أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنِي عَمْرُو بْنُ يَحْيَى، ح وَأَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَمُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ سُفْيَانَ، وَشُعْبَةَ، وَمَالِكٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ يَحْيَى، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَيْسَ فِيمَا دُونَ خَمْسَةِ أَوْسُقٍ صَدَقَةٌ وَلاَ فِيمَا دُونَ خَمْسِ ذَوْدٍ صَدَقَةٌ وَلاَ فِيمَا دُونَ خَمْسَةِ أَوَاقٍ صَدَقَةٌ " .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Саид хабар бериб, деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: менга Амр ибн Яҳё ривоят қилди. (Бошқа санад): бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, улар Абдураҳмондан, у Суфён, Шуъба ва Моликдан, улар Амр ибн Яҳёдан, у ўз отасидан, у Абу Саид ал-Худрийдан (ривоят қилиб): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Беш васқдан кам (дон)да садақа (закот) йўқ, беш туядан кам (туя)да садақа йўқ ва беш уқиядан кам (кумуш)да садақа йўқ,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ حَمَّادٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ يَحْيَى بْنِ عُمَارَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَيْسَ فِيمَا دُونَ خَمْسَةِ ذَوْدٍ صَدَقَةٌ وَلَيْسَ فِيمَا دُونَ خَمْسَةِ أَوَاقٍ صَدَقَةٌ وَلَيْسَ فِيمَا دُونَ خَمْسَةِ أَوْسُقٍ صَدَقَةٌ " .
Бизга Исо ибн Ҳаммод хабар бериб, деди: бизга ал-Лайс хабар берди, у Яҳё ибн Саиддан, у Амр ибн Яҳё ибн Уморадан, у ўз отасидан, у Абу Саид ал-Худрийдан (ривоят қилиб): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Беш туядан кам (туя)да садақа (закот) йўқ, беш уқиядан кам (кумуш)да садақа йўқ ва беш васқдан кам (дон)да садақа йўқ,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ، قَالَ حَدَّثَنَا الْمُظَفَّرُ بْنُ مُدْرِكٍ أَبُو كَامِلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ أَخَذْتُ هَذَا الْكِتَابَ مِنْ ثُمَامَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ أَنَّ أَبَا بَكْرٍ كَتَبَ لَهُمْ إِنَّ هَذِهِ فَرَائِضُ الصَّدَقَةِ الَّتِي فَرَضَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى الْمُسْلِمِينَ الَّتِي أَمَرَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ بِهَا رَسُولَهُ صلى الله عليه وسلم فَمَنْ سُئِلَهَا مِنَ الْمُسْلِمِينَ عَلَى وَجْهِهَا فَلْيُعْطِ وَمَنْ سُئِلَ فَوْقَ ذَلِكَ فَلاَ يُعْطِ فِيمَا دُونَ خَمْسٍ وَعِشْرِينَ مِنَ الإِبِلِ فِي كُلِّ خَمْسِ ذَوْدٍ شَاةٌ فَإِذَا بَلَغَتْ خَمْسًا وَعِشْرِينَ فَفِيهَا بِنْتُ مَخَاضٍ إِلَى خَمْسٍ وَثَلاَثِينَ فَإِنْ لَمْ تَكُنْ بِنْتُ مَخَاضٍ فَابْنُ لَبُونٍ ذَكَرٌ فَإِذَا بَلَغَتْ سِتًّا وَثَلاَثِينَ فَفِيهَا بِنْتُ لَبُونٍ إِلَى خَمْسٍ وَأَرْبَعِينَ فَإِذَا بَلَغَتْ سِتَّةً وَأَرْبَعِينَ فَفِيهَا حِقَّةٌ طَرُوقَةُ الْفَحْلِ إِلَى سِتِّينَ فَإِذَا بَلَغَتْ إِحْدَى وَسِتِّينَ فَفِيهَا جَذَعَةٌ إِلَى خَمْسٍ وَسَبْعِينَ فَإِذَا بَلَغَتْ سِتًّا وَسَبْعِينَ فَفِيهَا بِنْتَا لَبُونٍ إِلَى تِسْعِينَ فَإِذَا بَلَغَتْ إِحْدَى وَتِسْعِينَ فَفِيهَا حِقَّتَانِ طَرُوقَتَا الْفَحْلِ إِلَى عِشْرِينَ وَمِائَةٍ فَإِذَا زَادَتْ عَلَى عِشْرِينَ وَمِائَةٍ فَفِي كُلِّ أَرْبَعِينَ بِنْتُ لَبُونٍ وَفِي كُلِّ خَمْسِينَ حِقَّةٌ فَإِذَا تَبَايَنَ أَسْنَانُ الإِبِلِ فِي فَرَائِضِ الصَّدَقَاتِ فَمَنْ بَلَغَتْ عِنْدَهُ صَدَقَةُ الْجَذَعَةِ وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ جَذَعَةٌ وَعِنْدَهُ حِقَّةٌ فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ الْحِقَّةُ وَيَجْعَلُ مَعَهَا شَاتَيْنِ إِنِ اسْتَيْسَرَتَا لَهُ أَوْ عِشْرِينَ دِرْهَمًا وَمَنْ بَلَغَتْ عِنْدَهُ صَدَقَةُ الْحِقَّةِ وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ حِقَّةٌ وَعِنْدَهُ جَذَعَةٌ فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ وَيُعْطِيهِ الْمُصَدِّقُ عِشْرِينَ دِرْهَمًا أَوْ شَاتَيْنِ إِنِ اسْتَيْسَرَتَا لَهُ وَمَنْ بَلَغَتْ عِنْدَهُ صَدَقَةُ الْحِقَّةِ وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ وَعِنْدَهُ بِنْتُ لَبُونٍ فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ وَيَجْعَلُ مَعَهَا شَاتَيْنِ إِنِ اسْتَيْسَرَتَا لَهُ أَوْ عِشْرِينَ دِرْهَمًا وَمَنْ بَلَغَتْ عِنْدَهُ صَدَقَةُ ابْنَةِ لَبُونٍ وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ إِلاَّ حِقَّةٌ فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ وَيُعْطِيهِ الْمُصَدِّقُ عِشْرِينَ دِرْهَمًا أَوْ شَاتَيْنِ وَمَنْ بَلَغَتْ عِنْدَهُ صَدَقَةُ ابْنَةِ لَبُونٍ وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ بِنْتُ لَبُونٍ وَعِنْدَهُ بِنْتُ مَخَاضٍ فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ وَيَجْعَلُ مَعَهَا شَاتَيْنِ إِنِ اسْتَيْسَرَتَا لَهُ أَوْ عِشْرِينَ دِرْهَمًا وَمَنْ بَلَغَتْ عِنْدَهُ صَدَقَةُ ابْنَةِ مَخَاضٍ وَلَيْسَ عِنْدَهُ إِلاَّ ابْنُ لَبُونٍ ذَكَرٌ فَإِنَّهُ يُقْبَلُ مِنْهُ وَلَيْسَ مَعَهُ شَىْءٌ وَمَنْ لَمْ يَكُنْ عِنْدَهُ إِلاَّ أَرْبَعٌ مِنَ الإِبِلِ فَلَيْسَ فِيهَا شَىْءٌ إِلاَّ أَنْ يَشَاءَ رَبُّهَا وَفِي صَدَقَةِ الْغَنَمِ فِي سَائِمَتِهَا إِذَا كَانَتْ أَرْبَعِينَ فَفِيهَا شَاةٌ إِلَى عِشْرِينَ وَمِائَةٍ فَإِذَا زَادَتْ وَاحِدَةٌ فَفِيهَا شَاتَانِ إِلَى مِائَتَيْنِ فَإِذَا زَادَتْ وَاحِدَةٌ فَفِيهَا ثَلاَثُ شِيَاهٍ إِلَى ثَلاَثِمِائَةٍ فَإِذَا زَادَتْ فَفِي كُلِّ مِائَةٍ شَاةٌ وَلاَ يُؤْخَذُ فِي الصَّدَقَةِ هَرِمَةٌ وَلاَ ذَاتُ عَوَارٍ وَلاَ تَيْسُ الْغَنَمِ إِلاَّ أَنْ يَشَاءَ الْمُصَّدِّقُ وَلاَ يُجْمَعُ بَيْنَ مُتَفَرِّقٍ وَلاَ يُفَرَّقُ بَيْنَ مُجْتَمِعٍ خَشْيَةَ الصَّدَقَةِ وَمَا كَانَ مِنْ خَلِيطَيْنِ فَإِنَّهُمَا يَتَرَاجَعَانِ بَيْنَهُمَا بِالسَّوِيَّةِ فَإِذَا كَانَتْ سَائِمَةُ الرَّجُلِ نَاقِصَةً مِنْ أَرْبَعِينَ شَاةٌ وَاحِدَةٌ فَلَيْسَ فِيهَا شَىْءٌ إِلاَّ أَنْ يَشَاءَ رَبُّهَا وَفِي الرِّقَةِ رُبُعُ الْعُشْرِ فَإِنْ لَمْ تَكُنْ إِلاَّ تِسْعِينَ وَمِائَةَ دِرْهَمٍ فَلَيْسَ فِيهَا شَىْءٌ إِلاَّ أَنْ يَشَاءَ رَبُّهَا " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн ал-Муборак хабар берди, у деди: бизга ал-Музаффар ибн Мудрик Абу Комил ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, у деди: мен бу китобни Сумома ибн Абдуллаҳ ибн Анас ибн Моликдан олдим, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), Абу Бакр уларга шуларни ёзиб берди: «Бу Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мусулмонларга фарз қилган садақа (закот) фаризаларидир; уларни Аллаҳ азза ва жалла Ўз Расулига (соллаллаҳу алайҳи васаллам) буюрган. Мусулмонлардан ким ундан ўз миқдорида (закот) сўралса, берсин; ким ундан ортиғини сўралса, бермасин. Туялар йигирма бешдан кам бўлса, ҳар беш туяда битта қўй. Агар йигирма бешга етса, ўттиз бешгача битта бинт маход (бир яшар урғочи туя). Агар бинт маход бўлмаса, эркак ибн лабун (икки яшар туя). Агар ўттиз олтига етса, қирқ бешгача битта бинт лабун (икки яшар урғочи туя). Агар қирқ олтига етса, олтмишгача эркаги билан қочириладиган битта ҳиққа (уч яшар урғочи туя). Агар олтмиш бирга етса, етмиш бешгача битта жазаъа (тўрт яшар урғочи туя). Агар етмиш олтига етса, тўқсонгача иккита бинт лабун. Агар тўқсон бирга етса, бир юз йигирмагача эркаги билан қочириладиган иккита ҳиққа. Агар бир юз йигирмадан ошса, ҳар қирқтада битта бинт лабун ва ҳар элликта да битта ҳиққа. Туяларнинг ёшлари садақа фаризаларида турлича бўлиб қолса: кимнинг зиммасига жазаъа (бериш) тушган бўлса-ю, унда жазаъа бўлмаса, балки ҳиққа бўлса, ундан ҳиққа қабул қилинади ва у билан бирга, агар осон бўлса, иккита қўй ёки йигирма дирҳам қўшади. Кимнинг зиммасига ҳиққа (бериш) тушган бўлса-ю, унда ҳиққа бўлмаса, балки жазаъа бўлса, ундан у қабул қилинади ва закот йиғувчи унга йигирма дирҳам ёки, агар осон бўлса, иккита қўй беради. Кимнинг зиммасига ҳиққа (бериш) тушган бўлса-ю, унда у бўлмаса, балки бинт лабун бўлса, ундан у қабул қилинади ва у билан бирга, агар осон бўлса, иккита қўй ёки йигирма дирҳам қўшади. Кимнинг зиммасига бинт лабун (бериш) тушган бўлса-ю, унда фақат ҳиққа бўлса, ундан у қабул қилинади ва закот йиғувчи унга йигирма дирҳам ёки иккита қўй беради. Кимнинг зиммасига бинт лабун (бериш) тушган бўлса-ю, унда бинт лабун бўлмаса, балки бинт маход бўлса, ундан у қабул қилинади ва у билан бирга, агар осон бўлса, иккита қўй ёки йигирма дирҳам қўшади. Кимнинг зиммасига бинт маход (бериш) тушган бўлса-ю, унда фақат эркак ибн лабун бўлса, ундан у қабул қилинади ва у билан бирга ҳеч нарса (қўшилмайди). Кимнинг фақат тўртта туяси бўлса, уларда ҳеч нарса йўқ, фақат эгаси хоҳласа (беради). Яйловда боқиладиган қўйлар садақасида: улар қирқта бўлса, бир юз йигирмагача битта қўй. Агар биттага ошса, икки юзгача иккита қўй. Агар биттага ошса, уч юзгача учта қўй. Агар ошса, ҳар юзта да битта қўй. Садақа учун қари (ҳайвон), нуқсонли (касал) ҳайвон ва қўйнинг такаси олинмайди, фақат закот йиғувчи хоҳласа (олади). Садақадан қўрқиб, ажралганлар бирга қўшилмайди ва бирга бўлганлар ажратилмайди. Икки шерик бўлса, улар ўрталарида (закотни) тенг баробар ҳисоблашади. Бир кишининг яйлов қўйлари қирқдан битта кам бўлса, уларда ҳеч нарса йўқ, фақат эгаси хоҳласа (беради). Кумушда қирқдан бири (рубъул ушр). Агар бир юз тўқсон дирҳамдан бошқа бўлмаса, унда ҳеч нарса йўқ, фақат эгаси хоҳласа (беради).»