أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ بَكَّارٍ الْحَرَّانِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ عُمَرَ بْنِ سَعِيدِ بْنِ أَبِي حُسَيْنٍ النَّوْفَلِيِّ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ الْحَارِثِ، قَالَ صَلَّيْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم الْعَصْرَ بِالْمَدِينَةِ ثُمَّ انْصَرَفَ يَتَخَطَّى رِقَابَ النَّاسِ سَرِيعًا حَتَّى تَعَجَّبَ النَّاسُ لِسُرْعَتِهِ فَتَبِعَهُ بَعْضُ أَصْحَابِهِ فَدَخَلَ عَلَى بَعْضِ أَزْوَاجِهِ ثُمَّ خَرَجَ فَقَالَ " إِنِّي ذَكَرْتُ وَأَنَا فِي الْعَصْرِ شَيْئًا مِنْ تِبْرٍ كَانَ عِنْدَنَا فَكَرِهْتُ أَنْ يَبِيتَ عِنْدَنَا فَأَمَرْتُ بِقِسْمَتِهِ " .
Бизга Аҳмад ибн Баккор ал-Ҳарроний хабар берди, у деди: бизга Бишр ибн ас-Сарий ривоят қилди, Умар ибн Саид ибн Абу Ҳусайн ан-Навфалийдан, у Ибн Абу Мулайкадан, у Уқба ибн ал-Ҳорисдан (ривоят қилди), у деди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга Мадинада аср намозини ўқидим. Сўнг у зот шу қадар тез юриб, одамларнинг бўйинларидан (ошиб) ўтдиларки, ҳатто одамлар уларнинг тезлигидан ҳайрон бўлишди. Саҳобаларидан баъзилари у зотнинг ортидан эргашди. У зот аёлларидан бирининг ҳузурига кириб, сўнг чиқдилар ва: «Мен аср (намозида) бўлганимда, бизнинг ҳузуримизда турган олтин (парчаси) ни эсладим. Унинг бизнинг олдимизда тунашини ёқтирмадим, шунинг учун уни тақсимлашга буюрдим,» дедилар.