أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الْحَكَمِ، عَنْ شُعَيْبٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنِ ابْنِ أَبِي هِلاَلٍ، عَنْ نُعَيْمٍ الْمُجْمِرِ، قَالَ صَلَّيْتُ وَرَاءَ أَبِي هُرَيْرَةَ فَقَرَأَ { بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ } الرَّحِيمِ ثُمَّ قَرَأَ بِأُمِّ الْقُرْآنِ حَتَّى إِذَا بَلَغَ { غَيْرِ الْمَغْضُوبِ عَلَيْهِمْ وَلاَ الضَّالِّينَ } فَقَالَ آمِينَ . فَقَالَ النَّاسُ آمِينَ . وَيَقُولُ كُلَّمَا سَجَدَ اللَّهُ أَكْبَرُ وَإِذَا قَامَ مِنَ الْجُلُوسِ فِي الاِثْنَيْنِ قَالَ اللَّهُ أَكْبَرُ وَإِذَا سَلَّمَ قَالَ وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ إِنِّي لأَشْبَهُكُمْ صَلاَةً بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Абдулҳакам хабар берди, у Шуайбдан, (у деди:) бизга ал-Лайс ривоят қилди, бизга Холид ривоят қилди, у ибн Абу Ҳилолдан, у Нуайм ал-Мужмирдан (ривоят қилиб) айтдики, у деди: Мен Абу Ҳурайранинг ортида намоз ўқидим. У «Бисмиллаҳир-Раҳманир-Раҳим» ни ўқиди, сўнг Уммул-Қуръан (Фотиҳа)ни ўқиди, қачонки «ғайрил-мағзуби алайҳим ва лаззоллин (ғазабга учраганларнинг ҳам, адашганларнинг ҳам (йўли)дан бошқа)» га етганида: «Омийн,» деди. Жамоат ҳам: «Омийн,» деди. Ва у ҳар сажда қилганида: «Аллаҳу Акбар,» дер эди, икки (ракаат)дан кейин ўтиришдан турганида: «Аллаҳу Акбар,» дер эди. Салом бериб бўлгач: «Жони қўлида бўлган Зотга қасамки, мен намозда сизларнинг ичингизда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га энг ўхшашингизман,» деди.