أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا جَرِيرٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ إِنْ كُنْتُ لأَرَى رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي رَكْعَتَىِ الْفَجْرِ فَيُخَفِّفُهُمَا حَتَّى أَقُولَ أَقَرَأَ فِيهِمَا بِأُمِّ الْكِتَابِ
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Жарир хабар берди, Яҳё ибн Саиддан, у Муҳаммад ибн Абдурраҳмондан, у Амрадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг Фажр (бомдод)нинг икки ракъатини ўқиётганларини кўрардим, уларни шунчалик енгил (қисқа) қилардиларки, мен: «Уларда Уммул-Китобни (Фотиҳани) ўқидилармикан?» дердим.