أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ سَمُرَةَ، عَنْ أَسْبَاطٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ قَيْسٍ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ كَعْبِ بْنِ عُجْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مُعَقِّبَاتٌ لاَ يَخِيبُ قَائِلُهُنَّ يُسَبِّحُ اللَّهَ فِي دُبُرِ كُلِّ صَلاَةٍ ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ وَيَحْمَدُهُ ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ وَيُكَبِّرُهُ أَرْبَعًا وَثَلاَثِينَ " .
Бизга Муҳаммад ибн Исмоил ибн Самура хабар берди, Асботдан, у деди: бизга Амр ибн Қайс ривоят қилди, ал-Ҳакамдан, у Абдураҳмон ибн Абу Лайлдан, у Каъб ибн Ужрадан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Шундай (зикрлар) борки, уларни айтувчи ноумид бўлмайди: ҳар намознинг ортидан ўттиз уч марта Аллаҳга тасбеҳ айтса (Субҳаналлаҳ деса), ўттиз уч марта ҳамд айтса (Алҳамдулиллаҳ деса) ва ўттиз тўрт марта такбир айтса (Аллаҳу акбар деса),» дедилар.