أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، قَالَ أَنْبَأَنَا عُمَرُ بْنُ سَعِيدِ بْنِ أَبِي حُسَيْنٍ، أَنَّ عَمْرَو بْنَ شُعَيْبٍ، كَتَبَ إِلَى عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي حُسَيْنٍ يُعَزِّيهِ بِابْنٍ لَهُ هَلَكَ وَذَكَرَ فِي كِتَابِهِ أَنَّهُ سَمِعَ أَبَاهُ يُحَدِّثُ عَنْ جَدِّهِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ لاَ يَرْضَى لِعَبْدِهِ الْمُؤْمِنِ إِذَا ذَهَبَ بِصَفِيِّهِ مِنْ أَهْلِ الأَرْضِ فَصَبَرَ وَاحْتَسَبَ وَقَالَ مَا أُمِرَ بِهِ بِثَوَابٍ دُونَ الْجَنَّةِ " .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллаҳ ривоят қилди, у деди: бизга Умар ибн Саид ибн Абу Ҳусайн хабар бердики, Амр ибн Шуайб Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ибн Абу Ҳусайнга вафот этган ўғли учун таъзия билдириб хат ёзди ва хатида зикр қилдики, у отасидан эшитган, отаси бобоси Абдуллаҳ ибн Амр ибн ал-Осдан ривоят қилиб айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, Аллаҳ Ўзининг мўмин бандаси учун, агар ер аҳлидан суюкли кишисини олиб кетса-ю, у сабр қилиб, (ажрини Аллаҳдан) умид қилса ва амр этилган нарсани айтса, жаннатдан бошқа савобга рози бўлмайди,» дедилар.