أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الأَصَمِّ، قَالَ سُئِلَ أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ عَنِ التَّكْبِيرِ، فِي الصَّلاَةِ فَقَالَ يُكَبِّرُ إِذَا رَكَعَ وَإِذَا سَجَدَ وَإِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ السُّجُودِ وَإِذَا قَامَ مِنَ الرَّكْعَتَيْنِ . فَقَالَ حُطَيْمٌ عَمَّنْ تَحْفَظُ هَذَا فَقَالَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَأَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ - رضى الله عنهما - ثُمَّ سَكَتَ . فَقَالَ لَهُ حُطَيْمٌ وَعُثْمَانُ قَالَ وَعُثْمَانُ .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар бериб, деди: бизга Абу Авона, Абдураҳмон ибн ал-Асаммдан ривоят қилдики, у деди: Анас ибн Моликдан намоздаги такбир ҳақида сўралди. У: «Рукуъ қилганда, сажда қилганда, саждадан бошини кўтарганда ва (дастлабки) икки ракъатдан турганда такбир айтади,» деди. Шунда Ҳутайм: «Буни кимдан ёдлаб олдинг?» деди. У: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, Абу Бакр ва Умар (розияллаҳу анҳумо)дан,» деди-да, сукут қилди. Ҳутайм унга: «Усмончи?» деди. У: «Усмондан ҳам,» деди.