أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ مُوسَى، عَنْ عَبْدِ الْوَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ الْمَسْجِدَ فَرَأَى حَبْلاً مَمْدُودًا بَيْنَ سَارِيَتَيْنِ فَقَالَ " مَا هَذَا الْحَبْلُ " . فَقَالُوا لِزَيْنَبَ تُصَلِّي فَإِذَا فَتَرَتْ تَعَلَّقَتْ بِهِ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " حُلُّوهُ لِيُصَلِّ أَحَدُكُمْ نَشَاطَهُ فَإِذَا فَتَرَ فَلْيَقْعُدْ " .
Бизга Имрон ибн Мусо, Абдулворисдан хабар бериб, деди: бизга Абдулазиз, Анас ибн Моликдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) масжидга кирдилар ва икки устун орасига тортилган бир арқонни кўрдилар. У: «Бу арқон нима?» дедилар. Улар: «Бу Зайнаб учун, у намоз ўқийди; чарчаганида унга осилади,» дедилар. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни ечиб қўйинг. Сиздан бирингиз тетик бўлганида намоз ўқисин, чарчаганида эса ўтирсин,» дедилар.