أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، عَنِ الْمُخْتَارِ بْنِ فُلْفُلٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ بَيْنَمَا ذَاتَ يَوْمٍ بَيْنَ أَظْهُرِنَا - يُرِيدُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم - إِذْ أَغْفَى إِغْفَاءَةً ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ مُتَبَسِّمًا فَقُلْنَا لَهُ مَا أَضْحَكَكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " نَزَلَتْ عَلَىَّ آنِفًا سُورَةُ بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ { إِنَّا أَعْطَيْنَاكَ الْكَوْثَرَ * فَصَلِّ لِرَبِّكَ وَانْحَرْ * إِنَّ شَانِئَكَ هُوَ الأَبْتَرُ } " . ثُمَّ قَالَ " هَلْ تَدْرُونَ مَا الْكَوْثَرُ " . قُلْنَا اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ . قَالَ " فَإِنَّهُ نَهْرٌ وَعَدَنِيهِ رَبِّي فِي الْجَنَّةِ آنِيَتُهُ أَكْثَرُ مِنْ عَدَدِ الْكَوَاكِبِ تَرِدُهُ عَلَىَّ أُمَّتِي فَيُخْتَلَجُ الْعَبْدُ مِنْهُمْ فَأَقُولُ يَا رَبِّ إِنَّهُ مِنْ أُمَّتِي . فَيَقُولُ لِي إِنَّكَ لاَ تَدْرِي مَا أَحْدَثَ بَعْدَكَ " .
Бизга Алий ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Алий ибн Мушир ривоят қилди, у ал-Мухтор ибн Фулфулдан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилиб) айтдики, у деди: Бир куни у — яъни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — бизнинг орамизда эканлар, бирдан бироз мудрадилар, сўнг бошларини кулимсираб кўтардилар. Биз унга: «Сизни нима кулдирди, эй Расулуллаҳ?» дедик. У: «Ҳозиргина менга бир сура нозил бўлди,» дедилар ва «Бисмиллаҳир-Раҳманир-Раҳим. Иннаа аътайнакал-Кавсар. Фасалли ли-Раббика ванҳар. Инна шаниъака ҳувал-абтар (Албатта, Биз сенга Кавсарни бердик. Бас, Роббинг учун намоз ўқи ва қурбонлик сўй. Албатта, сенга адоват қилувчининг ўзи (насли) кесилгандир),» (деб тиловат қилдилар). Сўнг: «Кавсар нима эканини биласизларми?» дедилар. Биз: «Аллаҳ ва Унинг Расули яхшироқ билади,» дедик. У: «У бир дарёдирки, Роббим менга уни Жаннатда ваъда қилган. Унинг идишлари юлдузлар сонидан кўпроқдир. Умматим унга (сув ичиш учун) келади, сўнг улардан бир банда (ортга) тортиб олинади. Мен: ‹Эй Роббим, у менинг умматимдандир,› дейман. У менга: ‹Сен сендан кейин у нима (бидъат) янгилик қилганини билмайсан,› дейди,» дедилар.