Шаҳидларга жаноза намози

Janozalar kitobi · 2 ҳадис

باب الصَّلاَةِ عَلَى الشُّهَدَاءِ ‏

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عِكْرِمَةُ بْنُ خَالِدٍ، أَنَّ ابْنَ أَبِي عَمَّارٍ، أَخْبَرَهُ عَنْ شَدَّادِ بْنِ الْهَادِ، أَنَّ رَجُلاً، مِنَ الأَعْرَابِ جَاءَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَآمَنَ بِهِ وَاتَّبَعَهُ ثُمَّ قَالَ أُهَاجِرُ مَعَكَ ‏.‏ فَأَوْصَى بِهِ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بَعْضَ أَصْحَابِهِ فَلَمَّا كَانَتْ غَزْوَةٌ غَنِمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم سَبْيًا فَقَسَمَ وَقَسَمَ لَهُ فَأَعْطَى أَصْحَابَهُ مَا قَسَمَ لَهُ وَكَانَ يَرْعَى ظَهْرَهُمْ فَلَمَّا جَاءَ دَفَعُوهُ إِلَيْهِ فَقَالَ مَا هَذَا قَالُوا قِسْمٌ قَسَمَهُ لَكَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ فَأَخَذَهُ فَجَاءَ بِهِ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ مَا هَذَا قَالَ ‏"‏ قَسَمْتُهُ لَكَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ مَا عَلَى هَذَا اتَّبَعْتُكَ وَلَكِنِّي اتَّبَعْتُكَ عَلَى أَنْ أُرْمَى إِلَى هَا هُنَا - وَأَشَارَ إِلَى حَلْقِهِ بِسَهْمٍ - فَأَمُوتَ فَأَدْخُلَ الْجَنَّةَ ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ إِنْ تَصْدُقِ اللَّهَ يَصْدُقْكَ ‏"‏ ‏.‏ فَلَبِثُوا قَلِيلاً ثُمَّ نَهَضُوا فِي قِتَالِ الْعَدُوِّ فَأُتِيَ بِهِ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُحْمَلُ قَدْ أَصَابَهُ سَهْمٌ حَيْثُ أَشَارَ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ أَهُوَ هُوَ ‏"‏ ‏.‏ قَالُوا نَعَمْ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ صَدَقَ اللَّهَ فَصَدَقَهُ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ كَفَّنَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فِي جُبَّةِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ قَدَّمَهُ فَصَلَّى عَلَيْهِ فَكَانَ فِيمَا ظَهَرَ مِنْ صَلاَتِهِ ‏"‏ اللَّهُمَّ هَذَا عَبْدُكَ خَرَجَ مُهَاجِرًا فِي سَبِيلِكَ فَقُتِلَ شَهِيدًا أَنَا شَهِيدٌ عَلَى ذَلِكَ ‏"‏ ‏.‏

«Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллаҳ хабар берди, Ибн Журайждан, у деди: менга Икрима ибн Холид хабар берди, Ибн Абу Аммор унга хабар берди, Шаддод ибн ал-Ҳоддан (ривоят қилдики), аъробийлардан бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келди ва Унга имон келтириб, Унга эргашди, сўнг: «Сен билан бирга ҳижрат қиламан,» деди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни баъзи саҳобаларига (қарашга) топширдилар. Бир ғазот бўлганда, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) асирлардан ўлжа олдилар ва (уларни) тақсимладилар ҳамда унга ҳам улуш ажратдилар. Саҳобаларига унинг учун ажратилган улушни бердилар — у эса уларнинг уловларини боқиб юрарди. У келганида, уни унга бердилар. У: «Бу нима?» деди. Улар: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сенга ажратган улуш,» дедилар. У уни олиб, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келди-да: «Бу нима?» деди. У: «Мен буни сенга ажратдим,» дедилар. У: «Мен бунинг учун сенга эргашмаганман, балки мен сенга шу еримга — қўли билан бўғзига ишора қилди — ўқ тегиб, ўлиб, жаннатга киришим учун эргашганман,» деди. У: «Агар Аллаҳга содиқ бўлсанг, Аллаҳ сени рост қилади (тилагингни адо этади),» дедилар. Озгина турдилар, сўнг душманга қарши жангга кўтарилдилар. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига уни кўтариб келтирдилар — у ишора қилган жойига ўқ теккан эди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «У ўша кишими?» дедилар. Улар: «Ҳа,» дедилар. У: «У Аллаҳга содиқ бўлди, Аллаҳ ҳам уни рост қилди (тилагини адо этди),» дедилар. Сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни ўзларининг жуббаларига кафанладилар, кейин уни олдинга қўйиб, жанозасига намоз ўқидилар. Намозларида зоҳир бўлган (сўзлар) орасида: «Аллаҳим, бу Сенинг банданг, Сенинг йўлингда муҳожир бўлиб чиқди ва шаҳид қилиб ўлдирилди, мен бунга гувоҳман,» (дедилар).»

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي الْخَيْرِ، عَنْ عُقْبَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ يَوْمًا فَصَلَّى عَلَى أَهْلِ أُحُدٍ صَلاَتَهُ عَلَى الْمَيِّتِ ثُمَّ انْصَرَفَ إِلَى الْمِنْبَرِ فَقَالَ ‏ "‏ إِنِّي فَرَطٌ لَكُمْ وَأَنَا شَهِيدٌ عَلَيْكُمْ ‏"‏ ‏.‏

«Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, Язиддан, у Абул-Хайрдан, у Уқбадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир куни чиқиб, Уҳуд аҳлига (Уҳудда шаҳид бўлганларга) маййит намозини ўқидилар, сўнг минбарга қайтдилар-да: «Албатта, мен сизлардан олдин борувчиман ва мен сизларга гувоҳман,» дедилар.»