أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ الْمُخَرِّمِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو هِشَامٍ، - وَاسْمُهُ الْمُغِيرَةُ بْنُ سَلَمَةَ - قَالَ حَدَّثَنَا الرَّبِيعُ بْنُ مُسْلِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ زِيَادٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ خَطَبَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم النَّاسَ فَقَالَ " إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ قَدْ فَرَضَ عَلَيْكُمُ الْحَجَّ " . فَقَالَ رَجُلٌ فِي كُلِّ عَامٍ فَسَكَتَ عَنْهُ حَتَّى أَعَادَهُ ثَلاَثًا فَقَالَ " لَوْ قُلْتُ نَعَمْ لَوَجَبَتْ وَلَوْ وَجَبَتْ مَا قُمْتُمْ بِهَا ذَرُونِي مَا تَرَكْتُكُمْ فَإِنَّمَا هَلَكَ مَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ بِكَثْرَةِ سُؤَالِهِمْ وَاخْتِلاَفِهِمْ عَلَى أَنْبِيَائِهِمْ فَإِذَا أَمَرْتُكُمْ بِالشَّىْءِ فَخُذُوا بِهِ مَا اسْتَطَعْتُمْ وَإِذَا نَهَيْتُكُمْ عَنْ شَىْءٍ فَاجْتَنِبُوهُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн ал-Муборак ал-Мухарримий хабар берди, у деди: бизга Абу Ҳишом - унинг исми ал-Муғийра ибн Салама - ривоят қилди, у деди: бизга ар-Рабииъ ибн Муслим ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Зиёд ривоят қилди, Абу Ҳурайрадан, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) одамларга хутба қилиб: «Албатта, Аллаҳ (азза ва жалла) сизларга ҳажни фарз қилди,» дедилар. Шунда бир киши: «Ҳар йилми?» деди. У ундан сукут қилдилар, ҳатто у (саволни) уч марта такрорлади. Сўнг у: «Агар мен ‹ҳа› десам, вожиб бўларди, агар вожиб бўлса, сизлар уни адо эта олмасдингиз. Мен сизларни ўз ҳолингизга қўйган эканман, мени (савол билан) қолдиринглар. Чунки сиздан олдингилар пайғамбарларига саволларини кўпайтирганлари ва уларга мухолиф бўлганлари сабабли ҳалок бўлдилар. Бас, мен сизларга бирор нарсани буюрсам, ундан қодир бўлганингизча қилинглар, ва сизларни бирор нарсадан қайтарсам, ундан сақланинглар,» дедилар.