Имом билан у кетгунча намоз ўқиганнинг савоби

Sahv kitobi · 1 ҳадис

باب ثَوَابِ مَنْ صَلَّى مَعَ الإِمَامِ حَتَّى يَنْصَرِفَ

أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا بِشْرٌ، - وَهُوَ ابْنُ الْمُفَضَّلِ - قَالَ حَدَّثَنَا دَاوُدُ بْنُ أَبِي هِنْدٍ، عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ جُبَيْرِ بْنِ نُفَيْرٍ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ صُمْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَمَضَانَ فَلَمْ يَقُمْ بِنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم حَتَّى بَقِيَ سَبْعٌ مِنَ الشَّهْرِ فَقَامَ بِنَا حَتَّى ذَهَبَ نَحْوٌ مِنْ ثُلُثِ اللَّيْلِ ثُمَّ كَانَتْ سَادِسَةٌ فَلَمْ يَقُمْ بِنَا فَلَمَّا كَانَتِ الْخَامِسَةُ قَامَ بِنَا حَتَّى ذَهَبَ نَحْوٌ مِنْ شَطْرِ اللَّيْلِ قُلْنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ لَوْ نَفَلْتَنَا قِيَامَ هَذِهِ اللَّيْلَةَ ‏.‏ قَالَ ‏ "‏ إِنَّ الرَّجُلَ إِذَا صَلَّى مَعَ الإِمَامِ حَتَّى يَنْصَرِفَ حُسِبَ لَهُ قِيَامُ لَيْلَةٍ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ ثُمَّ كَانَتِ الرَّابِعَةُ فَلَمْ يَقُمْ بِنَا فَلَمَّا بَقِيَ ثُلُثٌ مِنَ الشَّهْرِ أَرْسَلَ إِلَى بَنَاتِهِ وَنِسَائِهِ وَحَشَدَ النَّاسَ فَقَامَ بِنَا حَتَّى خَشِينَا أَنْ يَفُوتَنَا الْفَلاَحُ ثُمَّ لَمْ يَقُمْ بِنَا شَيْئًا مِنَ الشَّهْرِ ‏.‏ قَالَ دَاوُدُ قُلْتُ مَا الْفَلاَحُ قَالَ السُّحُورُ ‏.‏

Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Бишр — у ибнул-Муфаззал — ривоят қилди, у деди: бизга Довуд ибн Абу Ҳинд ривоят қилди, ал-Валид ибн Абдураҳмондан, у Жубайр ибн Нуфайрдан, у Абу Заррдан (ривоят қилди), у деди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга Рамазон (рўзасини) тутдик. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ойнинг етти (куни) қолгунча бизга (таровиҳ) ўқиб бермадилар, сўнг туннинг тахминан учдан бири ўтгунча бизга (намоз) ўқиб бердилар. Кейин олтинчи (кечада) бизга ўқиб бермадилар. Бешинчи (кечада) туннинг тахминан ярми ўтгунча бизга ўқиб бердилар. Биз: «Эй Расулуллаҳ, бу кечанинг қолганида ҳам бизга нафл (намоз) ўқиб берсангиз эди,» дедик. У: «Албатта, киши имом билан бирга (имом) қайтгунча намоз ўқиса, унга бир кечалик қиём (сазовор бўлиб) ёзилади,» дедилар. (Рови) деди: Кейин тўртинчи (кечада) бизга ўқиб бермадилар. Ойнинг учдан бири қолганда эса қизлари ва аёлларига одам юбориб, одамларни тўпладилар ва бизга шу қадар (узоқ намоз) ўқиб бердиларки, биз ал-Фалаҳ (саҳарлик)дан маҳрум бўлиб қолишимиздан қўрқдик. Сўнг ойнинг қолган (кунларида) бизга ҳеч (таровиҳ) ўқиб бермадилар. Довуд деди: Мен: «ал-Фалаҳ нима?» дедим. У: «Саҳарлик,» деди.