أَخْبَرَنَا الْعَبَّاسُ بْنُ عَبْدِ الْعَظِيمِ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ أَسْمَاءَ، قَالَ حَدَّثَنَا جُوَيْرِيَةُ بْنُ أَسْمَاءَ، عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ أَبِي هِشَامٍ، عَنْ نَافِعٍ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " صَلُّوا فِي بُيُوتِكُمْ وَلاَ تَتَّخِذُوهَا قُبُورًا " .
Бизга ал-Аббос ибн Абдулазим хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Муҳаммад ибн Асмо ривоят қилди, у деди: бизга Жувайрия ибн Асмо ривоят қилди, ал-Валид ибн Абу Ҳишомдан, у Нофидан (ривоят қилдики), Абдуллоҳ ибн Умар деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уйларингизда (нафл) намоз ўқинглар ва уларни қабрлар (каби) қилиб қўйманглар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَفَّانُ بْنُ مُسْلِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، قَالَ سَمِعْتُ مُوسَى بْنَ عُقْبَةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا النَّضْرِ، يُحَدِّثُ عَنْ بُسْرِ بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم اتَّخَذَ حُجْرَةً فِي الْمَسْجِدِ مِنْ حَصِيرٍ فَصَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِيهَا لَيَالِيَ حَتَّى اجْتَمَعَ إِلَيْهِ النَّاسُ ثُمَّ فَقَدُوا صَوْتَهُ لَيْلَةً فَظَنُّوا أَنَّهُ نَائِمٌ فَجَعَلَ بَعْضُهُمْ يَتَنَحْنَحُ لِيَخْرُجَ إِلَيْهِمْ فَقَالَ " مَا زَالَ بِكُمُ الَّذِي رَأَيْتُ مِنْ صُنْعِكُمْ حَتَّى خَشِيتُ أَنْ يُكْتَبَ عَلَيْكُمْ وَلَوْ كُتِبَ عَلَيْكُمْ مَا قُمْتُمْ بِهِ فَصَلُّوا أَيُّهَا النَّاسُ فِي بُيُوتِكُمْ فَإِنَّ أَفْضَلَ صَلاَةِ الْمَرْءِ فِي بَيْتِهِ إِلاَّ الصَّلاَةَ الْمَكْتُوبَةَ " .
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Аффон ибн Муслим ривоят қилди, у деди: бизга Вуҳайб ривоят қилди, у деди: мен Мусо ибн Уқбадан эшитдим, у деди: мен Абун-Назрдан эшитдим, у Буср ибн Саиддан ривоят қиларди, у Зайд ибн Собитдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) масжидда бўйрадан бир ҳужра (тўсма) ясадилар. Бас, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унда бир неча кечалар намоз ўқидилар, ҳатто одамлар уларнинг атрофига тўпландилар. Сўнг бир кечаси уларнинг овозини эшитмай қолдилар ва у кишини ухлаб қолдилар деб ўйлаб, баъзилари улар олдига чиқишлари учун томоқ қира бошладилар. Шунда (Набий): «Мен кўрган сизларнинг бу қилиғингиз давом этаверди, ҳатто бу сизларга (фарз қилиб) ёзиб қўйилишидан қўрқдим. Агар сизларга ёзиб қўйилса, уни адо эта олмас эдингиз. Бас, эй одамлар, уйларингизда намоз ўқинглар, чунки кишининг энг афзал намози — фарз намоздан бошқаси — унинг уйидагисидир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ أَبِي الْوَزِيرِ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مُوسَى الْفِطْرِيُّ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِسْحَاقَ بْنِ كَعْبِ بْنِ عُجْرَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلاَةَ الْمَغْرِبِ فِي مَسْجِدِ بَنِي عَبْدِ الأَشْهَلِ فَلَمَّا صَلَّى قَامَ نَاسٌ يَتَنَفَّلُونَ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " عَلَيْكُمْ بِهَذِهِ الصَّلاَةِ فِي الْبُيُوتِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Иброҳим ибн Абул-Вазир хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Мусо ал-Фитрий ривоят қилди, Саъд ибн Ишоқ ибн Каъб ибн Ужрадан, у отасидан, у бобосидан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Бану Абдулашҳал масжидида шом намозини ўқидилар. (Намозни) ўқиб бўлганларида, баъзи одамлар туриб нафл ўқий бошладилар. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бу (нафл) намозни уйларингизда ўқишингиз лозим,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زُرَارَةَ، عَنْ سَعْدِ بْنِ هِشَامٍ، أَنَّهُ لَقِيَ ابْنَ عَبَّاسٍ فَسَأَلَهُ عَنِ الْوَتْرِ، فَقَالَ أَلاَ أُنَبِّئُكَ بِأَعْلَمِ أَهْلِ الأَرْضِ بِوِتْرِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ نَعَمْ . قَالَ عَائِشَةُ ائْتِهَا فَسَلْهَا ثُمَّ ارْجِعْ إِلَىَّ فَأَخْبِرْنِي بِرَدِّهَا عَلَيْكَ فَأَتَيْتُ عَلَى حَكِيمِ بْنِ أَفْلَحَ فَاسْتَلْحَقْتُهُ إِلَيْهَا فَقَالَ مَا أَنَا بِقَارِبِهَا إِنِّي نَهَيْتُهَا أَنْ تَقُولَ فِي هَاتَيْنِ الشِّيعَتَيْنِ شَيْئًا فَأَبَتْ فِيهَا إِلاَّ مُضِيًّا . فَأَقْسَمْتُ عَلَيْهِ فَجَاءَ مَعِي فَدَخَلَ عَلَيْهَا فَقَالَتْ لِحَكِيمٍ مَنْ هَذَا مَعَكَ قُلْتُ سَعْدُ بْنُ هِشَامٍ . قَالَتْ مَنْ هِشَامٌ قُلْتُ ابْنُ عَامِرٍ . فَتَرَحَّمَتْ عَلَيْهِ وَقَالَتْ نِعْمَ الْمَرْءُ كَانَ عَامِرًا . قَالَ يَا أُمَّ الْمُؤْمِنِينَ أَنْبِئِينِي عَنْ خُلُقِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَتْ أَلَيْسَ تَقْرَأُ الْقُرْآنَ قَالَ قُلْتُ بَلَى . قَالَتْ فَإِنَّ خُلُقَ نَبِيِّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْقُرْآنُ . فَهَمَمْتُ أَنْ أَقُومَ فَبَدَا لِي قِيَامُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا أُمَّ الْمُؤْمِنِينَ أَنْبِئِينِي عَنْ قِيَامِ نَبِيِّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَتْ أَلَيْسَ تَقْرَأُ هَذِهِ السُّورَةَ { يَا أَيُّهَا الْمُزَّمِّلُ } قُلْتُ بَلَى . قَالَتْ فَإِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ افْتَرَضَ قِيَامَ اللَّيْلِ فِي أَوَّلِ هَذِهِ السُّورَةِ فَقَامَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَصْحَابُهُ حَوْلاً حَتَّى انْتَفَخَتْ أَقْدَامُهُمْ وَأَمْسَكَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ خَاتِمَتَهَا اثْنَىْ عَشَرَ شَهْرًا ثُمَّ أَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ التَّخْفِيفَ فِي آخِرِ هَذِهِ السُّورَةِ فَصَارَ قِيَامُ اللَّيْلِ تَطَوُّعًا بَعْدَ أَنْ كَانَ فَرِيضَةً فَهَمَمْتُ أَنْ أَقُومَ فَبَدَا لِي وِتْرُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ يَا أُمَّ الْمُؤْمِنِينَ أَنْبِئِينِي عَنْ وِتْرِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَتْ كُنَّا نُعِدُّ لَهُ سِوَاكَهُ وَطَهُورَهُ فَيَبْعَثُهُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ لِمَا شَاءَ أَنْ يَبْعَثَهُ مِنَ اللَّيْلِ فَيَتَسَوَّكُ وَيَتَوَضَّأُ وَيُصَلِّي ثَمَانِيَ رَكَعَاتٍ لاَ يَجْلِسُ فِيهِنَّ إِلاَّ عِنْدَ الثَّامِنَةِ يَجْلِسُ فَيَذْكُرُ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ وَيَدْعُو ثُمَّ يُسَلِّمُ تَسْلِيمًا يُسْمِعُنَا ثُمَّ يُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ وَهُوَ جَالِسٌ بَعْدَ مَا يُسَلِّمُ ثُمَّ يُصَلِّي رَكْعَةً فَتِلْكَ إِحْدَى عَشْرَةَ رَكْعَةً يَا بُنَىَّ فَلَمَّا أَسَنَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَخَذَ اللَّحْمَ أَوْتَرَ بِسَبْعٍ وَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ وَهُوَ جَالِسٌ بَعْدَ مَا سَلَّمَ فَتِلْكَ تِسْعُ رَكَعَاتٍ يَا بُنَىَّ وَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا صَلَّى صَلاَةً أَحَبَّ أَنْ يَدُومَ عَلَيْهَا وَكَانَ إِذَا شَغَلَهُ عَنْ قِيَامِ اللَّيْلِ نَوْمٌ أَوْ مَرَضٌ أَوْ وَجَعٌ صَلَّى مِنَ النَّهَارِ اثْنَتَىْ عَشْرَةَ رَكْعَةً وَلاَ أَعْلَمُ أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَرَأَ الْقُرْآنَ كُلَّهُ فِي لَيْلَةٍ وَلاَ قَامَ لَيْلَةً كَامِلَةً حَتَّى الصَّبَاحِ وَلاَ صَامَ شَهْرًا كَامِلاً غَيْرَ رَمَضَانَ فَأَتَيْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ فَحَدَّثْتُهُ بِحَدِيثِهَا فَقَالَ صَدَقَتْ أَمَا أَنِّي لَوْ كُنْتُ أَدْخُلُ عَلَيْهَا لأَتَيْتُهَا حَتَّى تُشَافِهَنِي مُشَافَهَةً . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ كَذَا وَقَعَ فِي كِتَابِي وَلاَ أَدْرِي مِمَّنِ الْخَطَأُ فِي مَوْضِعِ وِتْرِهِ عَلَيْهِ السَّلاَمُ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, Саиддан, у Қатодадан, у Зурорадан, у Саъд ибн Ҳишомдан (ривоят қилдики), у Ибн Аббос билан учрашиб, ундан витр ҳақида сўради. (Ибн Аббос) деди: «Ер аҳли орасида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг витри ҳақида энг яхши билувчини сенга кўрсатмайми?» (Саъд) деди: «Ҳа.» (Ибн Аббос) деди: «У Оиша. Унинг олдига бориб, ундан сўра, сўнг менга қайтиб кел ва у сенга берган жавобни менга хабар бер.» Шунда мен Ҳаким ибн Афлаҳнинг олдига келдим ва ундан унинг ҳузурига мени ҳамроҳ қилиб боришини илтимос қилдим. У деди: «Мен унинг олдига яқинлашмайман, чунки мен уни мана шу икки фирқа ҳақида бирор нарса демасликка қайтаргандим, аммо у (маслаҳатимни қабул қилмай) фақат (ўша ишга) ўтиб кетишни хоҳлади.» Шунда мен унга қасам ичиб (илтимос қилдим), у мен билан келди ва унинг ҳузурига кирди. (Оиша) Ҳакимга деди: «Сен билан бирга бу ким?» Мен дедим: «Саъд ибн Ҳишом.» У деди: «Қайси Ҳишом?» Мен дедим: «Ибн Омир.» Шунда у унга раҳмат тилаб деди: «Омир қандай яхши инсон эди.» (Саъд) деди: «Эй мўминларнинг онаси, менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг хулқи ҳақида хабар беринг.» У деди: «Қуръон ўқимайсанми?» (Саъд) деди: мен дедим: «Албатта (ўқийман).» У деди: «Албатта, Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг хулқи Қуръон эди.» Шунда мен ўрнимдан турмоқчи бўлдим, аммо менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг (кечаси) қоим бўлиши хаёлимга келди ва мен дедим: «Эй мўминларнинг онаси, менга Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг қиёми (тунги намози) ҳақида хабар беринг.» У деди: «Сен мана шу сурани ўқимайсанми: «Эй кийимга ўраниб олган зот!»?» Мен дедим: «Албатта (ўқийман).» У деди: «Албатта, Аллаҳ азза ва жалла мана шу суранинг бошида тун намозини фарз қилди. Шунда Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ва унинг саҳобалари бир йил давомида (қоим бўлиб намоз ўқишди), ҳатто оёқлари шишиб кетди. Аллаҳ азза ва жалла мана шу суранинг охирги (қисмини) ўн икки ой ушлаб турди, сўнг Аллаҳ азза ва жалла мана шу суранинг охирида енгилликни нозил қилди, шунда тун намози фарз бўлганидан кейин нафл бўлиб қолди.» Шунда мен ўрнимдан турмоқчи бўлдим, аммо менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг витри хаёлимга келди ва мен дедим: «Эй мўминларнинг онаси, менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг витри ҳақида хабар беринг.» У деди: «Биз унга мисвогини ва таҳорат сувини ҳозирлаб қўярдик, Аллаҳ азза ва жалла уни кечаси хоҳлаган вақтида уйғотарди, у мисвок ишлатар, таҳорат олар ва саккиз ракат ўқир, уларда фақат саккизинчисидагина ўтирарди. У ўтириб, Аллаҳ азза ва жаллани зикр қилар ва дуо қилар, сўнг бизга эшиттириб салом берарди. Сўнг салом берганидан кейин ўтирган ҳолида икки ракат ўқир, сўнг бир ракат ўқирди. Мана шу ўн бир ракат бўларди, эй ўғилчам. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кексайиб, вазни оғирлашганида етти (ракат) билан витр ўқир ва салом берганидан кейин ўтирган ҳолида икки ракат ўқирди, мана шу тўққиз ракат бўларди, эй ўғилчам. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир намозни ўқиса, унга доимий бўлишни яхши кўрарди. Агар уни тун намозидан уйқу, ё касаллик, ё оғриқ машғул қилиб қўйса, кундузи ўн икки ракат ўқирди. Мен Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бутун Қуръонни бир кечада ўқиганини, ёки тонгача бутун кечани қоим бўлганини, ёки Рамазондан бошқа тўлиқ бир ой рўза тутганини билмайман.» Шунда мен Ибн Аббоснинг олдига келдим ва унга унинг ҳадисини айтиб бердим. У деди: «У рост айтибди. Агар мен унинг олдига кирсам эди, у менга юзма-юз айтиб бергунича унинг олдига борган бўлардим.» Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Китобимда шундай ёзилган ва унинг, алайҳиссалом, витри ўрни борасидаги хато кимдан бўлганини билмайман.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ قَامَ رَمَضَانَ إِيمَانًا وَاحْتِسَابًا غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ " .
Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у Ҳумайд ибн Абдурраҳмондан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Ким Рамазонда имон билан ва (ажрини Аллаҳдан) умид қилиб қоим бўлса, унинг олдинги гуноҳлари кечирилади.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ أَبُو بَكْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ أَسْمَاءَ، قَالَ حَدَّثَنَا جُوَيْرِيَةُ، عَنْ مَالِكٍ، قَالَ قَالَ الزُّهْرِيُّ أَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، وَحُمَيْدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ قَامَ رَمَضَانَ إِيمَانًا وَاحْتِسَابًا غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Исмоил Абу Бакр хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Муҳаммад ибн Асмо ривоят қилди, у деди: бизга Жувайрия ривоят қилди, Моликдан, у деди: Зуҳрий деди: менга Абу Салама ибн Абдурраҳмон ва Ҳумайд ибн Абдурраҳмон хабар берди, Абу Ҳурайрадан (ривоят қилиб), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Ким Рамазонда имон билан ва (ажрини Аллаҳдан) умид қилиб қоим бўлса, унинг олдинги гуноҳлари кечирилади.»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلَّى فِي الْمَسْجِدِ ذَاتَ لَيْلَةٍ وَصَلَّى بِصَلاَتِهِ نَاسٌ ثُمَّ صَلَّى مِنَ الْقَابِلَةِ وَكَثُرَ النَّاسُ ثُمَّ اجْتَمَعُوا مِنَ اللَّيْلَةِ الثَّالِثَةِ أَوِ الرَّابِعَةِ فَلَمْ يَخْرُجْ إِلَيْهِمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا أَصْبَحَ قَالَ " قَدْ رَأَيْتُ الَّذِي صَنَعْتُمْ فَلَمْ يَمْنَعْنِي مِنَ الْخُرُوجِ إِلَيْكُمْ إِلاَّ أَنِّي خَشِيتُ أَنْ يُفْرَضَ عَلَيْكُمْ " . وَذَلِكَ فِي رَمَضَانَ .
Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кечаси масжидда намоз ўқидилар ва кишилар унинг намози (ортидан) намоз ўқидилар. Сўнг кейинги (кечаси) ҳам ўқидилар ва кишилар кўпайди. Сўнг учинчи ёки тўртинчи кечаси йиғилишди, аммо Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларнинг олдига чиқмадилар. Тонг отганида дедилар: «Сизлар қилган ишни кўрдим, сизларнинг олдингизга чиқишимни фақат ушбу (намоз) сизларга фарз қилинишидан қўрққаним тўсди.» Бу Рамазонда бўлган эди.
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْفُضَيْلِ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ أَبِي هِنْدٍ، عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ جُبَيْرِ بْنِ نُفَيْرٍ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ صُمْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي رَمَضَانَ فَلَمْ يَقُمْ بِنَا حَتَّى بَقِيَ سَبْعٌ مِنَ الشَّهْرِ فَقَامَ بِنَا حَتَّى ذَهَبَ ثُلُثُ اللَّيْلِ ثُمَّ لَمْ يَقُمْ بِنَا فِي السَّادِسَةِ فَقَامَ بِنَا فِي الْخَامِسَةِ حَتَّى ذَهَبَ شَطْرُ اللَّيْلِ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ لَوْ نَفَّلْتَنَا بَقِيَّةَ لَيْلَتِنَا هَذِهِ . قَالَ " إِنَّهُ مَنْ قَامَ مَعَ الإِمَامِ حَتَّى يَنْصَرِفَ كَتَبَ اللَّهُ لَهُ قِيَامَ لَيْلَةٍ " . ثُمَّ لَمْ يُصَلِّ بِنَا وَلَمْ يَقُمْ حَتَّى بَقِيَ ثَلاَثٌ مِنَ الشَّهْرِ فَقَامَ بِنَا فِي الثَّالِثَةِ وَجَمَعَ أَهْلَهُ وَنِسَاءَهُ حَتَّى تَخَوَّفْنَا أَنْ يَفُوتَنَا الْفَلاَحُ . قُلْتُ وَمَا الْفَلاَحُ قَالَ السُّحُورُ .
Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн ал-Фузайл ривоят қилди, Довуд ибн Абу Ҳинддан, у ал-Валид ибн Абдурраҳмондан, у Жубайр ибн Нуфайрдан, у Абу Заррдан (ривоят қилдики), у деди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга Рамазонда рўза тутдик. Ойдан етти (кун) қолгунича у биз билан қоим бўлмади. Сўнг туннинг учдан бири ўтгунича у биз билан қоим бўлди. Сўнг олтинчи (кечада) биз билан қоим бўлмади, аммо бешинчи (кечада) туннинг ярми ўтгунича у биз билан қоим бўлди. Мен дедим: «Эй Расулуллоҳ, кошки шу кечамизнинг қолганида ҳам бизга нафл ўқиб берсангиз.» У деди: «Албатта, ким имом билан бирга у (намоздан) қайтгунча қоим бўлса, Аллаҳ унга бир кечалик қоимнинг (ажрини) ёзади.» Сўнг ойдан уч (кун) қолгунича у биз билан на намоз ўқиди, на қоим бўлди. Сўнг учинчи (кечада) биз билан қоим бўлди ва ўз аҳли ҳамда аёлларини йиғди, ҳатто биз Фалоҳни ўтказиб юборишимиздан қўрқдик. Мен дедим: «Фалоҳ нима?» У деди: «Саҳар.»
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ الْحُبَابِ، قَالَ أَخْبَرَنِي مُعَاوِيَةُ بْنُ صَالِحٍ، قَالَ حَدَّثَنِي نُعَيْمُ بْنُ زِيَادٍ أَبُو طَلْحَةَ، قَالَ سَمِعْتُ النُّعْمَانَ بْنَ بَشِيرٍ، عَلَى مِنْبَرِ حِمْصَ يَقُولُ قُمْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي شَهْرِ رَمَضَانَ لَيْلَةَ ثَلاَثٍ وَعِشْرِينَ إِلَى ثُلُثِ اللَّيْلِ الأَوَّلِ ثُمَّ قُمْنَا مَعَهُ لَيْلَةَ خَمْسٍ وَعِشْرِينَ إِلَى نِصْفِ اللَّيْلِ ثُمَّ قُمْنَا مَعَهُ لَيْلَةَ سَبْعٍ وَعِشْرِينَ حَتَّى ظَنَنَّا أَنْ لاَ نُدْرِكَ الْفَلاَحَ وَكَانُوا يُسَمُّونَهُ السُّحُورَ .
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Зайд ибн ал-Ҳубоб ривоят қилди, у деди: менга Муовия ибн Солиҳ хабар берди, у деди: менга Нуайм ибн Зиёд Абу Талҳа ривоят қилди, у деди: Мен ан-Нуъмон ибн Баширни Ҳимс минбарида шундай деётганини эшитдим: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга Рамазон ойида йигирма учинчи кечаси туннинг биринчи учдан бирига қадар қоим бўлдик. Сўнг у билан бирга йигирма бешинчи кечаси туннинг ярмига қадар қоим бўлдик. Сўнг у билан бирга йигирма еттинчи кечаси қоим бўлдик, ҳатто биз Фалоҳни топа олмаймиз деб ўйладик — уни саҳар деб аташарди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا نَامَ أَحَدُكُمْ عَقَدَ الشَّيْطَانُ عَلَى رَأْسِهِ ثَلاَثَ عُقَدٍ يَضْرِبُ عَلَى كُلِّ عُقْدَةٍ لَيْلاً طَوِيلاً أَىِ ارْقُدْ فَإِنِ اسْتَيْقَظَ فَذَكَرَ اللَّهَ انْحَلَّتْ عُقْدَةٌ فَإِنْ تَوَضَّأَ انْحَلَّتْ عُقْدَةٌ أُخْرَى فَإِنْ صَلَّى انْحَلَّتِ الْعُقَدُ كُلُّهَا فَيُصْبِحُ طَيِّبَ النَّفْسِ نَشِيطًا وَإِلاَّ أَصْبَحَ خَبِيثَ النَّفْسِ كَسْلاَنَ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Сизлардан бирингиз ухлаганида, шайтон унинг бошига учта тугун боғлайди, ҳар бир тугунга: «(Уйқу) узун кеча (бўлсин)» деб уради. Агар у уйғониб Аллаҳни зикр қилса, бир тугун ечилади. Агар таҳорат олса, яна бир тугун ечилади. Агар намоз ўқиса, ҳамма тугунлар ечилади ва у хуштабъ, тетик ҳолда тонгни қаршилайди. Акс ҳолда у ёмон кайфиятда, дангаса ҳолда тонгни қаршилайди.»
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ ذُكِرَ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَجُلٌ نَامَ لَيْلَةً حَتَّى أَصْبَحَ قَالَ " ذَاكَ رَجُلٌ بَالَ الشَّيْطَانُ فِي أُذُنَيْهِ " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Жарир хабар берди, Мансурдан, у Абу Воилдан, у Абдуллоҳдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдида тонгача ухлаб қолган бир киши ҳақида гапирилди. У дедилар: «У шундай кишики, шайтон унинг икки қулоғига сийган.»
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ عَبْدِ الصَّمَدِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَنْصُورٌ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ رَجُلاً، قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ فُلاَنًا نَامَ عَنِ الصَّلاَةِ الْبَارِحَةَ حَتَّى أَصْبَحَ . قَالَ " ذَاكَ شَيْطَانٌ بَالَ فِي أُذُنَيْهِ " .
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Абдулазиз ибн Абдуссамад ривоят қилди, у деди: бизга Мансур ривоят қилди, Абу Воилдан, у Абдуллоҳдан (ривоят қилдики), бир киши деди: «Эй Расулуллоҳ, фалончи кечаси тонгача намоздан ухлаб қолди.» У дедилар: «У шайтон унинг икки қулоғига сийган (кишидир).»
أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنِي الْقَعْقَاعُ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " رَحِمَ اللَّهُ رَجُلاً قَامَ مِنَ اللَّيْلِ فَصَلَّى ثُمَّ أَيْقَظَ امْرَأَتَهُ فَصَلَّتْ فَإِنْ أَبَتْ نَضَحَ فِي وَجْهِهَا الْمَاءَ وَرَحِمَ اللَّهُ امْرَأَةً قَامَتْ مِنَ اللَّيْلِ فَصَلَّتْ ثُمَّ أَيْقَظَتْ زَوْجَهَا فَصَلَّى فَإِنْ أَبَى نَضَحَتْ فِي وَجْهِهِ الْمَاءَ " .
Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, Ибн Ажлондан, у деди: менга ал-Қаъқў ривоят қилди, Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Аллаҳ кечаси туриб намоз ўқиган, сўнг хотинини уйғотган ва у намоз ўқиган, агар у (туришдан) бош тортса, юзига сув сепиб (уйғотган) кишига раҳм қилсин. Ва Аллаҳ кечаси туриб намоз ўқиган, сўнг эрини уйғотган ва у намоз ўқиган, агар у (туришдан) бош тортса, юзига сув сепиб (уйғотган) аёлга раҳм қилсин.»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ حُسَيْنٍ، أَنَّ الْحُسَيْنَ بْنَ عَلِيٍّ، حَدَّثَهُ عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم طَرَقَهُ وَفَاطِمَةَ فَقَالَ " أَلاَ تُصَلُّونَ " . قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّمَا أَنْفُسُنَا بِيَدِ اللَّهِ فَإِذَا شَاءَ أَنْ يَبْعَثَهَا بَعَثَهَا فَانْصَرَفَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حِينَ قُلْتُ لَهُ ذَلِكَ ثُمَّ سَمِعْتُهُ وَهُوَ مُدْبِرٌ يَضْرِبُ فَخِذَهُ وَيَقُولُ " { وَكَانَ الإِنْسَانُ أَكْثَرَ شَىْءٍ جَدَلاً } " .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, Уқайлдан, у Зуҳрийдан, у Али ибн Ҳусайндан (ривоят қилдики), Ҳусайн ибн Али унга Али ибн Абу Толиб (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тунда унинг ва Фотима (розияллаҳу анҳо)нинг олдига келдилар ва дедилар: «Намоз ўқимайсизларми?» Мен дедим: «Эй Расулуллоҳ, жонларимиз Аллаҳнинг қўлидадир, У қачон уларни уйғотишни хоҳласа, уйғотади.» Мен унга шуни айтганимда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қайтиб кетдилар. Сўнг мен у орқага қайтар экан, сонини уриб шундай деганларини эшитдим: «Инсон ҳамма нарсадан кўра кўпроқ жанжалкаш бўлиб қолди.» (Каҳф сураси, 54)
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَمِّي، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنِ ابْنِ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنِي حَكِيمُ بْنُ حَكِيمِ بْنِ عَبَّادِ بْنِ حُنَيْفٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ مُسْلِمِ بْنِ شِهَابٍ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ حُسَيْنٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ قَالَ دَخَلَ عَلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَعَلَى فَاطِمَةَ مِنَ اللَّيْلِ فَأَيْقَظَنَا لِلصَّلاَةِ ثُمَّ رَجَعَ إِلَى بَيْتِهِ فَصَلَّى هَوِيًّا مِنَ اللَّيْلِ فَلَمْ يَسْمَعْ لَنَا حِسًّا فَرَجَعَ إِلَيْنَا فَأَيْقَظَنَا فَقَالَ " قُومَا فَصَلِّيَا " . قَالَ فَجَلَسْتُ وَأَنَا أَعْرُكُ عَيْنِي وَأَقُولُ إِنَّا وَاللَّهِ مَا نُصَلِّي إِلاَّ مَا كَتَبَ اللَّهُ لَنَا إِنَّمَا أَنْفُسُنَا بِيَدِ اللَّهِ . فَإِنْ شَاءَ أَنْ يَبْعَثَنَا بَعَثَنَا - قَالَ - فَوَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يَقُولُ وَيَضْرِبُ بِيَدِهِ عَلَى فَخِذِهِ " مَا نُصَلِّي إِلاَّ مَا كَتَبَ اللَّهُ لَنَا { وَكَانَ الإِنْسَانُ أَكْثَرَ شَىْءٍ جَدَلاً } " .
Бизга Убайдуллоҳ ибн Саъд ибн Иброҳим ибн Саъд хабар берди, у деди: бизга амаким ривоят қилди, у деди: бизга отам ривоят қилди, Ибн Ишоқдан, у деди: менга Ҳаким ибн Ҳаким ибн Аббод ибн Ҳунайф ривоят қилди, Муҳаммад ибн Муслим ибн Шиҳобдан, у Али ибн Ҳусайндан, у отасидан, у бобоси Али ибн Абу Толиб (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тунда менинг ва Фотима (розияллаҳу анҳо)нинг олдимизга кирдилар ва бизни намозга уйғотдилар, сўнг ўз уйларига қайтиб, туннинг бир қисмида намоз ўқидилар ва биздан бирор товуш эшитмадилар. Шунда яна бизнинг олдимизга қайтиб, бизни уйғотдилар ва дедилар: «Туринглар, намоз ўқинглар.» (Али) деди: Мен кўзимни ишқалаб ўтирдим ва дедим: «Аллаҳга қасамки, биз фақат Аллаҳ биз учун ёзган нарсани ўқиймиз, жонларимиз Аллаҳнинг қўлидадир, агар У бизни уйғотишни хоҳласа, уйғотади.» (Али) деди: Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўлини сонига уриб, шуни айтиб орқага қайтдилар: «Биз фақат Аллаҳ биз учун ёзган нарсани ўқиймиз. «Инсон ҳамма нарсадан кўра кўпроқ жанжалкаш бўлиб қолди.»» (Каҳф сураси, 54)
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ أَبِي بِشْرٍ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، - هُوَ ابْنُ عَوْفٍ - عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَفْضَلُ الصِّيَامِ بَعْدَ شَهْرِ رَمَضَانَ شَهْرُ اللَّهِ الْمُحَرَّمُ وَأَفْضَلُ الصَّلاَةِ بَعْدَ الْفَرِيضَةِ صَلاَةُ اللَّيْلِ " .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, Абу Бишрдан, у Ҳумайд ибн Абдурраҳмондан — у Ибн Авфдир — у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Рамазон ойидан кейин энг афзал рўза Аллаҳнинг ойи Муҳаррамдир, фарз (намоз)дан кейин энг афзал намоз тун намозидир.»
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي بِشْرٍ، جَعْفَرِ بْنِ أَبِي وَحْشِيَّةَ أَنَّهُ سَمِعَ حُمَيْدَ بْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَفْضَلُ الصَّلاَةِ بَعْدَ الْفَرِيضَةِ قِيَامُ اللَّيْلِ وَأَفْضَلُ الصِّيَامِ بَعْدَ رَمَضَانَ الْمُحَرَّمُ " . أَرْسَلَهُ شُعْبَةُ بْنُ الْحَجَّاجِ .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Абу Бишр Жаъфар ибн Абу Ваҳшиядан (ривоят қилдики), у Ҳумайд ибн Абдурраҳмонни шундай деётганини эшитди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Фарз (намоз)дан кейин энг афзал намоз тун қиёми (намози)дир, Рамазондан кейин энг афзал рўза Муҳаррамдир.» Шуъба ибн ал-Ҳажжож уни мурсал қилиб ривоят қилди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مَنْصُورٍ، قَالَ سَمِعْتُ رِبْعِيًّا، عَنْ زَيْدِ بْنِ ظَبْيَانَ، رَفَعَهُ إِلَى أَبِي ذَرٍّ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " ثَلاَثَةٌ يُحِبُّهُمُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ رَجُلٌ أَتَى قَوْمًا فَسَأَلَهُمْ بِاللَّهِ وَلَمْ يَسْأَلْهُمْ بِقَرَابَةٍ بَيْنَهُ وَبَيْنَهُمْ فَمَنَعُوهُ فَتَخَلَّفَهُمْ رَجُلٌ بِأَعْقَابِهِمْ فَأَعْطَاهُ سِرًّا لاَ يَعْلَمُ بِعَطِيَّتِهِ إِلاَّ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ وَالَّذِي أَعْطَاهُ وَقَوْمٌ سَارُوا لَيْلَتَهُمْ حَتَّى إِذَا كَانَ النَّوْمُ أَحَبَّ إِلَيْهِمْ مِمَّا يُعْدَلُ بِهِ نَزَلُوا فَوَضَعُوا رُءُوسَهُمْ فَقَامَ يَتَمَلَّقُنِي وَيَتْلُو آيَاتِي وَرَجُلٌ كَانَ فِي سَرِيَّةٍ فَلَقُوا الْعَدُوَّ فَانْهَزَمُوا فَأَقْبَلَ بِصَدْرِهِ حَتَّى يُقْتَلَ أَوْ يُفْتَحَ لَهُ " .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Мансурдан, у деди: Мен Рибъийни эшитдим, Зайд ибн Забёндан, у уни Абу Заррга кўтарган ҳолда, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у дедилар: «Аллаҳ азза ва жалла учта (кишини) яхши кўради: бир киши бир қавмга келиб, улардан ўзи билан улар орасидаги қариндошлик билан эмас, балки Аллаҳ (номи) билан (бирор нарса) сўрайди, аммо улар унга бермайдилар, шунда бир киши уларнинг ортидан ортда қолиб, унга яширинча беради ва унинг бу ҳадясини Аллаҳ азза ва жалладан ҳамда унга берган кишидан бошқа ҳеч ким билмайди. Яна бир қавм тун бўйи юриб, уйқу улар учун унга тенг келадиган ҳар қандай нарсадан суюклироқ бўлиб қолганида, тўхтаб бошларини қўядилар, сўнг (улардан) бир киши туриб Менга ёлворади ва Менинг оятларимни тиловат қилади. Яна бир киши сария (жангчи гуруҳ)да бўлиб, улар душман билан тўқнашадилар ва улар қочадилар, аммо у ўлдирилгунча ёки унга (ғалаба) очилгунча кўкраги билан олдинга интилади.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الْبَصْرِيُّ، عَنْ بِشْرٍ، - هُوَ ابْنُ الْمُفَضَّلِ - قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَشْعَثَ بْنِ سُلَيْمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ مَسْرُوقٍ، قَالَ قُلْتُ لِعَائِشَةَ أَىُّ الأَعْمَالِ أَحَبُّ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَتِ الدَّائِمُ . قُلْتُ فَأَىُّ اللَّيْلِ كَانَ يَقُومُ قَالَتْ إِذَا سَمِعَ الصَّارِخَ .
Бизга Муҳаммад ибн Иброҳим ал-Басрий хабар берди, Бишрдан — у Ибн ал-Муфаззалдир — у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Ашъас ибн Сулаймдан, у отасидан, у Масруқдан (ривоят қилдики), у деди: Мен Оишага дедим: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га қайси амал энг суюкли эди?» У деди: «Доимий (қилинадигани).» Мен дедим: «У кечанинг қайси қисмида қоим бўлардилар?» У деди: «Хўрозни эшитганида.»
أَخْبَرَنَا عِصْمَةُ بْنُ الْفَضْلِ، قَالَ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ الْحُبَابِ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ صَالِحٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَزْهَرُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ حُمَيْدٍ، قَالَ سَأَلْتُ عَائِشَةَ بِمَا كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَسْتَفْتِحُ قِيَامَ اللَّيْلِ قَالَتْ لَقَدْ سَأَلْتَنِي عَنْ شَىْءٍ مَا سَأَلَنِي عَنْهُ أَحَدٌ قَبْلَكَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُكَبِّرُ عَشْرًا وَيَحْمَدُ عَشْرًا وَيُسَبِّحُ عَشْرًا وَيُهَلِّلُ عَشْرًا وَيَسْتَغْفِرُ عَشْرًا وَيَقُولُ " اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي وَاهْدِنِي وَارْزُقْنِي وَعَافِنِي أَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ ضِيقِ الْمَقَامِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ " .
Бизга Исмат ибн ал-Фазл хабар берди, у деди: бизга Зайд ибн ал-Ҳубоб ривоят қилди, Муовия ибн Солиҳдан, у деди: бизга ал-Азҳар ибн Саид ривоят қилди, Осим ибн Ҳумайддан (ривоят қилдики), у деди: Мен Оишадан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тун қиёмини нима билан очар эдилар деб сўрадим. У деди: «Сен мендан шундай нарса сўрадинг, ундан олдин ҳеч ким сўрамаган эди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўн марта такбир айтар, ўн марта ҳамд айтар, ўн марта тасбиҳ айтар, ўн марта таҳлил айтар ва ўн марта истиғфор айтар ва шундай дердилар: «Аллоҳуммағфирлий, ваҳдиний, варзуқний, ва офиний. Аъузу биллаҳи мин зийқил-мақоми явмал-қиямаҳ» (Эй Аллаҳ, мени мағфират қил, мени ҳидоят қил, менга ризқ бер ва менга офият бер. Қиёмат куни туришнинг машаққатидан Аллаҳдан паноҳ тилайман).»
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ مَعْمَرٍ، وَالأَوْزَاعِيِّ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ رَبِيعَةَ بْنِ كَعْبٍ الأَسْلَمِيِّ، قَالَ كُنْتُ أَبِيتُ عِنْدَ حُجْرَةِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَكُنْتُ أَسْمَعُهُ إِذَا قَامَ مِنَ اللَّيْلِ يَقُولُ " سُبْحَانَ اللَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ " . الْهَوِيَّ ثُمَّ يَقُولُ " سُبْحَانَ اللَّهِ وَبِحَمْدِهِ " . الْهَوِيَّ .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ хабар берди, Маъмар ва ал-Авзоийдан, улар Яҳё ибн Абу Касирдан, у Абу Саламадан, у Рабиа ибн Каъб ал-Асламийдан (ривоят қилдики), у деди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳужраси ёнида тунардим ва у кечаси қоим бўлганида унинг узоқ вақт: «Субҳаналлаҳи Раббил-оламин» (Оламлар Рабби Аллаҳ покдир) деётганини, сўнг узоқ вақт: «Субҳаналлаҳи ва биҳамдиҳ» (Аллаҳ покдир ва Унга ҳамд) деётганини эшитардим.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَحْوَلِ، - يَعْنِي سُلَيْمَانَ بْنَ أَبِي مُسْلِمٍ - عَنْ طَاوُسٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا قَامَ مِنَ اللَّيْلِ يَتَهَجَّدُ قَالَ " اللَّهُمَّ لَكَ الْحَمْدُ أَنْتَ نُورُ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ وَمَنْ فِيهِنَّ وَلَكَ الْحَمْدُ أَنْتَ قَيَّامُ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ وَمَنْ فِيهِنَّ وَلَكَ الْحَمْدُ أَنْتَ مَلِكُ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ وَمَنْ فِيهِنَّ وَلَكَ الْحَمْدُ أَنْتَ حَقٌّ وَوَعْدُكَ حَقٌّ وَالْجَنَّةُ حَقٌّ وَالنَّارُ حَقٌّ وَالسَّاعَةُ حَقٌّ وَالنَّبِيُّونَ حَقٌّ وَمُحَمَّدٌ حَقٌّ لَكَ أَسْلَمْتُ وَعَلَيْكَ تَوَكَّلْتُ وَبِكَ آمَنْتُ " . ثُمَّ ذَكَرَ قُتَيْبَةُ كَلِمَةً مَعْنَاهَا " وَبِكَ خَاصَمْتُ وَإِلَيْكَ حَاكَمْتُ اغْفِرْ لِي مَا قَدَّمْتُ وَمَا أَخَّرْتُ وَمَا أَعْلَنْتُ أَنْتَ الْمُقَدِّمُ وَأَنْتَ الْمُؤَخِّرُ لاَ إِلَهَ إِلاَّ أَنْتَ وَلاَ حَوْلَ وَلاَ قُوَّةَ إِلاَّ بِاللَّهِ " .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар бериб, деди: бизга Суфён ал-Аҳвалдан — яъни Сулаймон ибн Абу Муслимдан — у Товусдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечаси таҳажжуд (ўқиш) учун турганида, шундай дердилар: «Аллоҳим, ҳамд Сенга хосдир, Сен осмонлар ва ер ҳамда улардаги нарсаларнинг нурисан. Ҳамд Сенга хосдир, Сен осмонлар ва ер ҳамда улардаги нарсаларни сақловчисан. Ҳамд Сенга хосдир, Сен осмонлар ва ер ҳамда улардаги нарсаларнинг Эгасисан. Ҳамд Сенга хосдир, Сен Ҳақсан, Сенинг ваъданг ҳақдир, жаннат ҳақдир, дўзах ҳақдир, (қиёмат) соати ҳақдир, пайғамбарлар ҳақдир ва Муҳаммад ҳақдир. Сенга таслим бўлдим, Сенга таваккал қилдим ва Сенга иймон келтирдим.» Сўнг Қутайба маъноси шундай бўлган сўзни зикр қилди: «Сен (ёрдаминг) билан даъволашдим ва Сенга ҳукм сўраб келдим. Аввал қилган, кейин қилган ва ошкор қилган (гуноҳ)ларимни кечиргил. Сен (кимнидир) олдинга қўйгувчисан ва (кимнидир) ортга сурувчисан. Сендан ўзга илоҳ йўқ ва Аллоҳдан ўзга куч-қувват йўқ.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ الْقَاسِمِ، عَنْ مَالِكٍ، قَالَ حَدَّثَنِي مَخْرَمَةُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ كُرَيْبٍ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَبَّاسٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، بَاتَ عِنْدَ مَيْمُونَةَ أُمِّ الْمُؤْمِنِينَ - وَهِيَ خَالَتُهُ - فَاضْطَجَعَ فِي عَرْضِ الْوِسَادَةِ وَاضْطَجَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَهْلُهُ فِي طُولِهَا فَنَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى إِذَا انْتَصَفَ اللَّيْلُ أَوْ قَبْلَهُ قَلِيلاً أَوْ بَعْدَهُ قَلِيلاً اسْتَيْقَظَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَجَلَسَ يَمْسَحُ النَّوْمَ عَنْ وَجْهِهِ بِيَدِهِ ثُمَّ قَرَأَ الْعَشْرَ الآيَاتِ الْخَوَاتِيمَ مِنْ سُورَةِ آلِ عِمْرَانَ ثُمَّ قَامَ إِلَى شَنٍّ مُعَلَّقَةٍ فَتَوَضَّأَ مِنْهَا فَأَحْسَنَ وُضُوءَهُ ثُمَّ قَامَ يُصَلِّي قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبَّاسٍ فَقُمْتُ فَصَنَعْتُ مِثْلَ مَا صَنَعَ ثُمَّ ذَهَبْتُ فَقُمْتُ إِلَى جَنْبِهِ فَوَضَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدَهُ الْيُمْنَى عَلَى رَأْسِي وَأَخَذَ بِأُذُنِي الْيُمْنَى يَفْتِلُهَا فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ أَوْتَرَ ثُمَّ اضْطَجَعَ حَتَّى جَاءَهُ الْمُؤَذِّنُ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ .
Бизга Муҳаммад ибн Салама хабар бериб, деди: бизга Ибнул-Қосим Моликдан хабар берди, у деди: менга Махрама ибн Сулаймон Курайбдан ривоят қилдики, Абдуллоҳ ибн Аббос унга хабар беришича, у Мўминлар онаси Маймуна ҳузурида — у (Маймуна) унинг холаси эди — тунаб қолди. У ёстиқнинг эни бўйлаб ётди, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ва аҳли эса унинг бўйи бўйлаб ётдилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ухлаб, туннинг ярми бўлганида ёки ундан бироз олдин ёки бироз кейин Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уйғондилар ва ўтириб, қўллари билан юзларидан уйқуни артдилар. Сўнг Оли Имрон сурасининг охирги ўн оятини ўқидилар. Сўнг осилган бир меш (сув идиши) олдига бориб, ундан таҳорат олдилар ва таҳоратларини чиройли қилдилар. Сўнг туриб намоз ўқидилар. Абдуллоҳ ибн Аббос деди: мен ҳам туриб, у зот қилгандек қилдим. Сўнг бориб, у зотнинг ёнида турдим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўнг қўлларини бошимга қўйдилар ва ўнг қулоғимдан ушлаб, уни бураб қўйдилар. Сўнг икки ракат, яна икки ракат, яна икки ракат, яна икки ракат, яна икки ракат, яна икки ракат ўқидилар, сўнг витр қилдилар. Сўнг ётдилар, ниҳоят муаззин у зотнинг ҳузурига келди ва у зот икки енгил ракат ўқидилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ مَنْصُورٍ، وَالأَعْمَشِ، وَحُصَيْنٍ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ حُذَيْفَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا قَامَ مِنَ اللَّيْلِ يَشُوصُ فَاهُ بِالسِّوَاكِ .
Бизга Амр ибн Али ва Муҳаммад ибн ал-Мусанно Абдураҳмондан, у Суфёндан, у Мансур, ал-Аъмаш ва Ҳусайндан, улар Абу Воилдан, у Ҳузайфадан хабар бериб (ривоят қилдиларки), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечаси (намозга) турганларида, оғизларини мисвок билан тозалардилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ حُصَيْنٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا وَائِلٍ، يُحَدِّثُ عَنْ حُذَيْفَةَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا قَامَ مِنَ اللَّيْلِ يَشُوصُ فَاهُ بِالسِّوَاكِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло ривоят қилиб, деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба Ҳусайндан ривоят қилди, у деди: Абу Воилнинг Ҳузайфадан ривоят қилаётганини эшитдим, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечаси (намозга) турганларида, оғизларини мисвок билан тозалардилар.
أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ سُلَيْمَانَ، عَنْ أَبِي سِنَانٍ، عَنْ أَبِي حُصَيْنٍ، عَنْ شَقِيقٍ، عَنْ حُذَيْفَةَ، قَالَ كُنَّا نُؤْمَرُ بِالسِّوَاكِ إِذَا قُمْنَا مِنَ اللَّيْلِ .
Бизга Абдуллоҳ ибн Саид Ишоқ ибн Сулаймондан, у Абу Синондан, у Абу Ҳусайндан, у Шақиқдан, у Ҳузайфадан хабар бериб (ривоят қилдики), у деди: Бизга кечаси (намозга) турганимизда мисвок (ишлатиш) буюриларди.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، قَالَ أَنْبَأَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ أَبِي حَصِينٍ، عَنْ شَقِيقٍ، قَالَ كُنَّا نُؤْمَرُ إِذَا قُمْنَا مِنَ اللَّيْلِ أَنْ نَشُوصَ أَفْوَاهَنَا بِالسِّوَاكِ .
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар бериб, деди: бизга Убайдуллоҳ ривоят қилди, у деди: бизга Исроил Абу Ҳусайндан, у Шақиқдан хабар берди, у деди: Бизга кечаси (намозга) турганимизда оғизларимизни мисвок билан тозалашимиз буюриларди.
أَخْبَرَنَا الْعَبَّاسُ بْنُ عَبْدِ الْعَظِيمِ، قَالَ أَنْبَأَنَا عُمَرُ بْنُ يُونُسَ، قَالَ حَدَّثَنَا عِكْرِمَةُ بْنُ عَمَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ سَأَلْتُ عَائِشَةَ بِأَىِّ شَىْءٍ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَفْتَتِحُ صَلاَتَهُ قَالَتْ كَانَ إِذَا قَامَ مِنَ اللَّيْلِ افْتَتَحَ صَلاَتَهُ قَالَ " اللَّهُمَّ رَبَّ جِبْرِيلَ وَمِيكَائِيلَ وَإِسْرَافِيلَ فَاطِرَ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ عَالِمَ الْغَيْبِ وَالشَّهَادَةِ أَنْتَ تَحْكُمُ بَيْنَ عِبَادِكَ فِيمَا كَانُوا فِيهِ يَخْتَلِفُونَ اللَّهُمَّ اهْدِنِي لِمَا اخْتُلِفَ فِيهِ مِنَ الْحَقِّ إِنَّكَ تَهْدِي مَنْ تَشَاءُ إِلَى صِرَاطٍ مُسْتَقِيمٍ " .
Бизга ал-Аббос ибн Абдул-Азим хабар бериб, деди: бизга Умар ибн Юнус ривоят қилди, у деди: бизга Икрима ибн Аммор ривоят қилди, у деди: менга Яҳё ибн Абу Касир ривоят қилди, у деди: менга Абу Салама ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: Оишадан: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозларини нима билан бошлардилар?» деб сўрадим. У деди: У зот кечаси (намозга) турганларида, намозларини шу (сўзлар) билан бошлардилар, дердилар: «Аллоҳим, Жибрил, Микоил ва Исрофилнинг Робби, осмонлар ва ернинг Яратгувчиси, ғайб ва ошкорни Билгувчиси! Сен бандаларинг орасида улар ихтилоф қилган нарсаларда ҳукм қилурсан. Аллоҳим, ихтилоф қилинган ҳақ (масала)да мени ҳидоят қилгил. Албатта Сен Ўзинг истаган кишини тўғри йўлга ҳидоят қилурсан.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ حَدَّثَنِي حُمَيْدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ، أَنَّ رَجُلاً، مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ قُلْتُ وَأَنَا فِي سَفَرٍ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَاللَّهِ لأَرْقُبَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِصَلاَةٍ حَتَّى أَرَى فِعْلَهُ فَلَمَّا صَلَّى صَلاَةَ الْعِشَاءِ - وَهِيَ الْعَتَمَةُ - اضْطَجَعَ هَوِيًّا مِنَ اللَّيْلِ ثُمَّ اسْتَيْقَظَ فَنَظَرَ فِي الأُفُقِ فَقَالَ { رَبَّنَا مَا خَلَقْتَ هَذَا بَاطِلاً } حَتَّى بَلَغَ { إِنَّكَ لاَ تُخْلِفُ الْمِيعَادَ } . ثُمَّ أَهْوَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى فِرَاشِهِ فَاسْتَلَّ مِنْهُ سِوَاكًا ثُمَّ أَفْرَغَ فِي قَدَحٍ مِنْ إِدَاوَةٍ عِنْدَهُ مَاءً فَاسْتَنَّ ثُمَّ قَامَ فَصَلَّى حَتَّى قُلْتُ قَدْ صَلَّى قَدْرَ مَا نَامَ ثُمَّ اضْطَجَعَ حَتَّى قُلْتُ قَدْ نَامَ قَدْرَ مَا صَلَّى ثُمَّ اسْتَيْقَظَ فَفَعَلَ كَمَا فَعَلَ أَوَّلَ مَرَّةٍ وَقَالَ مِثْلَ مَا قَالَ فَفَعَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثَلاَثَ مَرَّاتٍ قَبْلَ الْفَجْرِ .
Бизга Муҳаммад ибн Салама хабар бериб, деди: бизга Ибн Ваҳб Юнусдан хабар берди, у Ибн Шиҳобдан, у деди: менга Ҳумайд ибн Абдурраҳмон ибн Авф ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) саҳобаларидан бир киши деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан сафарда эдим, дедим: «Аллоҳга қасамки, мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намозларини, қилган ишларини кўрмагунча кузатаман.» У зот хуфтон намозини — у атама (кеч тунлик) намози эди — ўқиганларидан сўнг, кечанинг бир бўлагича ётдилар. Сўнг уйғониб, уфққа қарадилар ва: «Роббимиз, Сен буни беҳуда яратмагансан,» дедилар, то: «Албатта Сен ваъдага хилоф қилмайсан,» деган (жой)га етдилар. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тўшакларига энгашиб, ундан бир мисвокни олдилар. Сўнг ёнидаги идишдан бир қадаҳга сув қуйиб, тишларини тозаладилар. Сўнг туриб намоз ўқидилар, ҳатто мен: «У зот ухлаган миқдорича намоз ўқидилар,» дедим. Сўнг ётдилар, ҳатто мен: «У зот намоз ўқиган миқдорича ухладилар,» дедим. Сўнг уйғониб, биринчи марта қилганларидек қилдилар ва айтганларидек айтдилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) буни бомдоддан олдин уч марта қилдилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا يَزِيدُ، قَالَ أَنْبَأَنَا حُمَيْدٌ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ مَا كُنَّا نَشَاءُ أَنْ نَرَى رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي اللَّيْلِ مُصَلِّيًا إِلاَّ رَأَيْنَاهُ وَلاَ نَشَاءُ أَنْ نَرَاهُ نَائِمًا إِلاَّ رَأَيْنَاهُ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Язид ривоят қилди, у деди: бизга Ҳумайд Анасдан хабар берди, у деди: Биз кечаси Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни намоз ўқиётган ҳолда кўришни истасак, албатта кўрардик; ухлаётган ҳолда кўришни истасак ҳам, албатта кўрардик.
أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، قَالَ قَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ عَنْ أَبِيهِ، أَخْبَرَنِي ابْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ، أَنَّ يَعْلَى بْنَ مَمْلَكٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، سَأَلَ أُمَّ سَلَمَةَ عَنْ صَلاَةِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ كَانَ يُصَلِّي الْعَتَمَةَ ثُمَّ يُسَبِّحُ ثُمَّ يُصَلِّي بَعْدَهَا مَا شَاءَ اللَّهُ مِنَ اللَّيْلِ ثُمَّ يَنْصَرِفُ فَيَرْقُدُ مِثْلَ مَا صَلَّى ثُمَّ يَسْتَيْقِظُ مِنْ نَوْمِهِ ذَلِكَ فَيُصَلِّي مِثْلَ مَا نَامَ وَصَلاَتُهُ تِلْكَ الآخِرَةُ تَكُونُ إِلَى الصُّبْحِ .
Бизга Ҳорун ибн Абдуллоҳ хабар бериб, деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, у деди: Ибн Журайж отасидан (ривоят қилиб) деди: менга Ибн Абу Мулайка хабар бердики, Яъло ибн Мамлак унга хабар беришича, у Умму Саламадан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намозлари ҳақида сўради. У деди: У зот хуфтонни ўқиб, сўнг тасбеҳ айтардилар, сўнг ундан кейин кечанинг Аллоҳ хоҳлаган (қисми)ча намоз ўқирдилар. Сўнг (намоздан) чиқиб, ўқиган миқдорича ухлардилар. Сўнг ўша уйқудан уйғониб, ухлаган миқдорича намоз ўқирдилар. Ва у зотнинг ўша охирги намозлари бомдодгача чўзиларди.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ يَعْلَى بْنِ مَمْلَكٍ، أَنَّهُ سَأَلَ أُمَّ سَلَمَةَ زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم عَنْ قِرَاءَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَعَنْ صَلاَتِهِ فَقَالَتْ مَا لَكُمْ وَصَلاَتَهُ كَانَ يُصَلِّي ثُمَّ يَنَامُ قَدْرَ مَا صَلَّى ثُمَّ يُصَلِّي قَدْرَ مَا نَامَ ثُمَّ يَنَامُ قَدْرَ مَا صَلَّى حَتَّى يُصْبِحَ . ثُمَّ نَعَتَتْ لَهُ قِرَاءَتَهُ فَإِذَا هِيَ تَنْعَتُ قِرَاءَةً مُفَسَّرَةً حَرْفًا حَرْفًا .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга ал-Лайс Абдуллоҳ ибн Убайдуллоҳ ибн Абу Мулайкадан, у Яъло ибн Мамлакдан (ривоят қилдики), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг аёллари Умму Саламадан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг қироатлари ва намозлари ҳақида сўради. У деди: У зотнинг намозларидан сизга нима? У зот намоз ўқиб, сўнг ўқиган миқдорича ухлардилар, сўнг ухлаган миқдорича намоз ўқирдилар, сўнг ўқиган миқдорича ухлардилар, то тонг отгунча. Сўнг у зотнинг қироатларини таърифлади: у ҳар бир ҳарфни алоҳида-алоҳида ажратиб ўқиладиган равшан қироатни таърифлади.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ أَوْسٍ، أَنَّهُ سَمِعَ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَحَبُّ الصِّيَامِ إِلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ صِيَامُ دَاوُدَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ كَانَ يَصُومُ يَوْمًا وَيُفْطِرُ يَوْمًا وَأَحَبُّ الصَّلاَةِ إِلَى اللَّهِ صَلاَةُ دَاوُدَ كَانَ يَنَامُ نِصْفَ اللَّيْلِ وَيَقُومُ ثُلُثَهُ وَيَنَامُ سُدُسَهُ " .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Суфён Амр ибн Динордан, у Амр ибн Авсдан (ривоят қилдики), у Абдуллоҳ ибн Амр ибн ал-Ос шундай деяётганини эшитди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллоҳга (азза ва жалла) энг севимли рўза Довуд (алайҳиссалом)нинг рўзасидир: у бир кун рўза тутиб, бир кун очирди. Аллоҳга энг севимли намоз эса Довуднинг намозидир: у кечанинг ярмида ухларди, учдан бирида (намозга) қоим бўларди ва олтидан бирида ухларди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَلِيِّ بْنِ حَرْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ سُلَيْمَانَ التَّيْمِيِّ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ أَتَيْتُ لَيْلَةَ أُسْرِيَ بِي عَلَى مُوسَى عَلَيْهِ السَّلاَمُ عِنْدَ الْكَثِيبِ الأَحْمَرِ وَهُوَ قَائِمٌ يُصَلِّي فِي قَبْرِهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Али ибн Ҳарб хабар бериб, деди: бизга Муоз ибн Холид ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама Сулаймон ат-Таймийдан, у Собитдан, у Анас ибн Моликдан хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен меърожга олиб чиқилган кечада Мусо (алайҳиссалом)нинг олдига, қизил қумтепа ёнида келдим, у қабрида тик туриб намоз ўқиётган эди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا الْعَبَّاسُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يُونُسُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ سُلَيْمَانَ التَّيْمِيِّ، وَثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَتَيْتُ عَلَى مُوسَى عَلَيْهِ السَّلاَمُ عِنْدَ الْكَثِيبِ الأَحْمَرِ وَهُوَ قَائِمٌ يُصَلِّي " . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ هَذَا أَوْلَى بِالصَّوَابِ عِنْدَنَا مِنْ حَدِيثِ مُعَاذِ بْنِ خَالِدٍ وَاللَّهُ تَعَالَى أَعْلَمُ .
Бизга ал-Аббос ибн Муҳаммад хабар бериб, деди: бизга Юнус ибн Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама Сулаймон ат-Таймий ва Собитдан, улар Анасдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен қизил қумтепа ёнида Мусо (алайҳиссалом)нинг олдига келдим, у тик туриб намоз ўқиётган эди,» дедилар. Абу Абдураҳмон (Насоий) деди: бизнинг наздимизда бу Муоз ибн Холиднинг ҳадисидан кўра тўғриликка яқинроқдир, ва Аллоҳ таоло билгувчироқдир.
أَخْبَرَنِي أَحْمَدُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَبَّانُ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ أَنْبَأَنَا ثَابِتٌ، وَسُلَيْمَانُ التَّيْمِيُّ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَرَرْتُ عَلَى قَبْرِ مُوسَى عَلَيْهِ السَّلاَمُ وَهُوَ يُصَلِّي فِي قَبْرِهِ " .
Менга Аҳмад ибн Саид хабар бериб, деди: бизга Ҳаббон ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, у деди: бизга Собит ва Сулаймон ат-Таймий Анасдан хабар бердики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен Мусо (алайҳиссалом)нинг қабри ёнидан ўтдим, у қабрида намоз ўқиётган эди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ خَشْرَمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عِيسَى، عَنْ سُلَيْمَانَ التَّيْمِيِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَرَرْتُ لَيْلَةَ أُسْرِيَ بِي عَلَى مُوسَى عَلَيْهِ السَّلاَمُ وَهُوَ يُصَلِّي فِي قَبْرِهِ " .
Бизга Али ибн Хашрам хабар бериб, деди: бизга Исо Сулаймон ат-Таймийдан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен меърожга олиб чиқилган кечада Мусо (алайҳиссалом)нинг олдидан ўтдим, у қабрида намоз ўқиётган эди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا مُعْتَمِرٌ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم لَيْلَةَ أُسْرِيَ بِهِ مَرَّ عَلَى مُوسَى عَلَيْهِ السَّلاَمُ وَهُوَ يُصَلِّي فِي قَبْرِهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар бериб, деди: бизга Муътамир отасидан, у Анасдан ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) меърожга олиб чиқилган кечада Мусо (алайҳиссалом)нинг олдидан ўтдилар, у қабрида намоз ўқиётган эди.
أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبِ بْنِ عَرَبِيٍّ، وَإِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا مُعْتَمِرٌ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي قَالَ، سَمِعْتُ أَنَسًا، يَقُولُ أَخْبَرَنِي بَعْضُ، أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم لَيْلَةَ أُسْرِيَ بِهِ مَرَّ عَلَى مُوسَى عَلَيْهِ السَّلاَمُ وَهُوَ يُصَلِّي فِي قَبْرِهِ .
Бизга Яҳё ибн Ҳабиб ибн Арабий ва Исмоил ибн Масъуд хабар бериб, дедилар: бизга Муътамир ривоят қилди, у деди: отамнинг шундай деяётганини эшитдим: Анаснинг шундай деяётганини эшитдим: менга Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) саҳобаларидан баъзиси хабар бердики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) меърожга олиб чиқилган кечада Мусо (алайҳиссалом)нинг олдидан ўтдилар, у қабрида намоз ўқиётган эди.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ سُلَيْمَانَ، عَنْ أَنَسٍ، عَنْ بَعْضِ، أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَيْلَةَ أُسْرِيَ بِي مَرَرْتُ عَلَى مُوسَى وَهُوَ يُصَلِّي فِي قَبْرِهِ " .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Ибн Абу Адий, Сулаймондан, у Анасдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг баъзи саҳобаларидан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мени (Меърожга) олиб чиқилган кечада Мусонинг олдидан ўтдим, у қабрида намоз ўқиётган эди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ بْنِ سَعِيدِ بْنِ كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي وَبَقِيَّةُ، قَالاَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي حَمْزَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي الزُّهْرِيُّ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ نَوْفَلٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ خَبَّابِ بْنِ الأَرَتِّ، عَنْ أَبِيهِ، وَكَانَ، قَدْ شَهِدَ بَدْرًا
Бизга Амр ибн Усмон ибн Саид ибн Касир хабар бериб, деди: бизга отам ва Бақийя ривоят қилиб, иккаласи деди: бизга Ибн Абу Ҳамза ривоят қилиб, деди: менга Зуҳрий ривоят қилиб, деди: менга Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳ ибн ал-Ҳорис ибн Навфал хабар бериб, у Абдуллоҳ ибн Хаббоб ибн ал-Аратдан, у отасидан — у Бадрда иштирок этган эди — (ривоят қилдики), у бир кеча Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни кузатди: у тонгача тун бўйи намоз ўқидилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозининг охирида салом берганларида, Хаббоб унга деди: «Ота-онам сенга фидо бўлсин, эй Расулуллаҳ, бу кеча сен шундай намоз ўқидингки, мен сени ҳеч бундай ўқиганингни кўрмаган эдим.» Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳа, дарҳақиқат. Бу — умид ва қўрқув намозидир. Мен Роббимдан, азза ва жалладан, учта нарсани сўрадим; улардан иккитасини менга берди, биттасини эса бермади. Роббимдан биздан олдинги умматларни ҳалок қилгани билан бизни ҳалок қилмаслигини сўрадим, У менга буни берди. Роббимдан ташқаридан келган бир душманни бизнинг устимиздан ғолиб қилмаслигини сўрадим, У менга буни берди. Ва Роббимдан бизни ўзаро урушувчи гуруҳларга бўлиб қўймаслигини сўрадим, У эса менга буни бермади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي يَعْفُورٍ، عَنْ مُسْلِمٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، قَالَ قَالَتْ عَائِشَةُ رضى الله عنها كَانَ إِذَا دَخَلَتِ الْعَشْرُ أَحْيَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم اللَّيْلَ وَأَيْقَظَ أَهْلَهُ وَشَدَّ الْمِئْزَرَ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Язид хабар бериб, деди: бизга Суфён, Абу Яъфурдан, у Муслимдан, у Масруқдан (ривоят қилди). У деди: Оиша (розияллаҳу анҳо) деди: «(Рамазоннинг охирги) ўн кунлиги кирганда, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тунни жонлантирар (намоз билан ўтказар), аҳлини уйғотар ва белбоғини маҳкам боғлар эдилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ أَتَيْتُ الأَسْوَدَ بْنَ يَزِيدَ وَكَانَ لِي أَخًا صَدِيقًا فَقُلْتُ يَا أَبَا عَمْرٍو حَدِّثْنِي مَا حَدَّثَتْكَ بِهِ أُمُّ الْمُؤْمِنِينَ عَنْ صَلاَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ قَالَتْ كَانَ يَنَامُ أَوَّلَ اللَّيْلِ وَيُحْيِي آخِرَهُ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар бериб, деди: бизга Яҳё ривоят қилиб, деди: бизга Зуҳайр, Абу Ишоқдан ривоят қилди. У деди: мен ал-Асвад ибн Язиднинг олдига келдим — у менинг қадрдон дўст акам эди — ва дедим: «Эй Абу Амр, менга Умм-ул-Муъминин сенга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намози ҳақида айтиб берган нарсани айтиб бер.» У деди: У (Оиша) деди: «У (Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам) туннинг аввалида ухлар, охирини эса жонлантирар (намоз билан ўтказар) эдилар.»
أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدَةُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زُرَارَةَ بْنِ أَوْفَى، عَنْ سَعْدِ بْنِ هِشَامٍ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ لاَ أَعْلَمُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَرَأَ الْقُرْآنَ كُلَّهُ فِي لَيْلَةٍ وَلاَ قَامَ لَيْلَةً حَتَّى الصَّبَاحِ وَلاَ صَامَ شَهْرًا كَامِلاً قَطُّ غَيْرَ رَمَضَانَ .
Бизга Ҳорун ибн Ишоқ хабар бериб, деди: бизга Абда ибн Сулаймон, Саиддан, у Қатодадан, у Зурора ибн Авфодан, у Саъд ибн Ҳишомдан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди). У деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бир кечада Қуръоннинг ҳаммасини ўқиганини, ёки тонгача бир кеча қоим бўлганини (намозда турганини), ёки Рамазондан бошқа ҳеч қачон тўлиқ бир ой рўза тутганини билмайман.»
أَخْبَرَنَا شُعَيْبُ بْنُ يُوسُفَ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ هِشَامٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبِي، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ عَلَيْهَا وَعِنْدَهَا امْرَأَةٌ فَقَالَ " مَنْ هَذِهِ " . قَالَتْ فُلاَنَةُ لاَ تَنَامُ . فَذَكَرَتْ مِنْ صَلاَتِهَا فَقَالَ " مَهْ عَلَيْكُمْ بِمَا تُطِيقُونَ فَوَاللَّهِ لاَ يَمَلُّ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ حَتَّى تَمَلُّوا وَلَكِنَّ أَحَبَّ الدِّينِ إِلَيْهِ مَا دَاوَمَ عَلَيْهِ صَاحِبُهُ " .
Бизга Шуъайб ибн Юсуф, Яҳёдан, у Ҳишомдан хабар бериб, деди: менга отам, Оишадан хабар бердики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг олдига кирдилар, унинг ёнида бир аёл бор эди. У: «Бу ким?» дедилар. (Оиша) деди: «Фалончи, у ухламайди.» Ва унинг кўп намоз ўқишини зикр қилди. Шунда у: «Бас қилинг! Сизлар қувватингиз етадиган амални қилинглар, чунки Аллоҳга қасамки, Аллоҳ, азза ва жалла, сизлар зерикмагунингизча (савоб беришдан) зерикмайди. Лекин Унга диннинг энг севимлиси соҳиби давом эттирадиган амалдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ مُوسَى، عَنْ عَبْدِ الْوَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ الْمَسْجِدَ فَرَأَى حَبْلاً مَمْدُودًا بَيْنَ سَارِيَتَيْنِ فَقَالَ " مَا هَذَا الْحَبْلُ " . فَقَالُوا لِزَيْنَبَ تُصَلِّي فَإِذَا فَتَرَتْ تَعَلَّقَتْ بِهِ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " حُلُّوهُ لِيُصَلِّ أَحَدُكُمْ نَشَاطَهُ فَإِذَا فَتَرَ فَلْيَقْعُدْ " .
Бизга Имрон ибн Мусо, Абдулворисдан хабар бериб, деди: бизга Абдулазиз, Анас ибн Моликдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) масжидга кирдилар ва икки устун орасига тортилган бир арқонни кўрдилар. У: «Бу арқон нима?» дедилар. Улар: «Бу Зайнаб учун, у намоз ўқийди; чарчаганида унга осилади,» дедилар. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни ечиб қўйинг. Сиздан бирингиз тетик бўлганида намоз ўқисин, чарчаганида эса ўтирсин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ زِيَادِ بْنِ عِلاَقَةَ، قَالَ سَمِعْتُ الْمُغِيرَةَ بْنَ شُعْبَةَ، يَقُولُ قَامَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم حَتَّى تَوَرَّمَتْ قَدَمَاهُ فَقِيلَ لَهُ قَدْ غَفَرَ اللَّهُ لَكَ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِكَ وَمَا تَأَخَّرَ . قَالَ " أَفَلاَ أَكُونُ عَبْدًا شَكُورًا " .
Бизга Қутайба ибн Саид ва Муҳаммад ибн Мансур — лафз уники — Суфёндан, у Зиёд ибн Илоқадан хабар берди. У деди: мен ал-Муғийра ибн Шуъбанинг шундай деганини эшитдим: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) оёқлари шишиб кетгунча (кечаси намозда) қоим бўлдилар. Унга: ‹Аллоҳ сенинг олдинги ва кейинги гуноҳларингни кечирди-ку,› дейилди. У: ‹Шукр қилувчи бир банда бўлмайманми?› дедилар.»
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا صَالِحُ بْنُ مِهْرَانَ، - وَكَانَ ثِقَةً - قَالَ حَدَّثَنَا النُّعْمَانُ بْنُ عَبْدِ السَّلاَمِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ كُلَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي حَتَّى تَزْلَعَ يَعْنِي تَشَقَّقُ قَدَمَاهُ .
Бизга Амр ибн Али хабар бериб, деди: бизга Солиҳ ибн Миҳрон — у ишончли (сиқа) эди — ривоят қилиб, деди: бизга ан-Нуъмон ибн Абдуссалом, Суфёндан, у Осим ибн Кулайбдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) оёқлари залъа, яъни ёрилиб кетгунча намоз ўқир эдилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ بُدَيْلٍ، وَأَيُّوبَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ شَقِيقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي لَيْلاً طَوِيلاً فَإِذَا صَلَّى قَائِمًا رَكَعَ قَائِمًا وَإِذَا صَلَّى قَاعِدًا رَكَعَ قَاعِدًا .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Ҳаммод, Будайл ва Айюбдан, улар Абдуллоҳ ибн Шақиқдан, у Оишадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тун бўйи узоқ намоз ўқир эдилар. Тик туриб ўқисалар, тик туриб рукуъ қилар, ўтириб ўқисалар, ўтириб рукуъ қилар эдилар.
أَخْبَرَنَا عَبْدَةُ بْنُ عَبْدِ الرَّحِيمِ، قَالَ أَنْبَأَنَا وَكِيعٌ، قَالَ حَدَّثَنِي يَزِيدُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ ابْنِ سِيرِينَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ شَقِيقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي قَائِمًا وَقَاعِدًا فَإِذَا افْتَتَحَ الصَّلاَةَ قَائِمًا رَكَعَ قَائِمًا وَإِذَا افْتَتَحَ الصَّلاَةَ قَاعِدًا رَكَعَ قَاعِدًا .
Бизга Абда ибн Абдурраҳим хабар бериб, деди: бизга Вакииъ хабар бериб, деди: менга Язид ибн Иброҳим, Ибн Сийриндан, у Абдуллоҳ ибн Шақиқдан, у Оишадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тик туриб ҳам, ўтириб ҳам намоз ўқир эдилар. Намозни тик туриб бошласалар, тик туриб рукуъ қилар, намозни ўтириб бошласалар, ўтириб рукуъ қилар эдилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ الْقَاسِمِ، عَنْ مَالِكٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يَزِيدَ، وَأَبُو النَّضْرِ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي وَهُوَ جَالِسٌ فَيَقْرَأُ وَهُوَ جَالِسٌ فَإِذَا بَقِيَ مِنْ قِرَاءَتِهِ قَدْرُ مَا يَكُونُ ثَلاَثِينَ أَوْ أَرْبَعِينَ آيَةً قَامَ فَقَرَأَ وَهُوَ قَائِمٌ ثُمَّ رَكَعَ ثُمَّ سَجَدَ ثُمَّ يَفْعَلُ فِي الرَّكْعَةِ الثَّانِيَةِ مِثْلَ ذَلِكَ .
Бизга Муҳаммад ибн Салама хабар бериб, деди: бизга Ибн ал-Қосим, Моликдан ривоят қилиб, деди: менга Абдуллоҳ ибн Язид ва Абун-Назр, Абу Саламадан, у Оишадан ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўтирган ҳолда намоз ўқир, ўтирган ҳолда қироат қилар эдилар. Қироатларидан ўттиз ёки қирқ оятча қолганда, тик туриб, тик турган ҳолда қироат қилар, сўнгра рукуъ қилар, сўнгра сажда қилар эдилар. Кейин иккинчи ракатда ҳам шундай қилар эдилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ مَا رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلَّى جَالِسًا حَتَّى دَخَلَ فِي السِّنِّ فَكَانَ يُصَلِّي وَهُوَ جَالِسٌ يَقْرَأُ فَإِذَا غَبَرَ مِنَ السُّورَةِ ثَلاَثُونَ أَوْ أَرْبَعُونَ آيَةً قَامَ فَقَرَأَ بِهَا ثُمَّ رَكَعَ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Ийсо ибн Юнус хабар бериб, деди: бизга Ҳишом ибн Урва, отасидан, у Оишадан ривоят қилди. У деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ни ёши улуғаймагунча ўтириб намоз ўқиганларини кўрмадим. Сўнг у ўтирган ҳолда намоз ўқир, қироат қилар эдилар. Сурадан ўттиз ёки қирқ оят қолганда, тик туриб уларни қироат қилар, сўнгра рукуъ қилар эдилар.
أَخْبَرَنَا زِيَادُ بْنُ أَيُّوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ عُلَيَّةَ، قَالَ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ بْنُ أَبِي هِشَامٍ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ وَهُوَ قَاعِدٌ فَإِذَا أَرَادَ أَنْ يَرْكَعَ قَامَ قَدْرَ مَا يَقْرَأُ إِنْسَانٌ أَرْبَعِينَ آيَةً .
Бизга Зиёд ибн Айюб хабар бериб, деди: бизга Ибн Улайя ривоят қилиб, деди: бизга ал-Валид ибн Абу Ҳишом, Абу Бакр ибн Муҳаммаддан, у Амрадан, у Оишадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўтирган ҳолда қироат қилар, рукуъ қилмоқчи бўлганларида, инсон қирқ оят қироат қиладиган миқдорча тик турар эдилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، عَنْ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ سَعْدِ بْنِ هِشَامِ بْنِ عَامِرٍ، قَالَ قَدِمْتُ الْمَدِينَةَ فَدَخَلْتُ عَلَى عَائِشَةَ - رضى الله عنها - قَالَتْ مَنْ أَنْتَ قُلْتُ أَنَا سَعْدُ بْنُ هِشَامِ بْنِ عَامِرٍ . قَالَتْ رَحِمَ اللَّهُ أَبَاكَ . قُلْتُ أَخْبِرِينِي عَنْ صَلاَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَتْ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ وَكَانَ . قُلْتُ أَجَلْ . قَالَتْ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي بِاللَّيْلِ صَلاَةَ الْعِشَاءِ ثُمَّ يَأْوِي إِلَى فِرَاشِهِ فَيَنَامُ فَإِذَا كَانَ جَوْفُ اللَّيْلِ قَامَ إِلَى حَاجَتِهِ وَإِلَى طَهُورِهِ فَتَوَضَّأَ ثُمَّ دَخَلَ الْمَسْجِدَ فَيُصَلِّي ثَمَانِيَ رَكَعَاتٍ يُخَيَّلُ إِلَىَّ أَنَّهُ يُسَوِّي بَيْنَهُنَّ فِي الْقِرَاءَةِ وَالرُّكُوعِ وَالسُّجُودِ وَيُوتِرُ بِرَكْعَةٍ ثُمَّ يُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ وَهُوَ جَالِسٌ ثُمَّ يَضَعُ جَنْبَهُ فَرُبَّمَا جَاءَ بِلاَلٌ فَآذَنَهُ بِالصَّلاَةِ قَبْلَ أَنْ يُغْفِيَ وَرُبَّمَا يُغْفِي وَرُبَّمَا شَكَكْتُ أَغْفَى أَوْ لَمْ يُغْفِ حَتَّى يُؤْذِنَهُ بِالصَّلاَةِ فَكَانَتْ تِلْكَ صَلاَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى أَسَنَّ وَلَحُمَ - فَذَكَرَتْ مِنْ لَحْمِهِ مَا شَاءَ اللَّهُ - قَالَتْ وَكَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي بِالنَّاسِ الْعِشَاءَ ثُمَّ يَأْوِي إِلَى فِرَاشِهِ فَإِذَا كَانَ جَوْفُ اللَّيْلِ قَامَ إِلَى طَهُورِهِ وَإِلَى حَاجَتِهِ فَتَوَضَّأَ ثُمَّ يَدْخُلُ الْمَسْجِدَ فَيُصَلِّي سِتَّ رَكَعَاتٍ يُخَيَّلُ إِلَىَّ أَنَّهُ يُسَوِّي بَيْنَهُنَّ فِي الْقِرَاءَةِ وَالرُّكُوعِ وَالسُّجُودِ ثُمَّ يُوتِرُ بِرَكْعَةٍ ثُمَّ يُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ وَهُوَ جَالِسٌ ثُمَّ يَضَعُ جَنْبَهُ وَرُبَّمَا جَاءَ بِلاَلٌ فَآذَنَهُ بِالصَّلاَةِ قَبْلَ أَنْ يُغْفِيَ وَرُبَّمَا أَغْفَى وَرُبَّمَا شَكَكْتُ أَغْفَى أَمْ لاَ حَتَّى يُؤْذِنَهُ بِالصَّلاَةِ قَالَتْ فَمَا زَالَتْ تِلْكَ صَلاَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Амр ибн Али, Абдулаълодан хабар бериб, деди: бизга Ҳишом, ал-Ҳасандан, у Саъд ибн Ҳишом ибн Омирдан ривоят қилди. У деди: Мен Мадинага келдим ва Оиша (розияллаҳу анҳо)нинг олдига кирдим. У: «Сен кимсан?» деди. Мен: «Мен Саъд ибн Ҳишом ибн Омирман,» дедим. У: «Аллоҳ отангга раҳмат қилсин,» деди. Мен: «Менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намози ҳақида хабар бер,» дедим. У: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай-шундай қилар эдилар,» деди. Мен: «Ҳа,» дедим. У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечаси хуфтон намозини ўқир, сўнгра тўшагига бориб ухлар эдилар. Тун ярми бўлганда, ҳожати ва таҳорати учун турар, таҳорат олар эдилар. Сўнгра масжидга кириб, саккиз ракат намоз ўқир эдилар — менга уларнинг қироати, рукуъи ва саждасини баробар қилаётгандек туюлар эди — ва бир ракат билан витр қилар эдилар. Сўнгра ўтирган ҳолда икки ракат ўқир, кейин ёнбошлар эдилар. Баъзан Билол у мудраганидан олдин келиб, намоз вақтини билдирар, баъзан эса у мудраб қолар эдилар; баъзан мен у намоз вақти билдирилгунича мудрадими ёки мудрамадими шубҳаланар эдим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намози ёшлари улуғайиб, вазн олмагунча шундай эди» — ва у (Оиша) Аллоҳ хоҳлаганча унинг вазн олиши ҳақида зикр қилди. У деди: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) одамларга хуфтон намозини ўқитар, сўнгра тўшагига борар эдилар. Тун ярми бўлганда, таҳорати ва ҳожати учун турар, таҳорат олар эдилар. Сўнгра масжидга кириб, олти ракат намоз ўқир эдилар — менга уларнинг қироати, рукуъи ва саждасини баробар қилаётгандек туюлар эди. Сўнгра бир ракат билан витр қилар, кейин ўтирган ҳолда икки ракат ўқир, сўнгра ёнбошлар эдилар. Баъзан Билол у мудраганидан олдин келиб, намоз вақтини билдирар, баъзан эса у мудраб қолар эдилар; баъзан мен у намоз вақти билдирилгунича мудрадими ёки йўқми шубҳаланар эдим.» У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намози шундай бўлиб қолди.»
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، عَنْ حَدِيثِ أَبِي عَاصِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ أَبِي زَائِدَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو إِسْحَاقَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ مَا كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَمْتَنِعُ مِنْ وَجْهِي وَهُوَ صَائِمٌ وَمَا مَاتَ حَتَّى كَانَ أَكْثَرُ صَلاَتِهِ قَاعِدًا ثُمَّ ذَكَرَتْ كَلِمَةً مَعْنَاهَا إِلاَّ الْمَكْتُوبَةَ وَكَانَ أَحَبُّ الْعَمَلِ إِلَيْهِ مَا دَامَ عَلَيْهِ الإِنْسَانُ وَإِنْ كَانَ يَسِيرًا . خَالَفَهُ يُونُسُ رَوَاهُ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ عَنِ الأَسْوَدِ عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ .
Бизга Амр ибн Али, Абу Осимнинг ҳадисидан хабар бериб, деди: бизга Умар ибн Абу Зоида ривоят қилиб, деди: менга Абу Ишоқ, ал-Асваддан, у Оишадан ривоят қилди. У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) рўзадор бўлсалар ҳам юзимдан (ўпишдан) ўзларини тиймас эдилар. Ва у вафот этгунларига қадар намозларининг кўпи ўтирган ҳолда бўлиб қолди.» Сўнгра у, маъноси «фарз намоздан бошқа» деган бир сўзни зикр қилди. «Унга амалларнинг энг севимлиси инсон давом эттирадиган амал эди, гарчи у оз бўлса ҳам.» Юнус унга мухолиф бўлиб, буни Абу Ишоқдан, у ал-Асваддан, у Умм Саламадан (деб) ривоят қилди.
أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ سَلْمٍ الْبَلْخِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا النَّضْرُ، قَالَ أَنْبَأَنَا يُونُسُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ مَا قُبِضَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى كَانَ أَكْثَرُ صَلاَتِهِ جَالِسًا إِلاَّ الْمَكْتُوبَةَ . خَالَفَهُ شُعْبَةُ وَسُفْيَانُ وَقَالاَ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ .
Бизга Сулаймон ибн Салм ал-Балхий хабар бериб, деди: бизга ан-Назр ривоят қилиб, деди: бизга Юнус, Абу Ишоқдан, у ал-Асваддан, у Умм Саламадан хабар берди. У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) фарз намоздан ташқари намозларининг кўпи ўтирган ҳолда бўлмагунча (вафот этиб) қабз қилинмади.» Шуъба ва Суфён унга мухолиф бўлиб: «Абу Ишоқдан, у Абу Саламадан, у Умм Саламадан,» деб (ривоят қилишди).
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا سَلَمَةَ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ مَا مَاتَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى كَانَ أَكْثَرُ صَلاَتِهِ قَاعِدًا إِلاَّ الْفَرِيضَةَ وَكَانَ أَحَبُّ الْعَمَلِ إِلَيْهِ أَدْوَمَهُ وَإِنْ قَلَّ .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар бериб, бизга Холид, Шуъбадан, у Абу Ишоқдан ривоят қилди. У деди: мен Абу Саламани эшитдим, у Умм Саламадан (ривоят қилди). У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) фарз (намоз)дан ташқари намозларининг кўпи ўтирган ҳолда бўлмагунча вафот этмадилар. Унга амалларнинг энг севимлиси энг давомлиси эди, гарчи у оз бўлса ҳам.»
أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الصَّمَدِ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ مَا مَاتَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى كَانَ أَكْثَرُ صَلاَتِهِ قَاعِدًا إِلاَّ الْمَكْتُوبَةَ وَكَانَ أَحَبُّ الْعَمَلِ إِلَيْهِ مَا دَاوَمَ عَلَيْهِ وَإِنْ قَلَّ . خَالَفَهُ عُثْمَانُ بْنُ أَبِي سُلَيْمَانَ فَرَوَاهُ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ عَنْ عَائِشَةَ .
Бизга Абдуллоҳ ибн Абдуссамад хабар бериб, деди: бизга Язид ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Абу Ишоқдан, у Абу Саламадан, у Умм Салама (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди). У деди: «Жоним қўлида бўлган Зот билан қасамки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) вафот этгунларига қадар, фарз намоздан ташқари, намозларининг кўпи ўтирган ҳолда бўлиб қолди. Ва У Зотнинг энг севимли амаллари, гарчи оз бўлса-да, давомли қилингани эди.» Усмон ибн Абу Сулаймон унга мухолиф бўлиб, буни Абу Саламадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (деб) ривоят қилди.
أَخْبَرَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ حَجَّاجٍ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُثْمَانُ بْنُ أَبِي سُلَيْمَانَ، أَنَّ أَبَا سَلَمَةَ، أَخْبَرَهُ أَنَّ عَائِشَةَ أَخْبَرَتْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم لَمْ يَمُتْ حَتَّى كَانَ يُصَلِّي كَثِيرًا مِنْ صَلاَتِهِ وَهُوَ جَالِسٌ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Муҳаммад хабар берди, Ҳажжождан, у Ибн Журайждан, у деди: менга Усмон ибн Абу Сулаймон хабар бердики, унга Абу Салама хабар берди, унга Оиша (розияллаҳу анҳо) хабар бердики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозларининг кўпини ўтирган ҳолда ўқийдиган бўлиб қолгунларига қадар вафот этмадилар.
أَخْبَرَنَا أَبُو الأَشْعَثِ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ زُرَيْعٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا الْجُرَيْرِيُّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ شَقِيقٍ، قَالَ قُلْتُ لِعَائِشَةَ هَلْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي وَهُوَ قَاعِدٌ قَالَتْ نَعَمْ بَعْدَ مَا حَطَمَهُ النَّاسُ .
Бизга Абул-Ашъас хабар берди, Язид ибн Зурайъдан, у деди: бизга ал-Журайрий хабар берди, Абдуллоҳ ибн Шақиқдан, у деди: Оишага: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўтирган ҳолда намоз ўқирмидилар?» дедим. У: «Ҳа, одамлар уларни ҳоритиб қўйганларидан кейин,» деди.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنِ السَّائِبِ بْنِ يَزِيدَ، عَنِ الْمُطَّلِبِ بْنِ أَبِي وَدَاعَةَ، عَنْ حَفْصَةَ، قَالَتْ مَا رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلَّى فِي سُبْحَتِهِ قَاعِدًا قَطُّ حَتَّى كَانَ قَبْلَ وَفَاتِهِ بِعَامٍ فَكَانَ يُصَلِّي قَاعِدًا يَقْرَأُ بِالسُّورَةِ فَيُرَتِّلُهَا حَتَّى تَكُونَ أَطْوَلَ مِنْ أَطْوَلَ مِنْهَا .
Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у ас-Соиб ибн Язиддан, у ал-Мутталиб ибн Абу Вадоадан, у Ҳафса (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди). У деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни вафотларидан бир йил олдинига қадар нафл намозларини ҳеч қачон ўтирган ҳолда ўқиганларини кўрмаганман. Сўнг ўтирган ҳолда ўқийдиган бўлдилар; сураларни шундай тартил билан ўқир эдиларки, у ўзидан узунроқ сурадан ҳам узунроқ бўлиб кетарди.»
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ سُفْيَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا مَنْصُورٌ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ، عَنْ أَبِي يَحْيَى، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي جَالِسًا فَقُلْتُ حُدِّثْتُ أَنَّكَ قُلْتَ " إِنَّ صَلاَةَ الْقَاعِدِ عَلَى النِّصْفِ مِنْ صَلاَةِ الْقَائِمِ " . وَأَنْتَ تُصَلِّي قَاعِدًا . قَالَ " أَجَلْ وَلَكِنِّي لَسْتُ كَأَحَدٍ مِنْكُمْ " .
Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар бериб, деди: бизга Яҳё ривоят қилди, Суфёндан, у деди: бизга Мансур ривоят қилди, Ҳилол ибн Ясофдан, у Абу Яҳёдан, у Абдуллоҳ ибн Амр (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилди). У деди: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни ўтирган ҳолда намоз ўқиётганларини кўрдим ва: «Менга, сиз: «Ўтирган кишининг намози тик турган кишининг намозининг ярмидир,» дегансиз деб етказилди. Ҳолбуки сиз ўтириб намоз ўқияпсиз,» дедим. У: «Ҳа, лекин мен сизлардан бирортангизга ўхшамайман,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، عَنْ سُفْيَانَ بْنِ حَبِيبٍ، عَنْ حُسَيْنٍ الْمُعَلِّمِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ، قَالَ سَأَلْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم عَنِ الَّذِي يُصَلِّي قَاعِدًا قَالَ " مَنْ صَلَّى قَائِمًا فَهُوَ أَفْضَلُ وَمَنْ صَلَّى قَاعِدًا فَلَهُ نِصْفُ أَجْرِ الْقَائِمِ وَمَنْ صَلَّى نَائِمًا فَلَهُ نِصْفُ أَجْرِ الْقَاعِدِ " .
Бизга Ҳумайд ибн Масъада хабар берди, Суфён ибн Ҳабибдан, у Ҳусайн ал-Муаллимдан, у Абдуллоҳ ибн Бурайдадан, у Имрон ибн Ҳусайн (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди). У деди: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ўтирган ҳолда намоз ўқийдиган киши ҳақида сўрадим. У: «Ким тик туриб намоз ўқиса, у афзалдир; ким ўтириб намоз ўқиса, унга тик турганнинг ажрининг ярми бор; ким ётган ҳолда намоз ўқиса, унга ўтирганнинг ажрининг ярми бор,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ الْحَفَرِيُّ، عَنْ حَفْصٍ، عَنْ حُمَيْدٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ شَقِيقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي مُتَرَبِّعًا . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ لاَ أَعْلَمُ أَحَدًا رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ غَيْرَ أَبِي دَاوُدَ وَهُوَ ثِقَةٌ وَلاَ أَحْسِبُ هَذَا الْحَدِيثَ إِلاَّ خَطَأً وَاللَّهُ تَعَالَى أَعْلَمُ .
Бизга Ҳорун ибн Абдуллоҳ хабар бериб, деди: бизга Абу Довуд ал-Ҳафарий ривоят қилди, Ҳафсдан, у Ҳумайддан, у Абдуллоҳ ибн Шақиқдан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди). У деди: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни чордана қуриб ўтирган ҳолда намоз ўқиётганларини кўрдим.» Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Бу ҳадисни Абу Довуддан бошқа бирорта киши ривоят қилганини билмайман, у ишончли (сиқа) кишидир; лекин мен бу ҳадисни хато деб ўйлайман. Аллоҳ таоло билгувчироқдир.
أَخْبَرَنَا شُعَيْبُ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ صَالِحٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَيْسٍ، قَالَ سَأَلْتُ عَائِشَةَ كَيْفَ كَانَتْ قِرَاءَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِاللَّيْلِ يَجْهَرُ أَمْ يُسِرُّ قَالَتْ كُلُّ ذَلِكَ قَدْ كَانَ يَفْعَلُ رُبَّمَا جَهَرَ وَرُبَّمَا أَسَرَّ .
Бизга Шуайб ибн Юсуф хабар бериб, деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, Муовия ибн Солиҳдан, у Абдуллоҳ ибн Абу Қайсдан, у деди: «Мен Оишадан: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг кечаси қироатлари қандай эди — овоз чиқариб ўқирмидилар ёки ичларида ўқирмидилар?» деб сўрадим. У: «Буларнинг ҳаммасини қилар эдилар; баъзан овоз чиқариб, баъзан ичларида ўқир эдилар,» деди.»
أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ بَكَّارِ بْنِ بِلاَلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، - يَعْنِي ابْنَ سُمَيْعٍ - قَالَ حَدَّثَنَا زَيْدٌ يَعْنِي ابْنَ وَاقِدٍ، عَنْ كَثِيرِ بْنِ مُرَّةَ، أَنَّ عُقْبَةَ بْنَ عَامِرٍ، حَدَّثَهُمْ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ الَّذِي يَجْهَرُ بِالْقُرْآنِ كَالَّذِي يَجْهَرُ بِالصَّدَقَةِ وَالَّذِي يُسِرُّ بِالْقُرْآنِ كَالَّذِي يُسِرُّ بِالصَّدَقَةِ " .
Бизга Ҳорун ибн Муҳаммад ибн Баккор ибн Билол хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад — яъни Ибн Сумайъ — ривоят қилди, у деди: бизга Зайд, яъни Ибн Воқид ривоят қилди, Касир ибн Муррадан, Уқба ибн Омир (розияллаҳу анҳу) уларга ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, Қуръонни овоз чиқариб ўқийдиган киши садақани ошкора берадиган киши кабидир; Қуръонни ичида ўқийдиган киши эса садақани яширин берадиган киши кабидир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَيْدَةَ، عَنِ الْمُسْتَوْرِدِ بْنِ الأَحْنَفِ، عَنْ صِلَةَ بْنِ زُفَرَ، عَنْ حُذَيْفَةَ، قَالَ صَلَّيْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم لَيْلَةً فَافْتَتَحَ الْبَقَرَةَ فَقُلْتُ يَرْكَعُ عِنْدَ الْمِائَةِ فَمَضَى فَقُلْتُ يَرْكَعُ عِنْدَ الْمِائَتَيْنِ فَمَضَى فَقُلْتُ يُصَلِّي بِهَا فِي رَكْعَةٍ فَمَضَى فَافْتَتَحَ النِّسَاءَ فَقَرَأَهَا ثُمَّ افْتَتَحَ آلَ عِمْرَانَ فَقَرَأَهَا يَقْرَأُ مُتَرَسِّلاً إِذَا مَرَّ بِآيَةٍ فِيهَا تَسْبِيحٌ سَبَّحَ وَإِذَا مَرَّ بِسُؤَالٍ سَأَلَ وَإِذَا مَرَّ بِتَعَوُّذٍ تَعَوَّذَ ثُمَّ رَكَعَ فَقَالَ " سُبْحَانَ رَبِّيَ الْعَظِيمِ " . فَكَانَ رُكُوعُهُ نَحْوًا مِنْ قِيَامِهِ ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ فَقَالَ " سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ " . فَكَانَ قِيَامُهُ قَرِيبًا مِنْ رُكُوعِهِ ثُمَّ سَجَدَ فَجَعَلَ يَقُولُ " سُبْحَانَ رَبِّيَ الأَعْلَى " . فَكَانَ سُجُودُهُ قَرِيبًا مِنْ رُكُوعِهِ .
Бизга ал-Ҳусайн ибн Мансур хабар бериб, деди: бизга Абдуллоҳ ибн Нумайр ривоят қилди, у деди: бизга ал-Аъмаш ривоят қилди, Саъд ибн Убайдадан, у ал-Муставрид ибн ал-Аҳнафдан, у Сила ибн Зуфардан, у Ҳузайфа (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди). У деди: «Бир кеча Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан намоз ўқидим. У Бақарани бошладилар. Мен: «Юзинчи (оят)да рукуъ қиладилар,» дедим, аммо давом этдилар. Мен: «Икки юзинчи (оят)да рукуъ қиладилар,» дедим, аммо давом этдилар. Мен: «Буни бир ракатда ўқийдилар,» дедим, аммо давом этдилар. Сўнг Нисўни бошладилар ва уни ўқидилар; кейин Оли Имронни бошладилар ва уни ўқидилар. Тартил билан ўқир эдилар: тасбеҳ бўлган оятга ўтганларида тасбеҳ айтар, сўров бўлган (оятга) ўтганларида сўрар, паноҳ тилаш (бўлган оятга) ўтганларида паноҳ тилар эдилар. Сўнг рукуъ қилдилар ва: «Субҳана Роббиял-Азим (Улуғ Роббим покдир),» дедилар. Уларнинг рукуълари деярли қиёмлари (тик туришлари) қадар эди. Сўнг бошларини кўтариб: «Самиъаллоҳу лиман ҳамидаҳ (Аллоҳ Ўзига ҳамд айтганни эшитди),» дедилар. Уларнинг қиёмлари деярли рукуълари қадар эди. Сўнг сажда қилдилар ва: «Субҳана Роббиял-Аъло (Энг олий Роббим покдир),» деяр эдилар. Уларнинг саждалари деярли рукуълари қадар эди.»
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا النَّضْرُ بْنُ مُحَمَّدٍ الْمَرْوَزِيُّ، - ثِقَةٌ - قَالَ حَدَّثَنَا الْعَلاَءُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنْ طَلْحَةَ بْنِ يَزِيدَ الأَنْصَارِيِّ، عَنْ حُذَيْفَةَ، أَنَّهُ صَلَّى مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي رَمَضَانَ فَرَكَعَ فَقَالَ فِي رُكُوعِهِ " سُبْحَانَ رَبِّيَ الْعَظِيمِ " . مِثْلَ مَا كَانَ قَائِمًا ثُمَّ جَلَسَ يَقُولُ " رَبِّ اغْفِرْ لِي رَبِّ اغْفِرْ لِي " . مِثْلَ مَا كَانَ قَائِمًا ثُمَّ سَجَدَ فَقَالَ " سُبْحَانَ رَبِّيَ الأَعْلَى " . مِثْلَ مَا كَانَ قَائِمًا فَمَا صَلَّى إِلاَّ أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ حَتَّى جَاءَ بِلاَلٌ إِلَى الْغَدَاةِ . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ هَذَا الْحَدِيثُ عِنْدِي مُرْسَلٌ وَطَلْحَةُ بْنُ يَزِيدَ لاَ أَعْلَمُهُ سَمِعَ مِنْ حُذَيْفَةَ شَيْئًا وَغَيْرُ الْعَلاَءِ بْنِ الْمُسَيَّبِ قَالَ فِي هَذَا الْحَدِيثِ عَنْ طَلْحَةَ عَنْ رَجُلٍ عَنْ حُذَيْفَةَ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга ан-Назр ибн Муҳаммад ал-Марвазий — ишончли (сиқа) — хабар берди, у деди: бизга ал-Ало ибн ал-Мусайяб ривоят қилди, Амр ибн Муррадан, у Талҳа ибн Язид ал-Ансорийдан, у Ҳузайфа (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан Рамазонда намоз ўқиди. У рукуъ қилиб, рукуъларида тик турган вақтлари қадар: «Субҳана Роббиял-Азим (Улуғ Роббим покдир),» дедилар. Сўнг ўтириб, тик турган вақтлари қадар: «Роббиғфирлий, Роббиғфирлий (Эй Роббим, мени кечир, эй Роббим, мени кечир),» дедилар. Сўнг сажда қилиб, тик турган вақтлари қадар: «Субҳана Роббиял-Аъло (Энг олий Роббим покдир),» дедилар. Билол бомдодга келгунига қадар тўрт ракатдангина ортиқ ўқимадилар. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Бу ҳадис менимча мурсалдир; Талҳа ибн Язиднинг Ҳузайфадан бирор нарса эшитганини билмайман; ал-Ало ибн ал-Мусайябдан бошқалар бу ҳадисни Талҳадан, у бир кишидан, у Ҳузайфадан (деб) ривоят қилган.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالاَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ يَعْلَى بْنِ عَطَاءٍ، أَنَّهُ سَمِعَ عَلِيًّا الأَزْدِيَّ، أَنَّهُ سَمِعَ ابْنَ عُمَرَ، يُحَدِّثُ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " صَلاَةُ اللَّيْلِ وَالنَّهَارِ مَثْنَى مَثْنَى " . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ هَذَا الْحَدِيثُ عِنْدِي خَطَأٌ وَاللَّهُ تَعَالَى أَعْلَمُ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ва Абдурраҳмон ривоят қилиб, дедилар: бизга Шуъба ривоят қилди, Яъло ибн Атодан; у Али ал-Аздийдан эшитди; у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилиб айтаётганини эшитдики, У: «Кечаси ва кундузги намоз икки-иккитадан (ўқилади),» дедилар. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Бу ҳадис менимча хатодир. Аллоҳ таоло билгувчироқдир.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ قُدَامَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ حَبِيبٍ، عَنْ طَاوُسٍ، قَالَ قَالَ ابْنُ عُمَرَ سَأَلَ رَجُلٌ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ صَلاَةِ اللَّيْلِ فَقَالَ " مَثْنَى مَثْنَى فَإِذَا خَشِيتَ الصُّبْحَ فَوَاحِدَةٌ " .
Бизга Муҳаммад ибн Қудома хабар бериб, деди: бизга Жарир ривоят қилди, Мансурдан, у Ҳабибдан, у Товусдан, у деди: Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо) деди: «Бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан кечаси намози ҳақида сўради. У: «Икки-иккитадан; агар тонгдан қўрқсанг, биттадан (витр ўқи),» дедилар.»
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ صَدَقَةَ، قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَرْبٍ، عَنِ الزُّبَيْدِيِّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " صَلاَةُ اللَّيْلِ مَثْنَى مَثْنَى فَإِذَا خِفْتَ الصُّبْحَ فَأَوْتِرْ بِوَاحِدَةٍ " .
Бизга Амр ибн Усмон ва Муҳаммад ибн Садақа хабар бериб, дедилар: бизга Муҳаммад ибн Ҳарб ривоят қилди, аз-Зубайдийдан, у аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), У: «Кечаси намози икки-иккитадан (ўқилади); агар тонгдан қўрқсанг, биттада витр ўқи,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ ابْنِ أَبِي لَبِيدٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى الْمِنْبَرِ يُسْأَلُ عَنْ صَلاَةِ اللَّيْلِ فَقَالَ " مَثْنَى مَثْنَى فَإِذَا خِفْتَ الصُّبْحَ فَأَوْتِرْ بِرَكْعَةٍ " .
Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар бериб, деди: бизга Суфён ривоят қилди, Ибн Абу Лабиддан, у Абу Саламадан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилди). У деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) минбарда кечаси намози ҳақида сўралаётганларини эшитдим. У: «Икки-иккитадан; агар тонгдан қўрқсанг, бир ракат витр ўқи,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا مُوسَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يُونُسَ، قَالَ حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، قَالَ حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ الْحُرِّ، قَالَ حَدَّثَنَا نَافِعٌ، أَنَّ ابْنَ عُمَرَ، أَخْبَرَهُمْ أَنَّ رَجُلاً سَأَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ صَلاَةِ اللَّيْلِ قَالَ " مَثْنَى مَثْنَى فَإِنْ خَشِيَ أَحَدُكُمُ الصُّبْحَ فَلْيُوتِرْ بِوَاحِدَةٍ " .
Бизга Мусо ибн Саид хабар бериб, деди: бизга Аҳмад ибн Абдуллоҳ ибн Юнус ривоят қилди, у деди: бизга Зуҳайр ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ҳасан ибн ал-Ҳурр ривоят қилди, у деди: бизга Нофиъ ривоят қилдики, Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо) уларга хабар бердики, бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан кечаси намози ҳақида сўради. У: «Икки-иккитадан; агар бирортангиз тонгдан қўрқса, биттада витр ўқисин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " صَلاَةُ اللَّيْلِ مَثْنَى مَثْنَى فَإِذَا خِفْتَ الصُّبْحَ فَأَوْتِرْ بِوَاحِدَةٍ " .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, Нофиъдан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), У: «Кечаси намози икки-иккитадан (ўқилади); агар тонгдан қўрқсанг, биттада витр ўқи,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُغِيرَةِ، قَالَ حَدَّثَنَا عُثْمَانُ، عَنْ شُعَيْبٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ سَأَلَ رَجُلٌ مِنَ الْمُسْلِمِينَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَيْفَ صَلاَةُ اللَّيْلِ فَقَالَ " صَلاَةُ اللَّيْلِ مَثْنَى مَثْنَى فَإِذَا خِفْتَ الصُّبْحَ فَأَوْتِرْ بِوَاحِدَةٍ " .
Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ибн ал-Муғира хабар бериб, деди: бизга Усмон ривоят қилди, Шуайбдан, у аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилди). У деди: «Мусулмонлардан бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Кечаси намози қандай (ўқилади)?» деб сўради. У: «Кечаси намози икки-иккитадан (ўқилади); агар тонгдан қўрқсанг, биттада витр ўқи,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَخِي ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عَمِّهِ، قَالَ أَخْبَرَنِي حُمَيْدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ، أَخْبَرَهُ أَنَّ رَجُلاً سَأَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ صَلاَةِ اللَّيْلِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " صَلاَةُ اللَّيْلِ مَثْنَى مَثْنَى فَإِذَا خَشِيتَ الصُّبْحَ فَأَوْتِرْ بِوَاحِدَةٍ " .
«Бизга Муҳаммад ибн Яҳё хабар берди, у деди: бизга Яъқуб ибн Иброҳим ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Шиҳобнинг жияни амакисидан ривоят қилди, у деди: менга Ҳумайд ибн Абдурраҳмон хабар бердики, Абдуллоҳ ибн Умар (розияллаҳу анҳумо) унга хабар берди: бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан тун намози ҳақида сўради. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Тун намози икки-иккидан (икки ракатдан)дир. Бомдод (кириб қолишидан) қўрқсанг, бир (ракат) билан витр қил,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ الْهَيْثَمِ، قَالَ حَدَّثَنَا حَرْمَلَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، أَنَّ ابْنَ شِهَابٍ، حَدَّثَهُ أَنَّ سَالِمَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ وَحُمَيْدَ بْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ حَدَّثَاهُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، قَالَ قَامَ رَجُلٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ كَيْفَ صَلاَةُ اللَّيْلِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " صَلاَةُ اللَّيْلِ مَثْنَى مَثْنَى فَإِذَا خِفْتَ الصُّبْحَ فَأَوْتِرْ بِوَاحِدَةٍ " .
«Бизга Аҳмад ибн ал-Ҳайсам хабар берди, у деди: бизга Ҳармала ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, у деди: менга Амр ибн ал-Ҳорис хабар бердики, унга Ибн Шиҳоб ривоят қилди: унга Салим ибн Абдуллоҳ ва Ҳумайд ибн Абдурраҳмон Абдуллоҳ ибн Умардан ривоят қилишди, у деди: бир киши туриб: «Ё Расулаллоҳ, тун намози қандай (ўқилади)?» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Тун намози икки-иккидан (икки ракатдан)дир. Бомдод (кириб қолишидан) қўрқсанг, бир (ракат) билан витр қил,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ عَيَّاشٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَاصِمٍ، - وَهُوَ ابْنُ ضَمْرَةَ - عَنْ عَلِيٍّ، رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ أَوْتَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ قَالَ " يَا أَهْلَ الْقُرْآنِ أَوْتِرُوا فَإِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ وِتْرٌ يُحِبُّ الْوِتْرَ " .
«Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий, Абу Бакр ибн Айёшдан, у Абу Ишоқдан, у Осимдан — у Ибн Замрадир — у Али (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) витр ўқиб, сўнг: «Эй Қуръон аҳли, витр ўқинглар, чунки Аллаҳ азза ва жалла биттадир (тоқ), тоқни севади,» дедилар.»
أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَبِي نُعَيْمٍ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ ضَمْرَةَ، عَنْ عَلِيٍّ، رضى الله عنه قَالَ الْوِتْرُ لَيْسَ بِحَتْمٍ كَهَيْئَةِ الْمَكْتُوبَةِ وَلَكِنَّهُ سُنَّةٌ سَنَّهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
«Менга Муҳаммад ибн Исмоил ибн Иброҳим, Абу Нуъаймдан, у Суфёндан, у Абу Ишоқдан, у Осим ибн Замрадан, у Али (розияллаҳу анҳу)дан хабар берди, у деди: Витр фарз намоздек қатъий эмас, балки у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жорий қилган суннатдир.»
أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ سَلْمٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عَلِيِّ بْنِ الْحَسَنِ بْنِ شَقِيقٍ، عَنِ النَّضْرِ بْنِ شُمَيْلٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي شِمْرٍ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ أَوْصَانِي خَلِيلِي صلى الله عليه وسلم بِثَلاَثٍ النَّوْمِ عَلَى وِتْرٍ وَصِيَامِ ثَلاَثَةِ أَيَّامٍ مِنْ كُلِّ شَهْرٍ وَرَكْعَتَىِ الضُّحَى .
«Бизга Сулаймон ибн Салм ва Муҳаммад ибн Али ибн ал-Ҳасан ибн Шақиқ, ан-Назр ибн Шумайлдан хабар беришди, у деди: бизга Шуъба, Абу Шимрдан, у Абу Усмондан, у Абу Ҳурайрадан хабар берди, у деди: Халилим (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга уч нарсани васият қилдилар: витр (ўқигач) ухлашни, ҳар ойдан уч кун рўза тутишни ва Зуҳо (чошт)нинг икки ракатини (ўқишни).»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، ثُمَّ ذَكَرَ كَلِمَةً مَعْنَاهَا عَنْ عَبَّاسٍ الْجُرَيْرِيِّ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا عُثْمَانَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ أَوْصَانِي خَلِيلِي صلى الله عليه وسلم بِثَلاَثٍ الْوِتْرِ أَوَّلَ اللَّيْلِ وَرَكْعَتَىِ الْفَجْرِ وَصَوْمِ ثَلاَثَةِ أَيَّامٍ مِنْ كُلِّ شَهْرٍ .
«Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди — сўнг маъносини англатадиган бир сўз айтди — Аббос ал-Журайрийдан, у деди: мен Абу Усмонни эшитдим, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилди), у деди: Халилим (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга уч нарсани васият қилдилар: туннинг аввалида витр (ўқишни), Бомдоднинг икки ракатини (ўқишни) ва ҳар ойдан уч кун рўза тутишни.»
أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ مُلاَزِمِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ بَدْرٍ، عَنْ قَيْسِ بْنِ طَلْقٍ، قَالَ زَارَنَا أَبِي طَلْقُ بْنُ عَلِيٍّ فِي يَوْمٍ مِنْ رَمَضَانَ فَأَمْسَى بِنَا وَقَامَ بِنَا تِلْكَ اللَّيْلَةَ وَأَوْتَرَ بِنَا ثُمَّ انْحَدَرَ إِلَى مَسْجِدٍ فَصَلَّى بِأَصْحَابِهِ حَتَّى بَقِيَ الْوِتْرُ ثُمَّ قَدَّمَ رَجُلاً فَقَالَ لَهُ أَوْتِرْ بِهِمْ فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لاَ وِتْرَانِ فِي لَيْلَةٍ " .
«Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий, Мулозим ибн Амрдан хабар берди, у деди: менга Абдуллоҳ ибн Бадр ривоят қилди, у Қайс ибн Талқдан, у деди: Отам Талқ ибн Али Рамазон кунларидан бирида бизни зиёрат қилиб, кечгача биз билан бирга бўлди. Ўша кечаси бизга (имом бўлиб) қиём қилди ва биз билан витр ўқиди. Сўнг бир масжидга тушиб, шерикларига (имом бўлиб) намоз ўқиб, фақат витр қолганида бир кишини олдинга ўтказиб, унга: «Уларга витр ўқитиб бер, чунки мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бир кечада икки витр бўлмайди,» деганларини эшитганман,» деди.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الأَسْوَدِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ سَأَلْتُ عَائِشَةَ عَنْ صَلاَةِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ كَانَ يَنَامُ أَوَّلَ اللَّيْلِ ثُمَّ يَقُومُ فَإِذَا كَانَ مِنَ السَّحَرِ أَوْتَرَ ثُمَّ أَتَى فِرَاشَهُ فَإِذَا كَانَ لَهُ حَاجَةٌ أَلَمَّ بِأَهْلِهِ فَإِذَا سَمِعَ الأَذَانَ وَثَبَ فَإِنْ كَانَ جُنُبًا أَفَاضَ عَلَيْهِ مِنَ الْمَاءِ وَإِلاَّ تَوَضَّأَ ثُمَّ خَرَجَ إِلَى الصَّلاَةِ .
«Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, Абу Ишоқдан, у ал-Асвад ибн Язиддан ривоят қилди, у деди: мен Оишадан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намози ҳақида сўрадим. У: «У киши туннинг аввалида ухлар, сўнг турардилар. Саҳар пайти бўлганида витр ўқиб, сўнг ўринларига келардилар. Агар эҳтиёжлари бўлса, аҳлига (яқинлик қилиб) яқинлашардилар. Азонни эшитганларида сапчиб турардилар. Агар жунуб бўлсалар, устларига сув қуярдилар, акс ҳолда таҳорат олиб, сўнг намозга чиқардилар,» деди.»
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَبِي حَصِينٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ وَثَّابٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ أَوْتَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ أَوَّلِهِ وَآخِرِهِ وَأَوْسَطِهِ وَانْتَهَى وَتْرُهُ إِلَى السَّحَرِ .
«Бизга Ишоқ ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон, Суфёндан, у Абу Ҳасиндан, у Яҳё ибн Вассобдан, у Масруқдан, у Оишадан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (туннинг) аввалида ҳам, охирида ҳам, ўртасида ҳам витр ўқиганлар ва (умрлари) охирида витрлари саҳар пайтига (қадар) етиб борди.»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ نَافِعٍ، أَنَّ ابْنَ عُمَرَ، قَالَ مَنْ صَلَّى مِنَ اللَّيْلِ فَلْيَجْعَلْ آخِرَ صَلاَتِهِ وَتْرًا فَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَأْمُرُ بِذَلِكَ .
«Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс, Нофидан ривоят қилди: Ибн Умар деди: Ким тунда намоз ўқиса, намозининг охиргисини витр қилсин, чунки Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шунга буюрардилар.»
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ فَضَالَةَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا مُحَمَّدٌ، - وَهُوَ ابْنُ الْمُبَارَكِ - قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ، - وَهُوَ ابْنُ سَلاَّمِ بْنِ أَبِي سَلاَّمٍ - عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو نَضْرَةَ الْعَوَقِيُّ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِيَّ، يَقُولُ سُئِلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْوَتْرِ فَقَالَ " أَوْتِرُوا قَبْلَ الصُّبْحِ " .
«Бизга Убайдуллоҳ ибн Фазола ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад — у Ибн ал-Муборакдир — хабар берди, у деди: бизга Муовия — у Ибн Саллом ибн Абу Салломдир — Яҳё ибн Абу Касирдан ривоят қилди, у деди: менга Абу Назра ал-Авақий хабар бердики, у Абу Саид ал-Худрийни шундай деганини эшитди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан витр ҳақида сўралганида: «Бомдоддан олдин витр ўқинглар,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ دُرُسْتَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو إِسْمَاعِيلَ الْقَنَّادُ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، - وَهُوَ ابْنُ أَبِي كَثِيرٍ - عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَوْتِرُوا قَبْلَ الْفَجْرِ " .
«Бизга Яҳё ибн Дуруст хабар берди, у деди: бизга Абу Исмоил ал-Қаннод ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё — у Ибн Абу Касирдир — Абу Назрадан, у Абу Саиддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди, у: «Бомдоддан олдин витр ўқинглар,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ حَكِيمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْتَشِرِ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ كَانَ فِي مَسْجِدِ عَمْرِو بْنِ شُرَحْبِيلَ فَأُقِيمَتِ الصَّلاَةُ فَجَعَلُوا يَنْتَظِرُونَهُ فَجَاءَ فَقَالَ إِنِّي كُنْتُ أُوتِرُ . قَالَ وَسُئِلَ عَبْدُ اللَّهِ هَلْ بَعْدَ الأَذَانِ وَتْرٌ قَالَ نَعَمْ وَبَعْدَ الإِقَامَةِ . وَحَدَّثَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ نَامَ عَنِ الصَّلاَةِ حَتَّى طَلَعَتِ الشَّمْسُ ثُمَّ صَلَّى .
«Бизга Яҳё ибн Ҳаким хабар берди, у деди: бизга Ибн Абу Адий, Шуъбадан, у Иброҳим ибн Муҳаммад ибн ал-Мунташирдан, у отасидан ривоят қилди: у Амр ибн Шураҳбилнинг масжидида эди. Намозга иқомат айтилди ва улар уни кута бошлашди. У келиб: «Мен витр ўқиётган эдим,» деди. (Рови) деди: Абдуллоҳдан: «Азондан кейин витр борми?» деб сўралганида, у: «Ҳа, ҳатто иқоматдан кейин ҳам,» деди. Ва у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилдики, у киши намозда (ухлаб) қолиб, ҳатто қуёш чиққунча (уйқудан) қолдилар, сўнг намоз ўқидилар.»
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ الأَخْنَسِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُوتِرُ عَلَى الرَّاحِلَةِ .
«Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид, Убайдуллоҳ ибн ал-Ахнасдан, у Нофидан, у Ибн Умардан ривоят қилди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) улов (туя) устида витр ўқирдилар.»
أَخْبَرَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، عَنِ الْحَسَنِ بْنِ الْحُرِّ، عَنْ نَافِعٍ، أَنَّ ابْنَ عُمَرَ، كَانَ يُوتِرُ عَلَى بَعِيرِهِ وَيَذْكُرُ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَفْعَلُ ذَلِكَ .
«Бизга Иброҳим ибн Яъқуб хабар берди, у деди: менга Абдуллоҳ ибн Муҳаммад ибн Али хабар берди, у деди: бизга Зуҳайр, ал-Ҳасан ибн ал-Ҳуррдан, у Нофидан ривоят қилди: Ибн Умар туяси устида витр ўқирди ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай қилганларини зикр қиларди.»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ عُمَرَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ يَسَارٍ، قَالَ قَالَ لِي ابْنُ عُمَرَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُوتِرُ عَلَى الْبَعِيرِ .
«Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Молик, Абу Бакр ибн Умар ибн Абдурраҳмон ибн Абдуллоҳ ибн Умар ибн ал-Хаттобдан, у Саид ибн Ясордан ривоят қилди, у деди: Ибн Умар менга айтдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) туя устида витр ўқирдилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ جَرِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي التَّيَّاحِ، عَنْ أَبِي مِجْلَزٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْوَتْرُ رَكْعَةٌ مِنْ آخِرِ اللَّيْلِ " .
«Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ибн Абдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Ваҳб ибн Жарир ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, Абут-Тайёҳдан, у Абу Мижлаздан, у Ибн Умардан ривоят қилди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Витр — туннинг охиридаги бир ракатдир,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، وَمُحَمَّدٌ، قَالاَ حَدَّثَنَا ثُمَّ، ذَكَرَ كَلِمَةً مَعْنَاهَا شُعْبَةُ عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَبِي مِجْلَزٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْوَتْرُ رَكْعَةٌ مِنْ آخِرِ اللَّيْلِ " .
«Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Яҳё ва Муҳаммад ривоят қилишди, улар дедилар: бизга ривоят қилди — сўнг маъносини англатадиган бир сўз айтди — Шуъба, Қатодадан, у Абу Мижлаздан, у Ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди, у: «Витр — туннинг охиридаги бир ракатдир,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَفَّانَ، قَالَ حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، قَالَ حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ شَقِيقٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَجُلاً، مِنْ أَهْلِ الْبَادِيَةِ سَأَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ صَلاَةِ اللَّيْلِ قَالَ " مَثْنَى مَثْنَى وَالْوَتْرُ رَكْعَةٌ مِنْ آخِرِ اللَّيْلِ " .
Бизга ал-Ҳасан ибн Муҳаммад, Аффондан хабар берди, у деди: бизга Ҳаммом ривоят қилди, у деди: бизга Қатода ривоят қилди, у Абдуллоҳ ибн Шақиқдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), бадия (саҳро) аҳлидан бўлган бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан тун намози ҳақида сўради. У: «(У) икки-икки (ракаатдир), витр эса туннинг охирида бир ракаатдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، حَدَّثَهُ عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " صَلاَةُ اللَّيْلِ مَثْنَى مَثْنَى فَإِذَا أَرَدْتَ أَنْ تَنْصَرِفَ فَارْكَعْ بِوَاحِدَةٍ تُوتِرُ لَكَ مَا قَدْ صَلَّيْتَ " .
Бизга ар-Робиъ ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож ибн Иброҳим ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, у Амр ибн ал-Ҳорисдан, у Абдурраҳмон ибн ал-Қосимдан — унга отасидан ривоят қилди —, у Абдуллоҳ ибн Умардан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Тун намози икки-икки (ракаатдир). Тугатмоқчи бўлганингда, бир ракаат ўқигин, у ўқиганларингни сен учун тоқ қилиб қўяди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ زِيَادٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " صَلاَةُ اللَّيْلِ مَثْنَى مَثْنَى وَالْوَتْرُ رَكْعَةٌ وَاحِدَةٌ " .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Холид ибн Зиёд ривоят қилди, у Нофиъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Тун намози икки-икки (ракаатдир), витр эса бир ракаатдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ نَافِعٍ، وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَجُلاً، سَأَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ صَلاَةِ اللَّيْلِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " صَلاَةُ اللَّيْلِ مَثْنَى مَثْنَى فَإِذَا خَشِيَ أَحَدُكُمُ الصُّبْحَ صَلَّى رَكْعَةً وَاحِدَةً تُوتِرُ لَهُ مَا قَدْ صَلَّى " .
Бизга Муҳаммад ибн Салама ва ал-Ҳорис ибн Мискин — унга ўқиб берилганда мен ҳам эшитиб турардим, лафз эса уникидир — Ибн ал-Қосимдан хабар берди, у деди: менга Молик ривоят қилди, у Нофиъдан ва Абдуллоҳ ибн Динордан, улар Абдуллоҳ ибн Умардан (ривоят қилдики), бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан тун намози ҳақида сўради. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Тун намози икки-икки (ракаатдир). Бирингиз тонг отишидан қўрқса, бир ракаат ўқисин, у ўқиганини унинг учун тоқ қилиб қўяди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ فَضَالَةَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، - يَعْنِي ابْنَ الْمُبَارَكِ - قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ، - وَهُوَ ابْنُ سَلاَّمٍ - عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، وَنَافِعٌ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ سَمِعَهُ يَقُولُ " صَلاَةُ اللَّيْلِ رَكْعَتَيْنِ رَكْعَتَيْنِ فَإِذَا خِفْتُمُ الصُّبْحَ فَأَوْتِرُوا بِوَاحِدَةٍ " .
Бизга Убайдуллоҳ ибн Фазола ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад — яъни Ибн ал-Муборак — ривоят қилди, у деди: бизга Муовия — у Ибн Салломдир — ривоят қилди, у Яҳё ибн Абу Касирдан, у деди: менга Абу Салама ибн Абдурраҳмон ва Нофиъ ривоят қилди, улар Ибн Умардан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у унинг шундай деганини эшитди: «Тун намози икки-икки ракаатдир. Тонг отишидан қўрқсангиз, бир (ракаат) билан витр ўқинглар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي مِنَ اللَّيْلِ إِحْدَى عَشْرَةَ رَكْعَةً يُوتِرُ مِنْهَا بِوَاحِدَةٍ ثُمَّ يَضْطَجِعُ عَلَى شِقِّهِ الأَيْمَنِ .
Бизга Ишоқ ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон хабар берди, у деди: бизга Молик ривоят қилди, у аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тунда ўн бир ракаат намоз ўқир, улардан биттасини витр қилар, сўнг ўнг биқинига ётар эди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّهُ أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، سَأَلَ عَائِشَةَ أُمَّ الْمُؤْمِنِينَ كَيْفَ كَانَتْ صَلاَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي رَمَضَانَ قَالَتْ مَا كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَزِيدُ فِي رَمَضَانَ وَلاَ غَيْرِهِ عَلَى إِحْدَى عَشْرَةَ رَكْعَةً يُصَلِّي أَرْبَعًا فَلاَ تَسْأَلْ عَنْ حُسْنِهِنَّ وَطُولِهِنَّ ثُمَّ يُصَلِّي أَرْبَعًا فَلاَ تَسْأَلْ عَنْ حُسْنِهِنَّ وَطُولِهِنَّ ثُمَّ يُصَلِّي ثَلاَثًا قَالَتْ عَائِشَةُ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَتَنَامُ قَبْلَ أَنْ تُوتِرَ قَالَ " يَا عَائِشَةُ إِنَّ عَيْنِي تَنَامُ وَلاَ يَنَامُ قَلْبِي " .
Бизга Муҳаммад ибн Салама ва ал-Ҳорис ибн Мискин — унга ўқиб берилганда мен ҳам эшитиб турардим, лафз эса уникидир — Ибн ал-Қосимдан хабар берди, у деди: менга Молик ривоят қилди, у Саид ибн Абу Саид ал-Мақбурийдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан (ривоят қилдики), унга хабар беришича, у мўминлар онаси Оишадан: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг Рамазондаги намози қандай бўларди?» деб сўради. У: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Рамазонда ҳам, ундан бошқа (вақтда) ҳам ўн бир ракаатдан оширмас эди. Тўрт (ракаат) ўқир эди — уларнинг гўзаллиги ва узунлиги ҳақида сўрама —, сўнг яна тўрт (ракаат) ўқир эди — уларнинг гўзаллиги ва узунлиги ҳақида сўрама —, сўнг уч (ракаат) ўқир эди,» деди. Оиша айтди: «Мен: «Ё Расулуллоҳ, витр ўқишдан олдин ухлайсизми?» дедим. У: «Эй Оиша, кўзим ухлайди, лекин қалбим ухламайди,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ الْمُفَضَّلِ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زُرَارَةَ بْنِ أَوْفَى، عَنْ سَعْدِ بْنِ هِشَامٍ، أَنَّ عَائِشَةَ، حَدَّثَتْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ لاَ يُسَلِّمُ فِي رَكْعَتَىِ الْوَتْرِ .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Бишр ибн ал-Муфаззал ривоят қилди, у деди: бизга Саид ривоят қилди, у Қатодадан, у Зуроро ибн Авфодан, у Саъд ибн Ҳишомдан (ривоят қилдики), Оиша унга ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) витрнинг икки ракаатида салом бермас эдилар.
أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ مَيْمُونٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مَخْلَدُ بْنُ يَزِيدَ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ زُبَيْدٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُوتِرُ بِثَلاَثِ رَكَعَاتٍ كَانَ يَقْرَأُ فِي الأُولَى بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } وَفِي الثَّانِيَةِ بِـ { قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ } وَفِي الثَّالِثَةِ بِـ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ } وَيَقْنُتُ قَبْلَ الرُّكُوعِ فَإِذَا فَرَغَ قَالَ عِنْدَ فَرَاغِهِ " سُبْحَانَ الْمَلِكِ الْقُدُّوسِ " . ثَلاَثَ مَرَّاتٍ يُطِيلُ فِي آخِرِهِنَّ .
Бизга Али ибн Маймун хабар берди, у деди: бизга Махлад ибн Язид ривоят қилди, у Суфёндан, у Зубайддан, у Саид ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, у отасидан, у Убай ибн Каъбдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уч ракаат билан витр ўқир эдилар: биринчисида «Саббиҳ исма Роббикал-Аъло» («Роббингнинг энг аъло исмини поклаб ёд эт») (Аъло сураси)ни, иккинчисида «Қул ё айюҳал-кофирун» («Айт: «Эй кофирлар!») (Кофирун сураси)ни, учинчисида «Қул Ҳуваллоҳу Аҳад» («Айт: «У Аллаҳ ягонадир») (Ихлос сураси)ни ўқир эдилар. Ва рукуъдан олдин қунут қилар, тугатгач, тугатиш чоғида уч марта: «Субҳонал-Маликил-Қуддус» («Пок Ҳукмдор, улуғ Муқаддас Зот покдир») дер, уларнинг охиргисини чўзар эдилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِي الرَّكْعَةِ الأُولَى مِنَ الْوَتْرِ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } وَفِي الثَّانِيَةِ بِـ { قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ } وَفِي الثَّالِثَةِ بِـ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ }
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Исо ибн Юнус хабар берди, у Саид ибн Абу Аруубадан, у Қатодадан, у Саид ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, у отасидан, у Убай ибн Каъбдан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) витрнинг биринчи ракаатида «Саббиҳ исма Роббикал-Аъло» («Роббингнинг энг аъло исмини поклаб ёд эт») (Аъло сураси)ни, иккинчисида «Қул ё айюҳал-кофирун» («Айт: «Эй кофирлар!») (Кофирун сураси)ни, учинчисида «Қул Ҳуваллоҳу Аҳад» («Айт: «У Аллаҳ ягонадир») (Ихлос сураси)ни ўқир эдилар.
أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ مُوسَى، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ عَزْرَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِي الْوَتْرِ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } وَفِي الرَّكْعَةِ الثَّانِيَةِ بِـ { قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ } وَفِي الثَّالِثَةِ بِـ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ } وَلاَ يُسَلِّمُ إِلاَّ فِي آخِرِهِنَّ وَيَقُولُ يَعْنِي بَعْدَ التَّسْلِيمِ " سُبْحَانَ الْمَلِكِ الْقُدُّوسِ " . ثَلاَثًا .
Бизга Яҳё ибн Мусо хабар берди, у деди: бизга Абдулазиз ибн Холид хабар берди, у деди: бизга Саид ибн Абу Арууба ривоят қилди, у Қатодадан, у Азрадан, у Саид ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, у отасидан, у Убай ибн Каъбдан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) витрда «Саббиҳ исма Роббикал-Аъло» («Роббингнинг энг аъло исмини поклаб ёд эт») (Аъло сураси)ни, иккинчи ракаатида «Қул ё айюҳал-кофирун» («Айт: «Эй кофирлар!») (Кофирун сураси)ни, учинчисида «Қул Ҳуваллоҳу Аҳад» («Айт: «У Аллаҳ ягонадир») (Ихлос сураси)ни ўқир эдилар. Ва фақат уларнинг охирида салом берар ва — яъни саломдан кейин — уч марта: «Субҳонал-Маликил-Қуддус» («Пок Ҳукмдор, улуғ Муқаддас Зот покдир») дер эдилар.
أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ عِيسَى، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا زَكَرِيَّا بْنُ أَبِي زَائِدَةَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُوتِرُ بِثَلاَثٍ يَقْرَأُ فِي الأُولَى بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } وَفِي الثَّانِيَةِ بِـ { قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ } وَفِي الثَّالِثَةِ بِـ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ } أَوْقَفَهُ زُهَيْرٌ .
Бизга ал-Ҳусайн ибн Исо хабар берди, у деди: бизга Абу Усома ривоят қилди, у деди: бизга Закариё ибн Абу Зоида ривоят қилди, у Абу Ишоқдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уч (ракаат) билан витр ўқир эдилар: биринчисида «Саббиҳ исма Роббикал-Аъло» («Роббингнинг энг аъло исмини поклаб ёд эт») (Аъло сураси)ни, иккинчисида «Қул ё айюҳал-кофирун» («Айт: «Эй кофирлар!») (Кофирун сураси)ни, учинчисида «Қул Ҳуваллоҳу Аҳад» («Айт: «У Аллаҳ ягонадир») (Ихлос сураси)ни ўқир эдилар. Зуҳайр уни мавқуф (қилди).
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّهُ كَانَ يُوتِرُ بِثَلاَثٍ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } وَ { قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ } وَ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ }
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Абу Нуайм ривоят қилди, у деди: бизга Зуҳайр ривоят қилди, у Абу Ишоқдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у уч (ракаат) билан витр ўқир эди: «Саббиҳ исма Роббикал-Аъло» («Роббингнинг энг аъло исмини поклаб ёд эт») (Аъло сураси), «Қул ё айюҳал-кофирун» («Айт: «Эй кофирлар!») (Кофирун сураси) ва «Қул Ҳуваллоҳу Аҳад» («Айт: «У Аллаҳ ягонадир») (Ихлос сураси) билан.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَلِيٍّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَامَ مِنَ اللَّيْلِ فَاسْتَنَّ ثُمَّ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ نَامَ ثُمَّ قَامَ فَاسْتَنَّ ثُمَّ تَوَضَّأَ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ حَتَّى صَلَّى سِتًّا ثُمَّ أَوْتَرَ بِثَلاَثٍ وَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ .
Бизга Муҳаммад ибн Рофиъ хабар берди, у деди: бизга Муовия ибн Ҳишом ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Муҳаммад ибн Алидан, у отасидан, у бобосидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у тунда туриб мисвок ишлатди, сўнг икки ракаат ўқиди, сўнг ухлади, сўнг туриб мисвок ишлатди, сўнг таҳорат олиб икки ракаат ўқиди — то олти (ракаат) ўқигунича —, сўнг уч (ракаат) билан витр ўқиди ва (яна) икки ракаат ўқиди.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا حُسَيْنٌ، عَنْ زَائِدَةَ، عَنْ حُصَيْنٍ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَلِيِّ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ كُنْتُ عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَامَ فَتَوَضَّأَ وَاسْتَاكَ وَهُوَ يَقْرَأُ هَذِهِ الآيَةَ حَتَّى فَرَغَ مِنْهَا { إِنَّ فِي خَلْقِ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ وَاخْتِلاَفِ اللَّيْلِ وَالنَّهَارِ لآيَاتٍ لأُولِي الأَلْبَابِ } ثُمَّ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ عَادَ فَنَامَ حَتَّى سَمِعْتُ نَفْخَهُ ثُمَّ قَامَ فَتَوَضَّأَ وَاسْتَاكَ ثُمَّ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ نَامَ ثُمَّ قَامَ فَتَوَضَّأَ وَاسْتَاكَ وَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ وَأَوْتَرَ بِثَلاَثٍ .
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Ҳусайн ривоят қилди, у Зоидадан, у Ҳусайндан, у Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Муҳаммад ибн Али ибн Абдуллоҳ ибн Аббосдан, у отасидан, у бобосидан (ривоят қилди), у деди: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурида эдим. У туриб таҳорат олди ва мисвок ишлатди, шу пайтда мана бу оятни ўқиди, то ундан тугатгунича: «Албатта, осмонлар ва ернинг яратилишида ҳамда кеча ва кундузнинг алмашинишида ақл эгалари учун (Аллоҳнинг қудратини кўрсатадиган) белгилар бордир» (Оли Имрон сураси, 190). Сўнг икки ракаат ўқиди, сўнг яна ётиб ухлади, то мен унинг хуррагини эшитгунимча. Сўнг туриб таҳорат олди ва мисвок ишлатди, сўнг икки ракаат ўқиди, сўнг ухлади, сўнг туриб таҳорат олди ва мисвок ишлатди, икки ракаат ўқиди ва уч (ракаат) билан витр ўқиди.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَبَلَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْمَرُ بْنُ مَخْلَدٍ، - ثِقَةٌ - قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرٍو، عَنْ زَيْدٍ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَلِيٍّ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ اسْتَيْقَظَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَاسْتَنَّ وَسَاقَ الْحَدِيثَ .
Бизга Муҳаммад ибн Жабала хабар берди, у деди: бизга Маъмар ибн Махлад — ишончли (рови) — ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ибн Амр ривоят қилди, у Зайддан, у Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Муҳаммад ибн Алидан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уйғонди ва мисвок ишлатди — ва у ҳадисни (охиригача) келтирди.
أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرٍ النَّهْشَلِيُّ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ الْجَزَّارِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي مِنَ اللَّيْلِ ثَمَانِ رَكَعَاتٍ وَيُوتِرُ بِثَلاَثٍ وَيُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ قَبْلَ صَلاَةِ الْفَجْرِ . خَالَفَهُ عَمْرُو بْنُ مُرَّةَ فَرَوَاهُ عَنْ يَحْيَى بْنِ الْجَزَّارِ عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Ҳорун ибн Абдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Одам ривоят қилди, у деди: бизга Абу Бакр ан-Наҳшалий ривоят қилди, у Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Яҳё ибн ал-Жаззордан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тунда саккиз ракаат намоз ўқир, уч (ракаат) билан витр ўқир ва Фажр намозидан олдин икки ракаат ўқир эдилар. Амр ибн Мурра унга мухолафат қилди ва уни Яҳё ибн ал-Жаззордан, у Умму Саламадан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (деб) ривоят қилди.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَرْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ الْجَزَّارِ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُوتِرُ بِثَلاَثِ عَشْرَةَ رَكْعَةً فَلَمَّا كَبِرَ وَضَعُفَ أَوْتَرَ بِتِسْعٍ . خَالَفَهُ عُمَارَةُ بْنُ عُمَيْرٍ فَرَوَاهُ عَنْ يَحْيَى بْنِ الْجَزَّارِ عَنْ عَائِشَةَ .
Бизга Аҳмад ибн Ҳарб хабар берди, у деди: бизга Абу Муовия ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Амр ибн Муррадан, у Яҳё ибн ал-Жаззордан, у Умму Саламадан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўн уч ракаат билан витр ўқир эдилар. Ёши улғайиб заифлашганларида, тўққиз (ракаат) билан витр ўқийдиган бўлдилар. Унига Умора ибн Умайр мухолафат қилди ва уни Яҳё ибн ал-Жаззордан, у Оишадан (деб) ривоят қилди.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا حُسَيْنٌ، عَنْ زَائِدَةَ، عَنْ سُلَيْمَانَ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ الْجَزَّارِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي مِنَ اللَّيْلِ تِسْعًا فَلَمَّا أَسَنَّ وَثَقُلَ صَلَّى سَبْعًا .
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Ҳусайн ривоят қилди, Зоидадан, у Сулаймондан, у Умора ибн Умайдан, у Яҳё ибн ал-Жаззордан, у Оишадан (ривоят қилди), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечаси тўққиз (ракаат) ўқир эдилар. Ёши улғайиб, вазни оғирлашгач, етти (ракаат) ўқидилар.»
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، قَالَ حَدَّثَنِي ضُبَارَةُ بْنُ أَبِي السَّلِيلِ، قَالَ حَدَّثَنِي دُوَيْدُ بْنُ نَافِعٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي ابْنُ شِهَابٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عَطَاءُ بْنُ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي أَيُّوبَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْوِتْرُ حَقٌّ فَمَنْ شَاءَ أَوْتَرَ بِسَبْعٍ وَمَنْ شَاءَ أَوْتَرَ بِخَمْسٍ وَمَنْ شَاءَ أَوْتَرَ بِثَلاَثٍ وَمَنْ شَاءَ أَوْتَرَ بِوَاحِدَةٍ " .
Бизга Амр ибн Усмон хабар берди, у деди: бизга Бақийя ривоят қилди, у деди: менга Дубора ибн Абис-Салил ривоят қилди, у деди: менга Дувайд ибн Нофиъ ривоят қилди, у деди: менга Ибн Шиҳоб хабар берди, у деди: менга Ато ибн Язид ривоят қилди, у Абу Айюбдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Витр ҳақдир. Ким хоҳласа, етти (ракаат) билан витр ўқисин, ким хоҳласа, беш билан витр ўқисин, ким хоҳласа, уч билан витр ўқисин ва ким хоҳласа, бир (ракаат) билан витр ўқисин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا الْعَبَّاسُ بْنُ الْوَلِيدِ بْنِ مَزِيدٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبِي قَالَ، حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي الزُّهْرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَطَاءُ بْنُ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي أَيُّوبَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْوِتْرُ حَقٌّ فَمَنْ شَاءَ أَوْتَرَ بِخَمْسٍ وَمَنْ شَاءَ أَوْتَرَ بِثَلاَثٍ وَمَنْ شَاءَ أَوْتَرَ بِوَاحِدَةٍ " .
Бизга ал-Аббос ибн ал-Валид ибн Мазид хабар берди, у деди: менга отам хабар берди, у деди: бизга ал-Авзоий ривоят қилди, у деди: менга аз-Зуҳрий ривоят қилди, у деди: бизга Ато ибн Язид ривоят қилди, у Абу Айюбдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Витр ҳақдир. Ким хоҳласа, беш (ракаат) билан витр ўқисин, ким хоҳласа, уч билан витр ўқисин ва ким хоҳласа, бир (ракаат) билан витр ўқисин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانَ بْنِ دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ حَدَّثَنَا الْهَيْثَمُ بْنُ حُمَيْدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو مُعَيْدٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي عَطَاءُ بْنُ يَزِيدَ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا أَيُّوبَ الأَنْصَارِيَّ، يَقُولُ الْوِتْرُ حَقٌّ فَمَنْ أَحَبَّ أَنْ يُوتِرَ بِخَمْسِ رَكَعَاتٍ فَلْيَفْعَلْ وَمَنْ أَحَبَّ أَنْ يُوتِرَ بِثَلاَثٍ فَلْيَفْعَلْ وَمَنْ أَحَبَّ أَنْ يُوتِرَ بِوَاحِدَةٍ فَلْيَفْعَلْ .
Бизга ар-Рабииъ ибн Сулаймон ибн Довуд хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Юсуф ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ҳайсам ибн Ҳумайд ривоят қилди, у деди: менга Абу Муайд ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у деди: менга Ато ибн Язид ривоят қилдики, у Абу Айюб ал-Ансорийни шундай деганини эшитган: «Витр ҳақдир. Ким беш ракаат билан витр ўқишни хоҳласа, қилсин, ким уч билан витр ўқишни хоҳласа, қилсин ва ким бир (ракаат) билан витр ўқишни хоҳласа, қилсин.»
قَالَ الْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي أَيُّوبَ، قَالَ مَنْ شَاءَ أَوْتَرَ بِسَبْعٍ وَمَنْ شَاءَ أَوْتَرَ بِخَمْسٍ وَمَنْ شَاءَ أَوْتَرَ بِثَلاَثٍ وَمَنْ شَاءَ أَوْتَرَ بِوَاحِدَةٍ وَمَنْ شَاءَ أَوْمَأَ إِيمَاءً .
ал-Ҳорис ибн Мискин — унга ўқиб берилганда мен ҳам эшитиб турардим — Суфёндан, у аз-Зуҳрийдан, у Ато ибн Язиддан, у Абу Айюбдан (ривоят қилдики), у деди: «Ким хоҳласа, етти (ракаат) билан витр ўқисин, ким хоҳласа, беш билан витр ўқисин, ким хоҳласа, уч билан витр ўқисин, ким хоҳласа, бир (ракаат) билан витр ўқисин ва ким хоҳласа, ишора билан ишора қилсин.»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ مِقْسَمٍ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُوتِرُ بِخَمْسٍ وَبِسَبْعٍ لاَ يَفْصِلُ بَيْنَهَا بِسَلاَمٍ وَلاَ بِكَلاَمٍ .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Жарир ривоят қилди, Мансурдан, у ал-Ҳакамдан, у Миқсамдан, у Умму Саламадан (ривоят қилди), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) беш ва етти (ракаат) билан витр ўқир, улар орасини на салом билан, на сўз билан ажратмас эдилар.»
أَخْبَرَنَا الْقَاسِمُ بْنُ زَكَرِيَّا بْنِ دِينَارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ إِسْرَائِيلَ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ مِقْسَمٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُوتِرُ بِسَبْعٍ أَوْ بِخَمْسٍ وَلاَ يَفْصِلُ بَيْنَهُنَّ بِتَسْلِيمٍ .
Бизга ал-Қосим ибн Закариё ибн Динор хабар берди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ривоят қилди, Исроилдан, у Мансурдан, у ал-Ҳакамдан, у Миқсамдан, у Ибн Аббосдан, у Умму Саламадан (ривоят қилди), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) етти ёки беш (ракаат) билан витр ўқир, улар орасини салом билан ажратмас эдилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ الْحُسَيْنِ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ مِقْسَمٍ، قَالَ الْوَتْرُ سَبْعٌ فَلاَ أَقَلَّ مِنْ خَمْسٍ فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لإِبْرَاهِيمَ فَقَالَ عَمَّنْ ذَكَرَهُ قُلْتُ لاَ أَدْرِي . قَالَ الْحَكَمُ فَحَجَجْتُ فَلَقِيتُ مِقْسَمًا فَقُلْتُ لَهُ عَمَّنْ قَالَ عَنِ الثِّقَةِ عَنْ عَائِشَةَ وَعَنْ مَيْمُونَةَ .
Бизга Муҳаммад ибн Исмоил ибн Иброҳим хабар берди, Язиддан, у деди: бизга Суфён ибн ал-Ҳусайн ривоят қилди, ал-Ҳакамдан, у Миқсамдан (ривоят қилдики), у деди: «Витр еттидир, бешдан кам эмас.» Мен буни Иброҳимга айтдим, у: «Буни кимдан нақл қилди?» деди. Мен: «Билмайман,» дедим. ал-Ҳакам деди: «Кейин мен ҳаж қилдим ва Миқсам билан учрашдим. Унга: «(Буни) кимдан (ривоят қилдинг)?» дедим. У: «Ишончли зотдан, у Оишадан ва Маймунадан,» деди.»
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُوتِرُ بِخَمْسٍ وَلاَ يَجْلِسُ إِلاَّ فِي آخِرِهِنَّ .
Бизга Ишоқ ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, Суфёндан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) беш (ракаат) билан витр ўқир ва фақат уларнинг охиргисидагина ўтирар эдилар.
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زُرَارَةَ بْنِ أَوْفَى، عَنْ سَعْدِ بْنِ هِشَامٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ لَمَّا أَسَنَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَخَذَ اللَّحْمَ صَلَّى سَبْعَ رَكَعَاتٍ لاَ يَقْعُدُ إِلاَّ فِي آخِرِهِنَّ وَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ وَهُوَ قَاعِدٌ بَعْدَ مَا يُسَلِّمُ فَتِلْكَ تِسْعٌ يَا بُنَىَّ وَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا صَلَّى صَلاَةً أَحَبَّ أَنْ يُدَاوِمَ عَلَيْهَا . مُخْتَصَرٌ . خَالَفَهُ هِشَامٌ الدَّسْتَوَائِيُّ .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Қатодадан, у Зурорату ибн Авфодан, у Саъд ибн Ҳишомдан, у Оишадан (ривоят қилди), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ёши улғайиб, вазни оғирлашганда, етти ракаат ўқир, фақат уларнинг охиргисидагина ўтирар ва салом берганларидан кейин ўтирган ҳолда икки ракаат ўқир эдилар. Мана шу тўққиз бўлади, эй ўғилчам! Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қайсидир намозни ўқисалар, унга доимий амал қилишни яхши кўрар эдилар.» Қисқартирилди. Унга Ҳишом ад-Даставоий мухолиф чиқди.
أَخْبَرَنَا زَكَرِيَّا بْنُ يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زُرَارَةَ بْنِ أَوْفَى، عَنْ سَعْدِ بْنِ هِشَامٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا أَوْتَرَ بِتِسْعِ رَكَعَاتٍ لَمْ يَقْعُدْ إِلاَّ فِي الثَّامِنَةِ فَيَحْمَدُ اللَّهَ وَيَذْكُرُهُ وَيَدْعُو ثُمَّ يَنْهَضُ وَلاَ يُسَلِّمُ ثُمَّ يُصَلِّي التَّاسِعَةَ فَيَجْلِسُ فَيَذْكُرُ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ وَيَدْعُو ثُمَّ يُسَلِّمُ تَسْلِيمَةً يُسْمِعُنَا ثُمَّ يُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ وَهُوَ جَالِسٌ فَلَمَّا كَبِرَ وَضَعُفَ أَوْتَرَ بِسَبْعِ رَكَعَاتٍ لاَ يَقْعُدُ إِلاَّ فِي السَّادِسَةِ ثُمَّ يَنْهَضُ وَلاَ يُسَلِّمُ فَيُصَلِّي السَّابِعَةَ ثُمَّ يُسَلِّمُ تَسْلِيمَةً ثُمَّ يُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ وَهُوَ جَالِسٌ .
Бизга Закариё ибн Яҳё хабар берди, у деди: бизга Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, у деди: бизга Муоз ибн Ҳишом ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, Қатодадан, у Зурорату ибн Авфодан, у Саъд ибн Ҳишомдан, у Оишадан (ривоят қилди), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тўққиз ракаат билан витр ўқиганларида, фақат саккизинчисидагина ўтирар, сўнг Аллаҳга ҳамд айтар, Уни зикр қилар ва дуо қилар, кейин салом бермай турардилар, сўнг тўққизинчисини ўқиб ўтирар, Аллаҳ азза ва жаллани зикр қилар ва дуо қилар, сўнг бизга эшиттириб бир марта салом берар, кейин ўтирган ҳолда икки ракаат ўқир эдилар. Ёшлари улғайиб заифлашгач, етти ракаат билан витр ўқир, фақат олтинчисидагина ўтирар, кейин салом бермай турар, сўнг еттинчисини ўқир, кейин бир марта салом берар, сўнг ўтирган ҳолда икки ракаат ўқир эдилар.»
أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ إِسْحَاقَ، عَنْ عَبْدَةَ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زُرَارَةَ بْنِ أَوْفَى، عَنْ سَعْدِ بْنِ هِشَامٍ، أَنَّ عَائِشَةَ، قَالَتْ كُنَّا نُعِدُّ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سِوَاكَهُ وَطَهُورَهُ فَيَبْعَثُهُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ لِمَا شَاءَ أَنْ يَبْعَثَهُ مِنَ اللَّيْلِ فَيَسْتَاكُ وَيَتَوَضَّأُ وَيُصَلِّي تِسْعَ رَكَعَاتٍ لاَ يَجْلِسُ فِيهِنَّ إِلاَّ عِنْدَ الثَّامِنَةِ وَيَحْمَدُ اللَّهَ وَيُصَلِّي عَلَى نَبِيِّهِ صلى الله عليه وسلم وَيَدْعُو بَيْنَهُنَّ وَلاَ يُسَلِّمُ تَسْلِيمًا ثُمَّ يُصَلِّي التَّاسِعَةَ وَيَقْعُدُ وَذَكَرَ كَلِمَةً نَحْوَهَا وَيَحْمَدُ اللَّهَ وَيُصَلِّي عَلَى نَبِيِّهِ صلى الله عليه وسلم وَيَدْعُو ثُمَّ يُسَلِّمُ تَسْلِيمًا يُسْمِعُنَا ثُمَّ يُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ وَهُوَ قَاعِدٌ .
Бизга Ҳорун ибн Ишоқ хабар берди, Абдадан, у Саъиддан, у Қатодадан, у Зурорату ибн Авфодан, у Саъд ибн Ҳишомдан (ривоят қилдики), Оиша шундай деди: «Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га мисвокларини ва таҳорат сувини тайёрлаб қўярдик. Аллаҳ азза ва жалла кечаси Уни қайси вақтда уйғотишни хоҳласа, ўшанда уйғотар, сўнг у зот мисвок қилиб, таҳорат олар ва тўққиз ракаат ўқир, уларда фақат саккизинчисида ўтирардилар. Аллаҳга ҳамд айтар, Набийига (соллаллаҳу алайҳи васаллам) салавот айтар ва улар орасида дуо қилар, лекин салом бермас эдилар. Сўнг тўққизинчисини ўқиб ўтирар эдилар — ва шунга ўхшаш бир сўзни айтди — Аллаҳга ҳамд айтар, Набийига (соллаллаҳу алайҳи васаллам) салавот айтар ва дуо қилар, сўнг бизга эшиттириб салом берар, кейин ўтирган ҳолда икки ракаат ўқир эдилар.»
أَخْبَرَنَا زَكَرِيَّا بْنُ يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زُرَارَةَ بْنِ أَوْفَى، أَنَّ سَعْدَ بْنَ هِشَامِ بْنِ عَامِرٍ، لَمَّا أَنْ قَدِمَ، عَلَيْنَا أَخْبَرَنَا أَنَّهُ، أَتَى ابْنَ عَبَّاسٍ فَسَأَلَهُ عَنْ وَتْرِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ أَلاَ أَدُلُّكَ أَوْ أَلاَ أُنَبِّئُكَ بِأَعْلَمِ أَهْلِ الأَرْضِ بِوَتْرِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قُلْتُ مَنْ قَالَ عَائِشَةُ . فَأَتَيْنَاهَا فَسَلَّمْنَا عَلَيْهَا وَدَخَلْنَا فَسَأَلْنَاهَا فَقُلْتُ أَنْبِئِينِي عَنْ وِتْرِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَتْ كُنَّا نُعِدُّ لَهُ سِوَاكَهُ وَطَهُورَهُ فَيَبْعَثُهُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ مَا شَاءَ أَنْ يَبْعَثَهُ مِنَ اللَّيْلِ فَيَتَسَوَّكُ وَيَتَوَضَّأُ ثُمَّ يُصَلِّي تِسْعَ رَكَعَاتٍ وَلاَ يَقْعُدُ فِيهِنَّ إِلاَّ فِي الثَّامِنَةِ فَيَحْمَدُ اللَّهَ وَيَذْكُرُهُ وَيَدْعُو ثُمَّ يَنْهَضُ وَلاَ يُسَلِّمُ ثُمَّ يُصَلِّي التَّاسِعَةَ فَيَجْلِسُ فَيَحْمَدُ اللَّهَ وَيَذْكُرُهُ وَيَدْعُو ثُمَّ يُسَلِّمُ تَسْلِيمًا يُسْمِعُنَا ثُمَّ يُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ وَهُوَ جَالِسٌ فَتِلْكَ إِحْدَى عَشْرَةَ رَكْعَةً يَا بُنَىَّ فَلَمَّا أَسَنَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَخَذَ اللَّحْمَ أَوْتَرَ بِسَبْعٍ ثُمَّ يُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ وَهُوَ جَالِسٌ بَعْدَ مَا يُسَلِّمُ فَتِلْكَ تِسْعًا أَىْ بُنَىَّ وَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا صَلَّى صَلاَةً أَحَبَّ أَنْ يُدَاوِمَ عَلَيْهَا .
Бизга Закариё ибн Яҳё хабар берди, у деди: бизга Ишоқ ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ хабар берди, у деди: бизга Маъмар ривоят қилди, Қатодадан, у Зурорату ибн Авфодан (ривоят қилдики), Саъд ибн Ҳишом ибн Омир бизнинг олдимизга келганда, бизга хабар бердики, у Ибн Аббоснинг олдига келди ва ундан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг витри ҳақида сўради. У: «Сенга ер юзида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг витрини энг яхши биладиган кишини кўрсатмайми ёки хабар бермайми?» деди. Мен: «У ким?» дедим. У: «Оиша,» деди. Биз унинг олдига келдик, унга салом бериб кирдик ва ундан сўрадик. Мен: «Менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг витри ҳақида хабар беринг,» дедим. У деди: «Биз унга мисвоки ва таҳорат сувини тайёрлаб қўярдик. Аллаҳ азза ва жалла кечаси уни қайси вақтда уйғотишни хоҳласа, ўшанда уйғотар, сўнг у мисвок қилиб, таҳорат олар, сўнг тўққиз ракаат ўқир, уларда фақат саккизинчисида ўтирар, сўнг Аллаҳга ҳамд айтар, Уни зикр қилар ва дуо қилар, кейин турар ва салом бермас, сўнг тўққизинчисини ўқиб ўтирар, Аллаҳга ҳамд айтар, Уни зикр қилар ва дуо қилар, сўнг бизга эшиттириб салом берар, кейин ўтирган ҳолда икки ракаат ўқир эди. Мана шу ўн бир ракаат бўлади, эй ўғилчам! Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ёши улғайиб, вазни оғирлашгач, етти билан витр ўқир, сўнг салом берганидан кейин ўтирган ҳолда икки ракаат ўқир эди. Мана шу тўққиз бўлади, эй ўғилчам! Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қайсидир намозни ўқисалар, унга доимий амал қилишни яхши кўрар эдилар.»
أَخْبَرَنَا زَكَرِيَّا بْنُ يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنِ الْحَسَنِ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَعْدُ بْنُ هِشَامٍ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهُ سَمِعَهَا تَقُولُ، إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُوتِرُ بِتِسْعِ رَكَعَاتٍ ثُمَّ يُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ وَهُوَ جَالِسٌ فَلَمَّا ضَعُفَ أَوْتَرَ بِسَبْعِ رَكَعَاتٍ ثُمَّ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ وَهُوَ جَالِسٌ .
Бизга Закариё ибн Яҳё хабар берди, у деди: бизга Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ хабар берди, у деди: бизга Маъмар ривоят қилди, Қатодадан, у ал-Ҳасандан (ривоят қилди), у деди: менга Саъд ибн Ҳишом хабар берди, Оишадан (ривоят қилдики), у зот унинг шундай деганини эшитган: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тўққиз ракаат билан витр ўқир, сўнг ўтирган ҳолда икки ракаат ўқир эдилар. Заифлашганларида, етти ракаат билан витр ўқир, сўнг ўтирган ҳолда икки ракаат ўқир эдилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ سَعْدِ بْنِ هِشَامٍ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُوتِرُ بِتِسْعٍ وَيَرْكَعُ رَكْعَتَيْنِ وَهُوَ جَالِسٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ривоят қилди, Қатодадан, у ал-Ҳасандан, у Саъд ибн Ҳишомдан, у Оишадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тўққиз (ракаат) билан витр ўқир ва ўтирган ҳолда икки ракаат рукуъ қилар эдилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْخَلَنْجِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو سَعِيدٍ، - يَعْنِي مَوْلَى بَنِي هَاشِمٍ - قَالَ حَدَّثَنَا حُصَيْنُ بْنُ نَافِعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الْحَسَنُ، عَنْ سَعْدِ بْنِ هِشَامٍ، أَنَّهُ وَفَدَ عَلَى أُمِّ الْمُؤْمِنِينَ عَائِشَةَ فَسَأَلَهَا عَنْ صَلاَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ كَانَ يُصَلِّي مِنَ اللَّيْلِ ثَمَانَ رَكَعَاتٍ وَيُوتِرُ بِالتَّاسِعَةِ وَيُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ وَهُوَ جَالِسٌ . مُخْتَصَرٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ал-Халанжий хабар берди, у деди: бизга Абу Саъид — яъни Бану Ҳошимнинг озод қилган қули — ривоят қилди, у деди: бизга Ҳусайн ибн Нофиъ ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ҳасан ривоят қилди, Саъд ибн Ҳишомдан (ривоят қилдики), у Мўминлар онаси Оишанинг ҳузурига бориб, ундан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намози ҳақида сўради. У деди: «У зот кечаси саккиз ракаат ўқир, тўққизинчиси билан витр қилар, сўнг ўтирган ҳолда икки ракаат ўқир эдилар.» Қисқартирилди.
أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ أَبِي الأَحْوَصِ، عَنِ الأَعْمَشِ، أُرَاهُ عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي مِنَ اللَّيْلِ تِسْعَ رَكَعَاتٍ .
Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий хабар берди, Абул-Аҳвасдан, у ал-Аъмашдан — ўйлайманки, у Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оишадан (ривоят қилди), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечаси тўққиз ракаат ўқир эдилар.»
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي مِنَ اللَّيْلِ إِحْدَى عَشْرَةَ رَكْعَةً وَيُوتِرُ مِنْهَا بِوَاحِدَةٍ ثُمَّ يَضْطَجِعُ عَلَى شِقِّهِ الأَيْمَنِ .
Бизга Ишоқ ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Молик ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечаси ўн бир ракаат ўқир, улардан биттаси билан витр қилар, сўнг ўнг ёнбошларига ётар эдилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَرْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ الْجَزَّارِ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُوتِرُ بِثَلاَثَ عَشْرَةَ رَكْعَةً فَلَمَّا كَبِرَ وَضَعُفَ أَوْتَرَ بِتِسْعٍ .
Бизга Аҳмад ибн Ҳарб хабар берди, у деди: бизга Абу Муовия ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Амр ибн Муррадан, у Яҳё ибн ал-Жаззордан, у Умм Салама (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўн уч ракат витр ўқир эдилар. Қачонки кексайиб, заифлашганларида тўққиз (ракат) витр ўқидилар.»
أَخْبَرَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو النُّعْمَانِ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ عَاصِمٍ الأَحْوَلِ، عَنْ أَبِي مِجْلَزٍ، أَنَّ أَبَا مُوسَى، كَانَ بَيْنَ مَكَّةَ وَالْمَدِينَةِ فَصَلَّى الْعِشَاءَ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ قَامَ فَصَلَّى رَكْعَةً أَوْتَرَ بِهَا فَقَرَأَ فِيهَا بِمِائَةِ آيَةٍ مِنَ النِّسَاءِ ثُمَّ قَالَ مَا أَلَوْتُ أَنْ أَضَعَ قَدَمَىَّ حَيْثُ وَضَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَدَمَيْهِ وَأَنَا أَقْرَأُ بِمَا قَرَأَ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Иброҳим ибн Яъқуб хабар берди, у деди: бизга Абун-Нуъмон ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, Осим ал-Аҳвалдан, у Абу Мижлаздан (ривоят қилдики), Абу Мусо Макка билан Мадина ўртасида эди. У хуфтон намозини икки ракат ўқиди, сўнг туриб бир ракат ўқиб, у билан витр қилди. Унда Нисо (сураси)дан юз оят қироат қилди. Сўнг деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қадамларини қўйган жойга ўз қадамларимни қўйишда ва Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қироат қилган нарсани қироат қилишда ҳеч бир саъй-ҳаракатни қолдирмадим.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْحُسَيْنِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ بْنِ إِشْكَابَ النَّسَائِيُّ، قَالَ أَنْبَأَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي عُبَيْدَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ طَلْحَةَ، عَنْ ذَرٍّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِي الْوِتْرِ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } وَ { قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ } وَ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ } فَإِذَا سَلَّمَ قَالَ " سُبْحَانَ الْمَلِكِ الْقُدُّوسِ " . ثَلاَثَ مَرَّاتٍ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Ҳусайн ибн Иброҳим ибн Ишкоб ан-Насоий хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Абу Убайда хабар берди, у деди: бизга отам ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Талҳадан, у Заррдан, у Саид ибн Абдураҳмон ибн Абзодан, у отасидан, у Убай ибн Каъбдан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) витрда «Саббиҳисма роббикал аъло» ва «Қул ё айюҳал кофирун» ва «Қул ҳуваллоҳу аҳад»ни қироат қилар эдилар. Салом берганларида эса уч марта «Субҳонал маликил қуддус» дер эдилар.»
أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو جَعْفَرٍ الرَّازِيُّ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ زُبَيْدٍ، وَطَلْحَةَ، عَنْ ذَرٍّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُوتِرُ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } وَ { قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ } وَ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ } خَالَفَهُمَا حُصَيْنٌ فَرَوَاهُ عَنْ ذَرٍّ عَنِ ابْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى عَنْ أَبِيهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Яҳё ибн Мусо хабар берди, у деди: бизга Абдураҳмон ибн Абдуллоҳ ибн Саъд ривоят қилди, у деди: бизга Абу Жаъфар ар-Розий ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Зубайд ва Талҳадан, улар Заррдан, у Саид ибн Абдураҳмон ибн Абзодан, у отасидан, у Убай ибн Каъбдан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) «Саббиҳисма роббикал аъло» ва «Қул ё айюҳал кофирун» ва «Қул ҳуваллоҳу аҳад» билан витр ўқир эдилар.» Ҳусайн бу иккисига мухолиф бўлиб, уни Заррдан, у Ибн Абдураҳмон ибн Абзодан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди.
أَخْبَرَنَا الْحَسَنُ بْنُ قَزَعَةَ، عَنْ حُصَيْنِ بْنِ نُمَيْرٍ، عَنْ حُصَيْنِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ ذَرٍّ، عَنِ ابْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْرَأُ فِي الْوِتْرِ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } وَ { قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ } وَ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ }
Бизга ал-Ҳасан ибн Қазаъа хабар берди, Ҳусайн ибн Нумайрдан, у Ҳусайн ибн Абдураҳмондан, у Заррдан, у Ибн Абдураҳмон ибн Абзодан, у отасидан (ривоят қилдики), Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) витрда «Саббиҳисма роббикал аъло» ва «Қул ё айюҳал кофирун» ва «Қул ҳуваллоҳу аҳад»ни қироат қилар эдилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا بَهْزُ بْنُ أَسَدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سَلَمَةَ، وَزُبَيْدٍ، عَنْ ذَرٍّ، عَنِ ابْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُوتِرُ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } وَ { قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ } وَ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ } وَكَانَ يَقُولُ إِذَا سَلَّمَ " سُبْحَانَ الْمَلِكِ الْقُدُّوسِ " . ثَلاَثًا وَيَرْفَعُ صَوْتَهُ بِالثَّالِثَةِ .
Бизга Амр ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Баҳз ибн Асад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Салама ва Зубайддан, улар Заррдан, у Ибн Абдураҳмон ибн Абзодан, у отасидан (ривоят қилдики), Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) «Саббиҳисма роббикал аъло» ва «Қул ё айюҳал кофирун» ва «Қул ҳуваллоҳу аҳад» билан витр ўқир эдилар. Салом берганларида эса уч марта «Субҳонал маликил қуддус» дер ва учинчисида овозларини кўтарар эдилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَلَمَةُ، وَزُبَيْدٌ، عَنْ ذَرٍّ، عَنِ ابْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْرَأُ فِي الْوَتْرِ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } وَ { قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ } وَ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ } ثُمَّ يَقُولُ إِذَا سَلَّمَ " سُبْحَانَ الْمَلِكِ الْقُدُّوسِ " . وَيَرْفَعُ بِـ " سُبْحَانَ الْمَلِكِ الْقُدُّوسِ " . صَوْتَهُ بِالثَّالِثَةِ . رَوَاهُ مَنْصُورٌ عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ وَلَمْ يَذْكُرْ ذَرًّا .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул Аъло хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: менга Салама ва Зубайд хабар берди, Заррдан, у Ибн Абдураҳмон ибн Абзодан, у Абдураҳмондан (ривоят қилдики), Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) витрда «Саббиҳисма роббикал аъло» ва «Қул ё айюҳал кофирун» ва «Қул ҳуваллоҳу аҳад»ни қироат қилар эдилар. Сўнг салом берганларида «Субҳонал маликил қуддус» дер ва учинчисида «Субҳонал маликил қуддус»да овозларини кўтарар эдилар. Уни Мансур Салама ибн Куҳайлдан ривоят қилди ва Заррни зикр қилмади.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ قُدَامَةَ، عَنْ جَرِيرٍ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُوتِرُ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } وَ { قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ } وَ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ } وَكَانَ إِذَا سَلَّمَ وَفَرَغَ قَالَ " سُبْحَانَ الْمَلِكِ الْقُدُّوسِ " . ثَلاَثًا طَوَّلَ فِي الثَّالِثَةِ . وَرَوَاهُ عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ أَبِي سُلَيْمَانَ عَنْ زُبَيْدٍ وَلَمْ يَذْكُرْ ذَرًّا .
Бизга Муҳаммад ибн Қудома хабар берди, Жарирдан, у Мансурдан, у Салама ибн Куҳайлдан, у Саид ибн Абдураҳмон ибн Абзодан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) «Саббиҳисма роббикал аъло» ва «Қул ё айюҳал кофирун» ва «Қул ҳуваллоҳу аҳад» билан витр ўқир эдилар. Салом бериб (намоздан) фароғат топганларида уч марта «Субҳонал маликил қуддус» дер, учинчисида чўзар эдилар.» Уни Абдул Малик ибн Абу Сулаймон Зубайддан ривоят қилди ва Заррни зикр қилмади.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ أَبِي سُلَيْمَانَ، عَنْ زُبَيْدٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُوتِرُ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } وَ { قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ } وَ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ } وَرَوَاهُ مُحَمَّدُ بْنُ جُحَادَةَ عَنْ زُبَيْدٍ وَلَمْ يَذْكُرْ ذَرًّا .
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Убайд ривоят қилди, у деди: бизга Абдул Малик ибн Абу Сулаймон ривоят қилди, Зубайддан, у Саид ибн Абдураҳмон ибн Абзодан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) «Саббиҳисма роббикал аъло» ва «Қул ё айюҳал кофирун» ва «Қул ҳуваллоҳу аҳад» билан витр ўқир эдилар.» Уни Муҳаммад ибн Жуҳода Зубайддан ривоят қилди ва Заррни зикр қилмади.
أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جُحَادَةَ، عَنْ زُبَيْدٍ، عَنِ ابْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُوتِرُ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } وَ { قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ } وَ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ } فَإِذَا فَرَغَ مِنَ الصَّلاَةِ قَالَ " سُبْحَانَ الْمَلِكِ الْقُدُّوسِ " . ثَلاَثَ مَرَّاتٍ .
Бизга Имрон ибн Мусо хабар берди, у деди: бизга Абдул Ворис ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жуҳода ривоят қилди, Зубайддан, у Ибн Абзодан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) «Саббиҳисма роббикал аъло» ва «Қул ё айюҳал кофирун» ва «Қул ҳуваллоҳу аҳад» билан витр ўқир эдилар. Намоздан фароғат топганларида уч марта «Субҳонал маликил қуддус» дер эдилар.»
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعَيْبُ بْنُ حَرْبٍ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ زُبَيْدٍ، عَنِ ابْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِي الْوِتْرِ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } وَ { قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ } وَ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ } .
Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ибн Убайдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Шуъайб ибн Ҳарб ривоят қилди, Моликдан, у Зубайддан, у Ибн Абзодан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) витрда «Саббиҳисма роббикал аъло» ва «Қул ё айюҳал кофирун» ва «Қул ҳуваллоҳу аҳад»ни қироат қилар эдилар.»
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنْ زُبَيْدٍ، عَنْ ذَرٍّ، عَنِ ابْنِ أَبْزَى، مُرْسَلٌ . وَقَدْ رَوَاهُ عَطَاءُ بْنُ السَّائِبِ عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، .
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Одам ривоят қилди, у деди: бизга Молик ривоят қилди, Зубайддан, у Заррдан, у Ибн Абзодан — мурсал (тарзда). Уни Ато ибн ас-Соиб Саид ибн Абдураҳмон ибн Абзодан, у отасидан ривоят қилган.
أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الصَّبَّاحِ، قَالَ حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ حَبِيبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا رَوْحُ بْنُ الْقَاسِمِ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْرَأُ فِي الْوِتْرِ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } وَ { قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ } وَ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ }
Бизга Абдуллоҳ ибн ас-Саббоҳ хабар берди, у деди: бизга ал-Ҳасан ибн Ҳабиб ривоят қилди, у деди: бизга Равҳ ибн ал-Қосим ривоят қилди, Ато ибн ас-Соибдан, у Саид ибн Абдураҳмон ибн Абзодан, у отасидан (ривоят қилдики), Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) витрда «Саббиҳисма роббикал аъло» ва «Қул ё айюҳал кофирун» ва «Қул ҳуваллоҳу аҳад»ни қироат қилар эдилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، قَالَ سَمِعْتُ عَزْرَةَ، يُحَدِّثُ عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُوتِرُ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } وَ { قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ } وَ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ } فَإِذَا فَرَغَ قَالَ " سُبْحَانَ الْمَلِكِ الْقُدُّوسِ " . ثَلاَثًا .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Қатодадан, у деди: мен Азрадан эшитдим, у Саид ибн Абдураҳмон ибн Абзодан, у отасидан ривоят қилиб айтар эдики, Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) «Саббиҳисма роббикал аъло» ва «Қул ё айюҳал кофирун» ва «Қул ҳуваллоҳу аҳад» билан витр ўқир эдилар. Фароғат топганларида уч марта «Субҳонал маликил қуддус» дер эдилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زُرَارَةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُوتِرُ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } وَ { قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ } وَ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ } فَإِذَا فَرَغَ قَالَ " سُبْحَانَ الْمَلِكِ الْقُدُّوسِ " . ثَلاَثًا وَيَمُدُّ فِي الثَّالِثَةِ .
Бизга Ишоқ ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Қатодадан, у Зурорадан, у Абдураҳмон ибн Абзодан (ривоят қилдики), Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) «Саббиҳисма роббикал аъло» ва «Қул ё айюҳал кофирун» ва «Қул ҳуваллоҳу аҳад» билан витр ўқир эдилар. Фароғат топганларида уч марта «Субҳонал маликил қуддус» дер ва учинчисида чўзар эдилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ سَمِعْتُ قَتَادَةَ، يُحَدِّثُ عَنْ زُرَارَةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُوتِرُ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } خَالَفَهُمَا شَبَابَةُ فَرَوَاهُ عَنْ شُعْبَةَ عَنْ قَتَادَةَ عَنْ زُرَارَةَ بْنِ أَوْفَى عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: мен Қатодадан эшитдим, у Зурорадан, у Абдураҳмон ибн Абзодан ривоят қилиб айтар эдики, Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) «Саббиҳисма роббикал аъло» билан витр ўқир эдилар. Шабаба бу иккисига мухолиф бўлиб, уни Шуъбадан, у Қатодадан, у Зурора ибн Авфодан, у Имрон ибн Ҳусайндан ривоят қилди.
أَخْبَرَنَا بِشْرُ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شَبَابَةُ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زُرَارَةَ بْنِ أَوْفَى، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَوْتَرَ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ لاَ أَعْلَمُ أَحَدًا تَابَعَ شَبَابَةَ عَلَى هَذَا الْحَدِيثِ . خَالَفَهُ يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ .
Бизга Бишр ибн Холид хабар берди, у деди: бизга Шабаба ривоят қилди, Шуъбадан, у Қатодадан, у Зурора ибн Авфодан, у Имрон ибн Ҳусайн (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) «Саббиҳисма роббикал аъло» билан витр ўқидилар. Абу Абдураҳмон (Насоий) деди: мен бу ҳадисда Шабабага эргашган бирор кишини билмайман. Унга Яҳё ибн Саид мухолиф бўлди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زُرَارَةَ، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ، قَالَ صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الظُّهْرَ فَقَرَأَ رَجُلٌ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } فَلَمَّا صَلَّى قَالَ " مَنْ قَرَأَ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } " . قَالَ رَجُلٌ أَنَا . قَالَ " قَدْ عَلِمْتُ أَنَّ بَعْضَهُمْ خَالَجَنِيهَا " .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, Шуъбадан, у Қатодадан, у Зурорадан, у Имрон ибн Ҳусайн (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) пешин намозини ўқидилар, бир киши «Саббиҳисма роббикал аъло»ни қироат қилди. Намозни ўқиб бўлганларидан сўнг: «Ким «Саббиҳисма роббикал аъло»ни қироат қилди?» дедилар. Бир киши: «Мен,» деди. У: «Баъзингиз уни мендан тортиб олганини билдим,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ بُرَيْدٍ، عَنْ أَبِي الْحَوْرَاءِ، قَالَ قَالَ الْحَسَنُ عَلَّمَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَلِمَاتٍ أَقُولُهُنَّ فِي الْوَتْرِ فِي الْقُنُوتِ " اللَّهُمَّ اهْدِنِي فِيمَنْ هَدَيْتَ وَعَافِنِي فِيمَنْ عَافَيْتَ وَتَوَلَّنِي فِيمَنْ تَوَلَّيْتَ وَبَارِكْ لِي فِيمَا أَعْطَيْتَ وَقِنِي شَرَّ مَا قَضَيْتَ إِنَّكَ تَقْضِي وَلاَ يُقْضَى عَلَيْكَ وَإِنَّهُ لاَ يَذِلُّ مَنْ وَالَيْتَ تَبَارَكْتَ رَبَّنَا وَتَعَالَيْتَ " .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, Абу Ишоқдан, у Буранддан, у Абул-Ҳавродан (ривоят қилдики), у деди: Ҳасан деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга витрнинг қунутида айтадиган калималарни ўргатдилар: «Аллаҳумма-ҳдиний фийман ҳадайта, ва офиний фийман офайта, ва тавалланий фийман таваллайта, ва борик лий фиймаа аътайта, ва қиний шарра маа қазайта, иннака тақзий ва лаа юқзоо алайка, ва иннаҳу лаа язиллу ман волайта, табааракта Раббанаа ва таъолайта» (Эй Аллаҳ, ҳидоят қилганларинг қаторида мени ҳидоят қил, офият берганларинг қаторида менга офият бер, дўст тутганларинг қаторида мени дўст тут, менга ато қилганингда барака бер ва ҳукм қилган нарсангнинг ёмонлигидан мени сақла. Албатта Сен ҳукм қиласан, Сенга ҳукм қилинмайди. Сен дўст тутган киши хор бўлмас. Эй Роббимиз, Сен баракотлисан ва Олийсан).»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَالِمٍ، عَنْ مُوسَى بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَلِيٍّ، عَنِ الْحَسَنِ بْنِ عَلِيٍّ، قَالَ عَلَّمَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم هَؤُلاَءِ الْكَلِمَاتِ فِي الْوَتْرِ قَالَ " اللَّهُمَّ اهْدِنِي فِيمَنْ هَدَيْتَ وَبَارِكْ لِي فِيمَا أَعْطَيْتَ وَتَوَلَّنِي فِيمَنْ تَوَلَّيْتَ وَقِنِي شَرَّ مَا قَضَيْتَ فَإِنَّكَ تَقْضِي وَلاَ يُقْضَى عَلَيْكَ وَإِنَّهُ لاَ يَذِلُّ مَنْ وَالَيْتَ تَبَارَكْتَ رَبَّنَا وَتَعَالَيْتَ وَصَلَّى اللَّهُ عَلَى النَّبِيِّ مُحَمَّدٍ " .
Бизга Муҳаммад ибн Салама хабар берди, у деди: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, Яҳё ибн Абдуллаҳ ибн Салимдан, у Мусо ибн Уқбадан, у Абдуллаҳ ибн Алидан, у Ҳасан ибн Алидан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга витрда мана бу калималарни ўргатдилар, дедилар: «Аллаҳумма-ҳдиний фийман ҳадайта, ва борик лий фиймаа аътайта, ва тавалланий фийман таваллайта, ва қиний шарра маа қазайта, фа иннака тақзий ва лаа юқзоо алайка, ва иннаҳу лаа язиллу ман волайта, табааракта Раббанаа ва таъолайта, ва соллаллаҳу алан-Набиййи Муҳаммад» (Эй Аллаҳ, ҳидоят қилганларинг қаторида мени ҳидоят қил, менга ато қилганингда менга барака бер, дўст тутганларинг қаторида мени дўст тут ва ҳукм қилган нарсангнинг ёмонлигидан мени сақла. Албатта Сен ҳукм қиласан, Сенга ҳукм қилинмайди. Сен дўст тутган киши хор бўлмас. Эй Роббимиз, Сен баракотлисан ва Олийсан. Аллаҳ Набий Муҳаммадга салавот айтсин).»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ، قَالَ حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، وَهِشَامُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ، قَالاَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عَمْرٍو الْفَزَارِيِّ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ هِشَامٍ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُولُ فِي آخِرِ وِتْرِهِ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِرِضَاكَ مِنْ سَخَطِكَ وَبِمُعَافَاتِكَ مِنْ عُقُوبَتِكَ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْكَ لاَ أُحْصِي ثَنَاءً عَلَيْكَ أَنْتَ كَمَا أَثْنَيْتَ عَلَى نَفْسِكَ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн ал-Муборак хабар берди, у деди: бизга Сулаймон ибн Ҳарб ва Ҳишом ибн Абдулмалик ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, Ҳишом ибн Амр ал-Фазорийдан, у Абдурраҳмон ибн ал-Ҳорис ибн Ҳишомдан, у Али ибн Абу Толибдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) витрининг охирида шундай дердилар: «Аллаҳумма инний аъуузу би ризоака мин сахотика, ва би муъоофаатика мин уқуубатика, ва аъуузу бика минка, лаа уҳсий санааъан алайка, анта камаа аснайта алаа нафсика» (Эй Аллаҳ, мен ғазабингдан ризолигингга паноҳ тилайман, жазойингдан авфингга паноҳ тилайман, Сендан Сенга паноҳ тилайман. Сенинг ҳамду саноларингни санаб адо эта олмайман. Сен Ўзингни қандай мақтаган бўлсанг, шундайсан).»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم لاَ يَرْفَعُ يَدَيْهِ فِي شَىْءٍ مِنْ دُعَائِهِ إِلاَّ فِي الاِسْتِسْقَاءِ . قَالَ شُعْبَةُ فَقُلْتُ لِثَابِتٍ أَنْتَ سَمِعْتَهُ مِنْ أَنَسٍ قَالَ سُبْحَانَ اللَّهِ . قُلْتُ سَمِعْتَهُ قَالَ سُبْحَانَ اللَّهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, Шуъбадан, у Собит ал-Бунонийдан, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дуоларининг ҳеч бирида қўлларини кўтармас эдилар, фақат истисқо (ёмғир тилаш) дуосида (кўтарар эдилар). Шуъба деди: Мен Собитга: «Буни Анасдан ўзинг эшитдингми?» дедим. У: «Субҳаналлаҳ!» деди. Мен: «Эшитдингми?» дедим. У: «Субҳаналлаҳ!» деди.
أَخْبَرَنَا يُوسُفُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، قَالَ حَدَّثَنَا لَيْثٌ، قَالَ حَدَّثَنِي عُقَيْلٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي إِحْدَى عَشْرَةَ رَكْعَةً فِيمَا بَيْنَ أَنْ يَفْرُغَ مِنْ صَلاَةِ الْعِشَاءِ إِلَى الْفَجْرِ بِاللَّيْلِ سِوَى رَكْعَتَىِ الْفَجْرِ وَيَسْجُدُ قَدْرَ مَا يَقْرَأُ أَحَدُكُمْ خَمْسِينَ آيَةً .
Бизга Юсуф ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, у деди: бизга Лайс ривоят қилди, у деди: менга Уқайл ривоят қилди, Ибн Шиҳобдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Ишоқ намозини тугатгандан тортиб тонгга қадар кечаси, фажрнинг икки ракатидан ташқари, ўн бир ракат ўқир эдилар ва бирингизнинг эллик оят ўқиши қадар сажда қилар эдилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَرْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا قَاسِمٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ زُبَيْدٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَانَ يُوتِرُ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } وَ { قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ } وَ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ } وَيَقُولُ بَعْدَ مَا يُسَلِّمُ " سُبْحَانَ الْمَلِكِ الْقُدُّوسِ " . ثَلاَثَ مَرَّاتٍ يَرْفَعُ بِهَا صَوْتَهُ .
Бизга Аҳмад ибн Ҳарб хабар берди, у деди: бизга Қосим ривоят қилди, Суфёндан, у Зубайддан, у Саид ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у киши витрни «Саббиҳисма Роббикал-Аълаа» ва «Қул яа айюҳал-коофируун» ва «Қул ҳуваллааҳу аҳад» (суралари) билан ўқир эдилар ва салом берганларидан кейин уч марта овозларини кўтариб: «Субҳаанал-Маликил-Қуддус (Пок ва Муқаддас Подшоҳ покланди)» дердилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ، عَنْ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ، وَعَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ أَبِي سُلَيْمَانَ، عَنْ زُبَيْدٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُوتِرُ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } وَ { قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ } وَ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ } وَيَقُولُ بَعْدَ مَا يُسَلِّمُ " سُبْحَانَ الْمَلِكِ الْقُدُّوسِ " . ثَلاَثَ مَرَّاتٍ يَرْفَعُ بِهَا صَوْتَهُ . خَالَفَهُمَا أَبُو نُعَيْمٍ فَرَوَاهُ عَنْ سُفْيَانَ عَنْ زُبَيْدٍ عَنْ ذَرٍّ عَنْ سَعِيدٍ .
Бизга Аҳмад ибн Яҳё хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Убайд ривоят қилди, Суфён ас-Саврий ва Абдулмалик ибн Абу Сулаймондан, улар Зубайддан, у Саид ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) витрни «Саббиҳисма Роббикал-Аълаа» ва «Қул яа айюҳал-коофируун» ва «Қул ҳуваллааҳу аҳад» (суралари) билан ўқир эдилар ва салом берганларидан кейин уч марта овозларини кўтариб: «Субҳаанал-Маликил-Қуддус» дердилар. Абу Нуайм уларга мухолиф бўлиб, уни Суфёндан, у Зубайддан, у Заррдан, у Саиддан (деб) ривоят қилди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَبِي نُعَيْمٍ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ زُبَيْدٍ، عَنْ ذَرٍّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُوتِرُ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } وَ { قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ } وَ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ } فَإِذَا أَرَادَ أَنْ يَنْصَرِفَ قَالَ " سُبْحَانَ الْمَلِكِ الْقُدُّوسِ " . ثَلاَثًا يَرْفَعُ بِهَا صَوْتَهُ . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ أَبُو نُعَيْمٍ أَثْبَتُ عِنْدَنَا مِنْ مُحَمَّدِ بْنِ عُبَيْدٍ وَمِنْ قَاسِمِ بْنِ يَزِيدَ وَأَثْبَتُ أَصْحَابِ سُفْيَانَ عِنْدَنَا وَاللَّهُ أَعْلَمُ يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الْقَطَّانُ ثُمَّ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ ثُمَّ وَكِيعُ بْنُ الْجَرَّاحِ ثُمَّ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ ثُمَّ أَبُو نُعَيْمٍ ثُمَّ الأَسْوَدُ فِي هَذَا الْحَدِيثِ . وَرَوَاهُ جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ عَنْ زُبَيْدٍ فَقَالَ يَمُدُّ صَوْتَهُ فِي الثَّالِثَةِ وَيَرْفَعُ .
Бизга Муҳаммад ибн Исмоил ибн Иброҳим хабар берди, Абу Нуаймдан, у Суфёндан, у Зубайддан, у Заррдан, у Саид ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) витрни «Саббиҳисма Роббикал-Аълаа» ва «Қул яа айюҳал-коофируун» ва «Қул ҳуваллааҳу аҳад» (суралари) билан ўқир эдилар, (намоздан) чиқмоқчи бўлганларида уч марта овозларини кўтариб: «Субҳаанал-Маликил-Қуддус» дердилар. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Бизнинг наздимизда Абу Нуайм Муҳаммад ибн Убайд ва Қосим ибн Язиддан кўра ишончлироқдир. Бу ҳадисда бизнинг наздимизда Суфённинг энг ишончли шогирдлари — Аллаҳ аълам — Яҳё ибн Саид ал-Қаттон, сўнгра Абдуллаҳ ибн ал-Муборак, сўнгра Вакииъ ибн ал-Жарроҳ, сўнгра Абдурраҳмон ибн Маҳдий, сўнгра Абу Нуайм, сўнгра ал-Асваддир. Уни Жарир ибн Ҳозим Зубайддан ривоят қилди ва: «Учинчисида овозини чўзиб кўтарардилар,» деди.
أَخْبَرَنَا حَرَمِيُّ بْنُ يُونُسَ بْنِ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، قَالَ سَمِعْتُ زُبَيْدًا، يُحَدِّثُ عَنْ ذَرٍّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُوتِرُ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } وَ { قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ } وَ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ } وَإِذَا سَلَّمَ قَالَ " سُبْحَانَ الْمَلِكِ الْقُدُّوسِ " . ثَلاَثَ مَرَّاتٍ يَمُدُّ صَوْتَهُ فِي الثَّالِثَةِ ثُمَّ يَرْفَعُ .
Бизга Ҳарамий ибн Юнус ибн Муҳаммад хабар берди, у деди: бизга отам ривоят қилди, у деди: бизга Жарир ривоят қилди, у деди: Зубайд Заррдан ривоят қилаётганини эшитдим, у Саид ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) витрни «Саббиҳисма Роббикал-Аълаа» ва «Қул яа айюҳал-коофируун» ва «Қул ҳуваллааҳу аҳад» (суралари) билан ўқир эдилар ва салом берганларида уч марта «Субҳаанал-Маликил-Қуддус» дердилар, учинчисида овозларини чўзиб, сўнг кўтарардилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ عَبْدِ الصَّمَدِ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ عَزْرَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُوتِرُ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } وَ { قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ } وَ { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ } وَإِذَا فَرَغَ قَالَ " سُبْحَانَ الْمَلِكِ الْقُدُّوسِ " . أَرْسَلَهُ هِشَامٌ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Абдулазиз ибн Абдуссамад ривоят қилди, у деди: бизга Саид ривоят қилди, Қатодадан, у Азрадан, у Саид ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан, у отасидан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) витрни «Саббиҳисма Роббикал-Аълаа» ва «Қул яа айюҳал-коофируун» ва «Қул ҳуваллааҳу аҳад» (суралари) билан ўқир эдилар ва (намоздан) тугатганларида: «Субҳаанал-Маликил-Қуддус» дердилар. Ҳишом уни мурсал қилди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلُ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَبِي عَامِرٍ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ عَزْرَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُوتِرُ . وَسَاقَ الْحَدِيثَ .
Бизга Муҳаммад ибн Исмоил ибн Иброҳим хабар берди, Абу Омирдан, у Ҳишомдан, у Қатодадан, у Азрадан, у Саид ибн Абдурраҳмон ибн Абзодан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) витр ўқир эдилар. Ва ҳадисни (охиригача) келтирди.
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ فَضَالَةَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، - يَعْنِي ابْنَ الْمُبَارَكِ الصُّورِيَّ - قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ، - يَعْنِي ابْنَ سَلاَّمٍ - عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّهُ سَأَلَ عَائِشَةَ عَنْ صَلاَةِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنَ اللَّيْلِ فَقَالَتْ كَانَ يُصَلِّي ثَلاَثَ عَشْرَةَ رَكْعَةً تِسْعَ رَكَعَاتٍ قَائِمًا يُوتِرُ فِيهَا وَرَكْعَتَيْنِ جَالِسًا فَإِذَا أَرَادَ أَنْ يَرْكَعَ قَامَ فَرَكَعَ وَسَجَدَ وَيَفْعَلُ ذَلِكَ بَعْدَ الْوَتْرِ فَإِذَا سَمِعَ نِدَاءَ الصُّبْحِ قَامَ فَرَكَعَ رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Фазола ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад — яъни Ибн ал-Муборак ас-Сурий — ривоят қилди, у деди: бизга Муовия — яъни Ибн Саллом — ривоят қилди, Яҳё ибн Абу Касирдан, у деди: менга Абу Салама ибн Абдурраҳмон хабар бердики, у Оишадан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг кечаси ўқиган намозлари ҳақида сўради. У деди: У киши ўн уч ракат ўқир эдилар: тўққиз ракатни тик туриб (ўқиб), унда витр қилар эдилар ва икки ракатни ўтириб (ўқир эдилар). Руку қилмоқчи бўлганларида туриб руку ва сажда қилар эдилар. Буни витрдан кейин қилар эдилар. Субҳ азонини эшитганларида туриб, иккита енгил ракат ўқир эдилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ عُمَرَ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ لاَ يَدَعُ أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ قَبْلَ الظُّهْرِ وَرَكْعَتَيْنِ قَبْلَ الْفَجْرِ . خَالَفَهُ عَامَّةُ أَصْحَابِ شُعْبَةَ مِمَّنْ رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ فَلَمْ يَذْكُرُوا مَسْرُوقًا .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Усмон ибн Умар ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Иброҳим ибн Муҳаммаддан, у отасидан, у Масруқдан, у Оишадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) пешиндан олдинги тўрт ракат ва фажрдан олдинги икки ракатни тарк этмас эдилар. Бу ҳадисни ривоят қилган Шуъбанинг шогирдларининг кўпчилиги унга мухолиф бўлиб, Масруқни зикр қилмадилар.
أَخْبَرَنِي أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْحَكَمِ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ مُحَمَّدٍ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَاهُ، يُحَدِّثُ أَنَّهُ سَمِعَ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لاَ يَدَعُ أَرْبَعًا قَبْلَ الظُّهْرِ وَرَكْعَتَيْنِ قَبْلَ الصُّبْحِ . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ هَذَا الصَّوَابُ عِنْدَنَا وَحَدِيثُ عُثْمَانَ بْنِ عُمَرَ خَطَأٌ وَاللَّهُ تَعَالَى أَعْلَمُ .
Менга Аҳмад ибн Абдуллаҳ ибн ал-Ҳакам хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Иброҳим ибн Муҳаммаддан, у отаси ривоят қилаётганини эшитди, у Оишани эшитди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) пешиндан олдинги тўрт ракатни ва Субҳдан олдинги икки ракатни тарк этмас эдилар. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Бизнинг наздимизда тўғриси шу, Усмон ибн Умарнинг ҳадиси эса хатодир. Аллаҳ таоло аълам.
أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدَةُ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زُرَارَةَ بْنِ أَوْفَى، عَنْ سَعْدِ بْنِ هِشَامٍ، عَنْ عَائِشَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " رَكْعَتَا الْفَجْرِ خَيْرٌ مِنَ الدُّنْيَا وَمَا فِيهَا " .
Бизга Ҳорун ибн Ишоқ хабар берди, у деди: бизга Абда ривоят қилди, Саиддан, у Қатодадан, у Зуроро ибн Авфодан, у Саъд ибн Ҳишомдан, у Оишадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у киши: «Фажрнинг икки ракати дунё ва ундаги нарсалардан яхшироқдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنْ حَفْصَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَانَ إِذَا نُودِيَ لِصَلاَةِ الصُّبْحِ رَكَعَ رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ قَبْلَ أَنْ يَقُومَ إِلَى الصَّلاَةِ .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, Нофедан, у Ибн Умардан, у Ҳафсадан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у киши Субҳ намозига азон айтилса, намозга туришдан олдин иккита енгил ракат ўқир эдилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنَا عَمْرٌو، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ أَخْبَرَتْنِي حَفْصَةُ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا أَضَاءَ لَهُ الْفَجْرُ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ .
Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: бизга Амр ривоят қилди, Зуҳрийдан, у Салимдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: Ҳафса менга хабар бердики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) фажр у киши учун ёришганда икки ракат ўқир эдилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَيَّاشٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا سَكَتَ الْمُؤَذِّنُ بِالأُولَى مِنْ صَلاَةِ الْفَجْرِ قَامَ فَرَكَعَ رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ قَبْلَ صَلاَةِ الْفَجْرِ بَعْدَ أَنْ يَتَبَيَّنَ الْفَجْرُ ثُمَّ يَضْطَجِعُ عَلَى شِقِّهِ الأَيْمَنِ .
Бизга Амр ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Али ибн Айёш ривоят қилди, у деди: бизга Шуайб ривоят қилди, Зуҳрийдан, у деди: менга Урва хабар берди, Оишадан (ривоят қилиб), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) муаззин фажр намозининг биринчи (азони)дан жим бўлганида, фажр равшанлашгач, фажр намозидан олдин иккита енгил ракат ўқиб турар эдилар, сўнгра ўнг ёнбошларига ётар эдилар.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنِ الأَوْزَاعِيِّ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ تَكُنْ مِثْلَ فُلاَنٍ كَانَ يَقُومُ اللَّيْلَ فَتَرَكَ قِيَامَ اللَّيْلِ " .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ривоят қилди, ал-Авзоийдан, у Яҳё ибн Абу Касирдан, у Абу Саламадан, у Абдуллоҳ ибн Амр (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Фалончига ўхшама, у кечаси қоим бўлар эди-ю, кейин тунги намозни (қиёмул-лайлни) тарк этди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا الْحَارِثُ بْنُ أَسَدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ بَكْرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي الأَوْزَاعِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ عُمَرَ بْنِ الْحَكَمِ بْنِ ثَوْبَانَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ تَكُنْ يَا عَبْدَ اللَّهِ مِثْلَ فُلاَنٍ كَانَ يَقُومُ اللَّيْلَ فَتَرَكَ قِيَامَ اللَّيْلِ " .
Бизга ал-Ҳорис ибн Асад хабар берди, у деди: бизга Бишр ибн Бакр ривоят қилди, у деди: менга ал-Авзоий ривоят қилди, у деди: менга Яҳё ибн Абу Касир ривоят қилди, Умар ибн ал-Ҳакам ибн Савбондан, у деди: менга Абу Салама ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, Абдуллоҳ ибн Амр (розияллаҳу анҳумо)дан, у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эй Абдуллоҳ, фалончига ўхшама, у кечаси қоим бўлар эди-ю, кейин тунги намозни (қиёмул-лайлни) тарк этди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الْبَصْرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى عَبْدِ الْحَمِيدِ بْنِ جَعْفَرٍ عَنْ نَافِعٍ، عَنْ صَفِيَّةَ، عَنْ حَفْصَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَانَ يُصَلِّي رَكْعَتَىِ الْفَجْرِ رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ .
Бизга Муҳаммад ибн Иброҳим ал-Басрий хабар берди, у деди: бизга Холид ибн ал-Ҳорис ривоят қилди, у деди: мен Абдулҳамид ибн Жаъфарга ўқиб бердим, Нофедан, у Сафиядан, у Ҳафса (розияллаҳу анҳо)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у киши бомдоднинг икки ракатини енгил икки ракат қилиб ўқир эдилар.
أَخْبَرَنَا شُعَيْبُ بْنُ شُعَيْبِ بْنِ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعَيْبٌ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنِي نَافِعٌ، قَالَ حَدَّثَنِي ابْنُ عُمَرَ، قَالَ حَدَّثَتْنِي حَفْصَةُ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَرْكَعُ رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ بَيْنَ النِّدَاءِ وَالإِقَامَةِ مِنْ صَلاَةِ الْفَجْرِ . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ كِلاَ الْحَدِيثَيْنِ عِنْدَنَا خَطَأٌ وَاللَّهُ تَعَالَى أَعْلَمُ .
Бизга Шуайб ибн Шуайб ибн Ишоқ хабар берди, у деди: бизга Абдулваҳҳоб ривоят қилди, у деди: бизга Шуайб хабар берди, у деди: бизга ал-Авзоий ривоят қилди, у деди: менга Яҳё ривоят қилди, у деди: менга Нофе ривоят қилди, у деди: менга Ибн Умар ривоят қилди, у деди: менга Ҳафса (розияллаҳу анҳо) ривоят қилдики, Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бомдод намозининг азони билан иқомати орасида енгил икки ракат ўқир эдилар. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: бу икки ҳадиснинг иккаласи ҳам бизнинг наздимизда хато, Аллаҳ таоло энг яхши билувчидир.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنْ حَفْصَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَرْكَعُ بَيْنَ النِّدَاءِ وَالصَّلاَةِ رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ .
Бизга Ишоқ ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Яҳё хабар берди, у деди: бизга ал-Авзоий ривоят қилди, у деди: менга Яҳё ривоят қилди, Нофедан, у Ибн Умардан, у Ҳафса (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) азон билан намоз орасида енгил икки ракат ўқир эдилар.
أَخْبَرَنَا هِشَامُ بْنُ عَمَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، - يَعْنِي ابْنَ حَمْزَةَ - قَالَ حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، قَالَ هُوَ وَنَافِعٌ عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنْ حَفْصَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي بَيْنَ النِّدَاءِ وَالإِقَامَةِ رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ رَكْعَتَىِ الْفَجْرِ .
Бизга Ҳишом ибн Аммор хабар берди, у деди: бизга Яҳё — яъни ибн Ҳамза — ривоят қилди, у деди: бизга ал-Авзоий ривоят қилди, Яҳёдан, у Абу Саламадан, у (Абу Салама) ва Нофе Ибн Умардан, у Ҳафса (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) азон билан иқомат орасида енгил икки ракат — бомдоднинг икки ракатини — ўқир эдилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي نَافِعٌ، أَنَّ ابْنَ عُمَرَ، حَدَّثَهُ أَنَّ حَفْصَةَ حَدَّثَتْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ بَيْنَ النِّدَاءِ وَالإِقَامَةِ مِنْ صَلاَةِ الصُّبْحِ .
Бизга Ишоқ ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Муоз ибн Ҳишом ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, Яҳё ибн Абу Касирдан, у деди: менга Нофе ривоят қилдики, Ибн Умар унга ривоят қилди, Ҳафса (розияллаҳу анҳо) унга ривоят қилибдики, Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бомдод намозининг азони билан иқомати орасида енгил икки ракат ўқир эдилар.
أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَهْضَمٍ، قَالَ إِسْمَاعِيلُ حَدَّثَنَا عَنْ عُمَرَ بْنِ نَافِعٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ أَخْبَرَتْنِي حَفْصَةُ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي قَبْلَ الصُّبْحِ رَكْعَتَيْنِ .
Бизга Яҳё ибн Муҳаммад хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаҳзам ривоят қилди, у деди: Исмоил бизга ривоят қилди, Умар ибн Нофедан, у отасидан, у Ибн Умардан, у деди: менга Ҳафса (розияллаҳу анҳо) хабар бердики, Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бомдоддан олдин икки ракат ўқир эдилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الْحَكَمِ، قَالَ أَنْبَأَنَا إِسْحَاقُ بْنُ الْفُرَاتِ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَيُّوبَ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا نَافِعٌ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنْ حَفْصَةَ، أَنَّهَا أَخْبَرَتْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا نُودِيَ لِصَلاَةِ الصُّبْحِ سَجَدَ سَجْدَتَيْنِ قَبْلَ صَلاَةِ الصُّبْحِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Абдулҳакам хабар берди, у деди: бизга Ишоқ ибн ал-Фурот хабар берди, Яҳё ибн Айюбдан, у деди: менга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга Нофе хабар берди, Ибн Умардан, у Ҳафса (розияллаҳу анҳо)дан, у (Ҳафса) унга хабар бердики, Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бомдод намозига азон айтилганда, бомдод намозидан олдин икки сажда (икки ракат) қилар эдилар.
أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي عَاصِمٍ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي مُوسَى بْنُ عُقْبَةَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنْ حَفْصَةَ أُمِّ الْمُؤْمِنِينَ، أَنَّهَا أَخْبَرَتْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا سَكَتَ الْمُؤَذِّنُ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ .
Бизга Абдуллоҳ ибн Ишоқ хабар берди, Абу Осимдан, у Ибн Журайждан, у деди: менга Мусо ибн Уқба хабар берди, Нофедан, у Ибн Умардан, у мўминлар онаси Ҳафса (розияллаҳу анҳо)дан, у (Ҳафса) унга хабар бердики, Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) муаззин (азонни) тугатиб жим бўлганида енгил икки ракат ўқир эдилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ الْقَاسِمِ، عَنْ مَالِكٍ، قَالَ حَدَّثَنِي نَافِعٌ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّ حَفْصَةَ أُمَّ الْمُؤْمِنِينَ، أَخْبَرَتْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا سَكَتَ الْمُؤَذِّنُ مِنَ الأَذَانِ لِصَلاَةِ الصُّبْحِ وَبَدَا الصُّبْحُ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ قَبْلَ أَنْ تُقَامَ الصَّلاَةُ .
Бизга Муҳаммад ибн Салама хабар берди, у деди: бизга Ибн ал-Қосим хабар берди, Моликдан, у деди: менга Нофе ривоят қилди, Абдуллоҳ ибн Умардан, у (Абдуллоҳ)га мўминлар онаси Ҳафса (розияллаҳу анҳо) хабар бердики, Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) муаззин бомдод намози азонидан жим бўлиб, тонг ёришганида, намоз иқомат қилинишидан олдин енгил икки ракат ўқир эдилар.
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَتْنِي أُخْتِي، حَفْصَةُ أَنَّهُ كَانَ يُصَلِّي قَبْلَ الْفَجْرِ رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ибн ал-Ҳорис ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ривоят қилди, Нофедан, у Абдуллоҳдан, у деди: менга синглим Ҳафса (розияллаҳу анҳо) ривоят қилдики, у (Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам) бомдоддан олдин енгил икки ракат ўқир эдилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ، حَدَّثَنَا جُوَيْرِيَةُ بْنُ أَسْمَاءَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ حَفْصَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ إِذَا طَلَعَ الْفَجْرُ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Язид хабар берди, у деди: бизга отам ривоят қилди, у деди: бизга Жувайрия ибн Асмо ривоят қилди, Нофедан, у Абдуллоҳ ибн Умардан, у Ҳафса (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тонг отганида икки ракат ўқир эдилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْحَكَمِ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ زَيْدِ بْنِ مُحَمَّدٍ، قَالَ سَمِعْتُ نَافِعًا، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنْ حَفْصَةَ، أَنَّهَا قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا طَلَعَ الْفَجْرُ لاَ يُصَلِّي إِلاَّ رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ .
Бизга Аҳмад ибн Абдуллоҳ ибн ал-Ҳакам хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Зайд ибн Муҳаммаддан, у деди: мен Нофедан эшитдим, Ибн Умардан, у Ҳафса (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у (Ҳафса) деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тонг отганида енгил икки ракатдан бошқа ҳеч нарса ўқимас эдилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنْ حَفْصَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَانَ إِذَا نُودِيَ لِصَلاَةِ الصُّبْحِ رَكَعَ رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ قَبْلَ أَنْ يَقُومَ إِلَى الصَّلاَةِ . وَرَوَى سَالِمٌ عَنِ ابْنِ عُمَرَ عَنْ حَفْصَةَ .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, Нофедан, у Ибн Умардан, у Ҳафса (розияллаҳу анҳо)дан, у Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у киши бомдод намозига азон айтилганда, намозга туришдан олдин енгил икки ракат ўқир эдилар. Солим ҳам Ибн Умардан, у Ҳафса (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилган.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، قَالَ ابْنُ عُمَرَ أَخْبَرَتْنِي حَفْصَةُ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَرْكَعُ رَكْعَتَيْنِ قَبْلَ الْفَجْرِ وَذَلِكَ بَعْدَ مَا يَطْلُعُ الْفَجْرُ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абдурраззоқ хабар берди, у деди: бизга Маъмар ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, Ибн Умар деди: менга Ҳафса (розияллаҳу анҳо) хабар бердики, Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бомдоддан олдин икки ракат ўқир эдилар, ва бу тонг отганидан кейин (бўлар) эди.
أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ عِيسَى، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ أَخْبَرَتْنِي حَفْصَةُ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا أَضَاءَ لَهُ الْفَجْرُ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ .
Бизга ал-Ҳусайн ибн Исо хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Амрдан, у аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан, у деди: менга Ҳафса (розияллаҳу анҳо) хабар бердики, Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тонг ёришганида икки ракат ўқир эдилар.
أَخْبَرَنَا مَحْمُودُ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ، عَنْ أَبِي عَمْرٍو، عَنْ يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو سَلَمَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ بَيْنَ النِّدَاءِ وَالإِقَامَةِ مِنْ صَلاَةِ الْفَجْرِ .
Бизга Маҳмуд ибн Холид хабар берди, у деди: бизга ал-Валид ривоят қилди, Абу Амрдан, у Яҳёдан, у деди: менга Абу Салама ривоят қилди, Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бомдод намозининг азони билан иқомати орасида енгил икки ракат ўқир эдилар.
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، أَنَّهُ سَأَلَ عَائِشَةَ عَنْ صَلاَةِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِاللَّيْلِ قَالَتْ كَانَ يُصَلِّي ثَلاَثَ عَشْرَةَ رَكْعَةً يُصَلِّي ثَمَانَ رَكَعَاتٍ ثُمَّ يُوتِرُ ثُمَّ يُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ وَهُوَ جَالِسٌ فَإِذَا أَرَادَ أَنْ يَرْكَعَ قَامَ فَرَكَعَ وَيُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ بَيْنَ الأَذَانِ وَالإِقَامَةِ فِي صَلاَةِ الصُّبْحِ .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар бериб, деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, Абу Саламадан (ривоят қилдики), у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг кечаси (ўқиган) намози ҳақида сўради. У деди: «У ўн уч ракаат ўқир эдилар: саккиз ракаат ўқиб, сўнг витр ўқир эдилар, сўнг ўтирган ҳолда икки ракаат ўқир эдилар. Рукуъ қилмоқчи бўлганларида, туриб рукуъ қилар эдилар. Субҳ намозида азон билан иқомат орасида икки ракаат ўқир эдилар.»
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَثَّامُ بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي رَكْعَتَىِ الْفَجْرِ إِذَا سَمِعَ الأَذَانَ وَيُخَفِّفُهُمَا . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ هَذَا حَدِيثٌ مُنْكَرٌ .
Бизга Аҳмад ибн Наср хабар бериб, деди: бизга Амр ибн Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Ассом ибн Али ривоят қилди, у деди: бизга ал-Аъмаш ривоят қилди, Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) азонни эшитганларида Фажрнинг икки ракаатини ўқир ва уларни енгил қилар эдилар.» Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: бу ҳадис мункардир.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، قَالَ أَنْبَأَنَا يُونُسُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي السَّائِبُ بْنُ يَزِيدَ، أَنَّ شُرَيْحًا الْحَضْرَمِيَّ، ذُكِرَ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " ذَاكَ رَجُلٌ لاَ يَتَوَسَّدُ الْقُرْآنَ " .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар бериб, деди: бизга Абдуллоҳ ривоят қилди, у деди: бизга Юнус хабар берди, аз-Зуҳрийдан, у деди: менга ас-Соиб ибн Язид хабар бердики, Шурайҳ ал-Ҳазрамий Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларида тилга олинди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «У Қуръонни ёстиқ қилиб ухламайдиган (яъни уни ўқимай ташлаб қўймайдиган) кишидир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنْ رَجُلٍ، عِنْدَهُ رِضًا أَخْبَرَهُ أَنَّ عَائِشَةَ رضى الله عنها أَخْبَرَتْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَا مِنِ امْرِئٍ تَكُونُ لَهُ صَلاَةٌ بِلَيْلٍ فَغَلَبَهُ عَلَيْهَا نَوْمٌ إِلاَّ كَتَبَ اللَّهُ لَهُ أَجْرَ صَلاَتِهِ وَكَانَ نَوْمُهُ صَدَقَةً عَلَيْهِ " .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, Моликдан, у Муҳаммад ибн ал-Мункадирдан, у Саид ибн Жубайрдан, у ўзи рози бўлган бир кишидан (ривоят қилдики), у киши унга хабар бердики, Оиша (розияллаҳу анҳо) унга хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Кимнинг кечаси (ўқийдиган) намози бўлса-ю, уни уйқу ғолиб келиб (ўқий олмаса), Аллаҳ унга намозининг ажрини ёзади ва унинг уйқуси унга садақа бўлади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو جَعْفَرٍ الرَّازِيُّ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ الأَسْوَدِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ كَانَتْ لَهُ صَلاَةٌ صَلاَّهَا مِنَ اللَّيْلِ فَنَامَ عَنْهَا كَانَ ذَلِكَ صَدَقَةً تَصَدَّقَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ عَلَيْهِ وَكَتَبَ لَهُ أَجْرَ صَلاَتِهِ " .
Бизга Абу Довуд хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад ибн Сулаймон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Жаъфар ар-Розий ривоят қилди, Муҳаммад ибн ал-Мункадирдан, у Саид ибн Жубайрдан, у ал-Асвад ибн Язиддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Кимнинг кечаси ўқийдиган намози бўлса-ю, ундан (ухлаб) қолса, бу Аллаҳ азза ва жалла унга инъом этган садақа бўлади ва унга намозининг ажри ёзилади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي بُكَيْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو جَعْفَرٍ الرَّازِيُّ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ فَذَكَرَ نَحْوَهُ . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ أَبُو جَعْفَرٍ الرَّازِيُّ لَيْسَ بِالْقَوِيِّ فِي الْحَدِيثِ .
Бизга Аҳмад ибн Наср хабар бериб, деди: бизга Яҳё ибн Абу Букайр ривоят қилди, у деди: бизга Абу Жаъфар ар-Розий ривоят қилди, Муҳаммад ибн ал-Мункадирдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай дедилар, деб шунга ўхшашини зикр қилди. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Абу Жаъфар ар-Розий ҳадисда кучли (рови) эмас.
أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ عَلِيٍّ، عَنْ زَائِدَةَ، عَنْ سُلَيْمَانَ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ عَبْدَةَ بْنِ أَبِي لُبَابَةَ، عَنْ سُوَيْدِ بْنِ غَفَلَةَ، عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ، يَبْلُغُ بِهِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَتَى فِرَاشَهُ وَهُوَ يَنْوِي أَنْ يَقُومَ يُصَلِّي مِنَ اللَّيْلِ فَغَلَبَتْهُ عَيْنَاهُ حَتَّى أَصْبَحَ كُتِبَ لَهُ مَا نَوَى وَكَانَ نَوْمُهُ صَدَقَةً عَلَيْهِ مِنْ رَبِّهِ عَزَّ وَجَلَّ " . خَالَفَهُ سُفْيَانُ .
Бизга Ҳорун ибн Абдуллоҳ хабар бериб, деди: бизга Ҳусайн ибн Али ривоят қилди, Зоидадан, у Сулаймондан, у Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Абда ибн Абу Лубобадан, у Сувайд ибн Ғафаладан, у Абуд-Дардодан (ривоят қилдики), уни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га етказиб, деди: «Ким тўшагига кечаси туриб намоз ўқишни ният қилиб келса-ю, кўзлари ғолиб келиб тонгга қадар (ухлаб) қолса, унга ният қилган нарсаси ёзилади ва унинг уйқуси Робби азза ва жалла томонидан унга садақа бўлади,» дедилар. Суфён унга (ривоятда) мухолиф бўлди.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ، عَنْ عَبْدَةَ، قَالَ سَمِعْتُ سُوَيْدَ بْنَ غَفَلَةَ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، وَأَبِي الدَّرْدَاءِ، مَوْقُوفًا .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар бериб, деди: бизга Абдуллоҳ ривоят қилди, Суфён ас-Саврийдан, у Абдадан (ривоят қилдики), у деди: мен Сувайд ибн Ғафаладан эшитдим, у Абу Зар ва Абуд-Дардодан мавқуф (саҳобада тўхтатилган) ҳолда (ривоят қилди).
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زُرَارَةَ، عَنْ سَعْدِ بْنِ هِشَامٍ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا لَمْ يُصَلِّ مِنَ اللَّيْلِ مَنَعَهُ مِنْ ذَلِكَ نَوْمٌ أَوْ وَجَعٌ صَلَّى مِنَ النَّهَارِ ثِنْتَىْ عَشْرَةَ رَكْعَةً .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар бериб, деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, Қатодадан, у Зурорадан, у Саъд ибн Ҳишомдан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечаси намоз ўқий олмаганларида — буни уйқу ёки оғриқ ман қилганда — кундузи ўн икки ракаат ўқир эдилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو صَفْوَانَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ مَرْوَانَ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَنَّ السَّائِبَ بْنَ يَزِيدَ، وَعُبَيْدَ اللَّهِ، أَخْبَرَاهُ أَنَّ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ عَبْدٍ الْقَارِيَّ قَالَ سَمِعْتُ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ نَامَ عَنْ حِزْبِهِ أَوْ عَنْ شَىْءٍ مِنْهُ فَقَرَأَهُ فِيمَا بَيْنَ صَلاَةِ الْفَجْرِ وَصَلاَةِ الظُّهْرِ كُتِبَ لَهُ كَأَنَّمَا قَرَأَهُ مِنَ اللَّيْلِ " .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар бериб, деди: бизга Абу Сафвон Абдуллоҳ ибн Саид ибн Абдулмалик ибн Марвон ривоят қилди, Юнусдан, у Ибн Шиҳобдан (ривоят қилдики), ас-Соиб ибн Язид ва Убайдуллоҳ унга хабар беришдики, Абдурраҳмон ибн Абд ал-Қорий деди: мен Умар ибн ал-Хаттоб (розияллаҳу анҳу)нинг шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким ўз (Қуръон) вирдидан ёки унинг бир қисмидан (ухлаб) қолса-ю, уни Фажр намози билан Зуҳр намози орасида ўқиса, унга гўё уни кечаси ўқигандек ёзилади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ أَنْبَأَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَبْدٍ الْقَارِيِّ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ نَامَ عَنْ حِزْبِهِ - أَوْ قَالَ جُزْئِهِ - مِنَ اللَّيْلِ فَقَرَأَهُ فِيمَا بَيْنَ صَلاَةِ الصُّبْحِ إِلَى صَلاَةِ الظُّهْرِ فَكَأَنَّمَا قَرَأَهُ مِنَ اللَّيْلِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Рофеъ хабар бериб, деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар хабар берди, аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Абдурраҳмон ибн Абд ал-Қорийдан (ривоят қилдики), Умар ибн ал-Хаттоб (розияллаҳу анҳу) шундай дерди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким кечаси ўз вирдидан — ёки: ўз қисмидан, деди — (ухлаб) қолса-ю, уни Субҳ намози билан Зуҳр намози орасида ўқиса, гўё уни кечаси ўқигандек бўлади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ الْحُصَيْنِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَبْدٍ الْقَارِيِّ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، قَالَ مَنْ فَاتَهُ حِزْبُهُ مِنَ اللَّيْلِ فَقَرَأَهُ حِينَ تَزُولُ الشَّمْسُ إِلَى صَلاَةِ الظُّهْرِ فَإِنَّهُ لَمْ يَفُتْهُ أَوْ كَأَنَّهُ أَدْرَكَهُ . رَوَاهُ حُمَيْدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ مَوْقُوفًا .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, Моликдан, у Довуд ибн ал-Ҳусайндан, у ал-Аъраждан, у Абдурраҳмон ибн Абд ал-Қорийдан (ривоят қилдики), Умар ибн ал-Хаттоб (розияллаҳу анҳу) деди: «Кимнинг кечаси (ўқийдиган) вирди ўтиб кетса-ю, уни қуёш оғган вақтдан Зуҳр намозигача ўқиса, у (вирдини) қолдирмаган бўлади, ёхуд гўё унга етишгандек бўлади.» Буни Ҳумайд ибн Абдурраҳмон ибн Авф мавқуф (саҳобада тўхтатилган) ҳолда ривоят қилди.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عُمَرَ، قَالَ مَنْ فَاتَهُ وِرْدُهُ مِنَ اللَّيْلِ فَلْيَقْرَأْهُ فِي صَلاَةٍ قَبْلَ الظُّهْرِ فَإِنَّهَا تَعْدِلُ صَلاَةَ اللَّيْلِ .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар бериб, деди: бизга Абдуллоҳ ривоят қилди, Шуъбадан, у Саъд ибн Иброҳимдан, у Ҳумайд ибн Абдурраҳмондан, у Умар (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: «Кимнинг кечаси (ўқийдиган) вирди ўтиб кетса, уни Зуҳрдан олдин намозда ўқисин, чунки у кеча намозига тенг бўлади.»
أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ مَنْصُورِ بْنِ جَعْفَرٍ النَّيْسَابُورِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُغِيرَةُ بْنُ زِيَادٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ ثَابَرَ عَلَى اثْنَتَىْ عَشْرَةَ رَكْعَةً فِي الْيَوْمِ وَاللَّيْلَةِ دَخَلَ الْجَنَّةَ أَرْبَعًا قَبْلَ الظُّهْرِ وَرَكْعَتَيْنِ بَعْدَهَا وَرَكْعَتَيْنِ بَعْدَ الْمَغْرِبِ وَرَكْعَتَيْنِ بَعْدَ الْعِشَاءِ وَرَكْعَتَيْنِ قَبْلَ الْفَجْرِ " .
Бизга Ҳусайн ибн Мансур ибн Жаъфар ан-Найсобурий хабар бериб, деди: бизга Ишоқ ибн Сулаймон ривоят қилди, у деди: бизга Муғийра ибн Зиёд ривоят қилди, Атодан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким кундузи ва кечаси ўн икки ракаатга давом этса, жаннатга киради: Зуҳрдан олдин тўрт (ракаат), ундан кейин икки ракаат, Мағрибдан кейин икки ракаат, Ишодан кейин икки ракаат ва Фажрдан олдин икки ракаат,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو يَحْيَى، إِسْحَاقُ بْنُ سُلَيْمَانَ الرَّازِيُّ عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ زِيَادٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي رَبَاحٍ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ ثَابَرَ عَلَى اثْنَتَىْ عَشْرَةَ رَكْعَةً بَنَى اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ لَهُ بَيْتًا فِي الْجَنَّةِ أَرْبَعًا قَبْلَ الظُّهْرِ وَرَكْعَتَيْنِ بَعْدَ الظُّهْرِ وَرَكْعَتَيْنِ بَعْدَ الْمَغْرِبِ وَرَكْعَتَيْنِ بَعْدَ الْعِشَاءِ وَرَكْعَتَيْنِ قَبْلَ الْفَجْرِ " .
Бизга Аҳмад ибн Яҳё хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад ибн Бишр ривоят қилди, у деди: бизга Абу Яҳё Ишоқ ибн Сулаймон ар-Розий ривоят қилди, Муғийра ибн Зиёддан, у Ато ибн Абу Рабоҳдан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у дедилар: «Ким ўн икки ракаатга давом этса, Аллаҳ азза ва жалла унга жаннатда бир уй қуради: Зуҳрдан олдин тўрт (ракаат), Зуҳрдан кейин икки ракаат, Мағрибдан кейин икки ракаат, Ишодан кейин икки ракаат ва Фажрдан олдин икки ракаат.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَعْدَانَ بْنِ عِيسَى، قَالَ حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ أَعْيَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْقِلٌ، عَنْ عَطَاءٍ، قَالَ أُخْبِرْتُ أَنَّ أُمَّ حَبِيبَةَ بِنْتَ أَبِي سُفْيَانَ قَالَتْ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ رَكَعَ ثِنْتَىْ عَشْرَةَ رَكْعَةً فِي يَوْمِهِ وَلَيْلَتِهِ سِوَى الْمَكْتُوبَةِ بَنَى اللَّهُ لَهُ بِهَا بَيْتًا فِي الْجَنَّةِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Маъдон ибн Исо хабар бериб, деди: бизга ал-Ҳасан ибн Аъян ривоят қилди, у деди: бизга Маъқил ривоят қилди, Атодан (ривоят қилдики), у деди: менга хабар беришдики, Умм Ҳабиба бинт Абу Суфён (розияллаҳу анҳо) деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деганларини эшитдим: «Ким ўз кундузи ва кечасида фарздан ташқари ўн икки ракаат ўқиса, Аллаҳ у сабабли унга жаннатда бир уй қуради,» дедилар.
أَخْبَرَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْحَسَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ قَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ قُلْتُ لِعَطَاءٍ بَلَغَنِي أَنَّكَ تَرْكَعُ قَبْلَ الْجُمُعَةِ اثْنَتَىْ عَشْرَةَ رَكْعَةً مَا بَلَغَكَ فِي ذَلِكَ قَالَ أَخْبَرَتْ أُمُّ حَبِيبَةَ عَنْبَسَةَ بْنَ أَبِي سُفْيَانَ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ رَكَعَ اثْنَتَىْ عَشْرَةَ رَكْعَةً فِي الْيَوْمِ وَاللَّيْلَةِ سِوَى الْمَكْتُوبَةِ بَنَى اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ لَهُ بَيْتًا فِي الْجَنَّةِ " .
Менга Иброҳим ибн ал-Ҳасан хабар бериб, деди: бизга Ҳажжож ибн Муҳаммад ривоят қилди, у деди: Ибн Журайж деди: мен Атога: «Менга етишича, сен Жумъадан олдин ўн икки ракаат ўқир экансан. Бу ҳақда сенга нима етиб келди?» дедим. У деди: Умм Ҳабиба (розияллаҳу анҳо) Анбаса ибн Абу Суфёнга хабар бердики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким кундузи ва кечаси фарздан ташқари ўн икки ракаат ўқиса, Аллаҳ азза ва жалла унга жаннатда бир уй қуради,» дедилар.
أَخْبَرَنِي أَيُّوبُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا مُعَمَّرُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ حِبَّانَ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ عَنْبَسَةَ بْنِ أَبِي سُفْيَانَ، عَنْ أُمِّ حَبِيبَةَ، قَالَتْ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ صَلَّى فِي يَوْمٍ ثِنْتَىْ عَشْرَةَ رَكْعَةً بَنَى اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ لَهُ بَيْتًا فِي الْجَنَّةِ " . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَطَاءٌ لَمْ يَسْمَعْهُ مِنْ عَنْبَسَةَ .
Менга Айюб ибн Муҳаммад хабар бериб, деди: бизга Муаммар ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Зайд ибн Ҳиббон ривоят қилди, Ибн Журайждан, у Атодан, у Анбаса ибн Абу Суфёндан, у Умм Ҳабиба (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деганларини эшитдим: «Ким бир кунда ўн икки ракаат ўқиса, Аллаҳ азза ва жалла унга жаннатда бир уй қуради,» дедилар. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Ато буни Анбасадан эшитмаган.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ حُبَابٍ، قَالَ حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ سَعِيدٍ الطَّائِفِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَطَاءُ بْنُ أَبِي رَبَاحٍ، عَنْ يَعْلَى بْنِ أُمَيَّةَ، قَالَ قَدِمْتُ الطَّائِفَ فَدَخَلْتُ عَلَى عَنْبَسَةَ بْنِ أَبِي سُفْيَانَ وَهُوَ بِالْمَوْتِ فَرَأَيْتُ مِنْهُ جَزَعًا فَقُلْتُ إِنَّكَ عَلَى خَيْرٍ . فَقَالَ أَخْبَرَتْنِي أُخْتِي أُمُّ حَبِيبَةَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ صَلَّى ثِنْتَىْ عَشْرَةَ رَكْعَةً بِالنَّهَارِ أَوْ بِاللَّيْلِ بَنَى اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ لَهُ بَيْتًا فِي الْجَنَّةِ " . خَالَفَهُمْ أَبُو يُونُسَ الْقُشَيْرِيُّ .
Бизга Муҳаммад ибн Рофиъ хабар берди, у деди: бизга Зайд ибн Ҳубоб ривоят қилди, у деди: менга Муҳаммад ибн Саид ат-Тоифий ривоят қилди, у деди: бизга Ато ибн Абу Рабоҳ ривоят қилди, у Яъло ибн Умайядан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Тоифга келдим ва Анбаса ибн Абу Суфённинг олдига кирдим, у ўлим тўшагида эди. Мен ундан жазавага тушганини кўрдим, шунда: «Сен хайр (йўлида)дирсан,» дедим. У: «Синглим Умму Ҳабиба менга хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким кундузи ёки кечаси ўн икки ракаат (нафл) намоз ўқиса, Аллаҳ азза ва жалла унга жаннатда бир уй бино қилади,» дедилар,» деди.» Абу Юнус ал-Қушайрий уларга мухолиф келди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمِ بْنِ نُعَيْمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَبَّانُ، وَمُحَمَّدُ بْنُ مَكِّيٍّ، قَالاَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ أَبِي يُونُسَ الْقُشَيْرِيِّ، عَنِ ابْنِ أَبِي رَبَاحٍ، عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ، حَدَّثَهُ عَنْ أُمِّ حَبِيبَةَ بِنْتِ أَبِي سُفْيَانَ، قَالَتْ مَنْ صَلَّى ثِنْتَىْ عَشْرَةَ رَكْعَةً فِي يَوْمٍ فَصَلَّى قَبْلَ الظُّهْرِ بَنَى اللَّهُ لَهُ بَيْتًا فِي الْجَنَّةِ .
Бизга Муҳаммад ибн Ҳотим ибн Нуайм хабар берди, у деди: бизга Ҳаббон ва Муҳаммад ибн Маккий ривоят қилдилар, иккиси дедилар: бизга Абдуллоҳ хабар берди, у Абу Юнус ал-Қушайрийдан, у Ибн Абу Робоҳдан, у Шаҳр ибн Ҳавшабдан (ривоят қилдики), унга Умму Ҳабиба бинт Абу Суфён ривоят қилиб деди: «Ким бир кунда ўн икки ракаат намоз ўқиса ва Пешиндан олдин ўқиса, Аллаҳ унга жаннатда бир уй бино қилади.»
أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ أَنْبَأَنَا أَبُو الأَسْوَدِ، قَالَ حَدَّثَنِي بَكْرُ بْنُ مُضَرَ، عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ الْهَمْدَانِيِّ، عَنْ عَمْرِو بْنِ أَوْسٍ، عَنْ عَنْبَسَةَ بْنِ أَبِي سُفْيَانَ، عَنْ أُمِّ حَبِيبَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " اثْنَتَا عَشْرَةَ رَكْعَةً مَنْ صَلاَّهُنَّ بَنَى اللَّهُ لَهُ بَيْتًا فِي الْجَنَّةِ أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ قَبْلَ الظُّهْرِ وَرَكْعَتَيْنِ بَعْدَ الظُّهْرِ وَرَكْعَتَيْنِ قَبْلَ الْعَصْرِ وَرَكْعَتَيْنِ بَعْدَ الْمَغْرِبِ وَرَكْعَتَيْنِ قَبْلَ صَلاَةِ الصُّبْحِ " .
Бизга ар-Робиъ ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Абул-Асвад хабар берди, у деди: менга Бакр ибн Музар ривоят қилди, у Ибн Ажлондан, у Абу Ишоқ ал-Ҳамдонийдан, у Амр ибн Авсдан, у Анбаса ибн Абу Суфёндан, у Умму Ҳабибадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ўн икки ракаат — ким уларни ўқиса, Аллаҳ унга жаннатда бир уй бино қилади: Пешиндан олдин тўрт ракаат, Пешиндан кейин икки ракаат, Асрдан олдин икки ракаат, Шомдан кейин икки ракаат ва Бомдод намозидан олдин икки ракаат,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَبُو الأَزْهَرِ، أَحْمَدُ بْنُ الأَزْهَرِ النَّيْسَابُورِيُّ قَالَ حَدَّثَنَا يُونُسُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا فُلَيْحٌ، عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ عَنْبَسَةَ بْنِ أَبِي سُفْيَانَ، عَنْ أُمِّ حَبِيبَةَ، قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ صَلَّى اثْنَتَىْ عَشْرَةَ رَكْعَةً بَنَى اللَّهُ لَهُ بَيْتًا فِي الْجَنَّةِ أَرْبَعًا قَبْلَ الظُّهْرِ وَاثْنَتَيْنِ بَعْدَهَا وَاثْنَتَيْنِ قَبْلَ الْعَصْرِ وَاثْنَتَيْنِ بَعْدَ الْمَغْرِبِ وَاثْنَتَيْنِ قَبْلَ الصُّبْحِ " . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ فُلَيْحُ بْنُ سُلَيْمَانَ لَيْسَ بِالْقَوِيِّ .
Бизга Абул-Азҳар Аҳмад ибн ал-Азҳар ан-Найсобурий хабар берди, у деди: бизга Юнус ибн Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Фулайҳ ривоят қилди, у Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у Абу Ишоқдан, у ал-Мусайябдан, у Анбаса ибн Абу Суфёндан, у Умму Ҳабибадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким ўн икки ракаат намоз ўқиса, Аллаҳ унга жаннатда бир уй бино қилади: Пешиндан олдин тўрт ракаат ва ундан кейин икки ракаат, Асрдан олдин икки ракаат, Шомдан кейин икки ракаат ва Бомдоддан олдин икки ракаат,» дедилар. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Фулайҳ ибн Сулаймон (ривоятда) кучли эмас.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا زُهَيْرٌ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْمُسَيَّبِ بْنِ رَافِعٍ، عَنْ عَنْبَسَةَ، أَخِي أُمِّ حَبِيبَةَ عَنْ أُمِّ حَبِيبَةَ، قَالَتْ مَنْ صَلَّى فِي الْيَوْمِ وَاللَّيْلَةِ ثِنْتَىْ عَشْرَةَ رَكْعَةً سِوَى الْمَكْتُوبَةِ بُنِيَ لَهُ بَيْتٌ فِي الْجَنَّةِ أَرْبَعًا قَبْلَ الظُّهْرِ وَرَكْعَتَيْنِ بَعْدَهَا وَثِنْتَيْنِ قَبْلَ الْعَصْرِ وَثِنْتَيْنِ بَعْدَ الْمَغْرِبِ وَثِنْتَيْنِ قَبْلَ الْفَجْرِ .
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Абу Нуайм ривоят қилди, у деди: бизга Зуҳайр хабар берди, у Абу Ишоқдан, у ал-Мусайяб ибн Рофиъдан, у Умму Ҳабибанинг акаси Анбасадан, у Умму Ҳабибадан (ривоят қилдики), у деди: «Ким кундуз ва кечада фарз (намозлар)дан ташқари ўн икки ракаат намоз ўқиса, унга жаннатда бир уй бино қилинади: Пешиндан олдин тўрт ракаат ва ундан кейин икки ракаат, Асрдан олдин икки ракаат, Шомдан кейин икки ракаат ва Бомдоддан олдин икки ракаат.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، قَالَ أَنْبَأَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنِ الْمُسَيَّبِ بْنِ رَافِعٍ، عَنْ عَنْبَسَةَ بْنِ أَبِي سُفْيَانَ، عَنْ أُمِّ حَبِيبَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ صَلَّى فِي الْيَوْمِ وَاللَّيْلَةِ ثِنْتَىْ عَشْرَةَ رَكْعَةً بُنِيَ لَهُ بَيْتٌ فِي الْجَنَّةِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Исмоил ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил хабар берди, у ал-Мусайяб ибн Рофиъдан, у Анбаса ибн Абу Суфёндан, у Умму Ҳабибадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Ким кундуз ва кечада ўн икки ракаат намоз ўқиса, унга жаннатда бир уй бино қилинади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنِ الْمُسَيَّبِ بْنِ رَافِعٍ، عَنْ عَنْبَسَةَ بْنِ أَبِي سُفْيَانَ، عَنْ أُمِّ حَبِيبَةَ، قَالَتْ مَنْ صَلَّى فِي اللَّيْلِ وَالنَّهَارِ ثِنْتَىْ عَشْرَةَ رَكْعَةً سِوَى الْمَكْتُوبَةِ بُنِيَ لَهُ بَيْتٌ فِي الْجَنَّةِ .
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Яъло ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ривоят қилди, у ал-Мусайяб ибн Рофиъдан, у Анбаса ибн Абу Суфёндан, у Умму Ҳабибадан (ривоят қилдики), у деди: «Ким кеча ва кундузда фарз (намозлар)дан ташқари ўн икки ракаат намоз ўқиса, унга жаннатда бир уй бино қилинади.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَكِّيٍّ، وَحِبَّانُ، قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ، عَنِ الْمُسَيَّبِ بْنِ رَافِعٍ، عَنْ أُمِّ حَبِيبَةَ، قَالَتْ مَنْ صَلَّى فِي يَوْمٍ وَلَيْلَةٍ ثِنْتَىْ عَشْرَةَ رَكْعَةً سِوَى الْمَكْتُوبَةِ بَنَى اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ لَهُ بَيْتًا فِي الْجَنَّةِ . لَمْ يَرْفَعْهُ حُصَيْنٌ وَأَدْخَلَ بَيْنَ عَنْبَسَةَ وَبَيْنَ الْمُسَيَّبِ ذَكْوَانَ .
Бизга Муҳаммад ибн Ҳотим хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Маккий ва Ҳиббон ривоят қилдилар, иккиси дедилар: бизга Абдуллоҳ ривоят қилди, у Исмоилдан, у ал-Мусайяб ибн Рофиъдан, у Умму Ҳабибадан (ривоят қилдики), у деди: «Ким бир кунда ва кечада фарз (намозлар)дан ташқари ўн икки ракаат намоз ўқиса, Аллаҳ азза ва жалла унга жаннатда бир уй бино қилади.» Ҳусайн буни (Набийга) марфуъ қилмади ва Анбаса билан ал-Мусайяб орасига Заквонни киритди.
أَخْبَرَنَا زَكَرِيَّا بْنُ يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا وَهْبٌ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ حُصَيْنٍ، عَنِ الْمُسَيَّبِ بْنِ رَافِعٍ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، ذَكْوَانَ قَالَ حَدَّثَنِي عَنْبَسَةُ بْنُ أَبِي سُفْيَانَ، أَنَّ أُمَّ حَبِيبَةَ، حَدَّثَتْهُ أَنَّهُ، مَنْ صَلَّى فِي يَوْمٍ ثِنْتَىْ عَشْرَةَ رَكْعَةً بُنِيَ لَهُ بَيْتٌ فِي الْجَنَّةِ .
Бизга Закарийё ибн Яҳё хабар берди, у деди: бизга Ваҳб ривоят қилди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у Ҳусайндан, у ал-Мусайяб ибн Рофиъдан, у Абу Солиҳ Заквондан (ривоят қилдики), у деди: менга Анбаса ибн Абу Суфён ривоят қилдики, Умму Ҳабиба унга ривоят қилиб (айтди): «Ким бир кунда ўн икки ракаат намоз ўқиса, унга жаннатда бир уй бино қилинади.»
أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أُمِّ حَبِيبَةَ، قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ صَلَّى فِي يَوْمٍ ثِنْتَىْ عَشْرَةَ رَكْعَةً سِوَى الْفَرِيضَةِ بَنَى اللَّهُ لَهُ أَوْ بُنِيَ لَهُ بَيْتٌ فِي الْجَنَّةِ " .
Бизга Яҳё ибн Ҳабиб хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ривоят қилди, у Осимдан, у Абу Солиҳдан, у Умму Ҳабибадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким бир кунда фарздан ташқари ўн икки ракаат намоз ўқиса, Аллаҳ унга жаннатда бир уй бино қилади — ёки: унга жаннатда бир уй бино қилинади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ الْمُثَنَّى، عَنْ سُوَيْدِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ حَدَّثَنِي حَمَّادٌ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أُمِّ حَبِيبَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ صَلَّى ثِنْتَىْ عَشْرَةَ رَكْعَةً فِي يَوْمٍ وَلَيْلَةٍ بَنَى اللَّهُ لَهُ بَيْتًا فِي الْجَنَّةِ " .
Бизга Али ибн ал-Мусанно хабар берди, у Сувайд ибн Амрдан (ривоят қилди), у деди: менга Ҳаммод ривоят қилди, у Осимдан, у Абу Солиҳдан, у Умму Ҳабибадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким бир кунда ва кечада ўн икки ракаат намоз ўқиса, Аллаҳ унга жаннатда бир уй бино қилади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا زَكَرِيَّا بْنُ يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، قَالَ حَدَّثَنَا النَّضْرُ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أُمِّ حَبِيبَةَ، قَالَتْ مَنْ صَلَّى فِي يَوْمٍ اثْنَتَىْ عَشْرَةَ رَكْعَةً بُنِيَ لَهُ بَيْتٌ فِي الْجَنَّةِ .
Бизга Закарийё ибн Яҳё хабар берди, у деди: бизга Ишоқ ривоят қилди, у деди: бизга ан-Назр ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, у Осимдан, у Абу Солиҳдан, у Умму Ҳабибадан (ривоят қилдики), у деди: «Ким бир кунда ўн икки ракаат намоз ўқиса, унга жаннатда бир уй бино қилинади.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ صَلَّى فِي يَوْمٍ ثِنْتَىْ عَشْرَةَ رَكْعَةً سِوَى الْفَرِيضَةِ بَنَى اللَّهُ لَهُ بَيْتًا فِي الْجَنَّةِ " . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ هَذَا خَطَأٌ وَمُحَمَّدُ بْنُ سُلَيْمَانَ ضَعِيفٌ هُوَ ابْنُ الأَصْبَهَانِيِّ وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ أَوْجُهٍ سِوَى هَذَا الْوَجْهِ بِغَيْرِ اللَّفْظِ الَّذِي تَقَدَّمَ ذِكْرُهُ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Ишоқ ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Сулаймон ривоят қилди, у Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Ким бир кунда фарздан ташқари ўн икки ракаат намоз ўқиса, Аллаҳ унга жаннатда бир уй бино қилади,» дедилар. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: бу хатодир, Муҳаммад ибн Сулаймон заифдир, у Ибн ал-Асбаҳонийдир. Бу ҳадис ушбу йўлдан бошқа бир неча йўллар билан, олдин зикр қилинган лафздан фарқли (лафз билан) ривоят қилинган.
أَخْبَرَنِي يَزِيدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الصَّمَدِ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ الْعَطَّارُ، قَالَ حَدَّثَنِي إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَمَاعَةَ، عَنْ مُوسَى بْنِ أَعْيَنَ، عَنْ أَبِي عَمْرٍو الأَوْزَاعِيِّ، عَنْ حَسَّانَ بْنِ عَطِيَّةَ، قَالَ لَمَّا نُزِلَ بِعَنْبَسَةَ جَعَلَ يَتَضَوَّرُ فَقِيلَ لَهُ فَقَالَ أَمَا إِنِّي سَمِعْتُ أُمَّ حَبِيبَةَ زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم تُحَدِّثُ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " مَنْ رَكَعَ أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ قَبْلَ الظُّهْرِ وَأَرْبَعًا بَعْدَهَا حَرَّمَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ لَحْمَهُ عَلَى النَّارِ " . فَمَا تَرَكْتُهُنَّ مُنْذُ سَمِعْتُهُنَّ .
Менга Язид ибн Муҳаммад ибн Абдуссамад хабар берди, у деди: бизга Ҳишом ал-Аттор ривоят қилди, у деди: менга Исмоил ибн Абдуллоҳ ибн Самоа ривоят қилди, у Мусо ибн Аъяндан, у Абу Амр ал-Авзоийдан, у Ҳассон ибн Атийядан (ривоят қилдики), у деди: «Анбасага (ўлим) тушганида, у оғриқдан тўлғона бошлади. Унга (бу ҳақда) гапирилди, шунда у деди: «Албатта, мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг завжаси Умму Ҳабибадан эшитдим, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилиб (айтдики), у: «Ким Пешиндан олдин тўрт ракаат ва ундан кейин тўрт ракаат намоз ўқиса, Аллаҳ азза ва жалла унинг гўштини дўзахга ҳаром қилади,» дедилар. Мен уларни эшитганимдан бери тарк этмадим.»
أَخْبَرَنَا هِلاَلُ بْنُ الْعَلاَءِ بْنِ هِلاَلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَبِي أُنَيْسَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَيُّوبُ، - رَجُلٌ مِنْ أَهْلِ الشَّامِ - عَنِ الْقَاسِمِ الدِّمَشْقِيِّ، عَنْ عَنْبَسَةَ بْنِ أَبِي سُفْيَانَ، قَالَ أَخْبَرَتْنِي أُخْتِي أُمُّ حَبِيبَةَ، زَوْجُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّ حَبِيبَهَا أَبَا الْقَاسِمِ صلى الله عليه وسلم أَخْبَرَهَا قَالَ " مَا مِنْ عَبْدٍ مُؤْمِنٍ يُصَلِّي أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ بَعْدَ الظُّهْرِ فَتَمَسُّ وَجْهَهُ النَّارُ أَبَدًا إِنْ شَاءَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ " .
Бизга Ҳилол ибн ал-Ало ибн Ҳилол хабар берди, у деди: бизга отам ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ривоят қилди, у Зайд ибн Абу Унайсадан (ривоят қилди), у деди: менга Айюб — Шом аҳлидан бир киши — ривоят қилди, у ал-Қосим ад-Димашқийдан, у Анбаса ибн Абу Суфёндан (ривоят қилдики), у деди: «Менга синглим, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг завжаси Умму Ҳабиба хабар бердики, унинг севиклиси Абул-Қосим (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга хабар бериб: «Қайси бир мўмин банда Пешиндан кейин тўрт ракаат намоз ўқиса, ин шаа Аллаҳ азза ва жалла, унинг юзига ҳеч қачон дўзах (олови) тегмайди,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ نَاصِحٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مَرْوَانُ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الْعَزِيزِ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ مُوسَى، عَنْ مَكْحُولٍ، عَنْ عَنْبَسَةَ بْنِ أَبِي سُفْيَانَ، عَنْ أُمِّ حَبِيبَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُولُ " مَنْ صَلَّى أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ قَبْلَ الظُّهْرِ وَأَرْبَعًا بَعْدَهَا حَرَّمَهُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ عَلَى النَّارِ " .
Бизга Аҳмад ибн Носиҳ хабар берди, у деди: бизга Марвон ибн Муҳаммад ривоят қилди, у Саид ибн Абдулазиздан, у Сулаймон ибн Мусодан, у Макҳулдан, у Анбаса ибн Абу Суфёндан, у Умму Ҳабибадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким Пешиндан олдин тўрт ракаат ва ундан кейин тўрт ракаат намоз ўқиса, Аллаҳ азза ва жалла уни дўзахга ҳаром қилади,» деб айтар эдилар.
أَخْبَرَنَا مَحْمُودُ بْنُ خَالِدٍ، عَنْ مَرْوَانَ بْنِ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ مُوسَى، عَنْ مَكْحُولٍ، عَنْ عَنْبَسَةَ بْنِ أَبِي سُفْيَانَ، عَنْ أُمِّ حَبِيبَةَ، - قَالَ مَرْوَانُ وَكَانَ سَعِيدٌ إِذَا قُرِئَ عَلَيْهِ عَنْ أُمِّ حَبِيبَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَقَرَّ بِذَلِكَ وَلَمْ يُنْكِرْهُ وَإِذَا حَدَّثَنَا بِهِ هُوَ لَمْ يَرْفَعْهُ - قَالَتْ مَنْ رَكَعَ أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ قَبْلَ الظُّهْرِ وَأَرْبَعًا بَعْدَهَا حَرَّمَهُ اللَّهُ عَلَى النَّارِ . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ مَكْحُولٌ لَمْ يَسْمَعْ مِنْ عَنْبَسَةَ شَيْئًا .
Бизга Маҳмуд ибн Холид хабар берди, у Марвон ибн Муҳаммаддан (ривоят қилди), у деди: бизга Саид ибн Абдулазиз ривоят қилди, у Сулаймон ибн Мусодан, у Макҳулдан, у Анбаса ибн Абу Суфёндан, у Умму Ҳабибадан — Марвон деди: Саид унга Умму Ҳабибадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилиб) ўқилганда, буни иқрор қилар ва инкор этмас эди; ўзи бизга ривоят қилганда эса уни (Набийга) марфуъ қилмас эди — у (Умму Ҳабиба) деди: «Ким Пешиндан олдин тўрт ракаат ва ундан кейин тўрт ракаат намоз ўқиса, Аллаҳ уни дўзахга ҳаром қилади.» Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Макҳул Анбасадан ҳеч нарса эшитмаган.
أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ، قَالَ سَمِعْتُ سُلَيْمَانَ بْنَ مُوسَى، يُحَدِّثُ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ أَبِي سُفْيَانَ، قَالَ لَمَّا نَزَلَ بِهِ الْمَوْتُ أَخَذَهُ أَمْرٌ شَدِيدٌ فَقَالَ حَدَّثَتْنِي أُخْتِي أُمُّ حَبِيبَةَ بِنْتُ أَبِي سُفْيَانَ قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ حَافَظَ عَلَى أَرْبَعِ رَكَعَاتٍ قَبْلَ الظُّهْرِ وَأَرْبَعٍ بَعْدَهَا حَرَّمَهُ اللَّهُ تَعَالَى عَلَى النَّارِ " .
Бизга Абдуллоҳ ибн Ишоқ хабар берди, у деди: бизга Абу Осим ривоят қилди, у деди: бизга Саид ибн Абдулазиз ривоят қилди, у деди: мен Сулаймон ибн Мусонинг Муҳаммад ибн Абу Суфёндан ривоят қилаётганини эшитдим, у деди: «Унга ўлим тушганида, уни қаттиқ ҳолат тутди, шунда у деди: менга синглим Умму Ҳабиба бинт Абу Суфён ривоят қилиб айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким Пешиндан олдин тўрт ракаат ва ундан кейин тўрт ракаатга (доимий) риоя қилса, Аллаҳ таоло уни дўзахга ҳаром қилади,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو قُتَيْبَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الشُّعَيْثِيُّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَنْبَسَةَ بْنِ أَبِي سُفْيَانَ، عَنْ أُمِّ حَبِيبَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ صَلَّى أَرْبَعًا قَبْلَ الظُّهْرِ وَأَرْبَعًا بَعْدَهَا لَمْ تَمَسَّهُ النَّارُ " . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ هَذَا خَطَأٌ وَالصَّوَابُ حَدِيثُ مَرْوَانَ مِنْ حَدِيثِ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الْعَزِيزِ .
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Абу Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ аш-Шуайсий ривоят қилди, у отасидан, у Анбаса ибн Абу Суфёндан, у Умму Ҳабибадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Ким пешиндан олдин тўрт (ракат) ва ундан кейин тўрт (ракат) ўқиса, унга дўзах ўти тегмайди,» дедилар. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: бу хатодир, тўғриси эса Марвоннинг ҳадиси бўлиб, Саид ибн Абдулазизнинг ҳадисидандир.