أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ الْمُقْرِئُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنَا عَاصِمُ بْنُ كُلَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ وَائِلِ بْنِ حُجْرٍ، قَالَ أَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَرَأَيْتُهُ يَرْفَعُ يَدَيْهِ إِذَا افْتَتَحَ الصَّلاَةَ حَتَّى يُحَاذِيَ مَنْكِبَيْهِ وَإِذَا أَرَادَ أَنْ يَرْكَعَ وَإِذَا جَلَسَ فِي الرَّكْعَتَيْنِ أَضْجَعَ الْيُسْرَى وَنَصَبَ الْيُمْنَى وَوَضَعَ يَدَهُ الْيُمْنَى عَلَى فَخِذِهِ الْيُمْنَى وَنَصَبَ أُصْبُعَهُ لِلدُّعَاءِ وَوَضَعَ يَدَهُ الْيُسْرَى عَلَى فَخِذِهِ الْيُسْرَى . قَالَ ثُمَّ أَتَيْتُهُمْ مِنْ قَابِلٍ فَرَأَيْتُهُمْ يَرْفَعُونَ أَيْدِيَهُمْ فِي الْبَرَانِسِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Язид ал-Муқриъ хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: бизга Осим ибн Кулайб, отасидан, у Воил ибн Ҳужрдан ривоят қилди, у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келдим ва у кишини кўрдим: намозни бошлаганларида қўлларини елкаларига тенг келгунча кўтарар, руку қилмоқчи бўлганларида ҳам (шундай қилар) эдилар. Икки ракатда ўтирганларида чап (оёғини) ётқизиб, ўнг (оёғини) тик қўяр, ўнг қўлларини ўнг сонларига қўяр ва дуа учун бармоқларини тикар, чап қўлларини эса чап сонларига қўяр эдилар. (Воил) деди: Сўнг мен кейинги йили уларнинг олдиларига келдим, уларни қалпоқлари (тагларида) қўлларини кўтараётган ҳолатда кўрдим.