أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو صَفْوَانَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ مَرْوَانَ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَنَّ السَّائِبَ بْنَ يَزِيدَ، وَعُبَيْدَ اللَّهِ، أَخْبَرَاهُ أَنَّ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ عَبْدٍ الْقَارِيَّ قَالَ سَمِعْتُ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ نَامَ عَنْ حِزْبِهِ أَوْ عَنْ شَىْءٍ مِنْهُ فَقَرَأَهُ فِيمَا بَيْنَ صَلاَةِ الْفَجْرِ وَصَلاَةِ الظُّهْرِ كُتِبَ لَهُ كَأَنَّمَا قَرَأَهُ مِنَ اللَّيْلِ " .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар бериб, деди: бизга Абу Сафвон Абдуллаҳ ибн Саид ибн Абдулмалик ибн Марвон ривоят қилди, Юнусдан, у Ибн Шиҳобдан (ривоят қилдики), ас-Соиб ибн Язид ва Убайдуллаҳ унга хабар беришдики, Абдурраҳмон ибн Абд ал-Қорий деди: мен Умар ибн ал-Хаттоб (розияллаҳу анҳу)нинг шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким ўз (Қуръан) вирдидан ёки унинг бир қисмидан (ухлаб) қолса-ю, уни Фажр намози билан Зуҳр намози орасида ўқиса, унга гўё уни кечаси ўқигандек ёзилади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ أَنْبَأَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَبْدٍ الْقَارِيِّ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ نَامَ عَنْ حِزْبِهِ - أَوْ قَالَ جُزْئِهِ - مِنَ اللَّيْلِ فَقَرَأَهُ فِيمَا بَيْنَ صَلاَةِ الصُّبْحِ إِلَى صَلاَةِ الظُّهْرِ فَكَأَنَّمَا قَرَأَهُ مِنَ اللَّيْلِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Рофеъ хабар бериб, деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар хабар берди, аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Абдурраҳмон ибн Абд ал-Қорийдан (ривоят қилдики), Умар ибн ал-Хаттоб (розияллаҳу анҳу) шундай дерди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким кечаси ўз вирдидан — ёки: ўз қисмидан, деди — (ухлаб) қолса-ю, уни Субҳ намози билан Зуҳр намози орасида ўқиса, гўё уни кечаси ўқигандек бўлади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ الْحُصَيْنِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَبْدٍ الْقَارِيِّ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، قَالَ مَنْ فَاتَهُ حِزْبُهُ مِنَ اللَّيْلِ فَقَرَأَهُ حِينَ تَزُولُ الشَّمْسُ إِلَى صَلاَةِ الظُّهْرِ فَإِنَّهُ لَمْ يَفُتْهُ أَوْ كَأَنَّهُ أَدْرَكَهُ . رَوَاهُ حُمَيْدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ مَوْقُوفًا .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, Моликдан, у Довуд ибн ал-Ҳусайндан, у ал-Аъраждан, у Абдурраҳмон ибн Абд ал-Қорийдан (ривоят қилдики), Умар ибн ал-Хаттоб (розияллаҳу анҳу) деди: «Кимнинг кечаси (ўқийдиган) вирди ўтиб кетса-ю, уни қуёш оғган вақтдан Зуҳр намозигача ўқиса, у (вирдини) қолдирмаган бўлади, ёхуд гўё унга етишгандек бўлади.» Буни Ҳумайд ибн Абдурраҳмон ибн Авф мавқуф (саҳобада тўхтатилган) ҳолда ривоят қилди.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عُمَرَ، قَالَ مَنْ فَاتَهُ وِرْدُهُ مِنَ اللَّيْلِ فَلْيَقْرَأْهُ فِي صَلاَةٍ قَبْلَ الظُّهْرِ فَإِنَّهَا تَعْدِلُ صَلاَةَ اللَّيْلِ .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар бериб, деди: бизга Абдуллаҳ ривоят қилди, Шуъбадан, у Саъд ибн Иброҳимдан, у Ҳумайд ибн Абдурраҳмондан, у Умар (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: «Кимнинг кечаси (ўқийдиган) вирди ўтиб кетса, уни Зуҳрдан олдин намозда ўқисин, чунки у кеча намозига тенг бўлади.»