Берган кишининг савоби

Zakot kitobi · 1 ҳадис

باب ثَوَابِ مَنْ يُعْطِي ‏‏

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مَنْصُورٍ، قَالَ سَمِعْتُ رِبْعِيًّا، يُحَدِّثُ عَنْ زَيْدِ بْنِ ظَبْيَانَ، رَفَعَهُ إِلَى أَبِي ذَرٍّ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ ثَلاَثَةٌ يُحِبُّهُمُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ وَثَلاَثَةٌ يُبْغِضُهُمُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ أَمَّا الَّذِينَ يُحِبُّهُمُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ فَرَجُلٌ أَتَى قَوْمًا فَسَأَلَهُمْ بِاللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ وَلَمْ يَسْأَلْهُمْ بِقَرَابَةٍ بَيْنَهُ وَبَيْنَهُمْ فَمَنَعُوهُ فَتَخَلَّفَهُ رَجُلٌ بِأَعْقَابِهِمْ فَأَعْطَاهُ سِرًّا لاَ يَعْلَمُ بِعَطِيَّتِهِ إِلاَّ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ وَالَّذِي أَعْطَاهُ وَقَوْمٌ سَارُوا لَيْلَتَهُمْ حَتَّى إِذَا كَانَ النَّوْمُ أَحَبَّ إِلَيْهِمْ مِمَّا يُعْدَلُ بِهِ نَزَلُوا فَوَضَعُوا رُءُوسَهُمْ فَقَامَ يَتَمَلَّقُنِي وَيَتْلُو آيَاتِي وَرَجُلٌ كَانَ فِي سَرِيَّةٍ فَلَقُوا الْعَدُوَّ فَهُزِمُوا فَأَقْبَلَ بِصَدْرِهِ حَتَّى يُقْتَلَ أَوْ يَفْتَحَ اللَّهُ لَهُ وَالثَّلاَثَةُ الَّذِينَ يُبْغِضُهُمُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ الشَّيْخُ الزَّانِي وَالْفَقِيرُ الْمُخْتَالُ وَالْغَنِيُّ الظَّلُومُ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, Мансурдан ривоят қилди, у деди: мен Рибъийни Зайд ибн Забёндан ривоят қилиб айтаётганини эшитдим, у (санадни) Абу Заррга, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га кўтарди, у: «Уч (тоифа) борки, Аллаҳ (азза ва жалла) уларни яхши кўради, ва уч (тоифа) борки, Аллаҳ (азза ва жалла) уларни ёмон кўради. Аллаҳ (азза ва жалла) яхши кўрадиганларга келсак: бир киши қавмнинг олдига келиб, улардан ўрталаридаги қариндошлик туфайли эмас, Аллаҳ (азза ва жалла) (номи) ила сўрайди, улар эса унга бермайдилар. Сўнг бир киши уларнинг орқасидан қолиб, унга яширин (садақа) беради — унинг (кимга) берганини Аллаҳ (азза ва жалла) ва у берган кишидан бошқа ҳеч ким билмайди. (Иккинчиси:) бир қавм тунни (йўл юриб) ўтказадилар, токи уйқу уларга энг ёқимли нарсадан ҳам севимлироқ бўлганида, улар қўниб, бошларини (ерга) қўядилар. Сўнг бир киши туриб, Менга ёлворади ва Менинг оятларимни тиловат қилади. (Учинчиси:) бир киши (қўшин) бўлинмасида бўлиб, душманга дуч келадилар, сўнг (бошқалар) чекиниб қочадилар, у эса ўлимга ёки Аллаҳ (азза ва жалла) унга ғалаба беришига қадар кўкрагини (душманга) қаратиб (олдинга) интилади. Аллаҳ (азза ва жалла) ёмон кўрадиган уч (тоифа) эса: зино қиладиган қари чол, такаббур (манман) фақир ва золим бой,» дедилар.