Тунни жонлантириш ҳақида Оишадан келган ихтилоф

Tungi namoz va kunduzgi nafl namozlar kitobi · 7 ҳадис

باب الاِخْتِلاَفِ عَلَى عَائِشَةَ فِي إِحْيَاءِ اللَّيْلِ

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي يَعْفُورٍ، عَنْ مُسْلِمٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، قَالَ قَالَتْ عَائِشَةُ رضى الله عنها كَانَ إِذَا دَخَلَتِ الْعَشْرُ أَحْيَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم اللَّيْلَ وَأَيْقَظَ أَهْلَهُ وَشَدَّ الْمِئْزَرَ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Язид хабар бериб, деди: бизга Суфён, Абу Яъфурдан, у Муслимдан, у Масруқдан (ривоят қилди). У деди: Оиша (розияллаҳу анҳо) деди: «(Рамазоннинг охирги) ўн кунлиги кирганда, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тунни жонлантирар (намоз билан ўтказар), аҳлини уйғотар ва белбоғини маҳкам боғлар эдилар.»

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ أَتَيْتُ الأَسْوَدَ بْنَ يَزِيدَ وَكَانَ لِي أَخًا صَدِيقًا فَقُلْتُ يَا أَبَا عَمْرٍو حَدِّثْنِي مَا حَدَّثَتْكَ بِهِ أُمُّ الْمُؤْمِنِينَ عَنْ صَلاَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ قَالَ قَالَتْ كَانَ يَنَامُ أَوَّلَ اللَّيْلِ وَيُحْيِي آخِرَهُ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн ал-Муборак хабар бериб, деди: бизга Яҳё ривоят қилиб, деди: бизга Зуҳайр, Абу Ишоқдан ривоят қилди. У деди: мен ал-Асвад ибн Язиднинг олдига келдим — у менинг қадрдон дўст акам эди — ва дедим: «Эй Абу Амр, менга Умм-ул-Муъминин сенга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намози ҳақида айтиб берган нарсани айтиб бер.» У деди: У (Оиша) деди: «У (Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам) туннинг аввалида ухлар, охирини эса жонлантирар (намоз билан ўтказар) эдилар.»

أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدَةُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زُرَارَةَ بْنِ أَوْفَى، عَنْ سَعْدِ بْنِ هِشَامٍ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ لاَ أَعْلَمُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَرَأَ الْقُرْآنَ كُلَّهُ فِي لَيْلَةٍ وَلاَ قَامَ لَيْلَةً حَتَّى الصَّبَاحِ وَلاَ صَامَ شَهْرًا كَامِلاً قَطُّ غَيْرَ رَمَضَانَ ‏.‏

Бизга Ҳорун ибн Ишоқ хабар бериб, деди: бизга Абда ибн Сулаймон, Саиддан, у Қатодадан, у Зурора ибн Авфодан, у Саъд ибн Ҳишомдан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди). У деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бир кечада Қуръаннинг ҳаммасини ўқиганини, ёки тонгача бир кеча қоим бўлганини (намозда турганини), ёки Рамазондан бошқа ҳеч қачон тўлиқ бир ой рўза тутганини билмайман.»

أَخْبَرَنَا شُعَيْبُ بْنُ يُوسُفَ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ هِشَامٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبِي، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ عَلَيْهَا وَعِنْدَهَا امْرَأَةٌ فَقَالَ ‏"‏ مَنْ هَذِهِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَتْ فُلاَنَةُ لاَ تَنَامُ ‏.‏ فَذَكَرَتْ مِنْ صَلاَتِهَا فَقَالَ ‏"‏ مَهْ عَلَيْكُمْ بِمَا تُطِيقُونَ فَوَاللَّهِ لاَ يَمَلُّ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ حَتَّى تَمَلُّوا وَلَكِنَّ أَحَبَّ الدِّينِ إِلَيْهِ مَا دَاوَمَ عَلَيْهِ صَاحِبُهُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Шуъайб ибн Юсуф, Яҳёдан, у Ҳишомдан хабар бериб, деди: менга отам, Оишадан хабар бердики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг олдига кирдилар, унинг ёнида бир аёл бор эди. У: «Бу ким?» дедилар. (Оиша) деди: «Фалончи, у ухламайди.» Ва унинг кўп намоз ўқишини зикр қилди. Шунда у: «Бас қилинг! Сизлар қувватингиз етадиган амални қилинглар, чунки Аллаҳга қасамки, Аллаҳ, азза ва жалла, сизлар зерикмагунингизча (савоб беришдан) зерикмайди. Лекин Унга диннинг энг севимлиси соҳиби давом эттирадиган амалдир,» дедилар.

أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ مُوسَى، عَنْ عَبْدِ الْوَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ الْمَسْجِدَ فَرَأَى حَبْلاً مَمْدُودًا بَيْنَ سَارِيَتَيْنِ فَقَالَ ‏"‏ مَا هَذَا الْحَبْلُ ‏"‏ ‏.‏ فَقَالُوا لِزَيْنَبَ تُصَلِّي فَإِذَا فَتَرَتْ تَعَلَّقَتْ بِهِ ‏.‏ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ حُلُّوهُ لِيُصَلِّ أَحَدُكُمْ نَشَاطَهُ فَإِذَا فَتَرَ فَلْيَقْعُدْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Имрон ибн Мусо, Абдулворисдан хабар бериб, деди: бизга Абдулазиз, Анас ибн Моликдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) масжидга кирдилар ва икки устун орасига тортилган бир арқонни кўрдилар. У: «Бу арқон нима?» дедилар. Улар: «Бу Зайнаб учун, у намоз ўқийди; чарчаганида унга осилади,» дедилар. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни ечиб қўйинг. Сиздан бирингиз тетик бўлганида намоз ўқисин, чарчаганида эса ўтирсин,» дедилар.

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ زِيَادِ بْنِ عِلاَقَةَ، قَالَ سَمِعْتُ الْمُغِيرَةَ بْنَ شُعْبَةَ، يَقُولُ قَامَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم حَتَّى تَوَرَّمَتْ قَدَمَاهُ فَقِيلَ لَهُ قَدْ غَفَرَ اللَّهُ لَكَ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِكَ وَمَا تَأَخَّرَ ‏.‏ قَالَ ‏ "‏ أَفَلاَ أَكُونُ عَبْدًا شَكُورًا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид ва Муҳаммад ибн Мансур — лафз уники — Суфёндан, у Зиёд ибн Илоқадан хабар берди. У деди: мен ал-Муғийра ибн Шуъбанинг шундай деганини эшитдим: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) оёқлари шишиб кетгунча (кечаси намозда) қоим бўлдилар. Унга: ‹Аллаҳ сенинг олдинги ва кейинги гуноҳларингни кечирди-ку,› дейилди. У: ‹Шукр қилувчи бир банда бўлмайманми?› дедилар.»

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا صَالِحُ بْنُ مِهْرَانَ، - وَكَانَ ثِقَةً - قَالَ حَدَّثَنَا النُّعْمَانُ بْنُ عَبْدِ السَّلاَمِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ كُلَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي حَتَّى تَزْلَعَ يَعْنِي تَشَقَّقُ قَدَمَاهُ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар бериб, деди: бизга Солиҳ ибн Миҳрон — у ишончли (сиқа) эди — ривоят қилиб, деди: бизга ан-Нуъмон ибн Абдуссалом, Суфёндан, у Осим ибн Кулайбдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) оёқлари залъа, яъни ёрилиб кетгунча намоз ўқир эдилар.