамдлар бўлсин),» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозларини тугатгач: «Сизлардан қайсинингиз бу калималарни айтди?» дедилар. Жамоат жим қолди. У: «У ёмон (сўз) айтмади,» дедилар. (Ўша киши): «Мен айтдим, эй Расулуллаҳ, мен нафасим қисилган ҳолда келдим ва уни айтдим,» деди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен ўн икки фариштани уни (осмонга) ким кўтаради деб шошилаётганини кўрдим,» дедилар.

902-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ - رضى الله عنهما - يَسْتَفْتِحُونَ الْقِرَاءَةَ بِـ ‏{‏ الْحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ ‏}‏

Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, у Қатодадан, у Анасдан (ривоят қилиб) айтдики, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам), Абу Бакр ва Умар (розияллаҳу анҳумо) қироатни «Алҳамду лиллаҳи Раббил-ааламийн (Оламлар Робби Аллаҳга ҳамдлар бўлсин)» билан бошлар эдилар.

903-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الزُّهْرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ صَلَّيْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَمَعَ أَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ - رضى الله عنهما - فَافْتَتَحُوا بِـ ‏{‏ الْحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ ‏}‏

Бизга Абдуллоҳ ибн Муҳаммад ибн Абдурраҳмон аз-Зуҳрий хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Айюбдан, у Қатодадан, у Анасдан (ривоят қилиб) айтдики, у деди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан ҳамда Абу Бакр ва Умар (розияллаҳу анҳумо) билан намоз ўқидим, улар «Алҳамду лиллаҳи Раббил-ааламийн (Оламлар Робби Аллаҳга ҳамдлар бўлсин)» билан бошлар эдилар.

904-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، عَنِ الْمُخْتَارِ بْنِ فُلْفُلٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ بَيْنَمَا ذَاتَ يَوْمٍ بَيْنَ أَظْهُرِنَا - يُرِيدُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم - إِذْ أَغْفَى إِغْفَاءَةً ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ مُتَبَسِّمًا فَقُلْنَا لَهُ مَا أَضْحَكَكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ ‏"‏ نَزَلَتْ عَلَىَّ آنِفًا سُورَةُ بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ ‏{‏ إِنَّا أَعْطَيْنَاكَ الْكَوْثَرَ * فَصَلِّ لِرَبِّكَ وَانْحَرْ * إِنَّ شَانِئَكَ هُوَ الأَبْتَرُ ‏}‏ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ قَالَ ‏"‏ هَلْ تَدْرُونَ مَا الْكَوْثَرُ ‏"‏ ‏.‏ قُلْنَا اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ فَإِنَّهُ نَهْرٌ وَعَدَنِيهِ رَبِّي فِي الْجَنَّةِ آنِيَتُهُ أَكْثَرُ مِنْ عَدَدِ الْكَوَاكِبِ تَرِدُهُ عَلَىَّ أُمَّتِي فَيُخْتَلَجُ الْعَبْدُ مِنْهُمْ فَأَقُولُ يَا رَبِّ إِنَّهُ مِنْ أُمَّتِي ‏.‏ فَيَقُولُ لِي إِنَّكَ لاَ تَدْرِي مَا أَحْدَثَ بَعْدَكَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Алий ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Алий ибн Мушир ривоят қилди, у ал-Мухтор ибн Фулфулдан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилиб) айтдики, у деди: Бир куни у — яъни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — бизнинг орамизда эканлар, бирдан бироз мудрадилар, сўнг бошларини кулимсираб кўтардилар. Биз унга: «Сизни нима кулдирди, эй Расулуллаҳ?» дедик. У: «Ҳозиргина менга бир сура нозил бўлди,» дедилар ва «Бисмиллаҳир-Раҳманир-Раҳим. Иннаа аътайнакал-Кавсар. Фасалли ли-Раббика ванҳар. Инна шаниъака ҳувал-абтар (Албатта, Биз сенга Кавсарни бердик. Бас, Роббинг учун намоз ўқи ва қурбонлик сўй. Албатта, сенга адоват қилувчининг ўзи (насли) кесилгандир),» (деб тиловат қилдилар). Сўнг: «Кавсар нима эканини биласизларми?» дедилар. Биз: «Аллаҳ ва Унинг Расули яхшироқ билади,» дедик. У: «У бир дарёдирки, Роббим менга уни Жаннатда ваъда қилган. Унинг идишлари юлдузлар сонидан кўпроқдир. Умматим унга (сув ичиш учун) келади, сўнг улардан бир банда (ортга) тортиб олинади. Мен: ‹Эй Роббим, у менинг умматимдандир,› дейман. У менга: ‹Сен сендан кейин у нима (бидъат) янгилик қилганини билмайсан,› дейди,» дедилар.

905-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الْحَكَمِ، عَنْ شُعَيْبٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنِ ابْنِ أَبِي هِلاَلٍ، عَنْ نُعَيْمٍ الْمُجْمِرِ، قَالَ صَلَّيْتُ وَرَاءَ أَبِي هُرَيْرَةَ فَقَرَأَ ‏{‏ بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ ‏}‏ الرَّحِيمِ ثُمَّ قَرَأَ بِأُمِّ الْقُرْآنِ حَتَّى إِذَا بَلَغَ ‏{‏ غَيْرِ الْمَغْضُوبِ عَلَيْهِمْ وَلاَ الضَّالِّينَ ‏}‏ فَقَالَ آمِينَ ‏.‏ فَقَالَ النَّاسُ آمِينَ ‏.‏ وَيَقُولُ كُلَّمَا سَجَدَ اللَّهُ أَكْبَرُ وَإِذَا قَامَ مِنَ الْجُلُوسِ فِي الاِثْنَيْنِ قَالَ اللَّهُ أَكْبَرُ وَإِذَا سَلَّمَ قَالَ وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ إِنِّي لأَشْبَهُكُمْ صَلاَةً بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Абдулҳакам хабар берди, у Шуайбдан, (у деди:) бизга ал-Лайс ривоят қилди, бизга Холид ривоят қилди, у ибн Абу Ҳилолдан, у Нуайм ал-Мужмирдан (ривоят қилиб) айтдики, у деди: Мен Абу Ҳурайранинг ортида намоз ўқидим. У «Бисмиллаҳир-Раҳманир-Раҳим» ни ўқиди, сўнг Уммул-Қуръон (Фотиҳа)ни ўқиди, қачонки «ғайрил-мағзуби алайҳим ва лаззоллин (ғазабга учраганларнинг ҳам, адашганларнинг ҳам (йўли)дан бошқа)» га етганида: «Омийн,» деди. Жамоат ҳам: «Омийн,» деди. Ва у ҳар сажда қилганида: «Аллоҳу Акбар,» дер эди, икки (ракаат)дан кейин ўтиришдан турганида: «Аллоҳу Акбар,» дер эди. Салом бериб бўлгач: «Жони қўлида бўлган Зотга қасамки, мен намозда сизларнинг ичингизда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га энг ўхшашингизман,» деди.

906-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَلِيِّ بْنِ الْحَسَنِ بْنِ شَقِيقٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي يَقُولُ، أَنْبَأَنَا أَبُو حَمْزَةَ، عَنْ مَنْصُورِ بْنِ زَاذَانَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ صَلَّى بِنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمْ يُسْمِعْنَا قِرَاءَةَ ‏{‏ بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ ‏}‏ وَصَلَّى بِنَا أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ فَلَمْ نَسْمَعْهَا مِنْهُمَا ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Алий ибн ал-Ҳасан ибн Шақиқ хабар берди, у деди: мен отамдан эшитдим, у: бизга Абу Ҳамза хабар берди, у Мансур ибн Зазондан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилиб) деди: у айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга намоз ўқитдилар, аммо бизга «Бисмиллаҳир-Раҳманир-Раҳим» қироатини эшиттирмадилар. Абу Бакр ва Умар ҳам бизга намоз ўқитдилар, биз уни улардан ҳам эшитмадик.

907-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ أَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ، قَالَ حَدَّثَنِي عُقْبَةُ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، وَابْنُ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ صَلَّيْتُ خَلْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ وَعُثْمَانَ - رضى الله عنهم - فَلَمْ أَسْمَعْ أَحَدًا مِنْهُمْ يَجْهَرُ بِـ ‏{‏ بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ ‏}‏ ‏.‏

Бизга Абдуллоҳ ибн Саид Абу Саид ал-Ашажж хабар берди, у деди: менга Уқба ибн Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ва ибн Абу Аруба ривоят қилди, улар Қатодадан, у Анасдан (ривоят қилиб) айтдики, у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг, Абу Бакрнинг, Умарнинг ва Усмоннинг (розияллаҳу анҳум) ортида намоз ўқидим, аммо улардан бирортасини «Бисмиллаҳир-Раҳманир-Раҳим» ни овоз чиқариб айтаётганини эшитмадим.

908-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ غِيَاثٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو نُعَامَةَ الْحَنَفِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُغَفَّلٍ، قَالَ كَانَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُغَفَّلٍ إِذَا سَمِعَ أَحَدَنَا، يَقْرَأُ ‏{‏ بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ ‏}‏ يَقُولُ صَلَّيْتُ خَلْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَخَلْفَ أَبِي بَكْرٍ وَخَلْفَ عُمَرَ رضى الله عنهما فَمَا سَمِعْتُ أَحَدًا مِنْهُمْ قَرَأَ بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ ‏.‏

Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Усмон ибн Ғиёс ривоят қилди, у деди: менга Абу Нуама ал-Ҳанафий хабар берди, у деди: бизга ибн Абдуллоҳ ибн Муғаффал ривоят қилиб айтдики: Абдуллоҳ ибн Муғаффал бирортамизнинг «Бисмиллаҳир-Раҳманир-Раҳим» ни ўқиётганини эшитса, дерди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ортида, Абу Бакрнинг ортида ва Умарнинг (розияллаҳу анҳумо) ортида намоз ўқидим, аммо улардан бирортасининг ‹Бисмиллаҳир-Раҳманир-Раҳим› ни ўқиганини эшитмадим.»

909-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا السَّائِبِ، مَوْلَى هِشَامِ بْنِ زُهْرَةَ يَقُولُ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ مَنْ صَلَّى صَلاَةً لَمْ يَقْرَأْ فِيهَا بِأُمِّ الْقُرْآنِ فَهِيَ خِدَاجٌ هِيَ خِدَاجٌ هِيَ خِدَاجٌ ‏"‏ ‏.‏ غَيْرُ تَمَامٍ ‏.‏ فَقُلْتُ يَا أَبَا هُرَيْرَةَ إِنِّي أَحْيَانًا أَكُونُ وَرَاءَ الإِمَامِ ‏.‏ فَغَمَزَ ذِرَاعِي وَقَالَ اقْرَأْ بِهَا يَا فَارِسِيُّ فِي نَفْسِكَ فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏"‏ يَقُولُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ قَسَمْتُ الصَّلاَةَ بَيْنِي وَبَيْنَ عَبْدِي نِصْفَيْنِ فَنِصْفُهَا لِي وَنِصْفُهَا لِعَبْدِي وَلِعَبْدِي مَا سَأَلَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ اقْرَءُوا يَقُولُ الْعَبْدُ ‏{‏ الْحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ ‏}‏ يَقُولُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ حَمِدَنِي عَبْدِي ‏.‏ يَقُولُ الْعَبْدُ ‏{‏ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ ‏}‏ يَقُولُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ أَثْنَى عَلَىَّ عَبْدِي ‏.‏ يَقُولُ الْعَبْدُ ‏{‏ مَالِكِ يَوْمِ الدِّينِ ‏}‏ يَقُولُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ مَجَّدَنِي عَبْدِي ‏.‏ يَقُولُ الْعَبْدُ ‏{‏ إِيَّاكَ نَعْبُدُ وَإِيَّاكَ نَسْتَعِينُ ‏}‏ فَهَذِهِ الآيَةُ بَيْنِي وَبَيْنَ عَبْدِي وَلِعَبْدِي مَا سَأَلَ ‏.‏ يَقُولُ الْعَبْدُ ‏{‏ اهْدِنَا الصِّرَاطَ الْمُسْتَقِيمَ * صِرَاطَ الَّذِينَ أَنْعَمْتَ عَلَيْهِمْ غَيْرِ الْمَغْضُوبِ عَلَيْهِمْ وَلاَ الضَّالِّينَ ‏}‏ فَهَؤُلاَءِ لِعَبْدِي وَلِعَبْدِي مَا سَأَلَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у Моликдан, у ал-Ало ибн Абдурраҳмондан (ривоят қилдики), у Ҳишом ибн Зуҳранинг мавлоси Абу Соибнинг шундай деганини эшитди: мен Абу Ҳурайранинг шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким бир намоз ўқиб, унда Уммул-Қуръон (Фотиҳа)ни ўқимаса, у нуқсонлидир, у нуқсонлидир, у нуқсонлидир — тўлиқ эмас,» дедилар. Мен: «Эй Абу Ҳурайра, мен баъзан имомнинг ортида бўламан,» дедим. Шунда у қўлимни чимчилаб деди: «Уни ўзингда (ичингда) ўқи, эй форсий! Чунки мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деганларини эшитганман: ‹Аллаҳ азза ва жалла деди: намозни Мен билан бандам орасида икки ярмга тақсим қилдим, унинг ярми Мен учун, ярми бандам учун, бандамга сўрагани (берилади).› Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: ‹Ўқинглар. Банда: «Алҳамду лиллаҳи Раббил-ааламийн (Оламлар Робби Аллаҳга ҳамдлар бўлсин)» дейди. Аллаҳ азза ва жалла: «Бандам Менга ҳамд айтди,» дейди. Банда: «Ар-Раҳманир-Раҳим (Меҳрибон ва Раҳмлидир)» дейди. Аллаҳ азза ва жалла: «Бандам Мени мақтади,» дейди. Банда: «Малики явмид-дин (Жазо кунининг Эгасидир)» дейди. Аллаҳ азза ва жалла: «Бандам Мени улуғлади,» дейди. Банда: «Ийяка наъбуду ва ийяка настаин (Фақат Сенга ибодат қиламиз ва фақат Сендан ёрдам сўраймиз)» дейди. Бу оят Мен билан бандам орасидадир, бандамга сўрагани (берилади). Банда: «Иҳдинас-сиротол-мустақим, сиротол-лазийна анъамта алайҳим ғайрил-мағзуби алайҳим ва лаззоллин (Бизни тўғри йўлга ҳидоят қил, ўзинг неъмат берган зотларнинг йўлига, ғазабга учраганларнинг ҳам, адашганларнинг ҳам (йўли)дан бошқа)» дейди. Булар бандам учун, бандамга сўрагани (берилади),›» (дедилар).

910-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ مَحْمُودِ بْنِ الرَّبِيعِ، عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ لاَ صَلاَةَ لِمَنْ لَمْ يَقْرَأْ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, у Суфёндан, у аз-Зуҳрийдан, у Маҳмуд ибн ар-Робиъдан, у Убода ибн ас-Сомитдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилиб) айтдики, у: «Китобнинг Фотиҳасини (Фотиҳа сурасини) ўқимаган киши учун намоз йўқдир,» дедилар.

911-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ مَحْمُودِ بْنِ الرَّبِيعِ، عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ لاَ صَلاَةَ لِمَنْ لَمْ يَقْرَأْ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ فَصَاعِدًا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ хабар берди, у Маъмардан, у аз-Зуҳрийдан, у Маҳмуд ибн ар-Робиъдан, у Убода ибн ас-Сомитдан (ривоят қилиб) айтдики, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Китобнинг Фотиҳасини (Фотиҳа сурасини) ва ундан ортиғини ўқимаган киши учун намоз йўқдир,» дедилар.

912-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ الْمُخَرِّمِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ عَمَّارِ بْنِ رُزَيْقٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عِيسَى، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ بَيْنَمَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَعِنْدَهُ جِبْرِيلُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ إِذْ سَمِعَ نَقِيضًا فَوْقَهُ فَرَفَعَ جِبْرِيلُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ بَصَرَهُ إِلَى السَّمَاءِ فَقَالَ هَذَا بَابٌ قَدْ فُتِحَ مِنَ السَّمَاءِ مَا فُتِحَ قَطُّ ‏.‏ قَالَ فَنَزَلَ مِنْهُ مَلَكٌ فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أَبْشِرْ بِنُورَيْنِ أُوتِيتَهُمَا لَمْ يُؤْتَهُمَا نَبِيٌّ قَبْلَكَ فَاتِحَةِ الْكِتَابِ وَخَوَاتِيمِ سُورَةِ الْبَقَرَةِ لَمْ تَقْرَأْ حَرْفًا مِنْهُمَا إِلاَّ أُعْطِيتَهُ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн ал-Муборак ал-Мухарримий хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Одам ривоят қилди, у деди: бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, у Аммор ибн Рузайқдан, у Абдуллоҳ ибн Исодан, у Саид ибн Жубайрдан, у ибн Аббосдан (ривоят қилиб) айтдики, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларида Жибрил алайҳиссалом бўлган бир пайтда, у (Жибрил) тепасидан бир товуш эшитди. Жибрил алайҳиссалом кўзини осмонга кўтариб деди: «Бу осмонда очилган бир эшикдирки, у ҳеч қачон очилмаган эди.» (Анас) деди: Ундан бир фаришта тушиб, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келди ва деди: «Сенга берилган, сендан олдинги ҳеч бир пайғамбарга берилмаган икки нур билан суюнчла: Китобнинг Фотиҳаси ва Бақара сурасининг охири (оятлари). Улардан бирор ҳарфни ўқимайсанки, илло сенга (унинг савоби) берилмасин.»

913-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ خُبَيْبِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ سَمِعْتُ حَفْصَ بْنَ عَاصِمٍ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِي سَعِيدِ بْنِ الْمُعَلَّى، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم مَرَّ بِهِ وَهُوَ يُصَلِّي فَدَعَاهُ - قَالَ - فَصَلَّيْتُ ثُمَّ أَتَيْتُهُ فَقَالَ ‏"‏ مَا مَنَعَكَ أَنْ تُجِيبَنِي ‏"‏ قَالَ كُنْتُ أُصَلِّي ‏.‏ قَالَ ‏"‏ أَلَمْ يَقُلِ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ ‏{‏ يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا اسْتَجِيبُوا لِلَّهِ وَلِلرَّسُولِ إِذَا دَعَاكُمْ لِمَا يُحْيِيكُمْ ‏}‏ أَلاَ أُعَلِّمُكَ أَعْظَمَ سُورَةٍ قَبْلَ أَنْ أَخْرُجَ مِنَ الْمَسْجِدِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ فَذَهَبَ لِيَخْرُجَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَوْلَكَ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ الْحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ هِيَ السَّبْعُ الْمَثَانِي الَّذِي أُوتِيتُ وَالْقُرْآنُ الْعَظِيمُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у Хубайб ибн Абдурраҳмондан (ривоят қилиб) айтдики, у деди: мен Ҳафс ибн Осимнинг Абу Саид ибн ал-Муалладан ривоят қилаётганини эшитдим: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) у (Абу Саид) намоз ўқиётган пайтда ёнидан ўтдилар ва уни чақирдилар. (Абу Саид) деди: Мен намозни (тугатиб), сўнг уларнинг олдиларига келдим. У: «Менга жавоб беришингдан сени нима тўсди?» дедилар. (Мен): «Мен намоз ўқиётган эдим,» дедим. У: «Аллаҳ азза ва жалла: ‹Эй иймон келтирганлар! Аллаҳ ва Унинг Расули сизларни тирилтирадиган нарсага чақирганларида, уларга жавоб беринглар,› демаганми? Мен масжиддан чиқишимдан олдин сенга энг буюк сурани ўргатмайми?» дедилар. (Абу Саид) деди: Сўнг у чиқмоқчи бўлдилар. Мен: «Эй Расулуллаҳ, айтган сўзингиз (қани)?» дедим. У: «‹Алҳамду лиллаҳи Раббил-ааламийн (Оламлар Робби Аллаҳга ҳамдлар бўлсин)› — бу менга берилган ‹сабъул-масоний (такрор ўқилувчи етти оят)› ва Буюк Қуръондир,» дедилар.

914-ҳадис

أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، عَنْ عَبْدِ الْحَمِيدِ بْنِ جَعْفَرٍ، عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ مَا أَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ فِي التَّوْرَاةِ وَلاَ فِي الإِنْجِيلِ مِثْلَ أُمِّ الْقُرْآنِ وَهِيَ السَّبْعُ الْمَثَانِي وَهِيَ مَقْسُومَةٌ بَيْنِي وَبَيْنَ عَبْدِي وَلِعَبْدِي مَا سَأَلَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс хабар берди, у деди: бизга ал-Фазл ибн Мусо ривоят қилди, у Абдулҳамид ибн Жаъфардан, у ал-Ало ибн Абдурраҳмондан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан, у Убай ибн Каъбдан (ривоят қилиб) айтдики, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ азза ва жалла Тавротда ҳам, Инжилда ҳам Уммул-Қуръон (Фотиҳа)га ўхшаш нарса нозил қилмаган. У ‹сабъул-масоний (такрор ўқилувчи етти оят)›дир ва у Мен билан бандам орасида тақсимлангандир, бандамга сўрагани (берилади),» дедилар.

915-ҳадис

أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ قُدَامَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ مُسْلِمٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ أُوتِيَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم سَبْعًا مِنَ الْمَثَانِي السَّبْعَ الطُّوَلَ ‏.‏

Менга Муҳаммад ибн Қудома хабар берди, у деди: бизга Жарир ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Муслимдан, у Саид ибн Жубайрдан, у ибн Аббосдан (ривоят қилиб) айтдики, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га ‹масоний (такрор оятлар)›дан етти (сура) — етти узун (сура) берилди.

916-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، فِي قَوْلِهِ عَزَّ وَجَلَّ ‏{‏ سَبْعًا مِنَ الْمَثَانِي ‏}‏ قَالَ السَّبْعُ الطُّوَلُ ‏.‏

Бизга Алий ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Шарик ривоят қилди, у Абу Ишоқдан, у Саид ибн Жубайрдан, у ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у Аллаҳ азза ва жалланинг «сабъан минал-масоний (масонийдан етти)» (деган) сўзи ҳақида: «Етти узун (сура),» деди.

917-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زُرَارَةَ، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ، قَالَ صَلَّى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الظُّهْرَ فَقَرَأَ رَجُلٌ خَلْفَهُ ‏{‏ سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى ‏}‏ فَلَمَّا صَلَّى قَالَ مَنْ قَرَأَ ‏{‏ سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى ‏}‏ ‏.‏ قَالَ رَجُلٌ أَنَا ‏.‏ قَالَ ‏"‏ قَدْ عَلِمْتُ أَنَّ بَعْضَكُمْ قَدْ خَالَجَنِيهَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Қатодадан, у Зурорадан, у Имрон ибн Ҳусайндан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Пешин намозини ўқидилар ва орқасида бир киши «Саббиҳисма роббикал аъло» (суврасини) қироат қилди. (Набий) намозни тугатгач: «Ким «Саббиҳисма роббикал аъло»ни қироат қилди?» дедилар. Бир киши: «Мен,» деди. (Набий): «Албатта, баъзиларингиз уни мендан тортиб олди (қироатим билан аралашди), деб билган эдим,» дедилар.

918-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زُرَارَةَ بْنِ أَوْفَى، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم صَلَّى صَلاَةَ الظُّهْرِ أَوِ الْعَصْرِ وَرَجُلٌ يَقْرَأُ خَلْفَهُ فَلَمَّا انْصَرَفَ قَالَ ‏"‏ أَيُّكُمْ قَرَأَ بِـ ‏{‏ سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى ‏}‏ فَقَالَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ أَنَا وَلَمْ أُرِدْ بِهَا إِلاَّ الْخَيْرَ ‏.‏ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ قَدْ عَرَفْتُ أَنَّ بَعْضَكُمْ قَدْ خَالَجَنِيهَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, Қатодадан, у Зурора ибн Авфодан, у Имрон ибн Ҳусайндан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Пешин ёки Аср намозини ўқидилар ва бир киши орқаларида қироат қиларди. (Набий намоздан) қайтгач (тугатгач): «Сизлардан қайсингиз «Саббиҳисма роббикал аъло»ни қироат қилди?» дедилар. Жамоадан бир киши: «Мен, ва мен у билан фақат яхшиликни қасд қилган эдим,» деди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, баъзиларингиз уни мендан тортиб олди (қироатим билан аралашди), деб билган эдим,» дедилар.

919-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنِ ابْنِ أُكَيْمَةَ اللَّيْثِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم انْصَرَفَ مِنْ صَلاَةٍ جَهَرَ فِيهَا بِالْقِرَاءَةِ فَقَالَ ‏"‏ هَلْ قَرَأَ مَعِي أَحَدٌ مِنْكُمْ آنِفًا ‏"‏ ‏.‏ قَالَ رَجُلٌ نَعَمْ يَا رَسُولَ اللَّهِ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ إِنِّي أَقُولُ مَا لِي أُنَازَعُ الْقُرْآنَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ فَانْتَهَى النَّاسُ عَنِ الْقِرَاءَةِ فِيمَا جَهَرَ فِيهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالْقِرَاءَةِ مِنَ الصَّلاَةِ حِينَ سَمِعُوا ذَلِكَ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у Ибн Укайма ал-Лайсийдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қироатни баланд овозда қилган намоздан қайтгач (тугатгач): «Ҳозиргина сизлардан бирингиз мен билан бирга қироат қилдими?» дедилар. Бир киши: «Ҳа, эй Расулуллаҳ,» деди. (Расулуллаҳ): «Албатта мен: «Менга нима бўлдики, Қуръон (қироатим) менга тортишув қилинмоқда?» дейман,» дедилар. (Рови) деди: шуни эшитганларидан кейин одамлар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) баланд овозда қироат қиладиган намозларда қироат қилишдан тўхтадилар.

920-ҳадис

أَخْبَرَنَا هِشَامُ بْنُ عَمَّارٍ، عَنْ صَدَقَةَ، عَنْ زَيْدِ بْنِ وَاقِدٍ، عَنْ حَرَامِ بْنِ حَكِيمٍ، عَنْ نَافِعِ بْنِ مَحْمُودِ بْنِ رَبِيعَةَ، عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ، قَالَ صَلَّى بِنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَعْضَ الصَّلَوَاتِ الَّتِي يُجْهَرُ فِيهَا بِالْقِرَاءَةِ فَقَالَ ‏ "‏ لاَ يَقْرَأَنَّ أَحَدٌ مِنْكُمْ إِذَا جَهَرْتُ بِالْقِرَاءَةِ إِلاَّ بِأُمِّ الْقُرْآنِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ҳишом ибн Аммор хабар берди, Садақадан, у Зайд ибн Воқиддан, у Ҳаром ибн Ҳакимдан, у Нофеъ ибн Маҳмуд ибн Робиъадан, у Убода ибн ас-Сомитдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга қироат баланд овозда қилинадиган намозлардан бирини ўқидилар ва: «Мен баланд овозда қироат қилганимда, сизлардан ҳеч бирингиз Уммул-Қуръон (Фотиҳа)дан бошқани асло қироат қилмасин,» дедилар.

921-ҳадис

أَخْبَرَنَا الْجَارُودُ بْنُ مُعَاذٍ التِّرْمِذِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو خَالِدٍ الأَحْمَرُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّمَا جُعِلَ الإِمَامُ لِيُؤْتَمَّ بِهِ فَإِذَا كَبَّرَ فَكَبِّرُوا وَإِذَا قَرَأَ فَأَنْصِتُوا وَإِذَا قَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ فَقُولُوا اللَّهُمَّ رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга ал-Жорий ибн Муъоз ат-Термизий хабар берди, у деди: бизга Абу Холид ал-Аҳмар ривоят қилди, Муҳаммад ибн Ажлондан, у Зайд ибн Асламдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Имом фақат унга эргашилиши учун (тайинланган)дир. Бас, у такбир айтса, сизлар ҳам такбир айтинг; у қироат қилса, сизлар жим туринг; у «Самиъаллоҳу лиман ҳамидаҳ» деса, сизлар «Аллоҳумма роббано лакал-ҳамд» денг,» дедилар.

922-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَعْدٍ الأَنْصَارِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَجْلاَنَ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّمَا الإِمَامُ لِيُؤْتَمَّ بِهِ فَإِذَا كَبَّرَ فَكَبِّرُوا وَإِذَا قَرَأَ فَأَنْصِتُوا ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ كَانَ الْمُخَرِّمِيُّ يَقُولُ هُوَ ثِقَةٌ يَعْنِي مُحَمَّدَ بْنَ سَعْدٍ الأَنْصَارِيَّ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Саъд ал-Ансорий ривоят қилди, у деди: менга Муҳаммад ибн Ажлон ривоят қилди, Зайд ибн Асламдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Имом фақат унга эргашилиши учундир. Бас, у такбир айтса, сизлар ҳам такбир айтинг; у қироат қилса, сизлар жим туринг,» дедилар. Абу Абдураҳмон (Насоий) деди: ал-Мухарримий «У сиқадир» дерди, яъни Муҳаммад ибн Саъд ал-Ансорийни (назарда тутарди).

923-ҳадис

أَخْبَرَنِي هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ الْحُبَابِ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ صَالِحٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو الزَّاهِرِيَّةِ، قَالَ حَدَّثَنِي كَثِيرُ بْنُ مُرَّةَ الْحَضْرَمِيُّ، عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ، سَمِعَهُ يَقُولُ سُئِلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَفِي كُلِّ صَلاَةٍ قِرَاءَةٌ قَالَ ‏ "‏ نَعَمْ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ وَجَبَتْ هَذِهِ ‏.‏ فَالْتَفَتَ إِلَىَّ وَكُنْتُ أَقْرَبَ الْقَوْمِ مِنْهُ فَقَالَ مَا أَرَى الإِمَامَ إِذَا أَمَّ الْقَوْمَ إِلاَّ قَدْ كَفَاهُمْ ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ هَذَا عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَطَأٌ إِنَّمَا هُوَ قَوْلُ أَبِي الدَّرْدَاءِ وَلَمْ يُقْرَأْ هَذَا مَعَ الْكِتَابِ ‏.‏

Менга Ҳорун ибн Абдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Зайд ибн ал-Ҳубоб ривоят қилди, у деди: бизга Муъовия ибн Солиҳ ривоят қилди, у деди: менга Абуз-Зоҳирийя ривоят қилди, у деди: менга Касир ибн Мурра ал-Ҳадрамий ривоят қилди, Абуд-Дардодан, уни шундай деганини эшитди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Ҳар бир намозда қироат борми?» деб сўралганда, у: «Ҳа,» дедилар. Ансорлардан бир киши: «Бу (қироат) вожиб бўлди,» деди. Шунда (Абуд-Дардо) менга юзланди, мен жамоа орасида унга энг яқин эдим, ва деди: «Имом жамоага имомлик қилса, мен уни уларга кифоя қилади, деб ўйлайман.» Абу Абдураҳмон (Насоий) деди: бу (ҳадис)ни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилиш) хатодир; аслида у Абуд-Дардонинг сўзидир, ва бу китоб билан бирга қироат қилинмайди (эътибор берилмайди).

924-ҳадис

أَخْبَرَنَا يُوسُفُ بْنُ عِيسَى، وَمَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، عَنِ الْفَضْلِ بْنِ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا مِسْعَرٌ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ السَّكْسَكِيِّ، عَنِ ابْنِ أَبِي أَوْفَى، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنِّي لاَ أَسْتَطِيعُ أَنْ آخُذَ شَيْئًا مِنَ الْقُرْآنِ فَعَلِّمْنِي شَيْئًا يُجْزِئْنِي مِنَ الْقُرْآنِ ‏.‏ فَقَالَ ‏ "‏ قُلْ سُبْحَانَ اللَّهِ وَالْحَمْدُ لِلَّهِ وَلاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَاللَّهُ أَكْبَرُ وَلاَ حَوْلَ وَلاَ قُوَّةَ إِلاَّ بِاللَّهِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Юсуф ибн Исо ва Маҳмуд ибн Ғайлон хабар бердилар, ал-Фадл ибн Мусадан, у деди: бизга Мисъар ривоят қилди, Иброҳим ас-Саксакийдан, у Ибн Абу Авфодан (ривоят қилдики), у деди: бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб: «Мен Қуръондан бирор нарсани ёдлай олмайман, шунинг учун менга Қуръон (ўрнида ўқишим) етадиган бирор нарсани ўргатинг,» деди. Шунда (Набий): «Айтгин: «Субҳаналлоҳи вал-ҳамдулиллаҳи ва ло илаҳа иллаллоҳ, валлоҳу акбар, ва ло ҳавла ва ло қуввата илла биллаҳ» (Аллаҳ покдир, ҳамд Аллаҳга хосдир, Аллаҳдан ўзга илоҳ йўқ, Аллаҳ энг буюкдир, Аллаҳдан ўзга (гуноҳдан қайтишга) қудрат ва (тоатга) қувват йўқ),» дедилар.

925-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، عَنِ الزُّبَيْدِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي الزُّهْرِيُّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِذَا أَمَّنَ الْقَارِئُ فَأَمِّنُوا فَإِنَّ الْمَلاَئِكَةَ تُؤَمِّنُ فَمَنْ وَافَقَ تَأْمِينُهُ تَأْمِينَ الْمَلاَئِكَةِ غَفَرَ اللَّهُ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Амр ибн Усмон хабар берди, у деди: бизга Бақийя ривоят қилди, аз-Зубайдийдан, у деди: менга аз-Зуҳрий хабар берди, Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қори (имом) омин деса, сизлар ҳам омин денг. Чунки фаришталар омин дейдилар. Бас, кимнинг омини фаришталарнинг оминига мувофиқ келса, Аллаҳ унинг олдинги гуноҳларини кечиради,» дедилар.

926-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا أَمَّنَ الْقَارِئُ فَأَمِّنُوا فَإِنَّ الْمَلاَئِكَةَ تُؤَمِّنُ فَمَنْ وَافَقَ تَأْمِينُهُ تَأْمِينَ الْمَلاَئِكَةِ غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Саъид ибн ал-Мусайябдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у дедилар: «Қори (имом) омин деса, сизлар ҳам омин денг. Чунки фаришталар омин дейдилар. Бас, кимнинг омини фаришталарнинг оминига мувофиқ келса, унинг олдинги гуноҳлари кечирилади.»

927-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، قَالَ حَدَّثَنِي مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا ‏"‏ قَالَ الإِمَامُ ‏{‏ غَيْرِ الْمَغْضُوبِ عَلَيْهِمْ وَلاَ الضَّالِّينَ ‏}‏ فَقُولُوا آمِينَ فَإِنَّ الْمَلاَئِكَةَ تَقُولُ آمِينَ وَإِنَّ الإِمَامَ يَقُولُ آمِينَ فَمَنْ وَافَقَ تَأْمِينُهُ تَأْمِينَ الْمَلاَئِكَةِ غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, у деди: менга Маъмар ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Саъид ибн ал-Мусайябдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Имом «Ғайрил мағзуби алайҳим ва лад-доллин» деганда, сизлар омин денг. Чунки фаришталар омин дейдилар, имом ҳам омин дейди. Бас, кимнинг омини фаришталарнинг оминига мувофиқ келса, унинг олдинги гуноҳлари кечирилади,» дедилар.

928-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَعِيدٍ، وَأَبِي، سَلَمَةَ أَنَّهُمَا أَخْبَرَاهُ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا أَمَّنَ الإِمَامُ فَأَمِّنُوا فَإِنَّهُ مَنْ وَافَقَ تَأْمِينُهُ تَأْمِينَ الْمَلاَئِكَةِ غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у Саъид ва Абу Саламадан, улар иккиси унга Абу Ҳурайрадан хабар бердиларки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Имом омин деса, сизлар ҳам омин денг. Чунки кимнинг омини фаришталарнинг оминига мувофиқ келса, унинг олдинги гуноҳлари кечирилади,» дедилар.

929-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ سُمَىٍّ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، - رضى الله عنه - أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ إِذَا قَالَ الإِمَامُ ‏{‏ غَيْرِ الْمَغْضُوبِ عَلَيْهِمْ وَلاَ الضَّالِّينَ ‏}‏ فَقُولُوا آمِينَ فَإِنَّهُ مَنْ وَافَقَ قَوْلُهُ قَوْلَ الْمَلاَئِكَةِ غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Сумаййдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Имом «Ғайрил мағзуби алайҳим ва лад-доллин» деганда, сизлар омин денг. Чунки кимнинг сўзи (омини) фаришталарнинг сўзига мувофиқ келса, унинг олдинги гуноҳлари кечирилади,» дедилар.

930-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا قَالَ أَحَدُكُمْ آمِينَ وَقَالَتِ الْمَلاَئِكَةُ فِي السَّمَاءِ آمِينَ فَوَافَقَتْ إِحْدَاهُمَا الأُخْرَى غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бирингиз омин деса ва осмондаги фаришталар омин деса, уларнинг бири иккинчисига мувофиқ келса, унинг олдинги гуноҳлари кечирилади,» дедилар.

931-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا رِفَاعَةُ بْنُ يَحْيَى بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ رِفَاعَةَ بْنِ رَافِعٍ، عَنْ عَمِّ، أَبِيهِ مُعَاذِ بْنِ رِفَاعَةَ بْنِ رَافِعٍ عَنْ أَبِيهِ، قَالَ صَلَّيْتُ خَلْفَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَعَطَسْتُ فَقُلْتُ الْحَمْدُ لِلَّهِ حَمْدًا كَثِيرًا طَيِّبًا مُبَارَكًا فِيهِ مُبَارَكًا عَلَيْهِ كَمَا يُحِبُّ رَبُّنَا وَيَرْضَى ‏.‏ فَلَمَّا صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم انْصَرَفَ فَقَالَ ‏"‏ مَنِ الْمُتَكَلِّمُ فِي الصَّلاَةِ ‏"‏ ‏.‏ فَلَمْ يُكَلِّمْهُ أَحَدٌ ثُمَّ قَالَهَا الثَّانِيَةَ ‏"‏ مَنِ الْمُتَكَلِّمُ فِي الصَّلاَةِ ‏"‏ ‏.‏ فَقَالَ رِفَاعَةُ بْنُ رَافِعِ بْنِ عَفْرَاءَ أَنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ كَيْفَ قُلْتَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ قُلْتُ الْحَمْدُ لِلَّهِ حَمْدًا كَثِيرًا طَيِّبًا مُبَارَكًا فِيهِ مُبَارَكًا عَلَيْهِ كَمَا يُحِبُّ رَبُّنَا وَيَرْضَى ‏.‏ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَقَدِ ابْتَدَرَهَا بِضْعَةٌ وَثَلاَثُونَ مَلَكًا أَيُّهُمْ يَصْعَدُ بِهَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Рифўа ибн Яҳё ибн Абдуллоҳ ибн Рифўа ибн Рофеъ ривоят қилди, отасининг амакиси Муъоз ибн Рифўа ибн Рофеъдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг орқаларида намоз ўқидим, ва акса урдим-да: «Ал-ҳамду лиллаҳи ҳамдан касиран таййибан мубарокан фиҳи мубарокан алайҳи кама юҳиббу роббуна ва ярзо» (Ҳамд Аллаҳга хосдир; Роббимиз севадиган ва рози бўладиган, кўп, покиза, баракали ҳамд билан), дедим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозни тугатиб (намоздан) қайтгач: «Намозда ким гапирди?» дедилар. Ҳеч ким уларга (жавоб қилиб) гапирмади. Сўнг иккинчи марта: «Намозда ким гапирди?» дедилар. Шунда Рифўа ибн Рофеъ ибн Афро: «Мен, эй Расулуллаҳ,» деди. (Расулуллаҳ): «Қандай дединг?» дедилар. У: «Ал-ҳамду лиллаҳи ҳамдан касиран таййибан мубарокан фиҳи мубарокан алайҳи кама юҳиббу роббуна ва ярзо, дедим,» деди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Жоним қўлида бўлган Зот билан қасамки, ўттиз нечта фаришта уни қайси бири (юқорига) олиб чиқишида шошилиб (яришиб) кетди,» дедилар.

932-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْحَمِيدِ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مَخْلَدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا يُونُسُ بْنُ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ الْجَبَّارِ بْنِ وَائِلٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ صَلَّيْتُ خَلْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا كَبَّرَ رَفَعَ يَدَيْهِ أَسْفَلَ مِنْ أُذُنَيْهِ فَلَمَّا قَرَأَ ‏{‏ غَيْرِ الْمَغْضُوبِ عَلَيْهِمْ وَلاَ الضَّالِّينَ ‏}‏ قَالَ ‏"‏ آمِينَ ‏"‏ ‏.‏ فَسَمِعْتُهُ وَأَنَا خَلْفَهُ ‏.‏ قَالَ فَسَمِعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَجُلاً يَقُولُ الْحَمْدُ لِلَّهِ حَمْدًا كَثِيرًا طَيِّبًا مُبَارَكًا فِيهِ فَلَمَّا سَلَّمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مِنْ صَلاَتِهِ قَالَ ‏"‏ مَنْ صَاحِبُ الْكَلِمَةِ فِي الصَّلاَةِ ‏"‏ ‏.‏ فَقَالَ الرَّجُلُ أَنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ وَمَا أَرَدْتُ بِهَا بَأْسًا ‏.‏ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ لَقَدِ ابْتَدَرَهَا اثْنَا عَشَرَ مَلَكًا فَمَا نَهْنَهَهَا شَىْءٌ دُونَ الْعَرْشِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абдулҳамид ибн Муҳаммад хабар берди, у деди: бизга Махлад ривоят қилди, у деди: бизга Юнус ибн Абу Ишоқ ривоят қилди, отасидан, у Абдулжаббор ибн Воилдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг орқаларида намоз ўқидим. Такбир айтганларида қўлларини қулоқларининг пастроғига кўтардилар. «Ғайрил мағзуби алайҳим ва лад-доллин»ни қироат қилганларида: «Омин,» дедилар. Мен орқаларида бўлсам-да, буни эшитдим. (Рови) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кишининг: «Ал-ҳамду лиллаҳи ҳамдан касиран таййибан мубарокан фиҳи» (Ҳамд Аллаҳга хосдир; кўп, покиза, баракали ҳамд билан) деяётганини эшитдилар. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозидан салом бериб бўлгач: «Намозда бу сўз(лар)нинг эгаси ким?» дедилар. У киши: «Мен, эй Расулуллаҳ, ва мен у билан бирор ёмонликни қасд қилмадим,» деди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни ўн икки фаришта (кўтаришга) шошилди, ва Аршгача уни ҳеч нарса тўхтатмади,» дедилар.

933-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا سُفْيَانُ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ سَأَلَ الْحَارِثُ بْنُ هِشَامٍ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَيْفَ يَأْتِيكَ الْوَحْىُ قَالَ ‏ "‏ فِي مِثْلِ صَلْصَلَةِ الْجَرَسِ فَيَفْصِمُ عَنِّي وَقَدْ وَعَيْتُ وَهُوَ أَشَدُّهُ عَلَىَّ وَأَحْيَانًا يَأْتِينِي فِي مِثْلِ صُورَةِ الْفَتَى فَيَنْبِذُهُ إِلَىَّ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Суфён хабар берди, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: ал-Ҳорис ибн Ҳишом Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Сизга ваҳий қандай келади?» деб сўради. (Расулуллаҳ): «Гоҳ қўнғироқ жирингашига ўхшаб (келади), сўнг (у) мендан узилиб кетади ва мен (айтилганни) ёдлаб олган бўламан; бу менга энг оғиридир. Гоҳ эса менга йигит сувратида келади-да, менга (ваҳийни) ташлайди,» дедилар.

934-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ الْحَارِثَ بْنَ هِشَامٍ، سَأَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَيْفَ يَأْتِيكَ الْوَحْىُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ أَحْيَانًا يَأْتِينِي فِي مِثْلِ صَلْصَلَةِ الْجَرَسِ وَهُوَ أَشَدُّهُ عَلَىَّ فَيَفْصِمُ عَنِّي وَقَدْ وَعَيْتُ مَا قَالَ وَأَحْيَانًا يَتَمَثَّلُ لِيَ الْمَلَكُ رَجُلاً فَيُكَلِّمُنِي فَأَعِي مَا يَقُولُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَتْ عَائِشَةُ وَلَقَدْ رَأَيْتُهُ يَنْزِلُ عَلَيْهِ فِي الْيَوْمِ الشَّدِيدِ الْبَرْدِ فَيَفْصِمُ عَنْهُ وَإِنَّ جَبِينَهُ لَيَتَفَصَّدُ عَرَقًا ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Салама ва ал-Ҳорис ибн Мискин хабар бердилар — унга (қори) ўқиб берилиб, мен ҳам эшитиб турардим, лафз уники — Ибнул-Қосимдан, у деди: менга Молик ривоят қилди, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), ал-Ҳорис ибн Ҳишом Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Сизга ваҳий қандай келади?» деб сўради. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Гоҳ менга қўнғироқ жирингашига ўхшаб келади, ва бу менга энг оғиридир; сўнг (у) мендан узилиб кетади ва мен айтилганни ёдлаб олган бўламан. Гоҳ эса фаришта менга инсон (сувратида) кўриниб, мен билан гаплашади ва мен у айтганини ёдлаб оламан,» дедилар. Оиша деди: «Мен жуда совуқ кунда унга (ваҳий) нозил бўлаётганини кўрдим; у (ваҳий) ундан узилиб кетганида, пешонаси терлаб оқиб турарди.»

935-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ مُوسَى بْنِ أَبِي عَائِشَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، فِي قَوْلِهِ عَزَّ وَجَلَّ ‏{‏ لاَ تُحَرِّكْ بِهِ لِسَانَكَ لِتَعْجَلَ بِهِ * إِنَّ عَلَيْنَا جَمْعَهُ وَقُرْآنَهُ ‏}‏ قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُعَالِجُ مِنَ التَّنْزِيلِ شِدَّةً وَكَانَ يُحَرِّكُ شَفَتَيْهِ قَالَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ ‏{‏ لاَ تُحَرِّكْ بِهِ لِسَانَكَ لِتَعْجَلَ بِهِ * إِنَّ عَلَيْنَا جَمْعَهُ وَقُرْآنَهُ ‏}‏ قَالَ جَمْعَهُ فِي صَدْرِكَ ثُمَّ تَقْرَأَهُ ‏{‏ فَإِذَا قَرَأْنَاهُ فَاتَّبِعْ قُرْآنَهُ ‏}‏ قَالَ فَاسْتَمِعْ لَهُ وَأَنْصِتْ فَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا أَتَاهُ جِبْرِيلُ اسْتَمَعَ فَإِذَا انْطَلَقَ قَرَأَهُ كَمَا أَقْرَأَهُ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, Мусо ибн Абу Оишадан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан, Аллаҳ азза ва жалланинг «Уни шошилиб (ёдлаш) учун тилингни қимирлатма. Албатта, уни жамлаш ва ўқитиш Бизнинг зиммамиздадир» (Қиёмат сураси, 16-17) деган сўзи ҳақида (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ваҳй нозил бўлганда машаққат чекар ва лабаларини қимирлатар эдилар. Аллаҳ азза ва жалла: «Уни шошилиб (ёдлаш) учун тилингни қимирлатма. Албатта, уни жамлаш ва ўқитиш Бизнинг зиммамиздадир» деди. У: «(Бу) Уни қалбингда жамлаймиз, сўнг уни ўқийсан (деганидир)» деди. «Бас, Биз уни ўқиганимизда, унинг ўқилишига эргаш» (Қиёмат сураси, 18). У: «(Яъни) унга қулоқ сол ва жим тур (деганидир)» деди. Бас, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига Жибрил келганида, (Расулуллаҳ) қулоқ солар, (Жибрил) кетганидан кейин эса (Расулуллаҳ) уни ўзларига ўқитгандай ўқир эдилар.

936-ҳадис

أَخْبَرَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنِ ابْنِ مَخْرَمَةَ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، - رضى الله عنه - قَالَ سَمِعْتُ هِشَامَ بْنَ حَكِيمِ بْنِ حِزَامٍ، يَقْرَأُ سُورَةَ الْفُرْقَانِ فَقَرَأَ فِيهَا حُرُوفًا لَمْ يَكُنْ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَقْرَأَنِيهَا قُلْتُ مَنْ أَقْرَأَكَ هَذِهِ السُّورَةَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ قُلْتُ كَذَبْتَ مَا هَكَذَا أَقْرَأَكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَخَذْتُ بِيَدِهِ أَقُودُهُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّكَ أَقْرَأْتَنِي سُورَةَ الْفُرْقَانِ وَإِنِّي سَمِعْتُ هَذَا يَقْرَأُ فِيهَا حُرُوفًا لَمْ تَكُنْ أَقْرَأْتَنِيهَا ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ اقْرَأْ يَا هِشَامُ ‏"‏ ‏.‏ فَقَرَأَ كَمَا كَانَ يَقْرَأُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ هَكَذَا أُنْزِلَتْ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ قَالَ ‏"‏ اقْرَأْ يَا عُمَرُ ‏"‏ ‏.‏ فَقَرَأْتُ فَقَالَ ‏"‏ هَكَذَا أُنْزِلَتْ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنَّ الْقُرْآنَ أُنْزِلَ عَلَى سَبْعَةِ أَحْرُفٍ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Наср ибн Алий хабар берди, у деди: бизга Абдул-Аъло хабар берди, у деди: бизга Маъмар ривоят қилди, Зуҳрийдан, у Урвадан, у Ибн Махрамадан (ривоят қилдики), Умар ибн ал-Хаттоб (розияллаҳу анҳу) деди: Мен Ҳишом ибн Ҳаким ибн Ҳизомнинг Фурқон сурасини ўқиётганини эшитдим, у унда Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга ўқитмаган ҳарфларни ўқиди. Мен: «Бу сурани сенга ким ўқитди?» дедим. У: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам),» деди. Мен: «Ёлғон айтдинг, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сенга буни шундай ўқитмаган,» дедим. Сўнг мен уни қўлидан ушлаб Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига етаклаб келдим ва: «Эй Расулуллаҳ, сиз менга Фурқон сурасини ўқитган эдингиз, мен эса бу (киши)нинг сиз менга ўқитмаган ҳарфларни ўқиётганини эшитдим,» дедим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ўқигин, эй Ҳишом,» дедилар. У ўзи ўқигандек ўқиди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Шундай нозил қилинган,» дедилар. Сўнг: «Ўқигин, эй Умар,» дедилар. Мен ўқидим. У: «Шундай нозил қилинган,» дедилар. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, Қуръон етти ҳарф (қироат)да нозил қилинган,» дедилар.

937-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَبْدٍ الْقَارِيِّ، قَالَ سَمِعْتُ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، - رضى الله عنه - يَقُولُ سَمِعْتُ هِشَامَ بْنَ حَكِيمٍ، يَقْرَأُ سُورَةَ الْفُرْقَانِ عَلَى غَيْرِ مَا أَقْرَؤُهَا عَلَيْهِ وَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَقْرَأَنِيهَا فَكِدْتُ أَنْ أَعْجَلَ عَلَيْهِ ثُمَّ أَمْهَلْتُهُ حَتَّى انْصَرَفَ ثُمَّ لَبَّبْتُهُ بِرِدَائِهِ فَجِئْتُ بِهِ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي سَمِعْتُ هَذَا يَقْرَأُ سُورَةَ الْفُرْقَانِ عَلَى غَيْرِ مَا أَقْرَأْتَنِيهَا ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ اقْرَأْ ‏"‏ ‏.‏ فَقَرَأَ الْقِرَاءَةَ الَّتِي سَمِعْتُهُ يَقْرَأُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ هَكَذَا أُنْزِلَتْ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ قَالَ لِي ‏"‏ اقْرَأْ ‏"‏ ‏.‏ فَقَرَأْتُ فَقَالَ ‏"‏ هَكَذَا أُنْزِلَتْ إِنَّ هَذَا الْقُرْآنَ أُنْزِلَ عَلَى سَبْعَةِ أَحْرُفٍ ‏{‏ فَاقْرَءُوا مَا تَيَسَّرَ مِنْهُ ‏}‏ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Салама ва ал-Ҳорис ибн Мискин, унга ўқиб берилган ҳолда — мен эшитиб турардим — лафз уникидир, хабар бердилар, Ибн ал-Қосимдан, у деди: менга Молик ривоят қилди, Ибн Шиҳобдан, у Урва ибнуз-Зубайдан, у Абдурраҳмон ибн Абдул-Қорийдан (ривоят қилдики), у деди: Мен Умар ибн ал-Хаттоб (розияллаҳу анҳу)нинг шундай деганини эшитдим: Мен Ҳишом ибн Ҳакимнинг Фурқон сурасини мен ўқиганимдан бошқача ўқиётганини эшитдим, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эса менга уни ўқитган эдилар. Мен унга шошилиб (эътироз билдириб) юборишимга оз қолди, сўнг намозини тугатгунига қадар унга муҳлат бердим, кейин уни ридосидан тутиб Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига олиб келдим ва: «Эй Расулуллаҳ, мен бу (киши)нинг Фурқон сурасини сиз менга ўқитганингиздан бошқача ўқиётганини эшитдим,» дедим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ўқигин,» дедилар. У мен эшитган қироатда ўқиди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Шундай нозил қилинган,» дедилар. Сўнг менга: «Ўқигин,» дедилар. Мен ўқидим. У: «Шундай нозил қилинган. Албатта, бу Қуръон етти ҳарф (қироат)да нозил қилинган, бас, ундан осонгина (қисм)ни ўқинглар,» дедилар.

938-ҳадис

أَخْبَرَنَا يُونُسُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ الْمِسْوَرَ بْنَ مَخْرَمَةَ، وَعَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ عَبْدٍ الْقَارِيَّ، أَخْبَرَاهُ أَنَّهُمَا، سَمِعَا عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، يَقُولُ سَمِعْتُ هِشَامَ بْنَ حَكِيمٍ، يَقْرَأُ سُورَةَ الْفُرْقَانِ فِي حَيَاةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَاسْتَمَعْتُ لِقِرَاءَتِهِ فَإِذَا هُوَ يَقْرَؤُهَا عَلَى حُرُوفٍ كَثِيرَةٍ لَمْ يُقْرِئْنِيهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَكِدْتُ أُسَاوِرُهُ فِي الصَّلاَةِ فَتَصَبَّرْتُ حَتَّى سَلَّمَ فَلَمَّا سَلَّمَ لَبَّبْتُهُ بِرِدَائِهِ فَقُلْتُ مَنْ أَقْرَأَكَ هَذِهِ السُّورَةَ الَّتِي سَمِعْتُكَ تَقْرَؤُهَا فَقَالَ أَقْرَأَنِيهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ فَقُلْتُ كَذَبْتَ ‏.‏ فَوَاللَّهِ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم هُوَ أَقْرَأَنِي هَذِهِ السُّورَةَ الَّتِي سَمِعْتُكَ تَقْرَؤُهَا فَانْطَلَقْتُ بِهِ أَقُودُهُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي سَمِعْتُ هَذَا يَقْرَأُ سُورَةَ الْفُرْقَانِ عَلَى حُرُوفٍ لَمْ تُقْرِئْنِيهَا وَأَنْتَ أَقْرَأْتَنِي سُورَةَ الْفُرْقَانِ ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ أَرْسِلْهُ يَا عُمَرُ اقْرَأْ يَا هِشَامُ ‏"‏ ‏.‏ فَقَرَأَ عَلَيْهِ الْقِرَاءَةَ الَّتِي سَمِعْتُهُ يَقْرَؤُهَا قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ هَكَذَا أُنْزِلَتْ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ اقْرَأْ يَا عُمَرُ ‏"‏ ‏.‏ فَقَرَأْتُ الْقِرَاءَةَ الَّتِي أَقْرَأَنِي قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ هَكَذَا أُنْزِلَتْ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنَّ هَذَا الْقُرْآنَ أُنْزِلَ عَلَى سَبْعَةِ أَحْرُفٍ ‏{‏ فَاقْرَءُوا مَا تَيَسَّرَ مِنْهُ ‏}‏ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Юнус ибн Абдул-Аъло хабар берди, у деди: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, у деди: менга Юнус хабар берди, Ибн Шиҳобдан, у деди: менга Урва ибнуз-Зубай хабар бердики, ал-Мисвар ибн Махрама ва Абдурраҳмон ибн Абдул-Қорий унга хабар беришдики, улар иккови Умар ибн ал-Хаттобнинг шундай деганини эшитишган: Мен Ҳишом ибн Ҳакимнинг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳаёт вақтларида Фурқон сурасини ўқиётганини эшитдим, унинг қироатига қулоқ солсам, у уни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга ўқитмаган кўп ҳарфлар (қироатлар)да ўқиётган экан. Мен намоз ичида унга ташланишимга оз қолди, аммо у салом бергунига қадар сабр қилдим. У салом берганидан кейин уни ридосидан тутиб: «Сен ўқиётганингни мен эшитган бу сурани сенга ким ўқитди?» дедим. У: «Буни менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўқитдилар,» деди. Мен: «Ёлғон айтдинг,» дедим. «Аллаҳга қасамки, сен ўқиётганингни мен эшитган бу сурани менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ўзлари ўқитганлар.» Сўнг мен уни етаклаб Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига олиб бордим ва: «Эй Расулуллаҳ, мен бу (киши)нинг Фурқон сурасини сиз менга ўқитмаган ҳарфлар (қироатлар)да ўқиётганини эшитдим, сиз эса менга Фурқон сурасини ўқитган эдингиз,» дедим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни қўйиб юбор, эй Умар. Ўқигин, эй Ҳишом,» дедилар. У (Ҳишом) ўзи ўқиган, мен эшитган қироатда ўқиб берди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Шундай нозил қилинган,» дедилар. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ўқигин, эй Умар,» дедилар. Мен менга ўқитилган қироатда ўқидим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Шундай нозил қилинган,» дедилар. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, бу Қуръон етти ҳарф (қироат)да нозил қилинган, бас, ундан осонгина (қисм)ни ўқинглар,» дедилар.

939-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، غُنْدَرٌ قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ عِنْدَ أَضَاةِ بَنِي غِفَارٍ فَأَتَاهُ جِبْرِيلُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ فَقَالَ إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ يَأْمُرُكَ أَنْ تُقْرِئَ أُمَّتَكَ الْقُرْآنَ عَلَى حَرْفٍ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ أَسْأَلُ اللَّهَ مُعَافَاتَهُ وَمَغْفِرَتَهُ وَإِنَّ أُمَّتِي لاَ تُطِيقُ ذَلِكَ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ أَتَاهُ الثَّانِيَةَ فَقَالَ إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ يَأْمُرُكَ أَنْ تُقْرِئَ أُمَّتَكَ الْقُرْآنَ عَلَى حَرْفَيْنِ قَالَ ‏"‏ أَسْأَلُ اللَّهَ مُعَافَاتَهُ وَمَغْفِرَتَهُ وَإِنَّ أُمَّتِي لاَ تُطِيقُ ذَلِكَ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ جَاءَهُ الثَّالِثَةَ فَقَالَ إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ يَأْمُرُكَ أَنْ تُقْرِئَ أُمَّتَكَ الْقُرْآنَ عَلَى ثَلاَثَةِ أَحْرُفٍ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ أَسْأَلُ اللَّهَ مُعَافَاتَهُ وَمَغْفِرَتَهُ وَإِنَّ أُمَّتِي لاَ تُطِيقُ ذَلِكَ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ جَاءَهُ الرَّابِعَةَ فَقَالَ إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ يَأْمُرُكَ أَنْ تُقْرِئَ أُمَّتَكَ الْقُرْآنَ عَلَى سَبْعَةِ أَحْرُفٍ فَأَيُّمَا حَرْفٍ قَرَءُوا عَلَيْهِ فَقَدْ أَصَابُوا ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ هَذَا الْحَدِيثُ خُولِفَ فِيهِ الْحَكَمُ خَالَفَهُ مَنْصُورُ بْنُ الْمُعْتَمِرِ رَوَاهُ عَنْ مُجَاهِدٍ عَنْ عُبَيْدِ بْنِ عُمَيْرٍ مُرْسَلاً ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар — Ғундар — ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, ал-Ҳакамдан, у Мужоҳиддан, у Ибн Абу Лайлдан, у Убай ибн Каъбдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Бану Ғифор (қабиласининг) кўлмаги олдида эдилар. Бас, уларнинг олдиларига Жибрил алайҳиссалом келди ва: «Албатта, Аллаҳ азза ва жалла сенга умматингга Қуръонни бир ҳарф (қироат)да ўқитишни амр қилмоқда,» деди. У (Набий): «Мен Аллаҳдан Унинг офиятини ва мағфиратини сўрайман, албатта, умматим бунга тоқат қила олмайди,» дедилар. Сўнг (Жибрил) иккинчи марта келиб: «Албатта, Аллаҳ азза ва жалла сенга умматингга Қуръонни икки ҳарф (қироат)да ўқитишни амр қилмоқда,» деди. У: «Мен Аллаҳдан Унинг офиятини ва мағфиратини сўрайман, албатта, умматим бунга тоқат қила олмайди,» дедилар. Сўнг (Жибрил) учинчи марта келиб: «Албатта, Аллаҳ азза ва жалла сенга умматингга Қуръонни уч ҳарф (қироат)да ўқитишни амр қилмоқда,» деди. У: «Мен Аллаҳдан Унинг офиятини ва мағфиратини сўрайман, албатта, умматим бунга тоқат қила олмайди,» дедилар. Сўнг (Жибрил) тўртинчи марта келиб: «Албатта, Аллаҳ азза ва жалла сенга умматингга Қуръонни етти ҳарф (қироат)да ўқитишни амр қилмоқда, улар қайси ҳарфда ўқисалар, тўғри қилибдилар,» деди. Абу Абдурраҳмон (Насаий) деди: бу ҳадисда ал-Ҳакамга мухолафат қилинган; унга Мансур ибнул-Муътамир мухолафат қилди, у уни Мужоҳиддан, у Убайд ибн Умайрдан мурсал қилиб ривоят қилган.

940-ҳадис

أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو جَعْفَرِ بْنُ نُفَيْلٍ، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَعْقِلِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ عَنْ عِكْرِمَةَ بْنِ خَالِدٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، قَالَ أَقْرَأَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سُورَةً فَبَيْنَا أَنَا فِي الْمَسْجِدِ جَالِسٌ إِذْ سَمِعْتُ رَجُلاً يَقْرَؤُهَا يُخَالِفُ قِرَاءَتِي فَقُلْتُ لَهُ مَنْ عَلَّمَكَ هَذِهِ السُّورَةَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ فَقُلْتُ لاَ تُفَارِقْنِي حَتَّى نَأْتِيَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَتَيْتُهُ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ هَذَا خَالَفَ قِرَاءَتِي فِي السُّورَةِ الَّتِي عَلَّمْتَنِي ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ اقْرَأْ يَا أُبَىُّ ‏"‏ ‏.‏ فَقَرَأْتُهَا فَقَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ أَحْسَنْتَ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ قَالَ لِلرَّجُلِ ‏"‏ اقْرَأْ ‏"‏ ‏.‏ فَقَرَأَ فَخَالَفَ قِرَاءَتِي فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ أَحْسَنْتَ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ يَا أُبَىُّ إِنَّهُ أُنْزِلَ الْقُرْآنُ عَلَى سَبْعَةِ أَحْرُفٍ كُلُّهُنَّ شَافٍ كَافٍ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ مَعْقِلُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ لَيْسَ بِذَلِكَ الْقَوِيِّ ‏.‏

Менга Амр ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Абу Жаъфар ибн Нуфайл ривоят қилди, у деди: мен Маъқил ибн Убайдуллоҳга ўқиб бердим, Икрима ибн Холиддан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан, у Убай ибн Каъбдан (ривоят қиладики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга бир сурани ўқитдилар. Мен масжидда ўтирган пайтимда бир кишининг уни менинг қироатимга мухолиф ҳолда ўқиётганини эшитдим. Мен унга: «Бу сурани сенга ким ўргатди?» дедим. У: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам),» деди. Мен: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига боргунингизча мендан ажралмагин,» дедим. Сўнг мен у зотнинг олдиларига келдим ва: «Эй Расулуллаҳ, бу (киши) сиз менга ўргатган сурада менинг қироатимга мухолиф (ўқиди),» дедим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ўқигин, эй Убай,» дедилар. Мен уни ўқидим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Яхши қилдинг,» дедилар. Сўнг у кишига: «Ўқигин,» дедилар. У ўқиди ва менинг қироатимга мухолиф қилди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Яхши қилдинг,» дедилар. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эй Убай, албатта, Қуръон етти ҳарф (қироат)да нозил қилинган, уларнинг ҳаммаси шифо берувчи, кифоя қилувчидир,» дедилар. Абу Абдурраҳмон (Насаий) деди: Маъқил ибн Убайдуллоҳ у қадар кучли (рови) эмас.

941-ҳадис

أَخْبَرَنِي يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ حُمَيْدٍ، عَنْ أَنَسٍ، عَنْ أُبَىٍّ، قَالَ مَا حَاكَ فِي صَدْرِي مُنْذُ أَسْلَمْتُ إِلاَّ أَنِّي قَرَأْتُ آيَةً وَقَرَأَهَا آخَرُ غَيْرَ قِرَاءَتِي فَقُلْتُ أَقْرَأَنِيهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ وَقَالَ الآخَرُ أَقْرَأَنِيهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ فَأَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ يَا نَبِيَّ اللَّهِ أَقْرَأْتَنِي آيَةَ كَذَا وَكَذَا قَالَ ‏"‏ نَعَمْ ‏"‏ ‏.‏ وَقَالَ الآخَرُ أَلَمْ تُقْرِئْنِي آيَةَ كَذَا وَكَذَا قَالَ ‏"‏ نَعَمْ إِنَّ جِبْرِيلَ وَمِيكَائِيلَ عَلَيْهِمَا السَّلاَمُ أَتَيَانِي فَقَعَدَ جِبْرِيلُ عَنْ يَمِينِي وَمِيكَائِيلُ عَنْ يَسَارِي فَقَالَ جِبْرِيلُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ اقْرَإِ الْقُرْآنَ عَلَى حَرْفٍ ‏.‏ قَالَ مِيكَائِيلُ اسْتَزِدْهُ اسْتَزِدْهُ حَتَّى بَلَغَ سَبْعَةَ أَحْرُفٍ فَكُلُّ حَرْفٍ شَافٍ كَافٍ ‏"‏ ‏.‏

Менга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, Ҳумайдан, у Анасдан, у Убайдан (ривоят қилдики), у деди: Исломни қабул қилганимдан бери кўнглимда фақат бир нарса қалтираб турди: мен бир оятни ўқидим, бошқа (киши) эса уни менинг қироатимдан бошқача ўқиди. Мен: «Буни менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўқитдилар,» дедим. Бошқаси эса: «Буни менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўқитдилар,» деди. Шунда мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келдим ва: «Эй Аллаҳнинг Набийси, сиз менга фалон-фалон оятни ўқитган эдингизми?» дедим. У: «Ҳа,» дедилар. Бошқаси эса: «Менга ҳам фалон-фалон оятни ўқитмаганмидингиз?» деди. У: «Ҳа. Албатта, Жибрил ва Микоил алайҳимас-салом менинг олдимга келишди. Жибрил ўнг томонимга, Микоил эса чап томонимга ўтирди. Жибрил алайҳиссалом: Қуръонни бир ҳарф (қироат)да ўқигин, деди. Микоил: Уни кўпайтир, уни кўпайтир, деди, ҳатто етти ҳарфга етди. Бас, ҳар бир ҳарф шифо берувчи, кифоя қилувчидир,» дедилар.

942-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَثَلُ صَاحِبِ الْقُرْآنِ كَمَثَلِ صَاحِبِ الإِبِلِ الْمُعَقَّلَةِ إِذَا عَاهَدَ عَلَيْهَا أَمْسَكَهَا وَإِنْ أَطْلَقَهَا ذَهَبَتْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Нофиъдан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қуръон соҳибининг (ёдловчининг) мисоли бойланган туя эгасининг мисолига ўхшайди: агар у (туяни) сақлаб турса, уни ушлаб қолади, агар уни қўйиб юборса, у кетиб қолади,» дедилар.

943-ҳадис

أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ بِئْسَمَا لأَحَدِهِمْ أَنْ يَقُولَ نَسِيتُ آيَةَ كَيْتَ وَكَيْتَ بَلْ هُوَ نُسِّيَ اسْتَذْكِرُوا الْقُرْآنَ فَإِنَّهُ أَسْرَعُ تَفَصِّيًا مِنْ صُدُورِ الرِّجَالِ مِنَ النَّعَمِ مِنْ عُقُلِهِ ‏"‏.‏

Бизга Имрон ибн Мусо хабар берди, у деди: бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Мансурдан, у Абу Воилдан, у Абдуллоҳдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у дедилар: «Сизлардан бировингизнинг Мен фалон-фалон оятни унутдимъ дейиши нақадар ёмон ишдир. Аксинча, у унутдирилди. Қуръонни (такрор ўқиб) ёдда сақланглар, чунки у кишиларнинг қалбларидан бойланган ипидан (қутулиб кетган) туядан ҳам тезроқ қочиб чиқади,» дедилар.

944-ҳадис

أَخْبَرَنِي عِمْرَانُ بْنُ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا مَرْوَانُ بْنُ مُعَاوِيَةَ الْفَزَارِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ حَكِيمٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَعِيدُ بْنُ يَسَارٍ، أَنَّ ابْنَ عَبَّاسٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْرَأُ فِي رَكْعَتَىِ الْفَجْرِ فِي الأُولَى مِنْهُمَا الآيَةَ الَّتِي فِي الْبَقَرَةِ ‏{‏ قُولُوا آمَنَّا بِاللَّهِ وَمَا أُنْزِلَ إِلَيْنَا ‏}‏ إِلَى آخِرِ الآيَةِ وَفِي الأُخْرَى ‏{‏ آمَنَّا بِاللَّهِ وَاشْهَدْ بِأَنَّا مُسْلِمُونَ ‏}.‏

Менга Имрон ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Марвон ибн Муовия ал-Фазорий ривоят қилди, у деди: бизга Усмон ибн Ҳаким ривоят қилди, у деди: менга Саид ибн Ясор хабар бердики, Ибн Аббос унга хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Фажр (бомдод)нинг икки ракъатида — уларнинг биринчисида Бақара (сураси)даги: «Айтинглар: Биз Аллаҳга ва бизга нозил қилинган нарсага имон келтирдик» оятини охиригача, иккинчисида эса: «Биз Аллаҳга имон келтирдик, сен биз мусулмонлар эканимизга гувоҳ бўл» (оятини) ўқир эдилар.

945-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، دُحَيْمٌ قَالَ حَدَّثَنَا مَرْوَانُ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ كَيْسَانَ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَرَأَ فِي رَكْعَتَىِ الْفَجْرِ ‏{‏ قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ ‏}‏ وَ ‏{‏ قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ ‏}‏

Бизга Абдурраҳмон ибн Иброҳим — Дуҳайм — хабар берди, у деди: бизга Марвон ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Кайсон ривоят қилди, Абу Ҳозимдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Фажр (бомдод)нинг икки ракъатида: «Қул ё айюҳал-кофирун» ва «Қул Ҳуваллоҳу аҳад» (сураларини) ўқидилар.

946-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا جَرِيرٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ إِنْ كُنْتُ لأَرَى رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي رَكْعَتَىِ الْفَجْرِ فَيُخَفِّفُهُمَا حَتَّى أَقُولَ أَقَرَأَ فِيهِمَا بِأُمِّ الْكِتَابِ

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Жарир хабар берди, Яҳё ибн Саиддан, у Муҳаммад ибн Абдурраҳмондан, у Амрадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг Фажр (бомдод)нинг икки ракъатини ўқиётганларини кўрардим, уларни шунчалик енгил (қисқа) қилардиларки, мен: «Уларда Уммул-Китобни (Фотиҳани) ўқидилармикан?» дердим.

947-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ أَنْبَأَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ شَبِيبٍ أَبِي رَوْحٍ، عَنْ رَجُلٍ، مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ صَلَّى صَلاَةَ الصُّبْحِ فَقَرَأَ الرُّومَ فَالْتَبَسَ عَلَيْهِ فَلَمَّا صَلَّى قَالَ ‏ "‏ مَا بَالُ أَقْوَامٍ يُصَلُّونَ مَعَنَا لاَ يُحْسِنُونَ الطُّهُورَ فَإِنَّمَا يَلْبِسُ عَلَيْنَا الْقُرْآنَ أُولَئِكَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Суфён хабар берди, Абдул-Малик ибн Умайдан, у Шабиб Абу Равҳдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан бўлган бир кишидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у (Набий) бомдод намозини ўқиб, Рум (сураси)ни ўқидилар, аммо (қироатда) чалкашлик юз берди. Намозни ўқиб бўлганларидан кейин: «Биз билан намоз ўқиб, таҳоратни яхшилаб олмайдиган қавмларга нима бўлди? Албатта, ана ўшалар бизнинг Қуръон (қироатимиз)ни чалкаштирадилар,» дедилар.

948-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، قَالَ أَنْبَأَنَا سُلَيْمَانُ التَّيْمِيُّ، عَنْ سَيَّارٍ، - يَعْنِي ابْنَ سَلاَمَةَ - عَنْ أَبِي بَرْزَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْرَأُ فِي صَلاَةِ الْغَدَاةِ بِالسِّتِّينَ إِلَى الْمِائَةِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Исмоил ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Язид ривоят қилди, у деди: бизга Сулаймон ат-Таймий хабар берди, Сайёрдан — яъни ибн Салама — у Абу Барзадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бомдод (ғадот) намозида олтмишдан юзгача (оят) ўқир эдилар.

949-ҳадис

أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي الرِّجَالِ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ عَمْرَةَ، عَنْ أُمِّ هِشَامٍ بِنْتِ حَارِثَةَ بْنِ النُّعْمَانِ، قَالَتْ مَا أَخَذْتُ ‏{‏ ق وَالْقُرْآنِ الْمَجِيدِ ‏}‏ إِلاَّ مِنْ وَرَاءِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي بِهَا فِي الصُّبْحِ ‏.‏

Бизга Имрон ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Ибн Абур-Рижол ривоят қилди, Яҳё ибн Саиддан, у Амрадан, у Умм Ҳишом бинти Ҳориса ибн ан-Нуъмондан (ривоят қилдики), у деди: Мен «Қоф. Вал-Қуръонил-мажид» (Қоф сураси)ни фақат Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ортларидан (эшитиб) ўргандим; у зот уни бомдодда (намозда) ўқир эдилар.

950-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، - وَاللَّفْظُ لَهُ - قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ زِيَادِ بْنِ عِلاَقَةَ، قَالَ سَمِعْتُ عَمِّي، يَقُولُ صَلَّيْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الصُّبْحَ فَقَرَأَ فِي إِحْدَى الرَّكْعَتَيْنِ ‏{‏ وَالنَّخْلَ بَاسِقَاتٍ لَهَا طَلْعٌ نَضِيدٌ ‏}‏ قَالَ شُعْبَةُ فَلَقِيتُهُ فِي السُّوقِ فِي الزِّحَامِ فَقَالَ ‏{‏ ق ‏}‏ ‏.‏

Бизга Исмоил ибн Масъуд ва Муҳаммад ибн Абдул-Аъло — лафз уникидир — хабар бердилар, у деди: бизга Холид ривоят қилди, Шуъбадан, у Зиёд ибн Илоқадан (ривоят қилдики), у деди: Мен амакимнинг шундай деганини эшитдим: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бомдодни ўқидим, у зот икки ракъатдан бирида: «Ва (узун) хурмоларни (яратдик) — уларнинг бир-бирига тахланган меваси бордир» (Қоф сураси, 10) (оятини) ўқидилар. Шуъба деди: мен уни (амакини) бозорда оломон орасида учратдим, у: «(Бу) Қоф (сураси)дир,» деди.

951-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبَانَ الْبَلْخِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا وَكِيعُ بْنُ الْجَرَّاحِ، عَنْ مِسْعَرٍ، وَالْمَسْعُودِيِّ، عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ سُرَيْعٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ حُرَيْثٍ، قَالَ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِي الْفَجْرِ ‏{‏ إِذَا الشَّمْسُ كُوِّرَتْ ‏}‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абон ал-Балхий хабар берди, у деди: бизга Вакииъ ибнул-Жарроҳ ривоят қилди, Мисъар ва ал-Масъудийдан, улар ал-Валид ибн Сурайъдан, у Амр ибн Ҳуррайсдан (ривоят қилдики), у деди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг Фажр (бомдод)да: «Қуёш ўралган пайтда» (Таквир сураси) (оятини) ўқиётганларини эшитдим.

952-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُوسَى بْنُ حِزَامٍ التِّرْمِذِيُّ، وَهَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، قَالَ أَخْبَرَنِي سُفْيَانُ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ صَالِحٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ جُبَيْرِ بْنِ نُفَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ، أَنَّهُ سَأَلَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْمُعَوِّذَتَيْنِ قَالَ عُقْبَةُ فَأَمَّنَا بِهِمَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي صَلاَةِ الْفَجْرِ ‏.‏

Бизга Мусо ибн Ҳизом ат-Термизий ва Ҳорун ибн Абдуллоҳ — лафз уникидир — хабар бердилар, улар дедилар: бизга Абу Усома ривоят қилди, у деди: менга Суфён хабар берди, Муовия ибн Солиҳдан, у Абдурраҳмон ибн Жубайр ибн Нуфайрдан, у отасидан, у Уқба ибн Омирдан (ривоят қилдики), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан икки Муъаввизатайн (Фалақ ва Нос суралари) ҳақида сўради. Уқба деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Фажр (бомдод) намозида бизга уларни (ўқиб) имом бўлдилар.

953-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ أَبِي عِمْرَانَ، أَسْلَمَ عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ، قَالَ اتَّبَعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ رَاكِبٌ فَوَضَعْتُ يَدِي عَلَى قَدَمِهِ فَقُلْتُ أَقْرِئْنِي يَا رَسُولَ اللَّهِ سُورَةَ هُودٍ وَسُورَةَ يُوسُفَ ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ لَنْ تَقْرَأَ شَيْئًا أَبْلَغَ عِنْدَ اللَّهِ مِنْ ‏{‏ قُلْ أَعُوذُ بِرَبِّ الْفَلَقِ ‏}‏ وَ ‏{‏ قُلْ أَعُوذُ بِرَبِّ النَّاسِ ‏}‏ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс, Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Абу Имрон Асламдан, у Уқба ибн Омир (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га эргашдим, у миниб борарди. Мен қўлимни унинг оёғига қўйиб: «Эй Расулуллаҳ, менга Ҳуд сурасини ва Юсуф сурасини ўргатинг,» дедим. У: «Сен Аллаҳ ҳузурида « Қул аъузу би-Роббил-фалақ » ва « Қул аъузу би-Роббин-нас » дан кўра таъсирлироқ бирор нарсани асло ўқий олмайсан,» дедилар.»

954-ҳадис

أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ قُدَامَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ بَيَانٍ، عَنْ قَيْسٍ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ آيَاتٌ أُنْزِلَتْ عَلَىَّ اللَّيْلَةَ لَمْ يُرَ مِثْلُهُنَّ قَطُّ ‏{‏ قُلْ أَعُوذُ بِرَبِّ الْفَلَقِ ‏}‏ وَ ‏{‏ قُلْ أَعُوذُ بِرَبِّ النَّاسِ ‏}‏ ‏"‏ ‏.‏

Менга Муҳаммад ибн Қудома хабар берди, у деди: бизга Жарир, Баёндан, у Қайсдан, у Уқба ибн Омир (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бу кеча менга (шундай) оятлар нозил қилиндики, уларнинг ўхшаши асло кўрилмаган: « Қул аъузу би-Роббил-фалақ » ва « Қул аъузу би-Роббин-нас »,» дедилар.»

955-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، ح وَأَنْبَأَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْرَأُ فِي صَلاَةِ الصُّبْحِ يَوْمَ الْجُمُعَةِ ‏{‏ الم * تَنْزِيلُ ‏}‏ وَ ‏{‏ هَلْ أَتَى ‏}‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди. (Бошқа санад) бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди — лафз уники — Саъд ибн Иброҳимдан, у Абдурраҳмон ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жума куни бомдод намозида « Алиф, лом, мим. (Бу Китобнинг) нозил қилиниши » ва « Ҳал ато » ни ўқирдилар.

956-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، ح وَأَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا شَرِيكٌ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنِ الْمُخَوَّلِ بْنِ رَاشِدٍ، عَنْ مُسْلِمٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْرَأُ فِي صَلاَةِ الصُّبْحِ يَوْمَ الْجُمُعَةِ ‏{‏ تَنْزِيلُ ‏}‏ السَّجْدَةَ وَ ‏{‏ هَلْ أَتَى عَلَى الإِنْسَانِ ‏}‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди. (Бошқа санад) бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Шарик хабар берди — лафз уники — ал-Мухаввал ибн Рошиддан, у Муслимдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жума куни бомдод намозида « Танзил » — ас-Сажда сурасини ва « Ҳал ато алал-инсон » ни ўқирдилар.

957-ҳадис

أَخْبَرَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْحَسَنِ الْمِقْسَمِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ عُمَرَ بْنِ ذَرٍّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم سَجَدَ فِي ‏{‏ ص ‏}‏ وَقَالَ ‏ "‏ سَجَدَهَا دَاوُدُ تَوْبَةً وَنَسْجُدُهَا شُكْرًا ‏"‏ ‏.‏

Менга Иброҳим ибн ал-Ҳасан ал-Миқсамий хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож ибн Муҳаммад, Умар ибн Заррдан, у отасидан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) « Сод » (сураси)да сажда қилдилар ва: «Буни Довуд тавба қилиб сажда қилган, биз эса шукр қилиб сажда қиламиз,» дедилар.

958-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ عَبْدِ الْحَمِيدِ بْنِ مَيْمُونِ بْنِ مِهْرَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ حَنْبَلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا رَبَاحٌ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ ابْنِ طَاوُسٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ بْنِ خَالِدٍ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ الْمُطَّلِبِ بْنِ أَبِي وَدَاعَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَرَأَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِمَكَّةَ سُورَةَ النَّجْمِ فَسَجَدَ وَسَجَدَ مَنْ عِنْدَهُ فَرَفَعْتُ رَأْسِي وَأَبَيْتُ أَنْ أَسْجُدَ وَلَمْ يَكُنْ يَوْمَئِذٍ أَسْلَمَ الْمُطَّلِبُ ‏.‏

Бизга Абдулмалик ибн Абдулҳамид ибн Маймун ибн Миҳрон хабар берди, у деди: бизга Ибн Ҳанбал ривоят қилди, у деди: бизга Иброҳим ибн Холид ривоят қилди, у деди: бизга Робоҳ, Маъмардан, у Ибн Товусдан, у Икрима ибн Холиддан, у Жаъфар ибн ал-Мутталиб ибн Абу Вадоадан, у отасидан (ривоят қилди), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Маккада ан-Нажм сурасини ўқиб сажда қилдилар, олдидагилар ҳам сажда қилишди. Мен эса бошимни кўтариб, сажда қилишдан бош тортдим.» Ўша кунда ал-Мутталиб ҳали Исломни қабул қилмаган эди.

959-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَرَأَ النَّجْمَ فَسَجَدَ فِيهَا ‏.‏

Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, Абу Ишоқдан, у ал-Асваддан, у Абдуллоҳ (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ан-Нажм (сурасини) ўқиб, унда сажда қилдилар.

960-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا إِسْمَاعِيلُ، - وَهُوَ ابْنُ جَعْفَرٍ - عَنْ يَزِيدَ بْنِ خُصَيْفَةَ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ قُسَيْطٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، أَنَّهُ أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، سَأَلَ زَيْدَ بْنَ ثَابِتٍ عَنِ الْقِرَاءَةِ، مَعَ الإِمَامِ فَقَالَ لاَ قِرَاءَةَ مَعَ الإِمَامِ فِي شَىْءٍ وَزَعَمَ أَنَّهُ قَرَأَ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏{‏ وَالنَّجْمِ إِذَا هَوَى ‏}‏ فَلَمْ يَسْجُدْ ‏.‏

Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Исмоил — у Ибн Жаъфар — хабар берди, Язид ибн Хусайфадан, у Язид ибн Абдуллоҳ ибн Қусайтдан, у Ато ибн Ясордан (ривоят қилдики), унга (Ато) хабар беришича, у Зайд ибн Собитдан имом билан бирга (Қуръон) ўқиш ҳақида сўради. У: «Имом билан бирга ҳеч нарсада ўқиш йўқ,» деди. Ва у (Зайд) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га « Ваннажми изо ҳаво » (сурасини) ўқиганини, аммо у сажда қилмаганини айтди.

961-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، قَرَأَ بِهِمْ ‏{‏ إِذَا السَّمَاءُ انْشَقَّتْ ‏}‏ فَسَجَدَ فِيهَا فَلَمَّا انْصَرَفَ أَخْبَرَهُمْ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَجَدَ فِيهَا ‏.‏

Бизга Қутайба, Моликдан, у Абдуллоҳ ибн Язиддан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан хабар берди (ривоят қилдики), Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) уларга « Изас-самоу-ншаққат » ни ўқиб, унда сажда қилди. Намоздан чиққач, уларга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унда сажда қилганларини хабар берди.

962-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي فُدَيْكٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ أَبِي ذِئْبٍ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ عَيَّاشٍ، عَنِ ابْنِ قَيْسٍ، - وَهُوَ مُحَمَّدٌ - عَنْ عُمَرَ بْنِ عَبْدِ الْعَزِيزِ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ سَجَدَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي ‏{‏ إِذَا السَّمَاءُ انْشَقَّتْ ‏}‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Рофиъ хабар берди, у деди: бизга Ибн Абу Фудайк ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Абу Зиъб, Абдулазиз ибн Айёшдан, у Ибн Қайсдан — у Муҳаммад — у Умар ибн Абдулазиздан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) « Изас-самоу-ншаққат » да сажда қилдилар.

963-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ حَزْمٍ، عَنْ عُمَرَ بْنِ عَبْدِ الْعَزِيزِ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ هِشَامٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ سَجَدْنَا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي ‏{‏ إِذَا السَّمَاءُ انْشَقَّتْ ‏}‏ وَ ‏{‏ اقْرَأْ بِاسْمِ رَبِّكَ ‏}‏

Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Суфён, Яҳё ибн Саиддан, у Абу Бакр ибн Муҳаммад ибн Амр ибн Ҳазмдан, у Умар ибн Абдулазиздан, у Абу Бакр ибн Абдурраҳмон ибн ал-Ҳорис ибн Ҳишомдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилди, у деди: «Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга « Изас-самоу-ншаққат » ва « Иқраъ бисми Роббика » да сажда қилдик.»

964-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ عُمَرَ بْنِ عَبْدِ الْعَزِيزِ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ هِشَامٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، مِثْلَهُ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Суфён, Яҳё ибн Саиддан, у Абу Бакр ибн Муҳаммаддан, у Умар ибн Абдулазиздан, у Абу Бакр ибн Абдурраҳмон ибн ал-Ҳорис ибн Ҳишомдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан — бунинг ўхшашини (ривоят қилди).

965-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا قُرَّةُ بْنُ خَالِدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ سَجَدَ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ - رضى الله عنهما - فِي ‏{‏ إِذَا السَّمَاءُ انْشَقَّتْ ‏}‏ وَمَنْ هُوَ خَيْرٌ مِنْهُمَا ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Қурра ибн Холид, Муҳаммад ибн Сириндан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: «Абу Бакр ва Умар (розияллаҳу анҳумо) « Изас-самоу-ншаққат » да сажда қилдилар, улардан кўра яхшироқ бўлган зот (ҳам сажда қилди).»

966-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا الْمُعْتَمِرُ، عَنْ قُرَّةَ، عَنِ ابْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ سَجَدَ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ - رضى الله عنهما - وَمَنْ هُوَ خَيْرٌ مِنْهُمَا صلى الله عليه وسلم فِي ‏{‏ إِذَا السَّمَاءُ انْشَقَّتْ ‏}‏ وَ ‏{‏ اقْرَأْ بِاسْمِ رَبِّكَ ‏}‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга ал-Муътамир, Қуррадан, у Ибн Сириндан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан хабар берди, у деди: «Абу Бакр ва Умар (розияллаҳу анҳумо) ҳамда улардан кўра яхшироқ бўлган зот (соллаллаҳу алайҳи васаллам) « Изас-самоу-ншаққат » ва « Иқраъ бисми Роббика » да сажда қилдилар.»

967-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَيُّوبَ بْنِ مُوسَى، عَنْ عَطَاءِ بْنِ مِينَاءَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، وَوَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَيُّوبَ بْنِ مُوسَى، عَنْ عَطَاءِ بْنِ مِينَاءَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ سَجَدْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي ‏{‏ إِذَا السَّمَاءُ انْشَقَّتْ ‏}‏ وَ ‏{‏ اقْرَأْ بِاسْمِ رَبِّكَ ‏}‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Суфён, Айюб ибн Мусодан, у Ато ибн Минодан, у Абу Ҳурайрадан хабар берди; ва Вакииъ, Суфёндан, у Айюб ибн Мусодан, у Ато ибн Минодан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга « Изас-самоу-ншаққат » ва « Иқраъ бисми Роббика » да сажда қилдим.»

968-ҳадис

أَخْبَرَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، عَنْ سُلَيْمٍ، - وَهُوَ ابْنُ أَخْضَرَ - عَنِ التَّيْمِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي بَكْرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْمُزَنِيُّ، عَنْ أَبِي رَافِعٍ، قَالَ صَلَّيْتُ خَلْفَ أَبِي هُرَيْرَةَ صَلاَةَ الْعِشَاءِ - يَعْنِي الْعَتَمَةَ - فَقَرَأَ سُورَةَ ‏{‏ إِذَا السَّمَاءُ انْشَقَّتْ ‏}‏ فَسَجَدَ فِيهَا فَلَمَّا فَرَغَ قُلْتُ يَا أَبَا هُرَيْرَةَ هَذِهِ - يَعْنِي سَجْدَةً - مَا كُنَّا نَسْجُدُهَا ‏.‏ قَالَ سَجَدَ بِهَا أَبُو الْقَاسِمِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا خَلْفَهُ فَلاَ أَزَالُ أَسْجُدُ بِهَا حَتَّى أَلْقَى أَبَا الْقَاسِمِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Бизга Ҳумайд ибн Масъада, Сулайм — у Ибн Ахзар — дан хабар берди, у ат-Таймийдан, у деди: менга Бакр ибн Абдуллоҳ ал-Музаний, Абу Рофиъдан ривоят қилди, у деди: «Мен Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)нинг орқасида хуфтон намозини — яъни ал-Атамани — ўқидим. У « Изас-самоу-ншаққат » сурасини ўқиб, унда сажда қилди. Намозни тугатгач, мен: «Эй Абу Ҳурайра, биз бу — яъни саждани — қилмас эдик-ку?» дедим. У: «Буни Абул-Қосим (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сажда қилдилар ва мен у зотнинг орқасида эдим. Шу сабабли мен Абул-Қосим (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га учрагунимча буни сажда қилишда давом этаман,» деди.»

969-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ قُدَامَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ رَقَبَةَ، عَنْ عَطَاءٍ، قَالَ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ كُلُّ صَلاَةٍ يُقْرَأُ فِيهَا فَمَا أَسْمَعَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَسْمَعْنَاكُمْ وَمَا أَخْفَاهَا أَخْفَيْنَا مِنْكُمْ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Қудома хабар берди, у деди: бизга Жарир, Рақабадан, у Атодан (ривоят қилди), у деди: Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу): «Ўқиладиган ҳар бир намозда, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга эшиттирган (овоз чиқариб ўқиган) нарсани биз сизларга эшиттирамиз, у махфий (ичида) ўқиган нарсани биз сизлардан махфий қиламиз,» деди.

970-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ أَنْبَأَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ فِي كُلِّ صَلاَةٍ قِرَاءَةٌ فَمَا أَسْمَعَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَسْمَعْنَاكُمْ وَمَا أَخْفَاهَا أَخْفَيْنَا مِنْكُمْ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдулаъло хабар берди, у деди: бизга Холид хабар берди, у деди: бизга Ибн Журайж, Атодан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: «Ҳар бир намозда қироат бордир. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга эшиттирган (овоз чиқариб ўқиган) нарсани биз сизларга эшиттирамиз, у махфий (ичида) ўқиган нарсани биз сизлардан махфий қиламиз.»

971-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ بْنِ صُدْرَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا سَلْمُ بْنُ قُتَيْبَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا هَاشِمُ بْنُ الْبَرِيدِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْبَرَاءِ، قَالَ كُنَّا نُصَلِّي خَلْفَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم الظُّهْرَ فَنَسْمَعُ مِنْهُ الآيَةَ بَعْدَ الآيَاتِ مِنْ سُورَةِ لُقْمَانَ وَالذَّارِيَاتِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Иброҳим ибн Судрон хабар бериб, деди: бизга Салм ибн Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Ҳошим ибн ал-Барид, Абу Ишоқдан, у ал-Бародан (ривоят қилдики), у деди: «Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг орқаларида пешин намозини ўқир эдик, ундан Луқмон ва Зориёт сураларидан оятдан кейин оятларни эшитар эдик.»

972-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ شُجَاعٍ الْمَرُّوذِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عُبَيْدَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُبَيْدٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا بَكْرِ بْنَ النَّضْرِ، قَالَ كُنَّا بِالطَّفِّ عِنْدَ أَنَسٍ فَصَلَّى بِهِمُ الظُّهْرَ فَلَمَّا فَرَغَ قَالَ إِنِّي صَلَّيْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلاَةَ الظُّهْرِ فَقَرَأَ لَنَا بِهَاتَيْنِ السُّورَتَيْنِ فِي الرَّكْعَتَيْنِ بِـ ‏{‏ سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى ‏}‏ وَ ‏{‏ هَلْ أَتَاكَ حَدِيثُ الْغَاشِيَةِ ‏}‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Шужў ал-Маррузий хабар бериб, деди: бизга Абу Убайда, Абдуллоҳ ибн Убайддан (ривоят қилдики), у деди: мен Абу Бакр ибн ан-Назрдан эшитдим, у деди: «Биз Таффда Анаснинг олдида эдик, у уларга пешин намозини ўқиб берди. Тугатгач: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан пешин намозини ўқиганман, у бизга бу икки сурани икки ракатда — «Энг олий Роббингнинг исмини поклаб ёд эт» (Аъло сураси) ва «Сенга (қиёмат) қоплаб олувчининг хабари келдими?» (Ғошия сураси) ўқиб бергандилар,» деди.»

973-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الْعَزِيزِ، عَنْ عَطِيَّةَ بْنِ قَيْسٍ، عَنْ قَزَعَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ لَقَدْ كَانَتْ صَلاَةُ الظُّهْرِ تُقَامُ فَيَذْهَبُ الذَّاهِبُ إِلَى الْبَقِيعِ فَيَقْضِي حَاجَتَهُ ثُمَّ يَتَوَضَّأُ ثُمَّ يَجِئُ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الرَّكْعَةِ الأُولَى يُطَوِّلُهَا ‏.‏

Бизга Амр ибн Усмон хабар бериб, деди: бизга ал-Валид, Саид ибн Абдулазиздан, у Атийя ибн Қайсдан, у Қазаъадан, у Абу Саид ал-Худрийдан (ривоят қилдики), у деди: «Пешин намози учун иқомат айтиларди, шунда бирор киши Бақиега бориб, ҳожатини ўтаб, сўнг таҳорат қилиб, сўнг (масжидга) келар, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эса ҳали биринчи ракатда — уни узун қилиб ўқиётган бўлардилар.»

974-ҳадис

أَخْبَرَنِي يَحْيَى بْنُ دُرُسْتَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو إِسْمَاعِيلَ، - وَهُوَ الْقَنَّادُ - قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي قَتَادَةَ، حَدَّثَهُ عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ كَانَ يُصَلِّي بِنَا الظُّهْرَ فَيَقْرَأُ فِي الرَّكْعَتَيْنِ الأُولَيَيْنِ يُسْمِعُنَا الآيَةَ كَذَلِكَ وَكَانَ يُطِيلُ الرَّكْعَةَ فِي صَلاَةِ الظُّهْرِ وَالرَّكْعَةَ الأُولَى يَعْنِي فِي صَلاَةِ الصُّبْحِ ‏.‏

Менга Яҳё ибн Дуруст хабар бериб, деди: бизга Абу Исмоил — у ал-Қаннод — ривоят қилди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Аби Касир ривоят қилдики, Абдуллоҳ ибн Аби Қатода унга отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилиб) деди: «У бизга пешин намозини ўқиб берар, дастлабки икки ракатда қироат қилиб, шу тариқа бизга оятни эшиттирар ва пешин намозининг (биринчи) ракатини узун қилардилар, ҳамда — яъни бомдод намозининг — биринчи ракатини ҳам (узун қилардилар).»

975-ҳадис

أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ يَزِيدَ بْنِ خَالِدِ بْنِ مُسْلِمٍ، - يُعْرَفُ بِابْنِ أَبِي جَمِيلٍ الدِّمَشْقِيِّ - قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَمَاعَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي قَتَادَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْرَأُ بِأُمِّ الْقُرْآنِ وَسُورَتَيْنِ فِي الرَّكْعَتَيْنِ الأُولَيَيْنِ مِنْ صَلاَةِ الظُّهْرِ وَصَلاَةِ الْعَصْرِ وَيُسْمِعُنَا الآيَةَ أَحْيَانًا وَكَانَ يُطِيلُ فِي الرَّكْعَةِ الأُولَى ‏.‏

Бизга Имрон ибн Язид ибн Холид ибн Муслим — Ибн Аби Жамил ад-Димашқий номи билан танилган — хабар бериб, деди: бизга Исмоил ибн Абдуллоҳ ибн Самўа ривоят қилди, у деди: бизга ал-Авзўий, Яҳё ибн Аби Касирдан (ривоят қилди), у деди: менга Абдуллоҳ ибн Аби Қатода ривоят қилди, у деди: бизга отам ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) пешин намози ва аср намозининг дастлабки икки ракатида Уммул-Қуръон (Фотиҳа) ва икки сурани ўқир, баъзан бизга оятни эшиттирар ва биринчи ракатни узун қилардилар.

976-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي قَتَادَةَ، أَنَّ أَبَاهُ، أَخْبَرَهُ قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ بِنَا فِي الرَّكْعَتَيْنِ الأُولَيَيْنِ مِنْ صَلاَةِ الظُّهْرِ وَيُسْمِعُنَا الآيَةَ أَحْيَانًا وَيُطَوِّلُ فِي الأُولَى وَيُقَصِّرُ فِي الثَّانِيَةِ وَكَانَ يَفْعَلُ ذَلِكَ فِي صَلاَةِ الصُّبْحِ يُطَوِّلُ فِي الأُولَى وَيُقَصِّرُ فِي الثَّانِيَةِ وَكَانَ يَقْرَأُ بِنَا فِي الرَّكْعَتَيْنِ الأُولَيَيْنِ مِنْ صَلاَةِ الْعَصْرِ يُطَوِّلُ الأُولَى وَيُقَصِّرُ الثَّانِيَةَ ‏.‏

Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар бериб, деди: бизга Муъоз ибн Ҳишом ривоят қилди, у деди: менга отам, Яҳё ибн Аби Касирдан (ривоят қилди), у деди: менга Абдуллоҳ ибн Аби Қатода ривоят қилдики, отаси унга хабар бериб, деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга пешин намозининг дастлабки икки ракатида қироат қилар, баъзан бизга оятни эшиттирар, биринчи ракатни узун, иккинчисини эса қисқа қилардилар. Бомдод намозида ҳам шундай қилар — биринчисини узун, иккинчисини қисқа қилардилар. Аср намозининг дастлабки икки ракатида ҳам бизга қироат қилар, биринчисини узун, иккинчисини қисқа қилардилар.»

977-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبَانُ بْنُ يَزِيدَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِي الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ فِي الرَّكْعَتَيْنِ الأُولَيَيْنِ بِأُمِّ الْقُرْآنِ وَسُورَتَيْنِ وَفِي الأُخْرَيَيْنِ بِأُمِّ الْقُرْآنِ وَكَانَ يُسْمِعُنَا الآيَةَ أَحْيَانًا وَكَانَ يُطِيلُ أَوَّلَ رَكْعَةٍ مِنْ صَلاَةِ الظُّهْرِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар бериб, деди: бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, у деди: бизга Абон ибн Язид, Яҳё ибн Аби Касирдан, у Абдуллоҳ ибн Аби Қатодадан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) пешин ва асрнинг дастлабки икки ракатида Уммул-Қуръон (Фотиҳа) ва икки сурани, охирги икки ракатда эса Уммул-Қуръонни ўқир, баъзан бизга оятни эшиттирар ва пешин намозининг биринчи ракатини узун қилардилар.»

978-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ حَجَّاجٍ الصَّوَّافِ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، عَنْ أَبِيهِ، وَعَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي قَتَادَةَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِي الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ فِي الرَّكْعَتَيْنِ الأُولَيَيْنِ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ وَسُورَتَيْنِ وَيُسْمِعُنَا الآيَةَ أَحْيَانًا وَكَانَ يُطِيلُ الرَّكْعَةَ الأُولَى فِي الظُّهْرِ وَيُقَصِّرُ فِي الثَّانِيَةِ وَكَذَلِكَ فِي الصُّبْحِ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Ибн Аби Адий, Ҳажжож ас-Саввофдан, у Яҳё ибн Аби Касирдан, у Абдуллоҳ ибн Аби Қатодадан, у отасидан, ҳамда Абу Саламадан, у Абу Қатодадан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) пешин ва асрнинг дастлабки икки ракатида Фотиҳатул-Китоб ва икки сурани ўқир, баъзан бизга оятни эшиттирар, пешинда биринчи ракатни узун, иккинчисини эса қисқа қилардилар; бомдодда ҳам шундай қилардилар.»

979-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْرَأُ فِي الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ بِالسَّمَاءِ ذَاتِ الْبُرُوجِ وَالسَّمَاءِ وَالطَّارِقِ وَنَحْوِهِمَا ‏.‏

Бизга Амр ибн Алий хабар бериб, деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама, Симокдан, у Жобир ибн Самурадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) пешин ва асрда «Буржларга эга бўлган осмонга қасам» (Буруж сураси) ва «Осмонга ва Ториққа қасам» (Ториқ сураси) ҳамда шуларга ўхшашларни ўқир эдилар.

980-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِي الظُّهْرِ ‏{‏ وَاللَّيْلِ إِذَا يَغْشَى ‏}‏ وَفِي الْعَصْرِ نَحْوَ ذَلِكَ وَفِي الصُّبْحِ بِأَطْوَلَ مِنْ ذَلِكَ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Мансур хабар бериб, деди: бизга Абдурраҳмон, Шуъбадан, у Симокдан, у Жобир ибн Самурадан (ривоят қилдики), у деди: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) пешинда «Қоплаганда кечга қасам» (Лайл сураси)ни, асрда ҳам шунга ўхшашни, бомдодда эса бундан узунроқ (сура) ўқир эдилар.»

981-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا الْعَطَّافُ بْنُ خَالِدٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، قَالَ دَخَلْنَا عَلَى أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ فَقَالَ صَلَّيْتُمْ قُلْنَا نَعَمْ ‏.‏ قَالَ يَا جَارِيَةُ هَلُمِّي لِي وَضُوءًا مَا صَلَّيْتُ وَرَاءَ إِمَامٍ أَشْبَهَ صَلاَةً بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ إِمَامِكُمْ هَذَا ‏.‏ قَالَ زَيْدٌ وَكَانَ عُمَرُ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ يُتِمُّ الرُّكُوعَ وَالسُّجُودَ وَيُخَفِّفُ الْقِيَامَ وَالْقُعُودَ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга ал-Аттоф ибн Холид, Зайд ибн Асламдан (ривоят қилди), у деди: «Биз Анас ибн Моликнинг ҳузурига кирдик, у: «Намоз ўқидингизми?» деди. Биз: «Ҳа,» дедик. У: «Эй чўри, менга таҳорат суви келтир! Мен сизларнинг бу имомингиздан кўра намози Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намозларига ўхшашроқ бирор имом орқасида намоз ўқимаганман,» деди.» Зайд деди: «Умар ибн Абдулазиз руку ва саждани (шошмасдан) тўлиқ бажарар, қиём (туриш) ва қаъда (ўтириш)ни эса енгил қиларди.»

982-ҳадис

أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي فُدَيْكٍ، عَنِ الضَّحَّاكِ بْنِ عُثْمَانَ، عَنْ بُكَيْرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ مَا صَلَّيْتُ وَرَاءَ أَحَدٍ أَشْبَهَ صَلاَةً بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ فُلاَنٍ ‏.‏ قَالَ سُلَيْمَانُ كَانَ يُطِيلُ الرَّكْعَتَيْنِ الأُولَيَيْنِ مِنَ الظُّهْرِ وَيُخَفِّفُ الأُخْرَيَيْنِ وَيُخَفِّفُ الْعَصْرَ وَيَقْرَأُ فِي الْمَغْرِبِ بِقِصَارِ الْمُفَصَّلِ وَيَقْرَأُ فِي الْعِشَاءِ بِوَسَطِ الْمُفَصَّلِ وَيَقْرَأُ فِي الصُّبْحِ بِطُوَلِ الْمُفَصَّلِ ‏.‏

Бизга Ҳорун ибн Абдуллоҳ хабар бериб, деди: бизга Ибн Аби Фудайк, аз-Заҳҳок ибн Усмондан, у Букайр ибн Абдуллоҳдан, у Сулаймон ибн Ясордан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: «Мен фалончидан кўра намози Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намозларига ўхшашроқ бирор киши орқасида намоз ўқимаганман.» Сулаймон деди: «У пешиннинг дастлабки икки ракатини узун, охирги иккисини енгил қилар, асрни енгил қилар, шомда қисқа Муфассал (суралар)ни, хуфтон (ишо)да ўртача Муфассални, бомдодда эса узун Муфассални ўқир эди.»

983-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْحَارِثِ، عَنِ الضَّحَّاكِ بْنِ عُثْمَانَ، عَنْ بُكَيْرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الأَشَجِّ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ مَا صَلَّيْتُ وَرَاءَ أَحَدٍ أَشْبَهَ صَلاَةً بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ فُلاَنٍ ‏.‏ فَصَلَّيْنَا وَرَاءَ ذَلِكَ الإِنْسَانِ وَكَانَ يُطِيلُ الأُولَيَيْنِ مِنَ الظُّهْرِ وَيُخَفِّفُ فِي الأُخْرَيَيْنِ وَيُخَفِّفُ فِي الْعَصْرِ وَيَقْرَأُ فِي الْمَغْرِبِ بِقِصَارِ الْمُفَصَّلِ وَيَقْرَأُ فِي الْعِشَاءِ بِالشَّمْسِ وَضُحَاهَا وَأَشْبَاهِهَا وَيَقْرَأُ فِي الصُّبْحِ بِسُورَتَيْنِ طَوِيلَتَيْنِ ‏.‏

Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар бериб, деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Ҳорис, аз-Заҳҳок ибн Усмондан, у Букайр ибн Абдуллоҳ ибн ал-Ашажждан, у Сулаймон ибн Ясордан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: «Мен фалончидан кўра намози Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намозларига ўхшашроқ бирор киши орқасида намоз ўқимаганман.» Биз ўша кишининг орқасида намоз ўқидик, у пешиннинг дастлабки икки ракатини узун, охирги иккисини енгил қилар, асрни енгил қилар, шомда қисқа Муфассал (суралар)ни ўқир, хуфтон (ишо)да «Қуёшга ва унинг чошгоҳига қасам» (Шамс сураси) ва шунга ўхшашларни ўқир, бомдодда эса иккита узун сурани ўқир эди.

984-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مُحَارِبِ بْنِ دِثَارٍ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ مَرَّ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ بِنَاضِحَيْنِ عَلَى مُعَاذٍ وَهُوَ يُصَلِّي الْمَغْرِبَ فَافْتَتَحَ بِسُورَةِ الْبَقَرَةِ فَصَلَّى الرَّجُلُ ثُمَّ ذَهَبَ فَبَلَغَ ذَلِكَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏"‏ أَفَتَّانٌ يَا مُعَاذُ أَفَتَّانٌ يَا مُعَاذُ أَلاَ قَرَأْتَ بِـ ‏{‏ سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى ‏}‏ وَالشَّمْسِ وَضُحَاهَا وَنَحْوِهِمَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар бериб, деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Суфён, Муҳориб ибн Дисордан, у Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: «Ансорлардан бир киши икки туяни суғориб (етаклаб) Муъоз олдидан ўтди, у эса шом намозини ўқиётган эди ва Бақара сурасини бошлаган эди. Шу киши (алоҳида) намозини ўқиб, сўнг кетди. Бу хабар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га етгач, у: «Эй Муъоз, сен фитначимисан?! Эй Муъоз, сен фитначимисан?! «Энг олий Роббингнинг исмини поклаб ёд эт» (Аъло сураси)ни ва «Қуёшга ва унинг чошгоҳига қасам» (Шамс сураси)ни ҳамда шуларга ўхшашларни ўқисанг бўлмайдими?» дедилар.»

985-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ أَبِي سَلَمَةَ الْمَاجِشُونُ، عَنْ حُمَيْدٍ، عَنْ أَنَسٍ، عَنْ أُمِّ الْفَضْلِ بِنْتِ الْحَارِثِ، قَالَتْ صَلَّى بِنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي بَيْتِهِ الْمَغْرِبَ فَقَرَأَ الْمُرْسَلاَتِ مَا صَلَّى بَعْدَهَا صَلاَةً حَتَّى قُبِضَ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Бизга Амр ибн Мансур хабар бериб, деди: бизга Мусо ибн Довуд ривоят қилди, у деди: бизга Абдулазиз ибн Аби Салама ал-Можишун, Ҳумайддан, у Анасдан, у Уммул-Фазл бинт ал-Ҳорис (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга уйида шом намозини ўқиб бердилар ва Мурсалот (сураси)ни ўқидилар. Шундан кейин у (дунёдан) ўтгунларига қадар (бошқа) бирор намоз ўқиб бермадилар.»

986-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ أُمِّهِ، أَنَّهَا سَمِعَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِي الْمَغْرِبِ بِالْمُرْسَلاَتِ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Суфён, аз-Зуҳрийдан, у Убайдуллоҳдан, у Ибн Аббосдан, у онасидан (ривоят қилдики), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шом намозида Мурсалот (сураси)ни ўқиётганларини эшитган.

987-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِي الْمَغْرِبِ بِالطُّورِ ‏.‏

Бизга Қутайба, Моликдан, у аз-Зуҳрийдан, у Муҳаммад ибн Жубайр ибн Мутъимдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шом намозида Тур (сураси)ни ўқиётганларини эшитдим.»

988-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ الْمُقْرِئُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ، حَدَّثَنَا حَيْوَةُ، وَذَكَرَ، آخَرَ قَالاَ حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ رَبِيعَةَ، أَنَّ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ هُرْمُزَ، حَدَّثَهُ أَنَّ مُعَاوِيَةَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَعْفَرٍ حَدَّثَهُ أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُتْبَةَ بْنِ مَسْعُودٍ حَدَّثَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَرَأَ فِي صَلاَةِ الْمَغْرِبِ بِـ ‏{‏ حم ‏}‏ الدُّخَانِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Язид ал-Муқриъ хабар бериб, деди: бизга отам ривоят қилди, у деди: бизга Ҳайва ва яна бошқа биров ривоят қилиб, иккаласи деди: бизга Жаъфар ибн Рабиа ривоят қилдики, Абдурраҳмон ибн Ҳурмуз унга ривоят қилдики, Муъовия ибн Абдуллоҳ ибн Жаъфар унга ривоят қилдики, Абдуллоҳ ибн Утба ибн Масъуд унга ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шом намозида «Ҳо, Мим» — Духон (сураси)ни ўқидилар.

989-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ أَبِي الأَسْوَدِ، أَنَّهُ سَمِعَ عُرْوَةَ بْنَ الزُّبَيْرِ، يُحَدِّثُ عَنْ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، أَنَّهُ قَالَ لِمَرْوَانَ يَا أَبَا عَبْدِ الْمَلِكِ أَتَقْرَأُ فِي الْمَغْرِبِ بِـ ‏{‏ قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ ‏}‏ وَ ‏{‏ إِنَّا أَعْطَيْنَاكَ الْكَوْثَرَ ‏}‏ قَالَ نَعَمْ ‏.‏ قَالَ فَمَحْلُوفَةٌ لَقَدْ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِيهَا بِأَطْوَلِ الطُّولَيَيْنِ ‏{‏ المص ‏}‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Салама хабар берди, у деди: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, Амр ибн ал-Ҳорисдан, у Абул-Асваддан (ривоят қилдики), у Урва ибн аз-Зубайрнинг Зайд ибн Собит (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилиб айтаётганини эшитди: У (Зайд) Марвонга: «Эй Абу Абдулмалик, сен Шом (магҳриб) намозида «Қул ҳуваллоҳу аҳад» ва «Инно аътайнокал-Кавсар»ни ўқийсанми?» деди. У: «Ҳа,» деди. (Зайд) деди: «Қасамки, мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг унда икки узун (суранинг) энг узунини — «Алиф Лам Мим Сод»ни ўқиганларини кўрганман.»

990-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ مَرْوَانَ بْنَ الْحَكَمِ، أَخْبَرَهُ أَنَّ زَيْدَ بْنَ ثَابِتٍ قَالَ مَا لِي أَرَاكَ تَقْرَأُ فِي الْمَغْرِبِ بِقِصَارِ السُّوَرِ وَقَدْ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِيهَا بِأَطْوَلِ الطُّولَيَيْنِ قُلْتُ يَا أَبَا عَبْدِ اللَّهِ مَا أَطْوَلُ الطُّولَيَيْنِ قَالَ الأَعْرَافُ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Журайж ривоят қилди, Ибн Абу Мулайкадан, (у деди:) менга Урва ибн аз-Зубайр хабар бердики, Марвон ибн ал-Ҳакам унга хабар беришича, Зайд ибн Собит (розияллаҳу анҳу) деди: «Сенга нима бўлдики, Шом (магҳриб) намозида қисқа сураларни ўқиётганингни кўряпман, ҳолбуки мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг унда икки узун (суранинг) энг узунини ўқиганларини кўрганман.» Мен (Урва): «Эй Абу Абдуллоҳ, икки узуннинг энг узуни қайси?» дедим. У: «Ал-Аъроф,» деди.

991-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، وَأَبُو حَيْوَةَ عَنِ ابْنِ أَبِي حَمْزَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَرَأَ فِي صَلاَةِ الْمَغْرِبِ بِسُورَةِ الأَعْرَافِ فَرَّقَهَا فِي رَكْعَتَيْنِ ‏.‏

Бизга Амр ибн Усмон хабар берди, у деди: бизга Бақийя ва Абу Ҳайва ривоят қилди, Ибн Абу Ҳамзадан, у деди: бизга Ҳишом ибн Урва ривоят қилди, отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Шом (магҳриб) намозида ал-Аъроф сурасини ўқиб, уни икки ракатга бўлиб ўқидилар.

992-ҳадис

أَخْبَرَنَا الْفَضْلُ بْنُ سَهْلٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو الْجَوَّابِ، قَالَ حَدَّثَنَا عَمَّارُ بْنُ رُزَيْقٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ إِبْرَاهِيِمَ بْنِ مُهَاجِرٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ رَمَقْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عِشْرِينَ مَرَّةً يَقْرَأُ فِي الرَّكْعَتَيْنِ بَعْدَ الْمَغْرِبِ وَفِي الرَّكْعَتَيْنِ قَبْلَ الْفَجْرِ ‏{‏ قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ ‏}‏ وَ ‏{‏ قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ ‏}‏ ‏.‏

Бизга ал-Фазл ибн Саҳл хабар берди, у деди: менга Абул-Жаввоб ривоят қилди, у деди: бизга Аммор ибн Рузайқ ривоят қилди, Абу Ишоқдан, у Иброҳим ибн Муҳожирдан, у Мужоҳиддан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни йигирма марта кузатдим, улар Шом (магҳриб)дан кейинги икки ракатда ва Бомдоддан олдинги икки ракатда «Қул ё айюҳал-кофирун» ва «Қул ҳуваллоҳу аҳад»ни ўқир эдилар.»

993-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي هِلاَلٍ، أَنَّ أَبَا الرِّجَالِ، مُحَمَّدَ بْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ حَدَّثَهُ عَنْ أُمِّهِ، عَمْرَةَ عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَعَثَ رَجُلاً عَلَى سَرِيَّةٍ فَكَانَ يَقْرَأُ لأَصْحَابِهِ فِي صَلاَتِهِمْ فَيَخْتِمُ بِـ ‏{‏ قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ ‏}‏ فَلَمَّا رَجَعُوا ذَكَرُوا ذَلِكَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏"‏ سَلُوهُ لأَىِّ شَىْءٍ فَعَلَ ذَلِكَ ‏"‏ ‏.‏ فَسَأَلُوهُ فَقَالَ لأَنَّهَا صِفَةُ الرَّحْمَنِ عَزَّ وَجَلَّ فَأَنَا أُحِبُّ أَنْ أَقْرَأَ بِهَا ‏.‏ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ أَخْبِرُوهُ أَنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ يُحِبُّهُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Сулаймон ибн Довуд хабар берди, Ибн Ваҳбдан, у деди: бизга Амр ибн ал-Ҳорис ривоят қилди, Саид ибн Абу Ҳилолдан, унга Абур-Рижол Муҳаммад ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, онаси Амрадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кишини сарийя (қўшин)га (саркарда қилиб) юбордилар. У шерикларига намозларида (Қуръон) ўқир ва «Қул ҳуваллоҳу аҳад» билан тугатар эди. Улар қайтиб келганларида, буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га айтишди. Шунда у: «Ундан сўранг, нима учун буни қилди?» дедилар. Улар ундан сўрашди, у: «Чунки у Раҳмон (азза ва жалла)нинг сифатидир, шунинг учун мен уни ўқишни яхши кўраман,» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Унга хабар берингларки, Аллаҳ (азза ва жалла) уни севади,» дедилар.

994-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ حُنَيْنٍ، مَوْلَى آلِ زَيْدِ بْنِ الْخَطَّابِ قَالَ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ أَقْبَلْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَسَمِعَ رَجُلاً يَقْرَأُ ‏{‏ قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ * اللَّهُ الصَّمَدُ * لَمْ يَلِدْ وَلَمْ يُولَدْ * وَلَمْ يَكُنْ لَهُ كُفُوًا أَحَدٌ ‏}‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ وَجَبَتْ ‏"‏ ‏.‏ فَسَأَلْتُهُ مَاذَا يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ ‏"‏ الْجَنَّةُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Убайдуллоҳ ибн Абдурраҳмондан, у Зайд ибн ал-Хаттоб хонадонининг мавлоси Убайд ибн Ҳунайндан (ривоят қилдики), у деди: мен Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)нинг шундай деяётганини эшитдим: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан (сафардан) қайтаётган эдим, улар бир кишининг «Қул ҳуваллоҳу аҳад, Аллоҳус-самад, лам ялид ва лам юлад, ва лам якун лаҳу куфуван аҳад»ни ўқиётганини эшитдилар. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Вожиб бўлди,» дедилар. Мен: «Нима вожиб бўлди, эй Расулуллаҳ?» деб сўрадим. У: «Жаннат,» дедилар.»

995-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي صَعْصَعَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ رَجُلاً، سَمِعَ رَجُلاً، يَقْرَأُ ‏{‏ قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ ‏}‏ يُرَدِّدُهَا فَلَمَّا أَصْبَحَ جَاءَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ إِنَّهَا لَتَعْدِلُ ثُلُثَ الْقُرْآنِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Абдурраҳмон ибн Абдуллоҳ ибн Абдурраҳмон ибн Абу Саъсаъадан, у отасидан, у Абу Саид ал-Худрий (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), бир киши бошқа бир кишининг «Қул ҳуваллоҳу аҳад»ни такрорлаб ўқиётганини эшитди. Тонг отганда у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келди ва буни унга айтди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Жоним қўлида бўлган Зот билан қасамки, у Қуръоннинг учдан бирига тенг,» дедилар.

996-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا زَائِدَةُ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ، عَنْ رَبِيعِ بْنِ خُثَيْمٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مَيْمُونٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنِ امْرَأَةٍ، عَنْ أَبِي أَيُّوبَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ ‏{‏ قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ ‏}‏ ثُلُثُ الْقُرْآنِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ مَا أَعْرِفُ إِسْنَادًا أَطْوَلَ مِنْ هَذَا ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Зоида ривоят қилди, Мансурдан, у Ҳилол ибн Ясофдан, у Робиъ ибн Хусаймдан, у Амр ибн Маймундан, у Ибн Абу Лайладан, у бир аёлдан, у Абу Айюб (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Қул ҳуваллоҳу аҳад — Қуръоннинг учдан биридир,» дедилар. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: бундан узунроқ иснодни билмайман.

997-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ قُدَامَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ مُحَارِبِ بْنِ دِثَارٍ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ قَامَ مُعَاذٌ فَصَلَّى الْعِشَاءَ الآخِرَةَ فَطَوَّلَ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ أَفَتَّانٌ يَا مُعَاذُ أَفَتَّانٌ يَا مُعَاذُ أَيْنَ كُنْتَ عَنْ ‏{‏ سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى ‏}‏ وَالضُّحَى وَ ‏{‏ إِذَا السَّمَاءُ انْفَطَرَتْ ‏}‏ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Қудома хабар берди, у деди: бизга Жарир ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Муҳориб ибн Дисордан, у Жобир (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Муоз туриб, охирги Хуфтон (ишо) намозини ўқиди ва уни узайтирди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Фитначимисан, эй Муоз! Фитначимисан, эй Муоз! Нега сен «Саббиҳисма роббикал-аъло» ва «Ваззуҳо» ва «Изас-самоун-фаторат»дан (узоқ қолдинг)?» дедилар.

998-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ صَلَّى مُعَاذُ بْنُ جَبَلٍ لأَصْحَابِهِ الْعِشَاءَ فَطَوَّلَ عَلَيْهِمْ فَانْصَرَفَ رَجُلٌ مِنَّا فَأُخْبِرَ مُعَاذٌ عَنْهُ فَقَالَ إِنَّهُ مُنَافِقٌ ‏.‏ فَلَمَّا بَلَغَ ذَلِكَ الرَّجُلَ دَخَلَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرَهُ بِمَا قَالَ مُعَاذٌ ‏.‏ فَقَالَ لَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ أَتُرِيدُ أَنْ تَكُونَ فَتَّانًا يَا مُعَاذُ إِذَا أَمَمْتَ النَّاسَ فَاقْرَأْ بِالشَّمْسِ وَضُحَاهَا وَ ‏{‏ سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى ‏}‏ وَ ‏{‏ وَاللَّيْلِ إِذَا يَغْشَى ‏}‏ وَ ‏{‏ اقْرَأْ بِاسْمِ رَبِّكَ ‏}‏ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, Абуз-Зубайрдан, у Жобир (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Муоз ибн Жабал шерикларига Хуфтон (ишо) намозини ўқиб берди ва уни уларга узайтириб юборди. Биздан бир киши (намоздан) чиқиб кетди. Муозга у ҳақида хабар беришди, шунда у: «У мунофиқ,» деди. Бу гап ўша кишига етганда, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига кириб, Муоз айтган гапни хабар берди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга (Муозга): «Фитначи бўлишни хоҳлайсанми, эй Муоз? Одамларга имом бўлганингда «Ваш-шамси ва зуҳоҳо» ва «Саббиҳисма роббикал-аъло» ва «Вал-лайли изо яғшо» ва «Иқраъ бисми роббика»ни ўқи,» дедилар.

999-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَلِيِّ بْنِ الْحَسَنِ بْنِ شَقِيقٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ، أَنْبَأَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ وَاقِدٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْرَأُ فِي صَلاَةِ الْعِشَاءِ الآخِرَةِ بِالشَّمْسِ وَضُحَاهَا وَأَشْبَاهِهَا مِنَ السُّوَرِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Али ибн ал-Ҳасан ибн Шақиқ хабар берди, у деди: менга отам ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ҳусайн ибн Воқид хабар берди, Абдуллоҳ ибн Бурайдадан, у отасидан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) охирги Хуфтон (ишо) намозида «Ваш-шамси ва зуҳоҳо» ва унга ўхшаш сураларни ўқир эдилар.

1000-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ ثَابِتٍ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، قَالَ صَلَّيْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْعَتَمَةَ فَقَرَأَ فِيهَا بِالتِّينِ وَالزَّيْتُونِ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Яҳё ибн Саиддан, у Адий ибн Собитдан, у ал-Баро ибн Озиб (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан ал-Атама (Хуфтон) намозини ўқидим, улар унда «Ват-тини ваз-зайтун»ни ўқидилар.»

1001-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ ثَابِتٍ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ فَقَرَأَ فِي الْعِشَاءِ فِي الرَّكْعَةِ الأُولَى بِالتِّينِ وَالزَّيْتُونِ ‏.‏

Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Адий ибн Собитдан, у ал-Баро ибн Озиб (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сафарда эдилар ва Хуфтон (ишо)нинг биринчи ракатида «Ват-тини ваз-зайтун»ни ўқидилар.

1002-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو عَوْنٍ، قَالَ سَمِعْتُ جَابِرَ بْنَ سَمُرَةَ، يَقُولُ قَالَ عُمَرُ لِسَعْدٍ قَدْ شَكَاكَ النَّاسُ فِي كُلِّ شَىْءٍ حَتَّى فِي الصَّلاَةِ ‏.‏ فَقَالَ سَعْدٌ أَتَّئِدُ فِي الأُولَيَيْنِ وَأَحْذِفُ فِي الأُخْرَيَيْنِ وَمَا آلُو مَا اقْتَدَيْتُ بِهِ مِنْ صَلاَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ قَالَ ذَاكَ الظَّنُّ بِكَ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: менга Абу Авн ривоят қилди, у деди: мен Жобир ибн Самура (розияллаҳу анҳу)нинг шундай деяётганини эшитдим: Умар Саъдга: «Одамлар сен ҳақингда ҳамма нарсада, ҳатто намозда ҳам шикоят қилишди,» деди. Саъд: «Мен биринчи икки (ракат)да шошилмай (узайтириб) ўқийман, охирги иккитада (қисқа) қиламан. Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намозларидан ўрганган нарсамда камчилик қилмайман,» деди. (Умар): «Сен ҳақингда мен ҳам шундай ўйлар эдим,» деди.

1003-ҳадис

أَخْبَرَنَا حَمَّادُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ ابْنِ عُلَيَّةَ أَبُو الْحَسَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ دَاوُدَ الطَّائِيِّ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ وَقَعَ نَاسٌ مِنْ أَهْلِ الْكُوفَةِ فِي سَعْدٍ عِنْدَ عُمَرَ فَقَالُوا وَاللَّهِ مَا يُحْسِنُ الصَّلاَةَ ‏.‏ فَقَالَ أَمَّا أَنَا فَأُصَلِّي بِهِمْ صَلاَةَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لاَ أَخْرِمُ عَنْهَا أَرْكُدُ فِي الأُولَيَيْنِ وَأَحْذِفُ فِي الأُخْرَيَيْنِ ‏.‏ قَالَ ذَاكَ الظَّنُّ بِكَ ‏.‏

Бизга Ҳаммод ибн Исмоил ибн Иброҳим ибн Улайя Абул-Ҳасан хабар берди, у деди: бизга отам ривоят қилди, Довуд ат-Тойийдан, у Абдулмалик ибн Умайрдан, у Жобир ибн Самура (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Куфа аҳлидан бир неча киши Умарнинг ҳузурида Саъд ҳақида (ёмон) гапириб: «Аллоҳга қасамки, у намозни яхши ўқимайди,» дейишди. Шунда у (Саъд): «Мен уларга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намозларидек намоз ўқиб бераман, ундан камайтирмайман. Биринчи икки (ракат)да узайтираман, охирги иккитада (қисқа) қиламан,» деди. (Умар): «Сен ҳақингда мен ҳам шундай ўйлар эдим,» деди.

1004-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ شَقِيقٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ إِنِّي لأَعْرِفُ النَّظَائِرَ الَّتِي كَانَ يَقْرَأُ بِهِنَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عِشْرِينَ سُورَةً فِي عَشْرِ رَكَعَاتٍ ثُمَّ أَخَذَ بِيَدِ عَلْقَمَةَ فَدَخَلَ ثُمَّ خَرَجَ إِلَيْنَا عَلْقَمَةُ فَسَأَلْنَاهُ فَأَخْبَرَنَا بِهِنَّ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Исо ибн Юнус хабар берди, ал-Аъмашдан, у Шақиқдан, у Абдуллоҳ (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (жам қилиб) ўқир бўлган ўхшаш (суралар)ни биламан — ўн ракатда йигирма сура.» Сўнг у Алқаманинг қўлидан ушлаб (ичкарига) кирди, кейин Алқама бизнинг олдимизга чиқди, биз ундан сўрадик, у бизга уларни (сураларни) хабар берди.

1005-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا وَائِلٍ، يَقُولُ قَالَ رَجُلٌ عِنْدَ عَبْدِ اللَّهِ قَرَأْتُ الْمُفَصَّلَ فِي رَكْعَةٍ ‏.‏ قَالَ هَذًّا كَهَذِّ الشِّعْرِ لَقَدْ عَرَفْتُ النَّظَائِرَ الَّتِي كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرُنُ بَيْنَهُنَّ ‏.‏ فَذَكَرَ عِشْرِينَ سُورَةً مِنَ الْمُفَصَّلِ سُورَتَيْنِ سُورَتَيْنِ فِي رَكْعَةٍ ‏.‏

Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Амр ибн Муррадан, у деди: мен Абу Воилнинг шундай деяётганини эшитдим: Абдуллоҳ (розияллаҳу анҳу)нинг ҳузурида бир киши: «Мен муффассал (суралар)ни бир ракатда ўқидим,» деди. У: «Бу шеър ўқигандек (шошилиб) ўқишдир. Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жам қилиб ўқир бўлган ўхшаш (суралар)ни биламан,» деди. Сўнг у муффассалдан йигирма сурани — ҳар ракатда иккитадан-иккитадан (жам қилиб) зикр қилди.

1006-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ رَجَاءٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ أَبِي حَصِينٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ وَثَّابٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، وَأَتَاهُ، رَجُلٌ فَقَالَ إِنِّي قَرَأْتُ اللَّيْلَةَ الْمُفَصَّلَ فِي رَكْعَةٍ ‏.‏ فَقَالَ هَذًّا كَهَذِّ الشِّعْرِ لَكِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْرَأُ النَّظَائِرَ عِشْرِينَ سُورَةً مِنَ الْمُفَصَّلِ مِنْ آلِ حم ‏.‏

Бизга Амр ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Ражо ривоят қилди, у деди: бизга Исроил хабар берди, Абу Ҳасиндан, у Яҳё ибн Вассобдан, у Масруқдан, у Абдуллоҳ (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), унинг олдига бир киши келиб: «Мен бу кеча муффассал (суралар)ни бир ракатда ўқидим,» деди. Шунда у: «Бу шеър ўқигандек (шошилиб) ўқишдир. Лекин Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўхшаш (суралар)ни — муффассалдан, «Ҳа Мим» (оиласи)дан бўлган йигирма сурани ўқир эдилар,» деди.

1007-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَبَّادٍ، حَدِيثًا رَفَعَهُ إِلَى ابْنِ سُفْيَانَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ السَّائِبِ، قَالَ حَضَرْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ الْفَتْحِ فَصَلَّى فِي قُبُلِ الْكَعْبَةِ فَخَلَعَ نَعْلَيْهِ فَوَضَعَهُمَا عَنْ يَسَارِهِ فَافْتَتَحَ بِسُورَةِ الْمُؤْمِنِينَ فَلَمَّا جَاءَ ذِكْرُ مُوسَى أَوْ عِيسَى - عَلَيْهِمَا السَّلاَمُ - أَخَذَتْهُ سَعْلَةٌ فَرَكَعَ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга ибн Журайж ривоят қилди, у деди: менга Муҳаммад ибн Аббод бир ҳадисни хабар берди, уни ибн Суфёнга марфуъ қилиб, Абдуллоҳ ибн ас-Соиб (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Фатҳ кунида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларида ҳозир бўлдим. У Каъбанинг олдида намоз ўқидилар, наълайнларини ечиб, уларни чап томонларига қўйдилар ва ал-Муъминун сурасини бошладилар. Мусо ёки Исо — алайҳимассалом — зикри келганда, уларни йўтал тутди, шунда рукуга кетдилар.»

1008-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ، وَابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سُلَيْمَانَ، عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَيْدَةَ، عَنِ الْمُسْتَوْرِدِ بْنِ الأَحْنَفِ، عَنْ صِلَةَ بْنِ زُفَرَ، عَنْ حُذَيْفَةَ، أَنَّهُ صَلَّى إِلَى جَنْبِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم لَيْلَةً فَقَرَأَ فَكَانَ إِذَا مَرَّ بِآيَةِ عَذَابٍ وَقَفَ وَتَعَوَّذَ وَإِذَا مَرَّ بِآيَةِ رَحْمَةٍ وَقَفَ فَدَعَا وَكَانَ يَقُولُ فِي رُكُوعِهِ ‏"‏ سُبْحَانَ رَبِّيَ الْعَظِيمِ ‏"‏ ‏.‏ وَفِي سُجُودِهِ ‏"‏ سُبْحَانَ رَبِّيَ الأَعْلَى ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Яҳё, Абдурраҳмон ва ибн Абу Адий ривоят қилдилар, Шуъбадан, у Сулаймондан, у Саъд ибн Убайдадан, у ал-Муставрид ибн ал-Аҳнафдан, у Сила ибн Зуфардан, у Ҳузайфа (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у бир кечаси Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ёнларида намоз ўқиди. (Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Қуръон) ўқидилар; азоб оятига учраганларида тўхтаб, (Аллаҳдан) паноҳ тилардилар, раҳмат оятига учраганларида тўхтаб, (Аллаҳдан) сўрардилар. Рукуларида: «Субҳана Роббиял-Азим (Улуғ Раббим покдир),» дердилар, саждаларида: «Субҳана Роббиял-Аъло (Энг олий Раббим покдир),» дердилар.

1009-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ آدَمَ، عَنْ حَفْصِ بْنِ غِيَاثٍ، عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنْ طَلْحَةَ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ حُذَيْفَةَ، وَالأَعْمَشِ، عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَيْدَةَ، عَنِ الْمُسْتَوْرِدِ بْنِ الأَحْنَفِ، عَنْ صِلَةَ بْنِ زُفَرَ، عَنْ حُذَيْفَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَرَأَ الْبَقَرَةَ وَآلَ عِمْرَانَ وَالنِّسَاءَ فِي رَكْعَةٍ لاَ يَمُرُّ بِآيَةِ رَحْمَةٍ إِلاَّ سَأَلَ وَلاَ بِآيَةِ عَذَابٍ إِلاَّ اسْتَجَارَ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Одам хабар берди, Ҳафс ибн Ғиёсдан, у ал-Ало ибн ал-Мусайябдан, у Амр ибн Муррадан, у Талҳа ибн Язиддан, у Ҳузайфадан; ва ал-Аъмаш, Саъд ибн Убайдадан, у ал-Муставрид ибн ал-Аҳнафдан, у Сила ибн Зуфардан, у Ҳузайфа (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир ракатда ал-Бақара, Оли Имрон ва ан-Нисо (сураларини) ўқидилар; раҳмат оятига учрасалар, албатта (Аллаҳдан) сўрар, азоб оятига учрасалар, албатта (Аллаҳдан) паноҳ тилардилар.

1010-ҳадис

أَخْبَرَنَا نُوحُ بْنُ حَبِيبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الْقَطَّانُ، قَالَ حَدَّثَنَا قُدَامَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَتْنِي جَسْرَةُ بِنْتُ دَجَاجَةَ، قَالَتْ سَمِعْتُ أَبَا ذَرٍّ، يَقُولُ قَامَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم حَتَّى أَصْبَحَ بِآيَةٍ وَالآيَةُ ‏{‏ إِنْ تُعَذِّبْهُمْ فَإِنَّهُمْ عِبَادُكَ وَإِنْ تَغْفِرْ لَهُمْ فَإِنَّكَ أَنْتَ الْعَزِيزُ الْحَكِيمُ ‏}‏ ‏.‏

Бизга Нуҳ ибн Ҳабиб хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ал-Қаттон ривоят қилди, у деди: бизга Қудома ибн Абдуллоҳ ривоят қилди, у деди: менга Жасра бинт Дажожа ривоят қилди, у деди: «Мен Абу Зар (розияллаҳу анҳу)ни шундай деганини эшитдим: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тонгга қадар бир оятни (такрор ўқиб) қоим бўлдилар. У оят: «Агар уларни азобласанг, албатта улар Сенинг бандаларингдир; агар уларни мағфират қилсанг, албатта Сен — Азиз ва Ҳакимсан,» (деган оят эди). (Моида сураси, 118)»

1011-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، وَيَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الدَّوْرَقِيُّ، قَالاَ حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو بِشْرٍ، جَعْفَرُ بْنُ أَبِي وَحْشِيَّةَ - وَهُوَ ابْنُ إِيَاسٍ - عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، فِي قَوْلِهِ عَزَّ وَجَلَّ ‏{‏ وَلاَ تَجْهَرْ بِصَلاَتِكَ وَلاَ تُخَافِتْ بِهَا ‏}‏ قَالَ نَزَلَتْ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُخْتَفٍ بِمَكَّةَ فَكَانَ إِذَا صَلَّى بِأَصْحَابِهِ رَفَعَ صَوْتَهُ - وَقَالَ ابْنُ مَنِيعٍ يَجْهَرُ بِالْقُرْآنِ - وَكَانَ الْمُشْرِكُونَ إِذَا سَمِعُوا صَوْتَهُ سَبُّوا الْقُرْآنَ وَمَنْ أَنْزَلَهُ وَمَنْ جَاءَ بِهِ فَقَالَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ لِنَبِيِّهِ صلى الله عليه وسلم ‏{‏ وَلاَ تَجْهَرْ بِصَلاَتِكَ ‏}‏ أَىْ بِقِرَاءَتِكَ فَيَسْمَعُ الْمُشْرِكُونَ فَيَسُبُّوا الْقُرْآنَ ‏{‏ وَلاَ تُخَافِتْ بِهَا ‏}‏ عَنْ أَصْحَابِكَ فَلاَ يَسْمَعُوا ‏{‏ وَابْتَغِ بَيْنَ ذَلِكَ سَبِيلاً ‏}‏ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Манииъ ва Яъқуб ибн Иброҳим ад-Даврақий хабар бердилар, улар дедилар: бизга Ҳушайм ривоят қилди, у деди: бизга Абу Бишр Жаъфар ибн Абу Ваҳшийя — у ибн Иёс — ривоят қилди, Саид ибн Жубайрдан, у ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан, Аллаҳ азза ва жалланинг: «Намозингда (қироатингни) овозингни жуда кўтариб ўқима ва уни жуда пасайтириб (ҳам ўқима)» (деган каломи) ҳақида (ривоят қилдики), у деди: «Бу (оят) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Маккада (даъватларини) яширган пайтларида нозил бўлди. У ашобларига намоз ўқиб берганларида овозларини кўтарардилар — ибн Манииъ: Қуръонни жаҳр билан (овоз чиқариб) ўқирдилар, деди — мушриклар Унинг овозини эшитсалар, Қуръонни, уни нозил қилганни ва уни келтирганни сўкардилар. Шунда Аллаҳ азза ва жалла Набийсига (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Намозингда (қироатингни) овозингни жуда кўтариб ўқима,» — яъни қироатингни, токи мушриклар эшитиб, Қуръонни сўкмасинлар; «ва уни жуда пасайтириб (ҳам ўқима),» — ашобларингдан (пасайтирма), токи улар эшитмай қолмасинлар; «ва шу (иккиси) орасида бир йўл тут,» деди. (Исро сураси, 110)»

1012-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ قُدَامَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ إِيَاسٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَرْفَعُ صَوْتَهُ بِالْقُرْآنِ وَكَانَ الْمُشْرِكُونَ إِذَا سَمِعُوا صَوْتَهُ سَبُّوا الْقُرْآنَ وَمَنْ جَاءَ بِهِ فَكَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَخْفِضُ صَوْتَهُ بِالْقُرْآنِ مَا كَانَ يَسْمَعُهُ أَصْحَابُهُ فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ ‏{‏ وَلاَ تَجْهَرْ بِصَلاَتِكَ وَلاَ تُخَافِتْ بِهَا وَابْتَغِ بَيْنَ ذَلِكَ سَبِيلاً ‏}‏ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Қудома хабар берди, у деди: бизга Жарир ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Жаъфар ибн Иёсдан, у Саид ибн Жубайрдан, у ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Қуръонни жаҳр билан (овозларини кўтариб) ўқирдилар; мушриклар Унинг овозини эшитсалар, Қуръонни ва уни келтирганни сўкардилар. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ашоблари эшитадиган даражада Қуръонни (овоз) пасайтириб ўқий бошладилар. Бас, Аллаҳ азза ва жалла: «Намозингда (қироатингни) овозингни жуда кўтариб ўқима ва уни жуда пасайтириб (ҳам ўқима), балки шу (иккиси) орасида бир йўл тут,» (оятини) нозил қилди. (Исро сураси, 110)»

1013-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الدَّوْرَقِيُّ، عَنْ وَكِيعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مِسْعَرٌ، عَنْ أَبِي الْعَلاَءِ، عَنْ يَحْيَى بْنِ جَعْدَةَ، عَنْ أُمِّ هَانِئٍ، قَالَتْ كُنْتُ أَسْمَعُ قِرَاءَةَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا عَلَى عَرِيشِي ‏.‏

Бизга Яъқуб ибн Иброҳим ад-Даврақий хабар берди, Вакииъдан, у деди: бизга Мисъар ривоят қилди, Абул-Алодан, у Яҳё ибн Жаъдадан, у Умму Ҳониъ (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Мен ўз айвоним устида бўлиб, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг қироатларини эшитардим.»

1014-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ، عَنْ قَتَادَةَ، قَالَ سَأَلْتُ أَنَسًا كَيْفَ كَانَتْ قِرَاءَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ كَانَ يَمُدُّ صَوْتَهَ مَدًّا ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Жарир ибн Ҳозим ривоят қилди, Қатодадан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Анас (розияллаҳу анҳу)дан: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг қироатлари қандай эди?» деб сўрадим. У: «Овозларини чўзиб-чўзиб (мадд қилиб) ўқирдилар,» деди.»

1015-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ طَلْحَةَ بْنِ مُصَرِّفٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْسَجَةَ، عَنِ الْبَرَاءِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ زَيِّنُوا الْقُرْآنَ بِأَصْوَاتِكُمْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Жарир ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Талҳа ибн Мусаррифдан, у Абдурраҳмон ибн Авсажадан, у ал-Баро (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қуръонни овозларингиз билан зийнатлангиз,» дедилар.

1016-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنِي طَلْحَةُ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْسَجَةَ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ زَيِّنُوا الْقُرْآنَ بِأَصْوَاتِكُمْ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ ابْنُ عَوْسَجَةَ كُنْتُ نَسِيتُ هَذِهِ ‏"‏ زَيِّنُوا الْقُرْآنَ ‏"‏ ‏.‏ حَتَّى ذَكَّرَنِيهِ الضَّحَّاكُ بْنُ مُزَاحِمٍ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: менга Талҳа ривоят қилди, Абдурраҳмон ибн Авсажадан, у ал-Баро ибн Озиб (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қуръонни овозларингиз билан зийнатлангиз,» дедилар. Ибн Авсажа деди: «Мен бу «Қуръонни зийнатлангиз,» (ҳадисини) унутган эдим, токи ад-Даҳҳок ибн Музоҳим уни менга эслатди.»

1017-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ زُنْبُورٍ الْمَكِّيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ مَا أَذِنَ اللَّهُ لِشَىْءٍ مَا أَذِنَ لِنَبِيٍّ حَسَنِ الصَّوْتِ يَتَغَنَّى بِالْقُرْآنِ يَجْهَرُ بِهِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Зунбур ал-Маккий хабар берди, у деди: бизга ибн Абу Ҳозим ривоят қилди, Язид ибн Абдуллоҳдан, у Муҳаммад ибн Иброҳимдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деганларини эшитди: «Аллаҳ Қуръонни жаҳр билан, чиройли овоз билан тараннум қилиб ўқийдиган пайғамбарга қулоқ солганидек, ҳеч нарсага қулоқ солгани йўқ.»

1018-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَا أَذِنَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ لِشَىْءٍ يَعْنِي أَذَنَهُ لِنَبِيٍّ يَتَغَنَّى بِالْقُرْآنِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ ҳеч нарсага — яъни Қуръонни тараннум қилиб ўқийдиган пайғамбарга қулоқ солганидек — қулоқ солгани йўқ,» дедилар.

1019-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، أَنَّ ابْنَ شِهَابٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّ أَبَا سَلَمَةَ أَخْبَرَهُ أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ حَدَّثَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَمِعَ قِرَاءَةَ أَبِي مُوسَى فَقَالَ ‏ "‏ لَقَدْ أُوتِيَ مِزْمَارًا مِنْ مَزَامِيرِ آلِ دَاوُدَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Сулаймон ибн Довуд хабар берди, ибн Ваҳбдан, у деди: менга Амр ибн ал-Ҳорис хабар бердики, ибн Шиҳоб унга хабар берди, Абу Салама унга хабар берди, Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) унга ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абу Мусонинг қироатини эшитиб: «Дарҳақиқат, унга Довуд — алайҳиссалом — оиласининг мизморларидан бир мизмор (чиройли овоз) берилибди,» дедилар.

1020-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْجَبَّارِ بْنُ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الْجَبَّارِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ سَمِعَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم قِرَاءَةَ أَبِي مُوسَى فَقَالَ ‏ "‏ لَقَدْ أُوتِيَ هَذَا مِنْ مَزَامِيرِ آلِ دَاوُدَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абдул-Жаббор ибн ал-Ало ибн Абдул-Жаббор хабар берди, Суфёндан, у аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абу Мусонинг қироатини эшитиб: «Дарҳақиқат, бунга Довуд — алайҳиссалом — оиласининг мизморларидан (чиройли овоз) берилибди,» дедилар.»

1021-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ سَمِعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قِرَاءَةَ أَبِي مُوسَى فَقَالَ ‏ "‏ لَقَدْ أُوتِيَ هَذَا مِزْمَارًا مِنْ مَزَامِيرِ آلِ دَاوُدَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абу Мусонинг қироатини эшитиб: «Дарҳақиқат, бунга Довуд — алайҳиссалом — оиласининг мизморларидан бир мизмор (чиройли овоз) берилибди,» дедилар.»

1022-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ يَعْلَى بْنِ مَمْلَكٍ، أَنَّهُ سَأَلَ أُمَّ سَلَمَةَ عَنْ قِرَاءَةِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَصَلاَتِهِ قَالَتْ مَا لَكُمْ وَصَلاَتَهُ ثُمَّ نَعَتَتْ فَإِذَا هِيَ تَنْعَتُ قِرَاءَتَهُ مُفَسَّرَةً حَرْفًا حَرْفًا ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ибн Саъд ривоят қилди, Абдуллоҳ ибн Убайдуллоҳ ибн Абу Мулайкадан, у Яъло ибн Мамлакдан (ривоят қилдики), у Умму Салама (розияллаҳу анҳо)дан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг қироатлари ва намозлари ҳақида сўради. У: «Сизга Унинг намозининг нима кераги бор?» деди. Сўнг (Унинг қироатларини) таърифлади; бас, У Унинг қироатларини ҳарфма-ҳарф равшан қилиб таърифлади.

1023-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، حِينَ اسْتَخْلَفَهُ مَرْوَانُ عَلَى الْمَدِينَةِ كَانَ إِذَا قَامَ إِلَى الصَّلاَةِ الْمَكْتُوبَةِ كَبَّرَ ثُمَّ يُكَبِّرُ حِينَ يَرْكَعُ فَإِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرَّكْعَةِ قَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ رَبَّنَا وَلَكَ الْحَمْدُ ثُمَّ يُكَبِّرُ حِينَ يَهْوِي سَاجِدًا ثُمَّ يُكَبِّرُ حِينَ يَقُومُ مِنَ الثِّنْتَيْنِ بَعْدَ التَّشَهُّدِ يَفْعَلُ مِثْلَ ذَلِكَ حَتَّى يَقْضِيَ صَلاَتَهُ فَإِذَا قَضَى صَلاَتَهُ وَسَلَّمَ أَقْبَلَ عَلَى أَهْلِ الْمَسْجِدِ فَقَالَ وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ إِنِّي لأَشْبَهُكُمْ صَلاَةً بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, Юнусдан, у аз-Зуҳрийдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан (ривоят қилдики), Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)ни Марвон Мадинага (ўрнига) халифа қилиб тайинлаганида, у фарз намозга турганида такбир айтар, сўнг руку қилганда такбир айтар, рукудан бошини кўтарганида: «Самиъаллоҳу лиман ҳамидаҳ, Роббано ва лакал-ҳамд (Аллаҳ Ўзига ҳамд айтганни эшитди; Раббимиз, ҳамд Сенгадир),» дер эди, сўнг саждага эгилганида такбир айтар, сўнг ташаҳҳуддан кейин икки (ракат)дан турганида такбир айтар, намозини тамомлагунча шундай қилар эди. Намозини тамомлаб салом берганида, масжид аҳлига юзланиб: «Жоним Қўлида бўлган Зотга қасамки, мен намоз жиҳатидан сизларнинг ичингизда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га энг ўхшашингизман,» деди.

1024-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ نَصْرِ بْنِ عَاصِمٍ اللَّيْثِيِّ، عَنْ مَالِكِ بْنِ الْحُوَيْرِثِ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَرْفَعُ يَدَيْهِ إِذَا كَبَّرَ وَإِذَا رَكَعَ وَإِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ حَتَّى بَلَغَتَا فُرُوعَ أُذُنَيْهِ ‏.‏

Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Исмоил хабар берди, Саиддан, у Қатодадан, у Наср ибн Осим ал-Лайсийдан, у Молик ибн ал-Ҳувайрис (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни такбир айтганларида, руку қилганларида ва рукудан бошларини кўтарганларида икки қўлларини қулоқларининг юқори қисмига етгунча кўтарганларини кўрдим.»

1025-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا افْتَتَحَ الصَّلاَةَ يَرْفَعُ يَدَيْهِ حَتَّى يُحَاذِيَ مَنْكِبَيْهِ وَإِذَا رَكَعَ وَإِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни намозни бошлаганларида икки қўлларини елкалари баробаригача кўтарганларини кўрдим, рукуъ қилганларида ҳам, рукуъдан бошларини кўтарганларида ҳам (шундай қилар эдилар).»

1026-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ كُلَيْبٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَلْقَمَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ أَلاَ أُخْبِرُكُمْ بِصَلاَةِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ فَقَامَ فَرَفَعَ يَدَيْهِ أَوَّلَ مَرَّةٍ ثُمَّ لَمْ يُعِدْ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, у Суфёндан, у Осим ибн Кулайбдан, у Абдурраҳмон ибн ал-Асваддан, у Алқамадан, у Абдуллоҳ (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: «Сизларга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намозлари ҳақида хабар бермайинми?» У турди-да, биринчи марта икки қўлини кўтарди, сўнг буни қайтармади.»

1027-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا الْفُضَيْلُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ أَبِي مَعْمَرٍ، عَنْ أَبِي مَسْعُودٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ لاَ تُجْزِئُ صَلاَةٌ لاَ يُقِيمُ الرَّجُلُ فِيهَا صُلْبَهُ فِي الرُّكُوعِ وَالسُّجُودِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Фузайл ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Умора ибн Умайдан, у Абу Маъмардан, у Абу Масъуддан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Киши рукуъ ва саждада белини тўғрилаб тикламаса, (унинг) намози жоиз бўлмайди,» дедилар.

1028-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي عَرُوبَةَ، وَحَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ اعْتَدِلُوا فِي الرُّكُوعِ وَالسُّجُودِ وَلاَ يَبْسُطْ أَحَدُكُمْ ذِرَاعَيْهِ كَالْكَلْبِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, у Саид ибн Абу Аруба ва Ҳаммод ибн Саламадан, улар Қатодадан, у Анасдан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Рукуъ ва саждада (аъзоларингизни) бир текисда сақланг ва бирингиз итга ўхшаб икки билагини (ерга) ёзиб қўймасин,» дедилар.