أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ، قَالَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنِ الأَسْوَدِ بْنِ شَيْبَانَ، - وَكَانَ ثِقَةً - عَنْ خَالِدِ بْنِ سُمَيْرٍ، عَنْ بَشِيرِ بْنِ نَهِيكٍ، أَنَّ بَشِيرَ ابْنَ الْخَصَاصِيَّةِ، قَالَ كُنْتُ أَمْشِي مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَمَرَّ عَلَى قُبُورِ الْمُسْلِمِينَ فَقَالَ " لَقَدْ سَبَقَ هَؤُلاَءِ شَرًّا كَثِيرًا " . ثُمَّ مَرَّ عَلَى قُبُورِ الْمُشْرِكِينَ فَقَالَ " لَقَدْ سَبَقَ هَؤُلاَءِ خَيْرًا كَثِيرًا " . فَحَانَتْ مِنْهُ الْتِفَاتَةٌ فَرَأَى رَجُلاً يَمْشِي بَيْنَ الْقُبُورِ فِي نَعْلَيْهِ فَقَالَ " يَا صَاحِبَ السِّبْتِيَّتَيْنِ أَلْقِهِمَا " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн ал-Муборак хабар бериб, деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, ал-Асвад ибн Шайбондан — у ишончли эди — у Холид ибн Сумайрдан, у Башир ибн Наҳикдан (ривоят қилдики), Башир ибнул-Хасосийя деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан юрар эдим. У мусулмонларнинг қабрларидан ўтиб: «Булар кўп ёмонликдан олдин (кетиб) қутулдилар,» дедилар. Сўнг мушрикларнинг қабрларидан ўтиб: «Булар кўп яхшиликдан (маҳрум бўлиб) олдин кетдилар,» дедилар. Шу вақт унга (атрофга) қараш ҳозир бўлди ва у наълайнлари билан қабрлар орасида юриб келаётган бир кишини кўрди-да: «Эй икки сибтийя (наълайн) эгаси, уларни ечиб ташла,» дедилар.»