أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ عَلِيٍّ، عَنْ زَائِدَةَ، عَنْ سُلَيْمَانَ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ عَبْدَةَ بْنِ أَبِي لُبَابَةَ، عَنْ سُوَيْدِ بْنِ غَفَلَةَ، عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ، يَبْلُغُ بِهِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَتَى فِرَاشَهُ وَهُوَ يَنْوِي أَنْ يَقُومَ يُصَلِّي مِنَ اللَّيْلِ فَغَلَبَتْهُ عَيْنَاهُ حَتَّى أَصْبَحَ كُتِبَ لَهُ مَا نَوَى وَكَانَ نَوْمُهُ صَدَقَةً عَلَيْهِ مِنْ رَبِّهِ عَزَّ وَجَلَّ " . خَالَفَهُ سُفْيَانُ .
Бизга Ҳорун ибн Абдуллаҳ хабар бериб, деди: бизга Ҳусайн ибн Али ривоят қилди, Зоидадан, у Сулаймондан, у Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Абда ибн Абу Лубобадан, у Сувайд ибн Ғафаладан, у Абуд-Дардодан (ривоят қилдики), уни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га етказиб, деди: «Ким тўшагига кечаси туриб намоз ўқишни ният қилиб келса-ю, кўзлари ғолиб келиб тонгга қадар (ухлаб) қолса, унга ният қилган нарсаси ёзилади ва унинг уйқуси Робби азза ва жалла томонидан унга садақа бўлади,» дедилар. Суфён унга (ривоятда) мухолиф бўлди.