باب كَيْفَ الْوِتْرُ بِخَمْسٍ وَذِكْرِ الاِخْتِلاَفِ عَلَى الْحَكَمِ فِي حَدِيثِ الْوِتْرِ
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ مِقْسَمٍ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُوتِرُ بِخَمْسٍ وَبِسَبْعٍ لاَ يَفْصِلُ بَيْنَهَا بِسَلاَمٍ وَلاَ بِكَلاَمٍ .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Жарир ривоят қилди, Мансурдан, у ал-Ҳакамдан, у Миқсамдан, у Умму Саламадан (ривоят қилди), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) беш ва етти (ракаат) билан витр ўқир, улар орасини на салом билан, на сўз билан ажратмас эдилар.»
أَخْبَرَنَا الْقَاسِمُ بْنُ زَكَرِيَّا بْنِ دِينَارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ إِسْرَائِيلَ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ مِقْسَمٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُوتِرُ بِسَبْعٍ أَوْ بِخَمْسٍ وَلاَ يَفْصِلُ بَيْنَهُنَّ بِتَسْلِيمٍ .
Бизга ал-Қосим ибн Закариё ибн Динор хабар берди, у деди: бизга Убайдуллаҳ ривоят қилди, Исроилдан, у Мансурдан, у ал-Ҳакамдан, у Миқсамдан, у Ибн Аббосдан, у Умму Саламадан (ривоят қилди), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) етти ёки беш (ракаат) билан витр ўқир, улар орасини салом билан ажратмас эдилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ الْحُسَيْنِ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ مِقْسَمٍ، قَالَ الْوَتْرُ سَبْعٌ فَلاَ أَقَلَّ مِنْ خَمْسٍ فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لإِبْرَاهِيمَ فَقَالَ عَمَّنْ ذَكَرَهُ قُلْتُ لاَ أَدْرِي . قَالَ الْحَكَمُ فَحَجَجْتُ فَلَقِيتُ مِقْسَمًا فَقُلْتُ لَهُ عَمَّنْ قَالَ عَنِ الثِّقَةِ عَنْ عَائِشَةَ وَعَنْ مَيْمُونَةَ .
Бизга Муҳаммад ибн Исмоил ибн Иброҳим хабар берди, Язиддан, у деди: бизга Суфён ибн ал-Ҳусайн ривоят қилди, ал-Ҳакамдан, у Миқсамдан (ривоят қилдики), у деди: «Витр еттидир, бешдан кам эмас.» Мен буни Иброҳимга айтдим, у: «Буни кимдан нақл қилди?» деди. Мен: «Билмайман,» дедим. ал-Ҳакам деди: «Кейин мен ҳаж қилдим ва Миқсам билан учрашдим. Унга: «(Буни) кимдан (ривоят қилдинг)?» дедим. У: «Ишончли зотдан, у Оишадан ва Маймунадан,» деди.»
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُوتِرُ بِخَمْسٍ وَلاَ يَجْلِسُ إِلاَّ فِي آخِرِهِنَّ .
Бизга Ишоқ ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, Суфёндан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) беш (ракаат) билан витр ўқир ва фақат уларнинг охиргисидагина ўтирар эдилар.