باب مَنْ غَزَا فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَلَمْ يَنْوِ مِنْ غَزَاتِهِ إِلاَّ عِقَالاً .
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ جَبَلَةَ بْنِ عَطِيَّةَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ الْوَلِيدِ بْنِ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ غَزَا فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَلَمْ يَنْوِ إِلاَّ عِقَالاً فَلَهُ مَا نَوَى " .
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, у Жабала ибн Атийядан, у Яҳё ибнул-Валид ибн Убода ибнис-Сомитдан, у бобосидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким Аллаҳ йўлида ғазот қилса-ю, (фақат) бир (туя) боғлами(ни олиш)дан бошқа нарсани ният қилмаса, унга ният қилган нарсаси (насиб) бўлади,» дедилар.
أَخْبَرَنِي هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، قَالَ أَنْبَأَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ جَبَلَةَ بْنِ عَطِيَّةَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ الْوَلِيدِ، عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ غَزَا وَهُوَ لاَ يُرِيدُ إِلاَّ عِقَالاً فَلَهُ مَا نَوَى " .
Менга Ҳорун ибн Абдуллаҳ хабар берди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама хабар берди, у Жабала ибн Атийядан, у Яҳё ибнул-Валиддан, у Убода ибнис-Сомит (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким ғазот қилса-ю, (фақат) бир (туя) боғлами(ни олиш)дан бошқа нарсани истамаса, унга ният қилган нарсаси (насиб) бўлади,» дедилар.