أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ سَلاَّمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ الأَزْرَقُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ مُسْلِمٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ لَمَّا أُخْرِجَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مِنْ مَكَّةَ قَالَ أَبُو بَكْرٍ أَخْرَجُوا نَبِيَّهُمْ إِنَّا لِلَّهِ وَإِنَّا إِلَيْهِ رَاجِعُونَ لَيَهْلِكُنَّ . فَنَزَلَتْ { أُذِنَ لِلَّذِينَ يُقَاتَلُونَ بِأَنَّهُمْ ظُلِمُوا وَإِنَّ اللَّهَ عَلَى نَصْرِهِمْ لَقَدِيرٌ } فَعَرَفْتُ أَنَّهُ سَيَكُونُ قِتَالٌ . قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ فَهِيَ أَوَّلُ آيَةٍ نَزَلَتْ فِي الْقِتَالِ .
Бизга Абдурраҳмон ибн Муҳаммад ибн Саллом хабар бериб деди: бизга Ишоқ ал-Азрақ ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ал-Аъмашдан, у Муслимдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди, у деди: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Маккадан чиқарилганларида Абу Бакр: «Улар ўз пайғамбарларини чиқардилар. «Албатта, биз Аллаҳникимиз ва албатта, биз Унга қайтувчилармиз.» (Улар) ҳалок бўладилар,» деди. Шунда: «Зулмга учраганликлари сабабли, жанг қилинаётган кишиларга (жанг қилишга) изн берилди. Албатта, Аллаҳ уларга ёрдам беришга қодирдир,» (ояти) нозил бўлди. Шунда мен жанг бўлишини билдим.» Ибн Аббос деди: «Бу жанг ҳақида нозил бўлган биринчи оятдир.»»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَلِيِّ بْنِ الْحَسَنِ بْنِ شَقِيقٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا أَبِي قَالَ، أَنْبَأَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ وَاقِدٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ عَوْفٍ، وَأَصْحَابًا، لَهُ أَتَوُا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بِمَكَّةَ فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا كُنَّا فِي عِزٍّ وَنَحْنُ مُشْرِكُونَ فَلَمَّا آمَنَّا صِرْنَا أَذِلَّةً . فَقَالَ " إِنِّي أُمِرْتُ بِالْعَفْوِ فَلاَ تُقَاتِلُوا " . فَلَمَّا حَوَّلَنَا اللَّهُ إِلَى الْمَدِينَةِ أَمَرَنَا بِالْقِتَالِ فَكَفُّوا فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { أَلَمْ تَرَ إِلَى الَّذِينَ قِيلَ لَهُمْ كُفُّوا أَيْدِيَكُمْ وَأَقِيمُوا الصَّلاَةَ } .
Бизга Муҳаммад ибн Али ибн ал-Ҳасан ибн Шақиқ хабар бериб деди: бизга отам хабар берди, у деди: бизга ал-Ҳусайн ибн Воқид Амр ибн Динордан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан хабар бердики: Абдурраҳмон ибн Авф ва унинг баъзи саҳобалари Маккада Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб: «Ё Расулаллоҳ, биз мушрик бўлганимизда иззатда эдик, имон келтирганимиздан кейин эса хор бўлиб қолдик,» дедилар. Шунда у: «Мен кечиришга буюрилдим, бас, жанг қилманглар,» дедилар. Аллаҳ бизни Мадинага кўчирганидан кейин эса, бизга жанг қилишни буюрди. (Аввал) улар (жангдан) тийилган эдилар. Шунда Аллаҳ азза ва жалла: «Уларга: «Қўлларингизни (жангдан) тийинглар ва намозни қоим қилинглар...» дейилган кишиларни кўрмадингми?» (оятини) нозил қилди.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا مُعْتَمِرٌ، قَالَ سَمِعْتُ مَعْمَرًا، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ قُلْتُ عَنْ سَعِيدٍ، قَالَ نَعَمْ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، ح وَأَنْبَأَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ السَّرْحِ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، - وَاللَّفْظُ لأَحْمَدَ - قَالاَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنِ ابْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " بُعِثْتُ بِجَوَامِعِ الْكَلِمِ وَنُصِرْتُ بِالرُّعْبِ وَبَيْنَا أَنَا نَائِمٌ أُتِيتُ بِمَفَاتِيحِ خَزَائِنِ الأَرْضِ فَوُضِعَتْ فِي يَدِي " . قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ فَذَهَبَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنْتُمْ تَنْتَثِلُونَهَا .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар бериб деди: бизга Муътамир ривоят қилди, у деди: мен Маъмарнинг Зуҳрийдан (ривоят қилганини) эшитдим, у деди: мен: «Саидданми?» дедим, у: «Ҳа, Абу Ҳурайрадан,» деди. (Яна бир санад:) Бизга Аҳмад ибн Амр ибн ас-Сарҳ ва Ҳорис ибн Мискин — унга қироат қилинган, мен эшитиб турардим, лафз Аҳмадникидир — иккаласи хабар бериб дедилар: бизга Ибн Ваҳб Юнусдан, у Ибн Шиҳобдан, у Ибн ал-Мусайябдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен жомеъул-калим (қисқа ва кенг маъноли сўзлар) билан юборилдим ва қўрқинч (душман қалбига солиниши) билан нусрат берилдим. Мен ухлаб ётганимда, ер хазиналарининг калитлари менга келтирилиб, қўлимга қўйилди,» дедилар. Абу Ҳурайра деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кетдилар, сиз эса уларни (ўша хазиналарни) чиқариб олмоқдасиз.»»
أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ خَالِدِ بْنِ نِزَارٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي الْقَاسِمُ بْنُ مَبْرُورٍ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ نَحْوَهُ .
Бизга Ҳорун ибн Саид Холид ибн Низордан хабар бериб деди, у деди: менга ал-Қосим ибн Мабрур Юнусдан, у Ибн Шиҳобдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан хабар берди, у деди: «Мен Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшашини эшитдим.»
أَخْبَرَنَا كَثِيرُ بْنُ عُبَيْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَرْبٍ، عَنِ الزُّبَيْدِيِّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، وَأَبِي، سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " بُعِثْتُ بِجَوَامِعِ الْكَلِمِ وَنُصِرْتُ بِالرُّعْبِ وَبَيْنَا أَنَا نَائِمٌ أُتِيتُ بِمَفَاتِيحِ خَزَائِنِ الأَرْضِ فَوُضِعَتْ فِي يَدِي " . فَقَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ فَقَدْ ذَهَبَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنْتُمْ تَنْتَثِلُونَهَا .
Бизга Касир ибн Убайд хабар бериб деди: бизга Муҳаммад ибн Ҳарб аз-Зубайдийдан, у Зуҳрийдан, у Саид ибн ал-Мусайяб ва Абу Салама ибн Абдурраҳмондан ривоят қилдики: Абу Ҳурайра деди: Мен Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини эшитдим: «Мен жомеъул-калим (қисқа ва кенг маъноли сўзлар) билан юборилдим ва қўрқинч билан нусрат берилдим. Мен ухлаб ётганимда, ер хазиналарининг калитлари менга келтирилиб, қўлимга қўйилди,» дедилар. Абу Ҳурайра деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кетдилар, сиз эса уларни чиқариб олмоқдасиз.»»
أَخْبَرَنَا يُونُسُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، أَخْبَرَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أُمِرْتُ أَنْ أُقَاتِلَ النَّاسَ حَتَّى يَقُولُوا لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ فَمَنْ قَالَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ عَصَمَ مِنِّي مَالَهُ وَنَفْسَهُ إِلاَّ بِحَقِّهِ وَحِسَابُهُ عَلَى اللَّهِ " .
Бизга Юнус ибн Абдул-Аъло ва Ҳорис ибн Мискин — унга қироат қилинган, мен эшитиб турардим — Ибн Ваҳбдан хабар бериб дедилар, у деди: менга Юнус Ибн Шиҳобдан хабар берди, у деди: менга Саид ибн ал-Мусайяб ривоят қилдики, Абу Ҳурайра унга хабар бердики, Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен одамлар «Лаа илааҳа иллаллоҳ» дегунча улар билан жанг қилишга буюрилдим. Ким «Лаа илааҳа иллаллоҳ» деса, моли ва жони — унинг ҳаққи билан (олинадиган ҳақдан) бошқа нарсада — мендан сақланган бўлади, ҳисоби эса Аллаҳнинг зиммасидадир,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا كَثِيرُ بْنُ عُبَيْدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ حَرْبٍ، عَنِ الزُّبَيْدِيِّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ لَمَّا تُوُفِّيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَاسْتُخْلِفَ أَبُو بَكْرٍ وَكَفَرَ مَنْ كَفَرَ مِنَ الْعَرَبِ قَالَ عُمَرُ يَا أَبَا بَكْرٍ كَيْفَ تُقَاتِلُ النَّاسَ وَقَدْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أُمِرْتُ أَنْ أُقَاتِلَ النَّاسَ حَتَّى يَقُولُوا لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ فَمَنْ قَالَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ عَصَمَ مِنِّي نَفْسَهُ وَمَالَهُ إِلاَّ بِحَقِّهِ وَحِسَابُهُ عَلَى اللَّهِ " . قَالَ أَبُو بَكْرٍ رضى الله عنه وَاللَّهِ لأُقَاتِلَنَّ مَنْ فَرَّقَ بَيْنَ الصَّلاَةِ وَالزَّكَاةِ فَإِنَّ الزَّكَاةَ حَقُّ الْمَالِ وَاللَّهِ لَوْ مَنَعُونِي عَنَاقًا كَانُوا يُؤَدُّونَهَا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَقَاتَلْتُهُمْ عَلَى مَنْعِهَا فَوَاللَّهِ مَا هُوَ إِلاَّ أَنْ رَأَيْتُ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ قَدْ شَرَحَ صَدْرَ أَبِي بَكْرٍ لِلْقِتَالِ وَعَرَفْتُ أَنَّهُ الْحَقُّ .
Бизга Касир ибн Убайд Муҳаммад ибн Ҳарбдан, у аз-Зубайдийдан, у Зуҳрийдан, у Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳдан, у Абу Ҳурайрадан хабар бериб деди, у деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) вафот этиб, Абу Бакр халифа қилинганида ва араблардан куфрга кетган кишилар куфрга кетганида, Умар: «Ё Абу Бакр, қандай қилиб одамлар билан жанг қиласиз, ҳолбуки Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен одамлар «Лаа илааҳа иллаллоҳ» дегунча улар билан жанг қилишга буюрилдим. Ким «Лаа илааҳа иллаллоҳ» деса, жони ва моли — унинг ҳаққи билан (олинадиган ҳақдан) бошқа нарсада — мендан сақланган бўлади, ҳисоби эса Аллаҳнинг зиммасидадир,» деганлар-ку?» деди. Абу Бакр (розияллаҳу анҳу) деди: «Аллаҳга қасамки, намоз билан закот орасини ажратган кишилар билан, албатта, жанг қиламан, чунки закот — молнинг ҳаққидир. Аллаҳга қасамки, агар улар Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га бериб турган бир улоқни мендан тутиб қолсалар ҳам, уни тутиб қолганликлари учун улар билан жанг қилардим.» Аллаҳга қасамки, мен Аллаҳ азза ва жалланинг Абу Бакрнинг кўксини жангга очиб қўйганини кўрганимдан бошқа нарса эмасди ва мен бу ҳақ эканини билдим.»
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ مُغِيرَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ شُعَيْبٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، ح وَأَنْبَأَنَا كَثِيرُ بْنُ عُبَيْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، عَنْ شُعَيْبٍ، قَالَ حَدَّثَنِي الزُّهْرِيُّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ بْنِ مَسْعُودٍ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، قَالَ لَمَّا تُوُفِّيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَكَانَ أَبُو بَكْرٍ بَعْدَهُ وَكَفَرَ مَنْ كَفَرَ مِنَ الْعَرَبِ قَالَ عُمَرُ رضى الله عنه يَا أَبَا بَكْرٍ كَيْفَ تُقَاتِلُ النَّاسَ وَقَدْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أُمِرْتُ أَنْ أُقَاتِلَ النَّاسَ حَتَّى يَقُولُوا لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ فَمَنْ قَالَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ فَقَدْ عَصَمَ مِنِّي مَالَهُ وَنَفْسَهُ إِلاَّ بِحَقِّهِ وَحِسَابُهُ عَلَى اللَّهِ " . قَالَ أَبُو بَكْرٍ رضى الله عنه لأُقَاتِلَنَّ مَنْ فَرَّقَ بَيْنَ الصَّلاَةِ وَالزَّكَاةِ فَإِنَّ الزَّكَاةَ حَقُّ الْمَالِ وَاللَّهِ لَوْ مَنَعُونِي عَنَاقًا كَانُوا يُؤَدُّونَهَا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَقَاتَلْتُهُمْ عَلَى مَنْعِهَا . قَالَ عُمَرُ فَوَاللَّهِ مَا هُوَ إِلاَّ أَنْ رَأَيْتُ أَنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ شَرَحَ صَدْرَ أَبِي بَكْرٍ لِلْقِتَالِ فَعَرَفْتُ أَنَّهُ الْحَقُّ . وَاللَّفْظُ لأَحْمَدَ .
Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ибн Муғира хабар бериб деди: бизга Усмон ибн Саид Шуъайбдан, у Зуҳрийдан ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ривоят қилди. (Яна бир санад:) Бизга Касир ибн Убайд хабар бериб деди: бизга Бақийя Шуъайбдан ривоят қилди, у деди: менга Зуҳрий Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳ ибн Утба ибн Масъуддан ривоят қилдики, Абу Ҳурайра деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) вафот этиб, ундан кейин Абу Бакр (халифа) бўлганида ва араблардан куфрга кетган кишилар куфрга кетганида, Умар (розияллаҳу анҳу): «Ё Абу Бакр, қандай қилиб одамлар билан жанг қиласиз, ҳолбуки Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен одамлар «Лаа илааҳа иллаллоҳ» дегунча улар билан жанг қилишга буюрилдим. Ким «Лаа илааҳа иллаллоҳ» деса, моли ва жони — унинг ҳаққи билан (олинадиган ҳақдан) бошқа нарсада — мендан сақланган бўлади, ҳисоби эса Аллаҳнинг зиммасидадир,» деганлар-ку?» деди. Абу Бакр (розияллаҳу анҳу) деди: «Намоз билан закот орасини ажратган кишилар билан, албатта, жанг қиламан, чунки закот — молнинг ҳаққидир. Аллаҳга қасамки, агар улар Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га бериб турган бир улоқни мендан тутиб қолсалар ҳам, уни тутиб қолганликлари учун улар билан жанг қилардим.» Умар деди: «Аллаҳга қасамки, мен Аллаҳ азза ва жалланинг Абу Бакрнинг кўксини жангга очиб қўйганини кўрганимдан бошқа нарса эмасди, бас, мен бу ҳақ эканини билдим.» Лафз Аҳмадникидир.»
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُؤَمَّلُ بْنُ الْفَضْلِ، قَالَ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ، قَالَ حَدَّثَنِي شُعَيْبُ بْنُ أَبِي حَمْزَةَ، وَسُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، وَذَكَرَ، آخَرَ عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ لَمَّا جَمَعَ أَبُو بَكْرٍ لِقِتَالِهِمْ فَقَالَ عُمَرُ يَا أَبَا بَكْرٍ كَيْفَ تُقَاتِلُ النَّاسَ وَقَدْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أُمِرْتُ أَنْ أُقَاتِلَ النَّاسَ حَتَّى يَقُولُوا لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ فَإِذَا قَالُوهَا عَصَمُوا مِنِّي دِمَاءَهُمْ وَأَمْوَالَهُمْ إِلاَّ بِحَقِّهَا " . قَالَ أَبُو بَكْرٍ رضى الله عنه لأُقَاتِلَنَّ مَنْ فَرَّقَ بَيْنَ الصَّلاَةِ وَالزَّكَاةِ وَاللَّهِ لَوْ مَنَعُونِي عَنَاقًا كَانُوا يُؤَدُّونَهَا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَقَاتَلْتُهُمْ عَلَى مَنْعِهَا . قَالَ عُمَرُ رضى الله عنه فَوَاللَّهِ مَا هُوَ إِلاَّ أَنْ رَأَيْتُ أَنَّ اللَّهَ تَعَالَى قَدْ شَرَحَ صَدْرَ أَبِي بَكْرٍ لِقِتَالِهِمْ فَعَرَفْتُ أَنَّهُ الْحَقُّ .
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар бериб деди: бизга Муъаммал ибн ал-Фазл ривоят қилди, у деди: бизга ал-Валид ривоят қилди, у деди: менга Шуъайб ибн Аби Ҳамза ва Суфён ибн Уяйна ривоят қилди — яна бошқасини ҳам зикр қилди — Зуҳрийдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Абу Ҳурайрадан, у деди: «Абу Бакр улар билан жанг қилишга (қўшин) тўплаганида, Умар: «Ё Абу Бакр, қандай қилиб одамлар билан жанг қиласиз, ҳолбуки Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен одамлар «Лаа илааҳа иллаллоҳ» дегунча улар билан жанг қилишга буюрилдим. Қачон улар буни айтсалар, қонлари ва молларини — унинг ҳаққидан бошқа нарсада — мендан сақлаган бўладилар,» деганлар-ку?» деди. Абу Бакр (розияллаҳу анҳу) деди: «Намоз билан закот орасини ажратган кишилар билан, албатта, жанг қиламан. Аллаҳга қасамки, агар улар Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га бериб турган бир улоқни мендан тутиб қолсалар ҳам, уни тутиб қолганликлари учун улар билан жанг қилардим.» Умар (розияллаҳу анҳу) деди: «Аллаҳга қасамки, мен Аллаҳ таолонинг Абу Бакрнинг кўксини улар билан жанг қилишга очиб қўйганини кўрганимдан бошқа нарса эмасди, бас, мен бу ҳақ эканини билдим.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَاصِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عِمْرَانُ أَبُو الْعَوَّامِ الْقَطَّانُ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ لَمَّا تُوُفِّيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ارْتَدَّتِ الْعَرَبُ قَالَ عُمَرُ يَا أَبَا بَكْرٍ كَيْفَ تُقَاتِلُ الْعَرَبَ فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ إِنَّمَا قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أُمِرْتُ أَنْ أُقَاتِلَ النَّاسَ حَتَّى يَشْهَدُوا أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَأَنِّي رَسُولُ اللَّهِ وَيُقِيمُوا الصَّلاَةَ وَيُؤْتُوا الزَّكَاةَ " . وَاللَّهِ لَوْ مَنَعُونِي عَنَاقًا مِمَّا كَانُوا يُعْطُونَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَقَاتَلْتُهُمْ عَلَيْهِ . قَالَ عُمَرُ رضى الله عنه فَلَمَّا رَأَيْتُ رَأْىَ أَبِي بَكْرٍ قَدْ شُرِحَ عَلِمْتُ أَنَّهُ الْحَقُّ . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ عِمْرَانُ الْقَطَّانُ لَيْسَ بِالْقَوِيِّ فِي الْحَدِيثِ وَهَذَا الْحَدِيثُ خَطَأٌ وَالَّذِي قَبْلَهُ الصَّوَابُ حَدِيثُ الزُّهْرِيِّ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Амр ибн Осим ривоят қилди, у деди: бизга Имрон Абул-Аввом ал-Қаттон ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар, Зуҳрийдан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) вафот этганида, араблар (диндан) қайтдилар. Умар: «Эй Абу Бакр, араблар билан қандай жанг қиласан?» деди. Абу Бакр (розияллаҳу анҳу): «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен одамлар «Ла илаҳа иллаллоҳ, ва мен Аллаҳнинг Расулиман» деб гувоҳлик бермагунча, намозни қоим қилмагунча ва закотни бермагунча улар билан жанг қилишга буюрилдим,» деганлар-ку. Аллаҳга қасамки, агар улар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га бериб турган (мол-мулкдан) менга бир улоқни-да бермасалар, мен шунинг учун улар билан жанг қиламан,» деди. Умар (розияллаҳу анҳу) деди: «Мен Абу Бакрнинг бу фикри очилганини кўрганимда, унинг ҳақ эканини англадим.» Абу Абдурраҳмон (Насаий) деди: Имрон ал-Қаттон ҳадисда кучли эмас, бу ҳадис хато, ундан олдингиси эса тўғри — Зуҳрийнинг Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳ ибн Утбадан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилган) ҳадиси (тўғридир).
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُغِيرَةِ، قَالَ حَدَّثَنَا عُثْمَانُ، عَنْ شُعَيْبٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، ح وَأَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ بْنِ سَعِيدِ بْنِ كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ، حَدَّثَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، أَخْبَرَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أُمِرْتُ أَنْ أُقَاتِلَ النَّاسَ حَتَّى يَقُولُوا لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ فَمَنْ قَالَهَا فَقَدْ عَصَمَ مِنِّي نَفْسَهُ وَمَالَهُ إِلاَّ بِحَقِّهِ وَحِسَابُهُ عَلَى اللَّهِ " .
Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ибн ал-Муғийра хабар берди, у деди: бизга Усмон, Шуайбдан, у Зуҳрийдан ривоят қилди. (Бошқа йўл билан) менга Амр ибн Усмон ибн Саид ибн Касир ҳам хабар берди, у деди: бизга отам ривоят қилди, у деди: бизга Шуайб, Зуҳрийдан ривоят қилди, у деди: менга Саид ибн ал-Мусайяб ривоят қилдики, Абу Ҳурайра унга хабар беришича, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен одамлар «Ла илаҳа иллаллоҳ» демагунча улар билан жанг қилишга буюрилдим. Ким уни айтса, жонини ва молини мендан (ҳимоя қилиб) сақлабди — магар унинг ҳақи (талаб қилган) ҳолатда эмас — ва унинг ҳисоби Аллаҳнинг зиммасидадир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، وَمُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالاَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، قَالَ أَنْبَأَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ حُمَيْدٍ، عَنْ أَنَسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " جَاهِدُوا الْمُشْرِكِينَ بِأَمْوَالِكُمْ وَأَيْدِيكُمْ وَأَلْسِنَتِكُمْ " .
Бизга Ҳорун ибн Абдуллоҳ ва Муҳаммад ибн Исмоил ибн Иброҳим хабар бердилар, иккаласи деди: бизга Язид ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама хабар берди, у Ҳумайддан, у Анасдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Мушрикларга қарши мол-мулкларингиз, қўлларингиз ва тилларингиз билан жиҳод қилинглар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَبْدَةُ بْنُ عَبْدِ الرَّحِيمِ، قَالَ حَدَّثَنَا سَلَمَةُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، قَالَ أَنْبَأَنَا وُهَيْبٌ، - يَعْنِي ابْنَ الْوَرْدِ - قَالَ أَخْبَرَنِي عُمَرُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ سُمَىٍّ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ مَاتَ وَلَمْ يَغْزُ وَلَمْ يُحَدِّثْ نَفْسَهُ بِغَزْوٍ مَاتَ عَلَى شُعْبَةِ نِفَاقٍ " .
Бизга Абда ибн Абдурраҳим хабар берди, у деди: бизга Салама ибн Сулаймон ривоят қилди, у деди: бизга Ибн ал-Муборак хабар берди, у деди: бизга Вуҳайб — яъни Ибн ал-Вард — хабар берди, у деди: менга Умар ибн Муҳаммад ибн ал-Мункадир, Сумайдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан хабар бердики, у: «Ким ғазот қилмай ва кўнглида ғазот (ниятини) ўтказмай вафот этса, у нифоқнинг бир бўлаги устида вафот этибди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ الْوَزِيرِ بْنِ سُلَيْمَانَ، عَنِ ابْنِ عُفَيْرٍ، عَنِ اللَّيْثِ، عَنِ ابْنِ مُسَافِرٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، وَسَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَوْلاَ أَنَّ رِجَالاً مِنَ الْمُؤْمِنِينَ لاَ تَطِيبُ أَنْفُسُهُمْ أَنْ يَتَخَلَّفُوا عَنِّي وَلاَ أَجِدُ مَا أَحْمِلُهُمْ عَلَيْهِ مَا تَخَلَّفْتُ عَنْ سَرِيَّةٍ تَغْزُو فِي سَبِيلِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَوَدِدْتُ أَنِّي أُقْتَلُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ ثُمَّ أُحْيَا ثُمَّ أُقْتَلُ ثُمَّ أُحْيَا ثُمَّ أُقْتَلُ ثُمَّ أُحْيَا ثُمَّ أُقْتَلُ " .
Бизга Аҳмад ибн Яҳё ибн ал-Вазир ибн Сулаймон хабар берди, у Ибн Уфайрдан, у ал-Лайсдан, у Ибн Мусофирдан, у Ибн Шиҳобдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмон ва Саид ибн ал-Мусайябдан (ривоят қилдики), Абу Ҳурайра деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деганларини эшитдим: «Жоним қўлида бўлган Зот ила қасамки, агар мўминлардан баъзи кишилар мендан ортда қолишни кўнгиллари хуш кўрмасалар ва мен уларни миндириб жўнатадиган (улов) топа олмаслигим бўлмаганида эди, Аллаҳ азза ва жалла йўлида ғазот қилувчи бирон сарийядан ортда қолмас эдим. Жоним қўлида бўлган Зот ила қасамки, мен Аллаҳ йўлида ўлдирилиб, сўнг тирилтирилиб, сўнг ўлдирилиб, сўнг тирилтирилиб, сўнг ўлдирилиб, сўнг тирилтирилиб, сўнг ўлдирилишни жуда истардим,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بَزِيعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا بِشْرٌ، - يَعْنِي ابْنَ الْمُفَضَّلِ - قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ إِسْحَاقَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ رَأَيْتُ مَرْوَانَ بْنَ الْحَكَمِ جَالِسًا فَجِئْتُ حَتَّى جَلَسْتُ إِلَيْهِ فَحَدَّثَنَا أَنَّ زَيْدَ بْنَ ثَابِتٍ حَدَّثَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أُنْزِلَ عَلَيْهِ لاَ يَسْتَوِي الْقَاعِدُونَ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ وَالْمُجَاهِدُونَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ . فَجَاءَ ابْنُ أُمِّ مَكْتُومٍ وَهُوَ يُمِلُّهَا عَلَىَّ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ لَوْ أَسْتَطِيعُ الْجِهَادَ لَجَاهَدْتُ فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ وَفَخِذُهُ عَلَى فَخِذِي فَثَقُلَتْ عَلَىَّ حَتَّى ظَنَنْتُ أَنْ سَتُرَضُّ فَخِذِي ثُمَّ سُرِّيَ عَنْهُ { غَيْرُ أُولِي الضَّرَرِ } قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ إِسْحَاقَ هَذَا لَيْسَ بِهِ بَأْسٌ وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ إِسْحَاقَ يَرْوِي عَنْهُ عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ وَأَبُو مُعَاوِيَةَ وَعَبْدُ الْوَاحِدِ بْنُ زِيَادٍ عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ سَعْدٍ لَيْسَ بِثِقَةٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Базиъ хабар берди, у деди: бизга Бишр — яъни Ибн ал-Муфаззал — ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Ишоқ, Зуҳрийдан, у Саҳл ибн Саъддан хабар берди. У деди: Мен Марвон ибн ал-Ҳакамни ўтирган ҳолда кўрдим, келиб унинг ёнига ўтирдим. У бизга ривоят қилдики, Зайд ибн Собит унга айтишича, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га: «Мўминлардан (жиҳодга чиқмай уйда) ўтирувчилар билан Аллаҳ йўлида жиҳод қилувчилар баробар бўлмас,» (ояти) нозил қилинди. (Зайд деди:) У менга (оятни) ёздириб турган пайтда Ибн Умми Мактум келди ва: «Эй Аллаҳнинг Расули! Агар мен жиҳодга қодир бўлганимда, албатта жиҳод қилардим,» деди. Шунда Аллаҳ азза ва жалла — унинг сони менинг соним устида эди ва у шу қадар оғирлашдики, соним эзилиб кетади деб ўйладим, сўнгра (ваҳий ҳолати) ундан кетди — «(зарар етказадиган) узр эгаларидан бошқалар» (оятини) нозил қилди. Абу Абдурраҳмон (Насаий) деди: Бу Абдурраҳмон ибн Ишоқда зарар йўқ (яъни ишончли); аммо Абдурраҳмон ибн Ишоқ — ундан Али ибн Мушир, Абу Муовия ва Абдулвоҳид ибн Зиёд Нуъмон ибн Саъддан ривоят қиладиганлари — ишончли эмас.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ حَدَّثَنِي سَهْلُ بْنُ سَعْدٍ، قَالَ رَأَيْتُ مَرْوَانَ جَالِسًا فِي الْمَسْجِدِ فَأَقْبَلْتُ حَتَّى جَلَسْتُ إِلَى جَنْبِهِ فَأَخْبَرَنَا أَنَّ زَيْدَ بْنَ ثَابِتٍ أَخْبَرَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَمْلَى عَلَيْهِ لاَ يَسْتَوِي الْقَاعِدُونَ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ وَالْمُجَاهِدُونَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ . قَالَ فَجَاءَهُ ابْنُ أُمِّ مَكْتُومٍ وَهُوَ يُمِلُّهَا عَلَىَّ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ لَوْ أَسْتَطِيعُ الْجِهَادَ لَجَاهَدْتُ . وَكَانَ رَجُلاً أَعْمَى فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَلَى رَسُولِهِ صلى الله عليه وسلم وَفَخِذُهُ عَلَى فَخِذِي حَتَّى هَمَّتْ تَرُضُّ فَخِذِي ثُمَّ سُرِّيَ عَنْهُ فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { غَيْرُ أُولِي الضَّرَرِ } .
Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ибн Абдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Яъқуб ибн Иброҳим ибн Саъд ривоят қилди, у деди: менга отам, Солиҳдан, у Ибн Шиҳобдан ривоят қилди, у деди: менга Саҳл ибн Саъд ривоят қилди, у деди: Мен Марвонни масжидда ўтирган ҳолда кўрдим, келиб унинг ёнига ўтирдим. У бизга хабар бердики, Зайд ибн Собит унга айтишича, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Мўминлардан (уйда) ўтирувчилар билан Аллаҳ йўлида жиҳод қилувчилар баробар бўлмас,» (оятини) ёздирди. У деди: У менга (оятни) ёздириб турган пайтда Ибн Умми Мактум келди ва: «Эй Аллаҳнинг Расули! Агар мен жиҳодга қодир бўлганимда, албатта жиҳод қилардим,» деди. У кўзи кўр киши эди. Шунда Аллаҳ Ўз Расули (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га — унинг сони менинг соним устида эди, шу қадар (оғир бўлдики) сонимни эзиб юборишига оз қолди, сўнгра (ваҳий ҳолати) ундан кетди — Аллаҳ азза ва жалла: «(зарар етказадиган) узр эгаларидан бошқалар» (оятини) нозил қилди.
أَخْبَرَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعْتَمِرٌ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْبَرَاءِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ ذَكَرَ كَلِمَةً مَعْنَاهَا قَالَ " ائْتُونِي بِالْكَتِفِ وَاللَّوْحِ " . فَكَتَبَ { لاَ يَسْتَوِي الْقَاعِدُونَ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ } وَعَمْرُو بْنُ أُمِّ مَكْتُومٍ خَلْفَهُ فَقَالَ هَلْ لِي رُخْصَةٌ فَنَزَلَتْ { غَيْرُ أُولِي الضَّرَرِ } .
Бизга Наср ибн Али хабар берди, у деди: бизга Муътамир, отасидан, у Абу Ишоқдан, у ал-Бародан ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — сўнг (ровуий) маъноси шундай бўлган бир сўзни зикр қилди — : «Менга кураксуяк ва тахта келтиринглар,» дедилар. Сўнг «Мўминлардан (уйда) ўтирувчилар баробар бўлмас» (оятини) ёздирди. Амр ибн Умми Мактум эса унинг ортида эди ва: «Менга рухсат борми?» деди. Шунда «(зарар етказадиган) узр эгаларидан бошқалар» (ояти) нозил бўлди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عَيَّاشٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْبَرَاءِ، قَالَ لَمَّا نَزَلَتْ { لاَ يَسْتَوِي الْقَاعِدُونَ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ } جَاءَ ابْنُ أُمِّ مَكْتُومٍ وَكَانَ أَعْمَى فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَكَيْفَ فِيَّ وَأَنَا أَعْمَى قَالَ فَمَا بَرِحَ حَتَّى نَزَلَتْ { غَيْرُ أُولِي الضَّرَرِ } .
Бизга Муҳаммад ибн Убайд хабар берди, у деди: бизга Абу Бакр ибн Айёш, Абу Ишоқдан, у ал-Бародан ривоят қилди. У деди: «Мўминлардан (уйда) ўтирувчилар баробар бўлмас» (ояти) нозил бўлганида, кўзи кўр бўлган Ибн Умми Мактум келди ва: «Эй Аллаҳнинг Расули! Мен кўр бўлсам, менинг ҳолатим қандай бўлади?» деди. У (ал-Баро) деди: У (Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ўша жойдан) қўзғалмасдан туриб, «(зарар етказадиган) узр эгаларидан бошқалар» (ояти) нозил бўлди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ سُفْيَانَ، وَشُعْبَةَ، قَالاَ حَدَّثَنَا حَبِيبُ بْنُ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ أَبِي الْعَبَّاسِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَسْتَأْذِنُهُ فِي الْجِهَادِ فَقَالَ " أَحَىٌّ وَالِدَاكَ " . قَالَ نَعَمْ . قَالَ " فَفِيهِمَا فَجَاهِدْ " .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно, Яҳё ибн Саиддан, у Суфён ва Шуъбадан хабар берди, иккаласи деди: бизга Ҳабиб ибн Абу Собит, Абул-Аббосдан, у Абдуллоҳ ибн Амрдан ривоят қилди. У деди: Бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб, жиҳодга (чиқишга) изн сўради. У: «Ота-онанг тирикларми?» дедилар. У: «Ҳа,» деди. У: «Бас, уларнинг (хизматлари) йўлида жиҳод қил,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ بْنُ عَبْدِ الْحَكَمِ الْوَرَّاقُ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ طَلْحَةَ، - وَهُوَ ابْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ - عَنْ أَبِيهِ، طَلْحَةَ عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ جَاهِمَةَ السُّلَمِيِّ، أَنَّ جَاهِمَةَ، جَاءَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَرَدْتُ أَنْ أَغْزُوَ وَقَدْ جِئْتُ أَسْتَشِيرُكَ . فَقَالَ " هَلْ لَكَ مِنْ أُمٍّ " . قَالَ نَعَمْ . قَالَ " فَالْزَمْهَا فَإِنَّ الْجَنَّةَ تَحْتَ رِجْلَيْهَا " .
Бизга Абдулваҳҳоб ибн Абдулҳакам ал-Варроқ хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож, Ибн Журайждан ривоят қилди, у деди: менга Муҳаммад ибн Талҳа — у Ибн Абдуллоҳ ибн Абдурраҳмондир — отаси Талҳадан, у Муовия ибн Жоҳима ас-Суламийдан хабар бердики, Жоҳима Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: «Эй Аллаҳнинг Расули! Мен ғазотга чиқмоқчи бўлдим ва сиз билан маслаҳатлашгани келдим,» деди. У: «Онанг борми?» дедилар. У: «Ҳа,» деди. У: «Бас, унинг хизматида бўл, чунки жаннат унинг оёқлари остидадир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا كَثِيرُ بْنُ عُبَيْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، عَنِ الزُّبَيْدِيِّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ رَجُلاً، أَتَى رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَىُّ النَّاسِ أَفْضَلُ قَالَ " مَنْ جَاهَدَ بِنَفْسِهِ وَمَالِهِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ " . قَالَ ثُمَّ مَنْ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " ثُمَّ مُؤْمِنٌ فِي شِعْبٍ مِنَ الشِّعَابِ يَتَّقِي اللَّهَ وَيَدَعُ النَّاسَ مِنْ شَرِّهِ " .
Бизга Касир ибн Убайд хабар берди, у деди: бизга Бақийя, Зубайдийдан, у Зуҳрийдан, у Ато ибн Язиддан, у Абу Саид ал-Худрийдан ривоят қилдики, бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: «Эй Аллаҳнинг Расули! Одамларнинг қайси бири афзалроқ?» деди. У: «Ўз жони ва моли билан Аллаҳ йўлида жиҳод қилган киши,» дедилар. У: «Сўнг ким, эй Аллаҳнинг Расули?» деди. У: «Сўнг тоғ дарасидаги даралардан бирида (ёлғиз) бўлиб, Аллаҳдан қўрқиб, одамларни ўз ёмонлигидан тарк этган (зарар етказмайдиган) мўмин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ أَبِي الْخَيْرِ، عَنْ أَبِي الْخَطَّابِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَامَ تَبُوكَ يَخْطُبُ النَّاسَ وَهُوَ مُسْنِدٌ ظَهْرَهُ إِلَى رَاحِلَتِهِ فَقَالَ " أَلاَ أُخْبِرُكُمْ بِخَيْرِ النَّاسِ وَشَرِّ النَّاسِ إِنَّ مِنْ خَيْرِ النَّاسِ رَجُلاً عَمِلَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ عَلَى ظَهْرِ فَرَسِهِ أَوْ عَلَى ظَهْرِ بَعِيرِهِ أَوْ عَلَى قَدَمِهِ حَتَّى يَأْتِيَهُ الْمَوْتُ وَإِنَّ مِنْ شَرِّ النَّاسِ رَجُلاً فَاجِرًا يَقْرَأُ كِتَابَ اللَّهِ لاَ يَرْعَوِي إِلَى شَىْءٍ مِنْهُ " .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс, Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Абул-Хайрдан, у Абул-Хаттобдан, у Абу Саид ал-Худрийдан ривоят қилди. У деди: Табук йилида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) одамларга хутба қилар ва орқасини уловга суяб турар эдилар. У: «Сизларга одамларнинг энг яхшиси ва одамларнинг энг ёмони ҳақида хабар бермайинми? Одамларнинг энг яхшиларидан бири Аллаҳ йўлида оти устида, ёки туяси устида, ёки ўз оёғида ўлими келгунча (жиҳод) қилган кишидир. Одамларнинг энг ёмонларидан бири эса Аллаҳнинг Китобини ўқийдиган, аммо ундан бирон нарсага (амал қилишга) қайтмайдиган фожир кишидир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ عَوْنٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مِسْعَرٌ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عِيسَى بْنِ طَلْحَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ لاَ يَبْكِي أَحَدٌ مِنْ خَشْيَةِ اللَّهِ فَتَطْعَمَهُ النَّارُ حَتَّى يُرَدَّ اللَّبَنُ فِي الضَّرْعِ وَلاَ يَجْتَمِعُ غُبَارٌ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَدُخَانُ جَهَنَّمَ فِي مَنْخَرَىْ مُسْلِمٍ أَبَدًا .
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Жаъфар ибн Авн ривоят қилди, у деди: бизга Мисъар, Муҳаммад ибн Абдурраҳмондан, у Исо ибн Талҳадан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У деди: Аллаҳдан қўрққанидан йиғлаган бирон кишини, сут елинга қайтмагунча, дўзах ўти емайди. Аллаҳ йўлидаги чанг билан жаҳаннам тутуни ҳеч қачон мусулмоннинг икки бурун тешигида жам бўлмайди.
أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنِ ابْنِ الْمُبَارَكِ، عَنِ الْمَسْعُودِيِّ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عِيسَى بْنِ طَلْحَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَلِجُ النَّارَ رَجُلٌ بَكَى مِنْ خَشْيَةِ اللَّهِ تَعَالَى حَتَّى يَعُودَ اللَّبَنُ فِي الضَّرْعِ وَلاَ يَجْتَمِعُ غُبَارٌ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَدُخَانُ نَارِ جَهَنَّمَ " .
Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий хабар берди, у Ибн ал-Муборакдан, у ал-Масъудийдан, у Муҳаммад ибн Абдурраҳмондан, у Исо ибн Талҳадан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Аллаҳ таолонинг (қўрқуви)дан йиғлаган киши, сут елинга қайтмагунча, дўзахга кирмайди. Аллаҳ йўлидаги чанг билан жаҳаннам ўтининг тутуни ҳеч қачон жам бўлмайди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ حَمَّادٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَجْتَمِعَانِ فِي النَّارِ مُسْلِمٌ قَتَلَ كَافِرًا ثُمَّ سَدَّدَ وَقَارَبَ وَلاَ يَجْتَمِعَانِ فِي جَوْفِ مُؤْمِنٍ غُبَارٌ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَفَيْحُ جَهَنَّمَ وَلاَ يَجْتَمِعَانِ فِي قَلْبِ عَبْدٍ الإِيمَانُ وَالْحَسَدُ " .
Бизга Исо ибн Ҳаммод хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс, Ибн Ажлондан, у Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Икки (киши) дўзахда жам бўлмайди: кофирни ўлдириб, сўнг (йўлини) тўғирлаб, (ҳаққа) яқинлашган мусулмон (кофирни ўлдирган киши дўзахда жам бўлмайди). Мўминнинг ич-ичида икки нарса жам бўлмайди: Аллаҳ йўлидаги чанг ва жаҳаннамнинг иссиғ шамоли. Банданинг қалбида икки нарса жам бўлмайди: имон ва ҳасад,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ سُهَيْلٍ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ أَبِي يَزِيدَ، عَنِ الْقَعْقَاعِ بْنِ اللَّجْلاَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَجْتَمِعُ غُبَارٌ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَدُخَانُ جَهَنَّمَ فِي جَوْفِ عَبْدٍ أَبَدًا وَلاَ يَجْتَمِعُ الشُّحُّ وَالإِيمَانُ فِي قَلْبِ عَبْدٍ أَبَدًا " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Жарир, Суҳайлдан, у Сафвон ибн Абу Язиддан, у ал-Қаъқў ибн ал-Лажлождан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ йўлидаги чанг билан жаҳаннам тутуни ҳеч қачон банданинг ич-ичида жам бўлмайди. Бахиллик билан имон ҳеч қачон банданинг қалбида жам бўлмайди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ سُلَيْمٍ، عَنْ خَالِدِ بْنِ اللَّجْلاَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَجْتَمِعُ غُبَارٌ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَدُخَانُ جَهَنَّمَ فِي وَجْهِ رَجُلٍ أَبَدًا وَلاَ يَجْتَمِعُ الشُّحُّ وَالإِيمَانُ فِي قَلْبِ عَبْدٍ أَبَدًا " .
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама, Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у Сафвон ибн Сулаймдан, у Холид ибн ал-Лажлождан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Аллаҳ йўлидаги чанг билан жаҳаннам тутуни ҳеч қачон бирон кишининг юзида жам бўлмайди. Бахиллик билан имон ҳеч қачон банданинг қалбида жам бўлмайди,» дедилар.
أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَامِرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مَنْصُورُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ أَنْبَأَنَا اللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ، عَنِ ابْنِ الْهَادِ، عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ أَبِي يَزِيدَ، عَنِ الْقَعْقَاعِ بْنِ اللَّجْلاَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَجْتَمِعُ غُبَارٌ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَدُخَانُ جَهَنَّمَ فِي جَوْفِ عَبْدٍ وَلاَ يَجْتَمِعُ الشُّحُّ وَالإِيمَانُ فِي جَوْفِ عَبْدٍ " .
Менга Муҳаммад ибн Омир хабар берди, у деди: бизга Мансур ибн Салама ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс ибн Саъд хабар берди, у Ибнул-Ҳоддан, у Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у Сафвон ибн Абу Язиддан, у ал-Қаъқў ибн ал-Лажлождан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ йўлидаги чанг ва жаҳаннам тутуни бир банданинг ичида жам бўлмайди, ҳамда бахиллик ва имон бир банданинг ичида жам бўлмайди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَرْعَرَةُ بْنُ الْبِرِنْدِ، وَابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرٍو، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ أَبِي يَزِيدَ، عَنْ حُصَيْنِ بْنِ اللَّجْلاَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَجْتَمِعُ غُبَارٌ فِي سَبِيلِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ وَدُخَانُ جَهَنَّمَ فِي مَنْخَرَىْ مُسْلِمٍ أَبَدًا " .
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Аръара ибн ал-Биринд ва Ибн Абу Адий ривоят қилди, улар дедилар: бизга Муҳаммад ибн Амр ривоят қилди, у Сафвон ибн Абу Язиддан, у Ҳусайн ибн ал-Лажлождан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Аллаҳ азза ва жалла йўлидаги чанг ва жаҳаннам тутуни бир мусулмоннинг икки бурнида ҳеч қачон жам бўлмайди,» дедилар.
أَخْبَرَنِي شُعَيْبُ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ أَبِي يَزِيدَ، عَنْ حُصَيْنِ بْنِ اللَّجْلاَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَجْتَمِعُ غُبَارٌ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَدُخَانُ جَهَنَّمَ فِي مَنْخَرَىْ مُسْلِمٍ وَلاَ يَجْتَمِعُ شُحٌّ وَإِيمَانٌ فِي قَلْبِ رَجُلٍ مُسْلِمٍ " .
Менга Шуайб ибн Юсуф хабар берди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, у Муҳаммад ибн Амрдан, у Сафвон ибн Абу Язиддан, у Ҳусайн ибн ал-Лажлождан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ йўлидаги чанг ва жаҳаннам тутуни бир мусулмоннинг икки бурнида жам бўлмайди, ҳамда бахиллик ва имон мусулмон кишининг қалбида жам бўлмайди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الْحَكَمِ، عَنْ شُعَيْبٍ، عَنِ اللَّيْثِ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي جَعْفَرٍ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ أَبِي يَزِيدَ، عَنْ أَبِي الْعَلاَءِ بْنِ اللَّجْلاَجِ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ لاَ يَجْمَعُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ غُبَارًا فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَدُخَانَ جَهَنَّمَ فِي جَوْفِ امْرِئٍ مُسْلِمٍ وَلاَ يَجْمَعُ اللَّهُ فِي قَلْبِ امْرِئٍ مُسْلِمٍ الإِيمَانَ بِاللَّهِ وَالشُّحَّ جَمِيعًا .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Абдулҳакам хабар берди, у Шуайбдан, у ал-Лайсдан, у Убайдуллоҳ ибн Абу Жаъфардан, у Сафвон ибн Абу Язиддан, у Абул-Ало ибн ал-Лажлождан (ривоят қилдики), у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)нинг шундай деяётганини эшитди: Аллаҳ азза ва жалла мусулмон кишининг ичида Аллаҳ йўлидаги чанг билан жаҳаннам тутунини жам қилмайди, ҳамда Аллаҳ мусулмон кишининг қалбида Аллаҳга имон билан бахилликни бирга жам қилмайди.
أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ بْنُ مُسْلِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ أَبِي مَرْيَمَ، قَالَ لَحِقَنِي عَبَايَةُ بْنُ رَافِعٍ وَأَنَا مَاشٍ، إِلَى الْجُمُعَةِ فَقَالَ أَبْشِرْ فَإِنَّ خُطَاكَ هَذِهِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ سَمِعْتُ أَبَا عَبْسٍ يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنِ اغْبَرَّتْ قَدَمَاهُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَهُوَ حَرَامٌ عَلَى النَّارِ " .
Бизга ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс хабар берди, у деди: бизга ал-Валид ибн Муслим ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Абу Марям ривоят қилди, у деди: мен жумъага пиёда кетаётганимда Абоя ибн Рофиъ менга етиб олди ва деди: Суюнгин, чунки сенинг бу қадамларинг Аллаҳ йўлидадир. Мен Абу Абснинг шундай деяётганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Кимнинг икки оёғи Аллаҳ йўлида чангга беланса, у ўтга (дўзахга) ҳаром бўлади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عِصْمَةُ بْنُ الْفَضْلِ، قَالَ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ حُبَابٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ شُرَيْحٍ، قَالَ سَمِعْتُ مُحَمَّدَ بْنَ شُمَيْرٍ الرُّعَيْنِيَّ، يَقُولُ سَمِعْتُ أَبَا عَلِيٍّ التُّجِيبِيَّ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا رَيْحَانَةَ، يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " حُرِّمَتْ عَيْنٌ عَلَى النَّارِ سَهِرَتْ فِي سَبِيلِ اللَّهِ " .
Бизга Исмат ибн ал-Фазл хабар берди, у деди: бизга Зайд ибн Ҳубоб ривоят қилди, у Абдурраҳмон ибн Шурайҳдан (ривоят қилди), у деди: мен Муҳаммад ибн Шумайр ар-Руъайнийнинг шундай деяётганини эшитдим: мен Абу Али ат-Тужибийнинг (шундай деганини) эшитдим, у Абу Райҳонанинг шундай деяётганини эшитди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини эшитдим: «Аллаҳ йўлида (қоровуллик қилиб) бедор турган кўз ўтга (дўзахга) ҳаром қилинди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَبْدَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ عَلِيٍّ، عَنْ زَائِدَةَ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْغَدْوَةُ وَالرَّوْحَةُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ أَفْضَلُ مِنَ الدُّنْيَا وَمَا فِيهَا " .
Бизга Абда ибн Абдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Ҳусайн ибн Али ривоят қилди, у Зоидадан, у Суфёндан, у Абу Ҳозимдан, у Саҳл ибн Саъд (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ азза ва жалла йўлида эрталабки ёки кечки бир (қисқа) юриш дунёдан ва ундаги (барча) нарсадан афзалдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ، حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي أَيُّوبَ، قَالَ حَدَّثَنِي شُرَحْبِيلُ بْنُ شَرِيكٍ الْمَعَافِرِيُّ، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْحُبُلِيِّ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا أَيُّوبَ الأَنْصَارِيَّ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " غَدْوَةٌ فِي سَبِيلِ اللَّهِ أَوْ رَوْحَةٌ خَيْرٌ مِمَّا طَلَعَتْ عَلَيْهِ الشَّمْسُ وَغَرَبَتْ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Язид хабар берди, у деди: бизга отам ривоят қилди, у деди: бизга Саид ибн Абу Айюб ривоят қилди, у деди: менга Шураҳбил ибн Шарик ал-Маофирий ривоят қилди, у Абу Абдурраҳмон ал-Ҳубулийдан (ривоят қилдики), у Абу Айюб ал-Ансорий (розияллаҳу анҳу)нинг шундай деяётганини эшитди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ йўлидаги эрталабки ёки кечки бир (қисқа) юриш қуёш чиқиб-ботган барча нарсадан яхшироқдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " ثَلاَثَةٌ كُلُّهُمْ حَقٌّ عَلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ عَوْنُهُ الْمُجَاهِدُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَالنَّاكِحُ الَّذِي يُرِيدُ الْعَفَافَ وَالْمُكَاتَبُ الَّذِي يُرِيدُ الأَدَاءَ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Язид отасидан хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак ривоят қилди, у Муҳаммад ибн Ажлондан, у Саид ал-Мақбурийдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Учови (ҳам бор)ки, уларнинг ҳаммасига Аллаҳ азза ва жалланинг ёрдами ҳақдир: Аллаҳ йўлида жиҳод қилувчи мужоҳид, иффатни сақлашни истаб уйланувчи ва (озодликка чиқиш пули)ни тўлашни истовчи мукотаб (озодлик шартномасини тузган қул),» дедилар.
أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ مَخْرَمَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَمِعْتُ سُهَيْلَ بْنَ أَبِي صَالِحٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي يَقُولُ، سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَفْدُ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ ثَلاَثَةٌ الْغَازِي وَالْحَاجُّ وَالْمُعْتَمِرُ " .
Бизга Исо ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, у Махрамадан, у отасидан (ривоят қилди), у деди: мен Суҳайл ибн Абу Солиҳнинг (шундай деганини) эшитдим, у деди: мен отамнинг шундай деяётганини эшитдим: мен Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)нинг шундай деяётганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ азза ва жалланинг меҳмонлари учовдир: ғозий (жангчи), ҳаж қилувчи ва умра қилувчи,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " تَكَفَّلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ لِمَنْ جَاهَدَ فِي سَبِيلِهِ لاَ يُخْرِجُهُ إِلاَّ الْجِهَادُ فِي سَبِيلِهِ وَتَصْدِيقُ كَلِمَتِهِ بِأَنْ يُدْخِلَهُ الْجَنَّةَ أَوْ يَرُدَّهُ إِلَى مَسْكَنِهِ الَّذِي خَرَجَ مِنْهُ مَعَ مَا نَالَ مِنْ أَجْرٍ أَوْ غَنِيمَةٍ " .
Бизга Муҳаммад ибн Салама ва ал-Ҳорис ибн Мискин хабар берди — (ал-Ҳорисга матн) ўқиб берилди, мен эса эшитиб турардим — улар Ибнул-Қосимдан (ривоят қилдилар), у деди: бизга Молик ривоят қилди, у Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ азза ва жалла Ўз йўлида жиҳод қилган киши учун — уни (уйидан) фақат Ўз йўлидаги жиҳод ва Ўз калимасини тасдиқлаш чиқарган бўлса — уни жаннатга киритишни ёки ортга, ундан чиққан масканига, эришган ажр ёки ўлжа билан бирга қайтаришни кафолат олди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ مِينَاءَ، مَوْلَى بْنِ أَبِي ذُبَابٍ سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " انْتَدَبَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ لِمَنْ يَخْرُجُ فِي سَبِيلِهِ لاَ يُخْرِجُهُ إِلاَّ الإِيمَانُ بِي وَالْجِهَادُ فِي سَبِيلِي أَنَّهُ ضَامِنٌ حَتَّى أُدْخِلَهُ الْجَنَّةَ بِأَيِّهِمَا كَانَ إِمَّا بِقَتْلٍ أَوْ وَفَاةٍ أَوْ أَرُدَّهُ إِلَى مَسْكَنِهِ الَّذِي خَرَجَ مِنْهُ نَالَ مَا نَالَ مِنْ أَجْرٍ أَوْ غَنِيمَةٍ " .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Саиддан, у Ибн Абу Зубобнинг озод қилгани Ато ибн Минодан (ривоят қилдики), у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)нинг шундай деяётганини эшитди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини эшитдим: «Аллаҳ азза ва жалла Ўз йўлида чиқувчи киши учун — уни фақат Менга имон ва Менинг йўлимдаги жиҳод чиқарган бўлса — кафил бўлдики, уни жаннатга киритгунимча (кафолат бераман): ё ўлдирилиш билан, ё вафот билан, ёки уни ундан чиққан масканига эришган ажр ёки ўлжа билан қайтараман, деди,» дедилар.
أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ بْنِ سَعِيدِ بْنِ كَثِيرِ بْنِ دِينَارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ شُعَيْبٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَثَلُ الْمُجَاهِدِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ - وَاللَّهُ أَعْلَمُ بِمَنْ يُجَاهِدُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ - كَمَثَلِ الصَّائِمِ الْقَائِمِ وَتَوَكَّلَ اللَّهُ لِلْمُجَاهِدِ فِي سَبِيلِهِ بِأَنْ يَتَوَفَّاهُ فَيُدْخِلَهُ الْجَنَّةَ أَوْ يَرْجِعَهُ سَالِمًا بِمَا نَالَ مِنْ أَجْرٍ أَوْ غَنِيمَةٍ " .
Менга Амр ибн Усмон ибн Саид ибн Касир ибн Динор хабар берди, у деди: бизга отам ривоят қилди, у Шуайбдан, у аз-Зуҳрийдан (ривоят қилди), у деди: менга Саид ибнул-Мусайяб хабар берди, у деди: мен Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)нинг (шундай деганини) эшитдим, у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини эшитдим: «Аллаҳ йўлидаги мужоҳиднинг мисоли — Аллаҳ йўлида ким жиҳод қилаётганини Аллаҳ яхшироқ билади — рўза тутиб, (кечалари) қоим турувчининг мисоли кабидир. Аллаҳ Ўз йўлидаги мужоҳидга кафил бўлдики, ё унинг жонини олади ва уни жаннатга киритади, ёки уни эришган ажр ёки ўлжа билан эсон-омон қайтаради,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ، حَدَّثَنَا حَيْوَةُ، وَذَكَرَ، آخَرَ قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو هَانِئٍ الْخَوْلاَنِيُّ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْحُبُلِيَّ، يَقُولُ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَمْرٍو، يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَا مِنْ غَازِيَةٍ تَغْزُو فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَيُصِيبُونَ غَنِيمَةً إِلاَّ تَعَجَّلُوا ثُلُثَىْ أَجْرِهِمْ مِنَ الآخِرَةِ وَيَبْقَى لَهُمُ الثُّلُثُ فَإِنْ لَمْ يُصِيبُوا غَنِيمَةً تَمَّ لَهُمْ أَجْرُهُمْ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Язид хабар берди, у деди: бизга отам ривоят қилди, у деди: бизга Ҳайва ва бошқа бир (рови) ривоят қилди, улар дедилар: бизга Абу Ҳони ал-Хавлоний ривоят қилдики, у Абу Абдурраҳмон ал-Ҳубулийнинг шундай деяётганини эшитди: мен Абдуллоҳ ибн Амр (розияллаҳу анҳумо)нинг шундай деяётганини эшитдим: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини эшитдим: «Аллаҳ йўлида ғазот қилувчи қайси бир жангчи гуруҳ ўлжага эришса, улар ажрларининг учдан иккисини охиратдан (аввал, бу дунёда) шошилиб олган бўладилар ва уларга (охиратда) учдан бири қолади. Агар ўлжага эришмасалар, уларга ажрлари тўла (охиратда) бўлади,» дедилар.
أَخْبَرَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِيمَا يَحْكِيهِ عَنْ رَبِّهِ عَزَّ وَجَلَّ قَالَ " أَيُّمَا عَبْدٍ مِنْ عِبَادِي خَرَجَ مُجَاهِدًا فِي سَبِيلِ اللَّهِ ابْتِغَاءَ مَرْضَاتِي ضَمِنْتُ لَهُ أَنْ أَرْجَعَهُ إِنْ أَرْجَعْتُهُ بِمَا أَصَابَ مِنْ أَجْرٍ أَوْ غَنِيمَةٍ وَإِنْ قَبَضْتُهُ غَفَرْتُ لَهُ وَرَحِمْتُهُ " .
Менга Иброҳим ибн Яъқуб хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, у Юнусдан, у ал-Ҳасандан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, у Робби азза ва жалладан ҳикоя қилиб (ривоят қилдики), (Аллаҳ) деди: «Бандаларимдан қайси бир банда Менинг розилигимни истаб, Аллаҳ йўлида мужоҳид бўлиб чиқса, агар уни қайтарсам, эришган ажр ёки ўлжа билан қайтаришни унга кафолат олдим; агар унинг жонини олсам, уни мағфират қиламан ва унга раҳм қиламан,» дедилар.
أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنِ ابْنِ الْمُبَارَكِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَثَلُ الْمُجَاهِدِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ - وَاللَّهُ أَعْلَمُ بِمَنْ يُجَاهِدُ فِي سَبِيلِهِ - كَمَثَلِ الصَّائِمِ الْقَائِمِ الْخَاشِعِ الرَّاكِعِ السَّاجِدِ " .
Бизга Ҳаннод ибнус-Сарий хабар берди, у Ибнул-Муборакдан, у Маъмардан, у аз-Зуҳрийдан, у Саид ибнул-Мусайябдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини эшитдим: «Аллаҳ йўлидаги мужоҳиднинг мисоли — Аллаҳ Ўз йўлида ким жиҳод қилаётганини яхшироқ билади — рўза тутувчи, қоим турувчи, (намозда) тавозеъ билан руку ва сажда қилувчининг мисоли кабидир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَفَّانُ، قَالَ حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جُحَادَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو حُصَيْنٍ، أَنَّ ذَكْوَانَ، حَدَّثَهُ أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ حَدَّثَهُ قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ دُلَّنِي عَلَى عَمَلٍ يَعْدِلُ الْجِهَادَ قَالَ " لاَ أَجِدُهُ هَلْ تَسْتَطِيعُ إِذَا خَرَجَ الْمُجَاهِدُ تَدْخُلُ مَسْجِدًا فَتَقُومُ لاَ تَفْتُرُ وَتَصُومُ لاَ تُفْطِرُ " . قَالَ مَنْ يَسْتَطِيعُ ذَلِكَ
Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Аффон ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммом ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жуҳода ривоят қилди, у деди: менга Абу Ҳусайн ривоят қилдики, Заквон унга ривоят қилди, унга Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) ривоят қилди, у деди: бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб: «Менга жиҳодга тенг келадиган бир амални кўрсатинг,» деди. У: «Мен уни топа олмайман. Мужоҳид (жиҳодга) чиққанида, сен масжидга кириб, сустлашмай (узлуксиз) намозга туришга ва оғиз очмай (узлуксиз) рўза тутишга қодирмисан?» дедилар. У: «Буни ким қила олади?» деди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الْحَكَمِ، عَنْ شُعَيْبٍ، عَنِ اللَّيْثِ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي جَعْفَرٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ، عَنْ أَبِي مُرَاوِحٍ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، أَنَّهُ سَأَلَ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَىُّ الْعَمَلِ خَيْرٌ قَالَ " إِيمَانٌ بِاللَّهِ وَجِهَادٌ فِي سَبِيلِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Абдулҳакам хабар берди, у Шуайбдан, у ал-Лайсдан, у Убайдуллоҳ ибн Абу Жаъфардан (ривоят қилди), у деди: менга Урва хабар берди, у Абу Муровиҳдан, у Абу Зарр (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан қайси амал яхшироқ деб сўради. У: «Аллаҳга имон ва Аллаҳ азза ва жалла йўлидаги жиҳод,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنِ ابْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ سَأَلَ رَجُلٌ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَىُّ الأَعْمَالِ أَفْضَلُ قَالَ " إِيمَانٌ بِاللَّهِ " . قَالَ ثُمَّ مَاذَا قَالَ " الْجِهَادُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ " . قَالَ ثُمَّ مَاذَا قَالَ " حَجٌّ مَبْرُورٌ " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абдурраззоқ хабар берди, у деди: бизга Маъмар ривоят қилди, у Зуҳрийдан, у Ибнул-Мусайябдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Қайси амал афзал?» деб сўради. У: «Аллаҳга имон келтириш,» дедилар. (Киши:) «Сўнг нима?» деди. У: «Аллаҳ йўлида жиҳод қилиш,» дедилар. (Киши:) «Сўнг нима?» деди. У: «Мабрур ҳаж,» дедилар.
قَالَ الْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو هَانِئٍ، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْحُبُلِيِّ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " يَا أَبَا سَعِيدٍ مَنْ رَضِيَ بِاللَّهِ رَبًّا وَبِالإِسْلاَمِ دِينًا وَبِمُحَمَّدٍ نَبِيًّا وَجَبَتْ لَهُ الْجَنَّةُ " . قَالَ فَعَجِبَ لَهَا أَبُو سَعِيدٍ قَالَ أَعِدْهَا عَلَىَّ يَا رَسُولَ اللَّهِ . فَفَعَلَ ثُمَّ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَأُخْرَى يُرْفَعُ بِهَا الْعَبْدُ مِائَةَ دَرَجَةٍ فِي الْجَنَّةِ مَا بَيْنَ كُلِّ دَرَجَتَيْنِ كَمَا بَيْنَ السَّمَاءِ وَالأَرْضِ " . قَالَ وَمَا هِيَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " الْجِهَادُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ الْجِهَادُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ " .
Ҳорис ибн Мискин — унга қироат қилинар, мен эса эшитардим — Ибн Ваҳбдан (ривоят қилиб) деди: менга Абу Ҳониъ ривоят қилди, у Абу Абдурраҳмон ал-Ҳубулийдан, у Абу Саид ал-Худрий (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эй Абу Саид! Ким Аллаҳни Рабб, Исломни дин ва Муҳаммадни Набий деб рози бўлса, унга жаннат вожиб бўлади,» дедилар. (Рови) деди: Абу Саид бундан ҳайратга тушди ва: «Эй Расулуллаҳ, буни менга яна такрорланг,» деди. Шунда у такрорладилар, сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Яна бир (хислат) борки, у билан банда жаннатда юз даража кўтарилади, ҳар икки даража ораси осмон билан ер орасидек (узоқ)дир,» дедилар. (Абу Саид:) «У нима, эй Расулуллаҳ?» деди. У: «Аллаҳ йўлида жиҳод қилиш, Аллаҳ йўлида жиҳод қилиш,» дедилар.
أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ بَكَّارِ بْنِ بِلاَلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عِيسَى بْنِ الْقَاسِمِ بْنِ سُمَيْعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ وَاقِدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي بُسْرُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِي إِدْرِيسَ الْخَوْلاَنِيِّ، عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ أَقَامَ الصَّلاَةَ وَآتَى الزَّكَاةَ وَمَاتَ لاَ يُشْرِكُ بِاللَّهِ شَيْئًا كَانَ حَقًّا عَلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ أَنْ يَغْفِرَ لَهُ هَاجَرَ أَوْ مَاتَ فِي مَوْلِدِهِ " . فَقُلْنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ أَلاَ نُخْبِرُ بِهَا النَّاسَ فَيَسْتَبْشِرُوا بِهَا فَقَالَ " إِنَّ لِلْجَنَّةِ مِائَةَ دَرَجَةٍ بَيْنَ كُلِّ دَرَجَتَيْنِ كَمَا بَيْنَ السَّمَاءِ وَالأَرْضِ أَعَدَّهَا اللَّهُ لِلْمُجَاهِدِينَ فِي سَبِيلِهِ وَلَوْلاَ أَنْ أَشُقَّ عَلَى الْمُؤْمِنِينَ وَلاَ أَجِدُ مَا أَحْمِلُهُمْ عَلَيْهِ وَلاَ تَطِيبُ أَنْفُسُهُمْ أَنْ يَتَخَلَّفُوا بَعْدِي مَا قَعَدْتُ خَلْفَ سَرِيَّةٍ وَلَوَدِدْتُ أَنِّي أُقْتَلُ ثُمَّ أُحْيَا ثُمَّ أُقْتَلُ " .
Бизга Ҳорун ибн Муҳаммад ибн Баккор ибн Билол хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Исо ибнул-Қосим ибн Сумайъ ривоят қилди, у деди: бизга Зайд ибн Воқид ривоят қилди, у деди: менга Буср ибн Убайдуллоҳ ривоят қилди, у Абу Идрис ал-Хавлонийдан, у Абуд-Дардо (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким намозни қоим қилса, закот берса ва Аллаҳга ҳеч нарсани шерик қилмаган ҳолда вафот этса, у ҳижрат қилган бўлсин ёки туғилган юртида вафот этган бўлсин, Аллаҳ азза ва жалла уни мағфират қилиши ҳақ (вожиб) бўлади,» дедилар. Биз: «Эй Расулуллаҳ, буни одамларга хабар бермайликми, улар бундан суюнсинлар?» дедик. У: «Албатта, жаннатда юз даража бордир, ҳар икки даража ораси осмон билан ер орасидек (узоқ)дир; Аллаҳ уни Ўз йўлидаги мужоҳидлар учун тайёрлагандир. Агар мўминларга машаққат келтириб қўйишимдан, уларни миндирадиган (улов) топа олмаслигимдан ва мендан кейин ортда қолишни ўзларига раво кўрмасликларидан (чўчимаганимда), ҳеч бир сариянинг ортида қолиб ўтирмас эдим. Мен шаҳид қилиниб, сўнг тирилтирилиб, сўнг яна шаҳид қилинишни жуда истар эдим,» дедилар.
قَالَ الْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو هَانِئٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مَالِكٍ الْجَنْبِيِّ، أَنَّهُ سَمِعَ فَضَالَةَ بْنَ عُبَيْدٍ، يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " أَنَا زَعِيمٌ - وَالزَّعِيمُ الْحَمِيلُ - لِمَنْ آمَنَ بِي وَأَسْلَمَ وَهَاجَرَ بِبَيْتٍ فِي رَبَضِ الْجَنَّةِ وَبِبَيْتٍ فِي وَسَطِ الْجَنَّةِ وَأَنَا زَعِيمٌ لِمَنْ آمَنَ بِي وَأَسْلَمَ وَجَاهَدَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ بِبَيْتٍ فِي رَبَضِ الْجَنَّةِ وَبِبَيْتٍ فِي وَسَطِ الْجَنَّةِ وَبِبَيْتٍ فِي أَعْلَى غُرَفِ الْجَنَّةِ مَنْ فَعَلَ ذَلِكَ فَلَمْ يَدَعْ لِلْخَيْرِ مَطْلَبًا وَلاَ مِنَ الشَّرِّ مَهْرَبًا يَمُوتُ حَيْثُ شَاءَ أَنْ يَمُوتَ " .
Ҳорис ибн Мискин — унга қироат қилинар, мен эса эшитардим — Ибн Ваҳбдан (ривоят қилиб) деди: менга Абу Ҳониъ хабар берди, у Амр ибн Молик ал-Жанбийдан (ривоят қилдики), у Фазола ибн Убайд (розияллаҳу анҳу)нинг шундай деяётганини эшитди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини эшитдим: «Мен заъимман — заъим эса кафилдир — менга имон келтириб, Исломни қабул қилиб, ҳижрат қилган киши учун жаннат чеккасида бир уй ва жаннат ўртасида бир уй (берилишига). Ва мен менга имон келтириб, Исломни қабул қилиб, Аллаҳ йўлида жиҳод қилган киши учун жаннат чеккасида бир уй, жаннат ўртасида бир уй ва жаннатнинг энг юқори хоналарида бир уй (берилишига) кафилман. Ким шуни қилса, яхшиликдан ҳеч бир талабни ва ёмонликдан ҳеч бир қочиш (йўлини) қолдирмаса, қайси ерда ўлишни хоҳласа, ўша ерда ўлади,» деб.
أَخْبَرَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو النَّضْرِ، هَاشِمُ بْنُ الْقَاسِمِ قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَقِيلٍ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَقِيلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ الْمُسَيَّبِ، عَنْ سَالِمِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ، عَنْ سَبْرَةَ بْنِ أَبِي فَاكِهٍ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ الشَّيْطَانَ قَعَدَ لاِبْنِ آدَمَ بِأَطْرُقِهِ فَقَعَدَ لَهُ بِطَرِيقِ الإِسْلاَمِ فَقَالَ تُسْلِمُ وَتَذَرُ دِينَكَ وَدِينَ آبَائِكَ وَآبَاءِ أَبِيكَ فَعَصَاهُ فَأَسْلَمَ ثُمَّ قَعَدَ لَهُ بِطَرِيقِ الْهِجْرَةِ فَقَالَ تُهَاجِرُ وَتَدَعُ أَرْضَكَ وَسَمَاءَكَ وَإِنَّمَا مَثَلُ الْمُهَاجِرِ كَمَثَلِ الْفَرَسِ فِي الطِّوَلِ فَعَصَاهُ فَهَاجَرَ ثُمَّ قَعَدَ لَهُ بِطَرِيقِ الْجِهَادِ فَقَالَ تُجَاهِدُ فَهُوَ جَهْدُ النَّفْسِ وَالْمَالِ فَتُقَاتِلُ فَتُقْتَلُ فَتُنْكَحُ الْمَرْأَةُ وَيُقْسَمُ الْمَالُ فَعَصَاهُ فَجَاهَدَ " . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " فَمَنْ فَعَلَ ذَلِكَ كَانَ حَقًّا عَلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ أَنْ يُدْخِلَهُ الْجَنَّةَ وَمَنْ قُتِلَ كَانَ حَقًّا عَلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ أَنْ يُدْخِلَهُ الْجَنَّةَ وَإِنْ غَرِقَ كَانَ حَقًّا عَلَى اللَّهِ أَنْ يُدْخِلَهُ الْجَنَّةَ أَوْ وَقَصَتْهُ دَابَّتُهُ كَانَ حَقًّا عَلَى اللَّهِ أَنْ يُدْخِلَهُ الْجَنَّةَ " .
Менга Иброҳим ибн Яъқуб хабар берди, у деди: бизга Абун-Назр Ҳошим ибнул-Қосим ривоят қилди, у деди: бизга Абу Ақил Абдуллоҳ ибн Ақил ривоят қилди, у деди: бизга Мусо ибнул-Мусайяб ривоят қилди, у Солим ибн Абил-Жаъддан, у Сабра ибн Аби Фокиҳдан (ривоят қилдики), у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини эшитдим: «Албатта, шайтон Одам боласининг йўлларида ўтириб олади. У уни Ислом йўлида пойлаб ўтирди-да: Сен Исломни қабул қилиб, ўзингнинг дининг, ота-боболаринг дини ва оталаринг отаси динини тарк этасанми? деди. Аммо (банда) унга итоат қилмади ва Исломни қабул қилди. Сўнг у уни ҳижрат йўлида пойлаб ўтирди-да: Сен ҳижрат қилиб, еринг ва осмонингни тарк этасанми? Ҳижрат қилувчининг масали худди хивич (қозиқ)га боғланган отнинг масалига ўхшайди, деди. Аммо (банда) унга итоат қилмади ва ҳижрат қилди. Сўнг у уни жиҳод йўлида пойлаб ўтирди-да: Сен жиҳод қиласанми? Бу — жон ва молни қийнашдир; сен жанг қиласан, ўлдириласан, хотининг (бошқага) никоҳланади, молингса тақсимланади, деди. Аммо (банда) унга итоат қилмади ва жиҳод қилди,» дедилар. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким шуни қилса, Аллаҳ азза ва жалла уни жаннатга киритиши ҳақ (вожиб) бўлади. Ким ўлдирилса, Аллаҳ азза ва жалла уни жаннатга киритиши ҳақ бўлади. Агар у чўкиб кетса ҳам, Аллаҳ уни жаннатга киритиши ҳақ бўлади. Ёки улови уни (йиқитиб) бўйнини синдирса ҳам, Аллаҳ уни жаннатга киритиши ҳақ бўлади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَمِّي، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَنَّ حُمَيْدَ بْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَخْبَرَهُ أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ كَانَ يُحَدِّثُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَنْفَقَ زَوْجَيْنِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ نُودِيَ فِي الْجَنَّةِ يَا عَبْدَ اللَّهِ هَذَا خَيْرٌ فَمَنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ الصَّلاَةِ دُعِيَ مِنْ بَابِ الصَّلاَةِ وَمَنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ الْجِهَادِ دُعِيَ مِنْ بَابِ الْجِهَادِ وَمَنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ الصَّدَقَةِ دُعِيَ مِنْ بَابِ الصَّدَقَةِ وَمَنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ الصِّيَامِ دُعِيَ مِنْ بَابِ الرَّيَّانِ " . فَقَالَ أَبُو
Бизга Убайдуллоҳ ибн Саъд ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга амаким ривоят қилди, у деди: бизга отам ривоят қилди, у Солиҳдан, у Ибн Шиҳобдан (ривоят қилдики), унга Ҳумайд ибн Абдурраҳмон хабар беришича, Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай деганларини ривоят қиларди: «Ким Аллаҳ йўлида (мол-мулкдан) бир жуфтни инфоқ қилса, у жаннатда чақирилади: Эй Аллаҳнинг бандаси, мана бу яхшидир! деб. Бас, ким аҳли намоздан бўлса, намоз эшигидан чақирилади; ким аҳли жиҳоддан бўлса, жиҳод эшигидан чақирилади; ким аҳли садақадан бўлса, садақа эшигидан чақирилади; ким аҳли рўзадан бўлса, Райён эшигидан чақирилади,» дедилар. Шунда Абу Бакр (Сиддиқ розияллаҳу анҳу): «Эй Расулуллаҳ, ўша эшиклардан чақирилган кишига ҳеч бир ташвиш ва ҳожат тегмайди. Бирор киши ўша барча эшиклардан чақирилармикан?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳа, ва мен сен улардан (бири) бўлишингни умид қиламан,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، أَنَّ عَمْرَو بْنَ مُرَّةَ، أَخْبَرَهُمْ قَالَ سَمِعْتُ أَبَا وَائِلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُوسَى الأَشْعَرِيُّ، قَالَ جَاءَ أَعْرَابِيٌّ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ الرَّجُلُ يُقَاتِلُ لِيُذْكَرَ وَيُقَاتِلُ لِيَغْنَمَ وَيُقَاتِلُ لِيُرَى مَكَانُهُ فَمَنْ فِي سَبِيلِ اللَّهِ قَالَ " مَنْ قَاتَلَ لِتَكُونَ كَلِمَةُ اللَّهِ هِيَ الْعُلْيَا فَهُوَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ " .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилдики, унга Амр ибн Мурра хабар бериб деди: Мен Абу Воилдан эшитдим, у деди: бизга Абу Мусо ал-Ашъарий (розияллаҳу анҳу) ривоят қилди, у деди: Бир бадавий Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келди-да: «Бир киши (номи) зикр қилиниши учун жанг қилади, бири ўлжа олиш учун жанг қилади, бири ўз ўрни (мавқеи) кўриниши учун жанг қилади. Бас, қайси бири Аллаҳ йўлида (жанг қилган) бўлади?» деди. У: «Ким Аллаҳнинг сўзи олий бўлиши учун жанг қилса, ана ўша Аллаҳ азза ва жалла йўлидадир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يُونُسُ بْنُ يُوسُفَ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، قَالَ تَفَرَّقَ النَّاسُ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، فَقَالَ لَهُ قَائِلٌ مِنْ أَهْلِ الشَّامِ أَيُّهَا الشَّيْخُ حَدِّثْنِي حَدِيثًا سَمِعْتَهُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ نَعَمْ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " أَوَّلُ النَّاسِ يُقْضَى لَهُمْ يَوْمَ الْقِيَامَةِ ثَلاَثَةٌ رَجُلٌ اسْتُشْهِدَ فَأُتِيَ بِهِ فَعَرَّفَهُ نِعَمَهُ فَعَرَفَهَا قَالَ فَمَا عَمِلْتَ فِيهَا قَالَ قَاتَلْتُ فِيكَ حَتَّى اسْتُشْهِدْتُ . قَالَ كَذَبْتَ وَلَكِنَّكَ قَاتَلْتَ لِيُقَالَ فُلاَنٌ جَرِيءٌ فَقَدْ قِيلَ ثُمَّ أُمِرَ بِهِ فَسُحِبَ عَلَى وَجْهِهِ حَتَّى أُلْقِيَ فِي النَّارِ وَرَجُلٌ تَعَلَّمَ الْعِلْمَ وَعَلَّمَهُ وَقَرَأَ الْقُرْآنَ فَأُتِيَ بِهِ فَعَرَّفَهُ نِعَمَهُ فَعَرَفَهَا قَالَ فَمَا عَمِلْتَ فِيهَا قَالَ تَعَلَّمْتُ الْعِلْمَ وَعَلَّمْتُهُ وَقَرَأْتُ فِيكَ الْقُرْآنَ . قَالَ كَذَبْتَ وَلَكِنَّكَ تَعَلَّمْتَ الْعِلْمَ لِيُقَالَ عَالِمٌ وَقَرَأْتَ الْقُرْآنَ لِيُقَالَ قَارِئٌ فَقَدْ قِيلَ ثُمَّ أُمِرَ بِهِ فَسُحِبَ عَلَى وَجْهِهِ حَتَّى أُلْقِيَ فِي النَّارِ وَرَجُلٌ وَسَّعَ اللَّهُ عَلَيْهِ وَأَعْطَاهُ مِنْ أَصْنَافِ الْمَالِ كُلِّهِ فَأُتِيَ بِهِ فَعَرَّفَهُ نِعَمَهُ فَعَرَفَهَا فَقَالَ مَا عَمِلْتَ فِيهَا قَالَ مَا تَرَكْتُ مِنْ سَبِيلٍ تُحِبُّ " . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ وَلَمْ أَفْهَمْ تُحِبُّ كَمَا أَرَدْتُ " أَنْ يُنْفَقَ فِيهَا إِلاَّ أَنْفَقْتُ فِيهَا لَكَ . قَالَ كَذَبْتَ وَلَكِنْ لِيُقَالَ إِنَّهُ جَوَادٌ فَقَدْ قِيلَ ثُمَّ أُمِرَ بِهِ فَسُحِبَ عَلَى وَجْهِهِ فَأُلْقِيَ فِي النَّارِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдулаъло хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Журайж ривоят қилди, у деди: бизга Юнус ибн Юсуф ривоят қилди, у Сулаймон ибн Ясордан (ривоят қилдики), у деди: Одамлар Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)нинг атрофидан тарқалишди. Шунда Шом аҳлидан бир киши унга: «Эй шайх, менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитган бир ҳадисингни ривоят қил,» деди. У: «Ҳа,» деди. Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини эшитдим: «Қиёмат кунида биринчи бўлиб ҳукм қилинадиган кишилар учтадир: шаҳид қилинган бир киши келтирилади, (Аллаҳ) унга Ўз неъматларини танитади, у эса уларни таниб олади. (Аллаҳ:) Сен буларда (бу неъматлар эвазига) нима қилдинг? дейди. У: Мен Сенинг (йўлинг) учун жанг қилдим, ҳатто шаҳид қилиндим, дейди. (Аллаҳ:) Ёлғон айтдинг; балки сен фалончи ботир экан дейилиши учун жанг қилдинг, ва у (аллақачон) айтилди, дейди. Сўнг (уни жазога) буюради, бас, у юзи (билан судралиб) тортилади, ҳатто дўзахга ташланади. Яна бир киши илм ўрганган, уни ўргатган ва Қуръон ўқиган (киши келтирилади). У келтирилади, (Аллаҳ) унга Ўз неъматларини танитади, у эса уларни таниб олади. (Аллаҳ:) Сен буларда нима қилдинг? дейди. У: Мен илм ўргандим, уни ўргатдим ва Сенинг (йўлинг) учун Қуръон ўқидим, дейди. (Аллаҳ:) Ёлғон айтдинг; балки сен олим дейилиши учун илм ўргандинг ва қори дейилиши учун Қуръон ўқидинг, ва у (аллақачон) айтилди, дейди. Сўнг (уни жазога) буюради, бас, у юзи (билан судралиб) тортилади, ҳатто дўзахга ташланади. Яна бир киши — Аллаҳ унга (ризқни) кенг қилган ва унга молнинг барча турларидан берган (киши келтирилади). У келтирилади, (Аллаҳ) унга Ўз неъматларини танитади, у эса уларни таниб олади. (Аллаҳ:) Сен буларда нима қилдинг? дейди. У: Сен ёқтирадиган (хайрият) йўлидан бирортасини ҳам қолдирмадим...» — Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: мен туҳиббу (Сен ёқтирадиган) (сўзини) ўзим хоҳлаганимдек англай олмадим — «...унга (мол) инфоқ қилинишини (Сен ёқтирсанг), албатта Сенинг (йўлинг) учун унга инфоқ қилдим, дейди. (Аллаҳ:) Ёлғон айтдинг; балки у сахий экан дейилиши учун (қилдинг), ва у (аллақачон) айтилди, дейди. Сўнг (уни жазога) буюради, бас, у юзи (билан судралиб) тортилади, сўнг дўзахга ташланади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ جَبَلَةَ بْنِ عَطِيَّةَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ الْوَلِيدِ بْنِ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ غَزَا فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَلَمْ يَنْوِ إِلاَّ عِقَالاً فَلَهُ مَا نَوَى " .
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, у Жабала ибн Атийядан, у Яҳё ибнул-Валид ибн Убода ибнис-Сомитдан, у бобосидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким Аллаҳ йўлида ғазот қилса-ю, (фақат) бир (туя) боғлами(ни олиш)дан бошқа нарсани ният қилмаса, унга ният қилган нарсаси (насиб) бўлади,» дедилар.
أَخْبَرَنِي هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، قَالَ أَنْبَأَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ جَبَلَةَ بْنِ عَطِيَّةَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ الْوَلِيدِ، عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ غَزَا وَهُوَ لاَ يُرِيدُ إِلاَّ عِقَالاً فَلَهُ مَا نَوَى " .
Менга Ҳорун ибн Абдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама хабар берди, у Жабала ибн Атийядан, у Яҳё ибнул-Валиддан, у Убода ибнис-Сомит (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким ғазот қилса-ю, (фақат) бир (туя) боғлами(ни олиш)дан бошқа нарсани истамаса, унга ният қилган нарсаси (насиб) бўлади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ هِلاَلٍ الْحِمْصِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حِمْيَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ سَلاَّمٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ بْنِ عَمَّارٍ، عَنْ شَدَّادٍ أَبِي عَمَّارٍ، عَنْ أَبِي أُمَامَةَ الْبَاهِلِيِّ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أَرَأَيْتَ رَجُلاً غَزَا يَلْتَمِسُ الأَجْرَ وَالذِّكْرَ مَا لَهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ شَىْءَ لَهُ " . فَأَعَادَهَا ثَلاَثَ مَرَّاتٍ يَقُولُ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ شَىْءَ لَهُ " . ثُمَّ قَالَ " إِنَّ اللَّهَ لاَ يَقْبَلُ مِنَ الْعَمَلِ إِلاَّ مَا كَانَ لَهُ خَالِصًا وَابْتُغِيَ بِهِ وَجْهُهُ " .
Бизга Исо ибн Ҳилол ал-Ҳимсий хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Ҳимяр ривоят қилди, у деди: бизга Муовия ибн Саллом ривоят қилди, у Икрима ибн Аммордан, у Шаддод Абу Аммордан, у Абу Умома ал-Боҳилий (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келди-да: «Ажр ва ном-шуҳрат истаб ғазот қилган киши ҳақида хабар беринг, унга нима (бор)?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Унга ҳеч нарса йўқ,» дедилар. У буни уч марта такрорлади, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Унга ҳеч нарса йўқ,» дердилар. Сўнг у: «Албатта, Аллаҳ амалдан фақат Ўзи учун холис қилинган ва Ўзининг юзи (ризоси) исталганини қабул қилади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا يُوسُفُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ سَمِعْتُ حَجَّاجًا، أَنْبَأَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ يُخَامِرَ، أَنَّ مُعَاذَ بْنَ جَبَلٍ، حَدَّثَهُمْ أَنَّهُ، سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ قَاتَلَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ مِنْ رَجُلٍ مُسْلِمٍ فُوَاقَ نَاقَةٍ وَجَبَتْ لَهُ الْجَنَّةُ وَمَنْ سَأَلَ اللَّهَ الْقَتْلَ مِنْ عِنْدِ نَفْسِهِ صَادِقًا ثُمَّ مَاتَ أَوْ قُتِلَ فَلَهُ أَجْرُ شَهِيدٍ وَمَنْ جُرِحَ جُرْحًا فِي سَبِيلِ اللَّهِ أَوْ نُكِبَ نَكْبَةً فَإِنَّهَا تَجِيءُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ كَأَغْزَرِ مَا كَانَتْ لَوْنُهَا كَالزَّعْفَرَانِ وَرِيحُهَا كَالْمِسْكِ وَمَنْ جُرِحَ جُرْحًا فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَعَلَيْهِ طَابَعُ الشُّهَدَاءِ " .
Бизга Юсуф ибн Саид хабар берди, у деди: Мен Ҳажжождан эшитдим, (у деди:) бизга Ибн Журайж хабар берди, у деди: бизга Сулаймон ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга Молик ибн Юхомир ривоят қилдики, Муоз ибн Жабал (розияллаҳу анҳу) уларга ривоят қилишича, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини эшитди: «Мусулмон кишилардан ким Аллаҳ азза ва жалла йўлида бир туя соғимича (вақт) жанг қилса, унга жаннат вожиб бўлади. Ким Аллаҳдан ўз дилидан содиқ (чин) ҳолда ўлдирилишни (шаҳидликни) сўраса, сўнг вафот этса ёки ўлдирилса, унга шаҳид ажри (бўлади). Ким Аллаҳ йўлида бир жароҳат билан жароҳатланса ёки бирор мусибатга учраса, албатта у (жароҳат) Қиёмат кунида энг кўп қон оққан ҳолида келади, ранги заъфарон рангидек, ҳиди мушк ҳидидек бўлади. Ким Аллаҳ йўлида бир жароҳат билан жароҳатланса, унинг устида шаҳидлар муҳри (бўлади),» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ بْنِ سَعِيدِ بْنِ كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، عَنْ صَفْوَانَ، قَالَ حَدَّثَنِي سُلَيْمُ بْنُ عَامِرٍ، عَنْ شُرَحْبِيلَ بْنِ السِّمْطِ، أَنَّهُ قَالَ لِعَمْرِو بْنِ عَبَسَةَ يَا عَمْرُو حَدِّثْنَا حَدِيثًا، سَمِعْتَهُ مِنْ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ شَابَ شَيْبَةً فِي سَبِيلِ اللَّهِ تَعَالَى كَانَتْ لَهُ نُورًا يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَمَنْ رَمَى بِسَهْمٍ فِي سَبِيلِ اللَّهِ تَعَالَى بَلَغَ الْعَدُوَّ أَوَلَمْ يَبْلُغْ كَانَ لَهُ كَعِتْقِ رَقَبَةٍ وَمَنْ أَعْتَقَ رَقَبَةً مُؤْمِنَةً كَانَتْ لَهُ فِدَاءَهُ مِنَ النَّارِ عُضْوًا بِعُضْوٍ " .
Бизга Амр ибн Усмон ибн Саид ибн Касир хабар берди, у деди: бизга Бақийя ривоят қилди, у Сафвондан (ривоят қилдики), у деди: менга Сулайм ибн Омир ривоят қилди, у Шураҳбил ибнис-Симтдан (ривоят қилдики), у Амр ибн Абаса (розияллаҳу анҳу)га: «Эй Амр, бизга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитган бир ҳадисингни ривоят қил,» деди. У деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини эшитдим: «Ким Аллаҳ таоло йўлида бир оқарган соч (оқ тола) кўтарса, у Қиёмат кунида унга нур бўлади. Ким Аллаҳ таоло йўлида бир ўқ отса, у душманга етсин ёки етмасин, унга бир қул озод қилганчалик (ажр бўлади). Ким мўмин бир қулни озод қилса, у (қул) унинг учун дўзахдан аъзома-аъзо фидо (қутқарув) бўлади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ، قَالَ حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، عَنْ سَالِمِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ، عَنْ مَعْدَانَ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ أَبِي نَجِيحٍ السُّلَمِيِّ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ بَلَغَ بِسَهْمٍ فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَهُوَ لَهُ دَرَجَةٌ فِي الْجَنَّةِ " . فَبَلَّغْتُ يَوْمَئِذٍ سِتَّةَ عَشَرَ سَهْمًا . قَالَ وَسَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ رَمَى بِسَهْمٍ فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَهُوَ عِدْلُ مُحَرَّرٍ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдулаъло хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом ривоят қилди, у деди: бизга Қатода ривоят қилди, у Солим ибн Абил-Жаъддан, у Маъдон ибн Аби Талҳадан, у Абу Нажиҳ ас-Суламий (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини эшитдим: «Ким Аллаҳ йўлида бир ўқ (отиб душманга) етказса, у унга жаннатда бир даражадир,» дедилар. Бас, ўша куни мен ўн олти ўқни (душманга) етказдим. (Рови) деди: Ва мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини ҳам эшитдим: «Ким Аллаҳ йўлида бир ўқ отса, у бир қул озод қилишга тенг,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنْ سَالِمِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ، عَنْ شُرَحْبِيلَ بْنِ السِّمْطِ، قَالَ لِكَعْبِ بْنِ مُرَّةَ يَا كَعْبُ حَدِّثْنَا عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَاحْذَرْ . قَالَ سَمِعْتُهُ يَقُولُ " مَنْ شَابَ شَيْبَةً فِي الإِسْلاَمِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ كَانَتْ لَهُ نُورًا يَوْمَ الْقِيَامَةِ " . قَالَ لَهُ حَدِّثْنَا عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَاحْذَرْ . قَالَ سَمِعْتُهُ يَقُولُ " ارْمُوا مَنْ بَلَغَ الْعَدُوَّ بِسَهْمٍ رَفَعَهُ اللَّهُ بِهِ دَرَجَةً " . قَالَ ابْنُ النَّحَّامِ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَمَا الدَّرَجَةُ قَالَ " أَمَا إِنَّهَا لَيْسَتْ بِعَتَبَةِ أُمِّكَ وَلَكِنْ مَا بَيْنَ الدَّرَجَتَيْنِ مِائَةُ عَامٍ " .
Бизга Муҳаммад ибнул-Ало хабар берди, у деди: бизга Абу Муовия ривоят қилди, у деди: бизга ал-Аъмаш ривоят қилди, у Амр ибн Муррадан, у Солим ибн Абил-Жаъддан, у Шураҳбил ибнис-Симтдан (ривоят қилдики), у Каъб ибн Мурра (розияллаҳу анҳу)га: «Эй Каъб, бизга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қил ва (ёлғондан) эҳтиёт бўл,» деди. У деди: Мен у (зот)нинг шундай деяётганларини эшитдим: «Ким Исломда, Аллаҳ йўлида бир оқарган соч (оқ тола) кўтарса, у Қиёмат кунида унга нур бўлади.» (Шураҳбил) унга: «Бизга Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қил ва (ёлғондан) эҳтиёт бўл,» деди. У деди: Мен у (зот)нинг шундай деяётганларини эшитдим: «Ўқ отинг; ким душманга бир ўқ етказса, Аллаҳ уни шу билан бир даража кўтаради.» Ибнун-Наҳҳом: «Эй Расулуллаҳ, даража нима?» деди. У: «Билингки, у (сизнинг уйингиздаги) онангизнинг остонаси (каби) эмас; балки икки даража ораси (масофаси) юз йил(лик)дир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا الْمُعْتَمِرُ، قَالَ سَمِعْتُ خَالِدًا، - يَعْنِي ابْنَ زَيْدٍ أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ الشَّامِيَّ - يُحَدِّثُ عَنْ شُرَحْبِيلَ بْنِ السِّمْطِ، عَنْ عَمْرِو بْنِ عَبَسَةَ، قَالَ قُلْتُ يَا عَمْرُو بْنَ عَبَسَةَ حَدِّثْنَا حَدِيثًا، سَمِعْتَهُ مِنْ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَيْسَ فِيهِ نِسْيَانٌ وَلاَ تَنَقُّصٌ . قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ رَمَى بِسَهْمٍ فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَبَلَغَ الْعَدُوَّ أَخْطَأَ أَوْ أَصَابَ كَانَ لَهُ كَعِدْلِ رَقَبَةٍ وَمَنْ أَعْتَقَ رَقَبَةً مُسْلِمَةً كَانَ فِدَاءُ كُلِّ عُضْوٍ مِنْهُ عُضْوًا مِنْهُ مِنْ نَارِ جَهَنَّمَ وَمَنْ شَابَ شَيْبَةً فِي سَبِيلِ اللَّهِ كَانَتْ لَهُ نُورًا يَوْمَ الْقِيَامَةِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдулаъло хабар берди, у деди: бизга ал-Муътамир ривоят қилди, у деди: Мен Холид — яъни Ибн Зайд Абу Абдурраҳмон аш-Шомий — нинг Шураҳбил ибнис-Симтдан, у Амр ибн Абаса (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилиб (шундай) деяётганини эшитдим: у деди: Мен: «Эй Амр ибн Абаса, бизга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитган, унда унутиш ҳам, камайтириш ҳам бўлмаган бир ҳадисингни ривоят қил,» дедим. У деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини эшитдим: «Ким Аллаҳ йўлида бир ўқ отса-да, у душманга етса, хато қилсин ёки тегсин, унга бир қул озод қилишга тенг (ажр бўлади). Ким мусулмон бир қулни озод қилса, ундан ҳар бир аъзо (қулнинг ҳар бир аъзоси) унинг аъзоси учун жаҳаннам ўтидан фидо (қутқарув) бўлади. Ким Аллаҳ йўлида бир оқарган соч (оқ тола) кўтарса, у Қиёмат кунида унга нур бўлади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ بْنِ سَعِيدٍ، عَنِ الْوَلِيدِ، عَنِ ابْنِ جَابِرٍ، عَنْ أَبِي سَلاَّمٍ الأَسْوَدِ، عَنْ خَالِدِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ يُدْخِلُ ثَلاَثَةَ نَفَرٍ الْجَنَّةَ بِالسَّهْمِ الْوَاحِدِ صَانِعَهُ يَحْتَسِبُ فِي صُنْعِهِ الْخَيْرَ وَالرَّامِيَ بِهِ وَمُنَبِّلَهُ " .
Бизга Амр ибн Усмон ибн Саид хабар берди, у Валиддан, у Ибн Жобирдан, у Абу Саллом ал-Асваддан, у Холид ибн Язиддан, у Уқба ибн Омир (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Албатта, Аллаҳ азза ва жалла битта ўқ сабабли уч кишини жаннатга киритади: уни ясаганда яхшиликни (ният қилиб) ажр кўзлаб ясаганини, уни отганини ва унга (ўқ)ни узатиб турганини,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يُكْلَمُ أَحَدٌ فِي سَبِيلِ اللَّهِ - وَاللَّهُ أَعْلَمُ بِمَنْ يُكْلَمُ فِي سَبِيلِهِ - إِلاَّ جَاءَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَجُرْحُهُ يَثْعَبُ دَمًا اللَّوْنُ لَوْنُ دَمٍ وَالرِّيحُ رِيحُ الْمِسْكِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Аллаҳ йўлида бирорта киши жароҳатланмайдики — Аллаҳ Ўз йўлида ким жароҳатланишини яхши билувчидир — Қиёмат кунида жароҳати қон отилиб оққан ҳолда келмасин; ранги қон ранги, ҳиди эса мушк ҳидидир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنِ ابْنِ الْمُبَارَكِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ ثَعْلَبَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " زَمِّلُوهُمْ بِدِمَائِهِمْ فَإِنَّهُ لَيْسَ كَلْمٌ يُكْلَمُ فِي اللَّهِ إِلاَّ أَتَى يَوْمَ الْقِيَامَةِ جُرْحُهُ يَدْمَى لَوْنُهُ لَوْنُ دَمٍ وَرِيحُهُ رِيحُ الْمِسْكِ " .
Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий хабар берди, у Ибнул-Муборакдан, у Маъмардан, у аз-Зуҳрийдан, у Абдуллоҳ ибн Саълабадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уларни (шаҳидларни) ўз қонлари билан ўранг, чунки Аллаҳ йўлида (урилиб) етказилган ҳар бир жароҳат Қиёмат кунида шу ҳолда келади: жароҳати қон оқиб туради, ранги қон ранги, ҳиди эса мушк ҳидидир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ سَوَّادٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، وَذَكَرَ، آخَرَ قَبْلَهُ عَنْ عُمَارَةَ بْنِ غَزِيَّةَ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ لَمَّا كَانَ يَوْمُ أُحُدٍ وَوَلَّى النَّاسُ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي نَاحِيَةٍ فِي اثْنَىْ عَشَرَ رَجُلاً مِنَ الأَنْصَارِ وَفِيهِمْ طَلْحَةُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ فَأَدْرَكَهُمُ الْمُشْرِكُونَ فَالْتَفَتَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَقَالَ " مَنْ لِلْقَوْمِ " . فَقَالَ طَلْحَةُ أَنَا . قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " كَمَا أَنْتَ " . فَقَالَ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ أَنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ . فَقَالَ " أَنْتَ " . فَقَاتَلَ حَتَّى قُتِلَ ثُمَّ الْتَفَتَ فَإِذَا الْمُشْرِكُونَ فَقَالَ " مَنْ لِلْقَوْمِ " . فَقَالَ طَلْحَةُ أَنَا . قَالَ " كَمَا أَنْتَ " . فَقَالَ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ أَنَا . فَقَالَ " أَنْتَ " . فَقَاتَلَ حَتَّى قُتِلَ ثُمَّ لَمْ يَزَلْ يَقُولُ ذَلِكَ وَيَخْرُجُ إِلَيْهِمْ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ فَيُقَاتِلُ قِتَالَ مَنْ قَبْلَهُ حَتَّى يُقْتَلَ حَتَّى بَقِيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَطَلْحَةُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ لِلْقَوْمِ " . فَقَالَ طَلْحَةُ أَنَا . فَقَاتَلَ طَلْحَةُ قِتَالَ الأَحَدَ عَشَرَ حَتَّى ضُرِبَتْ يَدُهُ فَقُطِعَتْ أَصَابِعُهُ فَقَالَ حَسِّ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَوْ قُلْتَ بِسْمِ اللَّهِ لَرَفَعَتْكَ الْمَلاَئِكَةُ وَالنَّاسُ يَنْظُرُونَ " . ثُمَّ رَدَّ اللَّهُ الْمُشْرِكِينَ .
Бизга Амр ибн Саввод хабар берди, у деди: бизга Ибн Ваҳб хабар берди, у деди: менга Яҳё ибн Айюб хабар берди ва ундан олдин бошқа бировни ҳам зикр қилди, у Умора ибн Ғазийядан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобир ибн Абдуллоҳдан (ривоят қилдики), у деди: Уҳуд куни бўлганида, одамлар (жангдан) юз ўгириб қочишди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир четда ансорлардан ўн икки киши билан (ёлғиз) қолдилар, улар орасида Талҳа ибн Убайдуллоҳ ҳам бор эди. Мушриклар уларга етиб келишганида, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўгирилиб: «Бу қавмга ким (қарши туради)?» дедилар. Талҳа: «Мен,» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сен турган жойингда қол,» дедилар. Ансорлардан бир киши: «Мен, эй Аллаҳнинг Расули,» деди. У: «Сен (чиқ),» дедилар. У ўлдирилгунча жанг қилди. Сўнг (Набий) ўгирилса, мушриклар (яна яқинлашибди). У: «Бу қавмга ким?» дедилар. Талҳа: «Мен,» деди. У: «Сен турган жойингда қол,» дедилар. Ансорлардан бир киши: «Мен,» деди. У: «Сен,» дедилар. У ўлдирилгунча жанг қилди. Сўнг (Набий) шуни айтишда давом этдилар ва уларга ансорлардан бир киши чиқиб, ўзидан олдингидек ўлдирилгунча жанг қилаверди, ниҳоят Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан Талҳа ибн Убайдуллоҳ (ёлғиз) қолди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бу қавмга ким?» дедилар. Талҳа: «Мен,» деди. Шунда Талҳа ўн бир киши(нинг жанги)дек жанг қилди, ниҳоят қўлига зарба тегиб, бармоқлари кесилди. У: «Воҳ!» деб юборди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар «Бисмиллаҳ» деганингда эди, одамлар қараб турган ҳолда фаришталар сени (осмонга) кўтариб чиқар эди,» дедилар. Сўнг Аллаҳ мушрикларни қайтарди.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ سَوَّادٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنَا يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ، وَعَبْدُ اللَّهِ، ابْنَا كَعْبِ بْنِ مَالِكٍ أَنَّ سَلَمَةَ بْنَ الأَكْوَعِ، قَالَ لَمَّا كَانَ يَوْمُ خَيْبَرَ قَاتَلَ أَخِي قِتَالاً شَدِيدًا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَارْتَدَّ عَلَيْهِ سَيْفُهُ فَقَتَلَهُ فَقَالَ أَصْحَابُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي ذَلِكَ وَشَكُّوا فِيهِ رَجُلٌ مَاتَ بِسِلاَحِهِ قَالَ سَلَمَةُ فَقَفَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ خَيْبَرَ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَتَأْذَنُ لِي أَنْ أَرْتَجِزَ بِكَ فَأَذِنَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ رضى الله عنه اعْلَمْ مَا تَقُولُ فَقُلْتُ وَاللَّهِ لَوْلاَ اللَّهُ مَا اهْتَدَيْنَا وَلاَ تَصَدَّقْنَا وَلاَ صَلَّيْنَا فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " صَدَقْتَ " . فَأَنْزِلَنْ سَكِينَةً عَلَيْنَا وَثَبِّتِ الأَقْدَامَ إِنْ لاَقَيْنَا وَالْمُشْرِكُونَ قَدْ بَغَوْا عَلَيْنَا فَلَمَّا قَضَيْتُ رَجَزِيَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ قَالَ هَذَا " . قُلْتُ أَخِي . قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَرْحَمُهُ اللَّهُ " . فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَاللَّهِ إِنَّ نَاسًا لَيَهَابُونَ الصَّلاَةَ عَلَيْهِ يَقُولُونَ رَجُلٌ مَاتَ بِسِلاَحِهِ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَاتَ جَاهِدًا مُجَاهِدًا " . قَالَ ابْنُ شِهَابٍ ثُمَّ سَأَلْتُ ابْنًا لِسَلَمَةَ بْنِ الأَكْوَعِ فَحَدَّثَنِي عَنْ أَبِيهِ مِثْلَ ذَلِكَ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ حِينَ قُلْتُ إِنَّ نَاسًا لَيَهَابُونَ الصَّلاَةَ عَلَيْهِ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " كَذَبُوا مَاتَ جَاهِدًا مُجَاهِدًا فَلَهُ أَجْرُهُ مَرَّتَيْنِ " . وَأَشَارَ بِأُصْبُعَيْهِ .
Бизга Амр ибн Саввод хабар берди, у деди: бизга Ибн Ваҳб хабар берди, у деди: бизга Юнус хабар берди, у Ибн Шиҳобдан (ривоят қилиб), у деди: менга Абдураҳмон ва Абдуллоҳ — Каъб ибн Моликнинг икки ўғли — хабар бердики, Салама ибнул-Акваъ деди: Хайбар куни бўлганида, акам Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга қаттиқ жанг қилди, шунда қиличи ўзига қайтиб, уни ўлдириб қўйди. Бунинг ҳақида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобалари (гап) айтиб, ундан шубҳага тушишди: «Бир киши ўз қуролидан ўлди (шаҳидмикан?)». Салама деди: Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Хайбардан қайтиб келганларида, мен: «Эй Аллаҳнинг Расули, сизнинг ҳақингизда ражаз шеър айтишимга рухсат берасизми?» дедим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга рухсат бердилар. Умар ибнул-Хаттоб (розияллаҳу анҳу): «Нима деяётганингни бил,» деди. Мен: «Аллаҳга қасамки, агар Аллаҳ бўлмаганда, биз ҳидоят топмас, садақа ҳам бермас ва намоз ҳам ўқимас эдик,» дедим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Тўғри айтдинг,» дедилар. (Мен давом эттирдим:) «Бизга сокинлик нозил қилгин, агар (душман билан) учрашсак, қадамларни собит қилгин, мушриклар бизга зулм қилдилар.» Ражазимни тугатганимда, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Буни ким айтди?» дедилар. Мен: «Акам,» дедим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ унга раҳм қилсин,» дедилар. Мен: «Эй Аллаҳнинг Расули, Аллаҳга қасамки, баъзи одамлар унга (жаноза) намозини ўқишдан қўрқиб: «У ўз қуролидан ўлган киши,» дейишяпти,» дедим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «У мужоҳид бўлиб, жиҳод қилган ҳолда вафот этди,» дедилар. Ибн Шиҳоб деди: Сўнг мен Салама ибнул-Акваънинг бир ўғлидан сўрадим, у отасидан шунга ўхшашни менга ривоят қилди, фақат шуни айтдики: мен: «Баъзи одамлар унга намоз ўқишдан қўрқишяпти,» деганимда, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ёлғон айтишди, у мужоҳид бўлиб, жиҳод қилган ҳолда вафот этди, унга ажри икки марта берилади,» дедилар ва икки бармоқлари билан ишора қилдилар.
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، - يَعْنِي ابْنَ سَعِيدٍ الْقَطَّانَ - عَنْ يَحْيَى، - يَعْنِي ابْنَ سَعِيدٍ الأَنْصَارِيَّ - قَالَ حَدَّثَنِي ذَكْوَانُ أَبُو صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَوْلاَ أَنْ أَشُقَّ عَلَى أُمَّتِي لَمْ أَتَخَلَّفْ عَنْ سَرِيَّةٍ وَلَكِنْ لاَ يَجِدُونَ حَمُولَةً وَلاَ أَجِدُ مَا أَحْمِلُهُمْ عَلَيْهِ وَيَشُقُّ عَلَيْهِمْ أَنْ يَتَخَلَّفُوا عَنِّي وَلَوَدِدْتُ أَنِّي قُتِلْتُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ ثُمَّ أُحْيِيتُ ثُمَّ قُتِلْتُ ثُمَّ أُحْيِيتُ ثُمَّ قُتِلْتُ " . ثَلاَثًا .
Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Яҳё — яъни ибн Саид ал-Қаттон — ривоят қилди, у Яҳёдан — яъни ибн Саид ал-Ансорийдан — (ривоят қилиб), у деди: менга Заквон Абу Солиҳ ривоят қилди, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Агар умматимга машаққат бўлиб қолишидан (қўрқмаганимда), ҳеч бир сарийя (жанг отряди)дан орқада қолмас эдим. Лекин улар миниб борадиган улов топа олмайдилар, мен ҳам уларни миндирадиган нарса топа олмайман, мендан орқада қолиш эса уларга оғир келади. Мен Аллаҳ йўлида ўлдирилиб, сўнг тирилтилсам, сўнг ўлдирилсам, сўнг тирилтилсам, сўнг ўлдирилсам, деб жуда истардим,» — уч марта (такрорладилар) — дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ بْنِ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ شُعَيْبٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَوْلاَ أَنَّ رِجَالاً مِنَ الْمُؤْمِنِينَ لاَ تَطِيبُ أَنْفُسُهُمْ بِأَنْ يَتَخَلَّفُوا عَنِّي وَلاَ أَجِدُ مَا أَحْمِلُهُمْ عَلَيْهِ مَا تَخَلَّفْتُ عَنْ سَرِيَّةٍ تَغْزُو فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَوَدِدْتُ أَنِّي أُقْتَلُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ ثُمَّ أُحْيَا ثُمَّ أُقْتَلُ ثُمَّ أُحْيَا ثُمَّ أُقْتَلُ " .
Бизга Амр ибн Усмон ибн Саид хабар берди, у деди: бизга отам Шуайбдан ривоят қилди, у аз-Зуҳрийдан (ривоят қилиб), у деди: менга Саид ибнул-Мусайяб ривоят қилди, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деганларини эшитдим: «Жоним Қўлида бўлган Зот билан қасамки, агар мўминлардан баъзи кишиларнинг кўнгиллари мендан орқада қолишга рози бўлмаслиги ва мен уларни миндирадиган нарса топа олмаслигим бўлмаганда эди, Аллаҳ йўлида жанг қиладиган бирон сарийядан орқада қолмас эдим. Жоним Қўлида бўлган Зот билан қасамки, мен Аллаҳ йўлида ўлдирилиб, сўнг тирилтилсам, сўнг ўлдирилсам, сўнг тирилтилсам, сўнг ўлдирилсам, деб жуда истардим,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، عَنْ بَحِيرِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ خَالِدِ بْنِ مَعْدَانَ، عَنْ جُبَيْرِ بْنِ نُفَيْرٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي عَمِيرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَا مِنَ النَّاسِ مِنْ نَفْسٍ مُسْلِمَةٍ يَقْبِضُهَا رَبُّهَا تُحِبُّ أَنْ تَرْجِعَ إِلَيْكُمْ وَأَنَّ لَهَا الدُّنْيَا وَمَا فِيهَا غَيْرُ الشَّهِيدِ " . قَالَ ابْنُ أَبِي عَمِيرَةَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَلأَنْ أُقْتَلَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ أَحَبُّ إِلَىَّ مِنْ أَنْ يَكُونَ لِي أَهْلُ الْوَبَرِ وَالْمَدَرِ " .
Бизга Амр ибн Усмон хабар берди, у деди: бизга Бақийя Баҳир ибн Саъддан ривоят қилди, у Холид ибн Маъдондан, у Жубайр ибн Нуфайрдан, у Ибн Аби Амийрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Одамлар орасида ҳеч бир мусулмон жон йўқки, Робби уни қабз қилганида (вафот эттирганида), дунё ва ундаги ҳамма нарса ўзиники бўлса-да, сизларнинг олдингизга қайтишни истасин — шаҳиддан бошқа,» дедилар. Ибн Аби Амийра деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен Аллаҳ йўлида ўлдирилишим, менга жун (чодир) ва лой (уй) аҳли (яъни чўл ва шаҳар аҳолиси) бўлишидан кўра маҳбуброқдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، قَالَ سَمِعْتُ جَابِرًا، يَقُولُ قَالَ رَجُلٌ يَوْمَ أُحُدٍ أَرَأَيْتَ إِنْ قُتِلْتُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَأَيْنَ أَنَا قَالَ " فِي الْجَنَّةِ " . فَأَلْقَى تَمَرَاتٍ فِي يَدِهِ ثُمَّ قَاتَلَ حَتَّى قُتِلَ .
Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Суфён Амрдан ривоят қилди, у деди: мен Жобирнинг шундай деганини эшитдим: Уҳуд куни бир киши: «Айтингчи, агар Аллаҳ йўлида ўлдирилсам, мен қаерда бўламан?» деди. У (Набий): «Жаннатда,» дедилар. Шунда у қўлидаги (бир нечта) хурмоларни ташлаб юборди, сўнг ўлдирилгунча жанг қилди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَجْلاَنَ، عَنْ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يَخْطُبُ عَلَى الْمِنْبَرِ فَقَالَ أَرَأَيْتَ إِنْ قَاتَلْتُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ صَابِرًا مُحْتَسِبًا مُقْبِلاً غَيْرَ مُدْبِرٍ أَيُكَفِّرُ اللَّهُ عَنِّي سَيِّئَاتِي قَالَ " نَعَمْ " . ثُمَّ سَكَتَ سَاعَةً قَالَ " أَيْنَ السَّائِلُ آنِفًا " . فَقَالَ الرَّجُلُ هَا أَنَا ذَا . قَالَ " مَا قُلْتَ " . قَالَ أَرَأَيْتَ إِنْ قُتِلْتُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ صَابِرًا مُحْتَسِبًا مُقْبِلاً غَيْرَ مُدْبِرٍ أَيُكَفِّرُ اللَّهُ عَنِّي سَيِّئَاتِي قَالَ " نَعَمْ إِلاَّ الدَّيْنَ سَارَّنِي بِهِ جِبْرِيلُ آنِفًا " .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Абу Осим ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Ажлон ривоят қилди, у Саид ал-Мақбурийдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) минбарда хутба ўқиётганларида, бир киши келиб: «Айтингчи, агар мен Аллаҳ йўлида сабр қилиб, (ажрини Аллаҳдан) умид қилиб, (душманга) юзланиб, орқага қайтмаган ҳолда жанг қилсам, Аллаҳ менинг ёмонликларимни (гуноҳларимни) кечирадими?» деди. У: «Ҳа,» дедилар. Сўнг бир оз жим турдилар-да: «Ҳозиргина сўраган киши қаерда?» дедилар. У киши: «Мана мен,» деди. У: «Нима дединг?» дедилар. У: «Айтингчи, агар мен Аллаҳ йўлида сабр қилиб, (ажрини Аллаҳдан) умид қилиб, (душманга) юзланиб, орқага қайтмаган ҳолда ўлдирилсам, Аллаҳ менинг ёмонликларимни кечирадими?» деди. У: «Ҳа, қарздан бошқа(си кечирилади); буни менга ҳозиргина Жибрил сирлашиб айтди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَرَأَيْتَ إِنْ قُتِلْتُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ صَابِرًا مُحْتَسِبًا مُقْبِلاً غَيْرَ مُدْبِرٍ أَيُكَفِّرُ اللَّهُ عَنِّي خَطَايَاىَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " نَعَمْ " . فَلَمَّا وَلَّى الرَّجُلُ نَادَاهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَوْ أَمَرَ بِهِ فَنُودِيَ لَهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " كَيْفَ قُلْتَ " . فَأَعَادَ عَلَيْهِ قَوْلَهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " نَعَمْ إِلاَّ الدَّيْنَ كَذَلِكَ قَالَ لِي جِبْرِيلُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Салама ва ал-Ҳорис ибн Мискин — унга ўқиб берилган ва мен эшитиб турганман — Ибнул-Қосимдан хабар беришди, у деди: менга Молик ривоят қилди, у Яҳё ибн Саиддан, у Саид ибн Аби Саиддан, у Абдуллоҳ ибн Аби Қатодадан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига бир киши келиб: «Эй Аллаҳнинг Расули, айтингчи, агар мен Аллаҳ йўлида сабр қилиб, (ажрини Аллаҳдан) умид қилиб, (душманга) юзланиб, орқага қайтмаган ҳолда ўлдирилсам, Аллаҳ менинг хатоларимни (гуноҳларимни) кечирадими?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳа,» дедилар. У киши орқасига бурилиб кетганида, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни чақирдилар ёки уни чақиришга амр қилдилар, шунда унга хитоб қилинди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қандай дединг?» дедилар. У сўзини такрорлади. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳа, қарздан бошқа(си кечирилади); менга Жибрил (алайҳиссалом) шундай деди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، عَنْ أَبِي قَتَادَةَ، أَنَّهُ سَمِعَهُ يُحَدِّثُ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَامَ فِيهِمْ فَذَكَرَ لَهُمْ " أَنَّ الْجِهَادَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَالإِيمَانَ بِاللَّهِ أَفْضَلُ الأَعْمَالِ " . فَقَامَ رَجُلٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَرَأَيْتَ إِنْ قُتِلْتُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ أَيُكَفِّرُ اللَّهُ عَنِّي خَطَايَاىَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " نَعَمْ إِنْ قُتِلْتَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَأَنْتَ صَابِرٌ مُحْتَسِبٌ مُقْبِلٌ غَيْرُ مُدْبِرٍ إِلاَّ الدَّيْنَ فَإِنَّ جِبْرِيلَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ قَالَ لِي ذَلِكَ " .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс Саид ибн Аби Саиддан ривоят қилди, у Абдуллоҳ ибн Аби Қатодадан, у Абу Қатодадан (ривоят қилдики), у (Абдуллоҳ) унинг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилиб айтганини эшитди: у (Набий) улар орасида туриб, уларга: «Аллаҳ йўлидаги жиҳод ва Аллаҳга имон келтириш амалларнинг энг афзалидир,» деганларини зикр қилди. Шунда бир киши туриб: «Эй Аллаҳнинг Расули, айтингчи, агар мен Аллаҳ йўлида ўлдирилсам, Аллаҳ менинг хатоларимни кечирадими?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳа, агар сен Аллаҳ йўлида сабр қилиб, (ажрини Аллаҳдан) умид қилиб, (душманга) юзланиб, орқага қайтмаган ҳолда ўлдирилсанг — қарздан бошқа(си кечирилади); чунки Жибрил (алайҳиссалом) менга буни айтди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْجَبَّارِ بْنُ الْعَلاَءِ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، سَمِعَ مُحَمَّدَ بْنَ قَيْسٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ عَلَى الْمِنْبَرِ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَرَأَيْتَ إِنْ ضَرَبْتُ بِسَيْفِي فِي سَبِيلِ اللَّهِ صَابِرًا مُحْتَسِبًا مُقْبِلاً غَيْرَ مُدْبِرٍ حَتَّى أُقْتَلَ أَيُكَفِّرُ اللَّهُ عَنِّي خَطَايَاىَ قَالَ " نَعَمْ " . فَلَمَّا أَدْبَرَ دَعَاهُ فَقَالَ " هَذَا جِبْرِيلُ يَقُولُ إِلاَّ أَنْ يَكُونَ عَلَيْكَ دَيْنٌ " .
Бизга Абдул Жаббор ибнул-Ало хабар берди, у деди: бизга Суфён Амрдан ривоят қилди, у Муҳаммад ибн Қайснинг шундай деганини эшитди, у Абдуллоҳ ибн Аби Қатодадан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) минбарда турганларида, бир киши келиб: «Эй Аллаҳнинг Расули, айтингчи, агар мен Аллаҳ йўлида сабр қилиб, (ажрини Аллаҳдан) умид қилиб, (душманга) юзланиб, орқага қайтмаган ҳолда қиличим билан уришиб, ўлдирилгунимга қадар (жанг қилсам), Аллаҳ менинг хатоларимни кечирадими?» деди. У: «Ҳа,» дедилар. У киши орқасига бурилиб кетганида, уни чақириб: «Мана бу Жибрил: «Агар устингда қарз бўлмаса,» деяпти,» дедилар.
أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ بَكَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عِيسَى، - وَهُوَ ابْنُ الْقَاسِمِ بْنِ سُمَيْعٍ - قَالَ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ وَاقِدٍ، عَنْ كَثِيرِ بْنِ مُرَّةَ، أَنَّ عُبَادَةَ بْنَ الصَّامِتِ، حَدَّثَهُمْ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَا عَلَى الأَرْضِ مِنْ نَفْسٍ تَمُوتُ وَلَهَا عِنْدَ اللَّهِ خَيْرٌ تُحِبُّ أَنْ تَرْجِعَ إِلَيْكُمْ وَلَهَا الدُّنْيَا إِلاَّ الْقَتِيلُ فَإِنَّهُ يُحِبُّ أَنْ يَرْجِعَ فَيُقْتَلَ مَرَّةً أُخْرَى " .
Бизга Ҳорун ибн Муҳаммад ибн Баккор хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Исо — у Ибнул-Қосим ибн Сумайъ — ривоят қилди, у деди: бизга Зайд ибн Воқид ривоят қилди, у Касир ибн Муррадан (ривоят қилиб), Убода ибнус-Сомит уларга ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ер юзида вафот этадиган ҳеч бир жон йўқки, Аллаҳ ҳузурида унга яхшилик бўлса, дунё ва ундаги нарса ўзиники бўлса-да, сизларнинг олдингизга қайтишни истасин — ўлдирилган (шаҳид)дан бошқа; чунки у қайтиб, яна бир бор ўлдирилишни истайди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ نَافِعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا بَهْزٌ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يُؤْتَى بِالرَّجُلِ مِنْ أَهْلِ الْجَنَّةِ فَيَقُولُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ يَا ابْنَ آدَمَ كَيْفَ وَجَدْتَ مَنْزِلَكَ فَيَقُولُ أَىْ رَبِّ خَيْرَ مَنْزِلٍ . فَيَقُولُ سَلْ وَتَمَنَّ فَيَقُولُ أَسْأَلُكَ أَنْ تَرُدَّنِي إِلَى الدُّنْيَا فَأُقْتَلَ فِي سَبِيلِكَ عَشْرَ مَرَّاتٍ لِمَا يَرَى مِنْ فَضْلِ الشَّهَادَةِ " .
Бизга Абу Бакр ибн Нофиъ хабар берди, у деди: бизга Баҳз ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ривоят қилди, у Собитдан, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Жаннат аҳлидан бир киши келтирилади, Аллаҳ азза ва жалла: «Эй Одам ўғли, манзилингни қандай топдинг?» дейди. У: «Эй Роббим, энг яхши манзил,» дейди. (Аллаҳ): «Сўра ва орзу қил,» дейди. У: «Сендан мени дунёга қайтаришингни сўрайман, мен Сенинг йўлингда ўн марта ўлдирилай,» дейди — шаҳидликнинг фазилатини кўргани сабабли,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا حَاتِمُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَجْلاَنَ، عَنِ الْقَعْقَاعِ بْنِ حَكِيمٍ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الشَّهِيدُ لاَ يَجِدُ مَسَّ الْقَتْلِ إِلاَّ كَمَا يَجِدُ أَحَدُكُمُ الْقَرْصَةَ يُقْرَصُهَا " .
Бизга Имрон ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Ҳотим ибн Исмоил ривоят қилди, у Муҳаммад ибн Ажлондан, у ал-Қаъқў ибн Ҳакимдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Шаҳид ўлдирилишнинг оғриғини сизлардан бирингиз чимчилаш оғриғини ҳис қилганидек ҳис қилади, холос,» дедилар.
أَخْبَرَنَا يُونُسُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ شُرَيْحٍ، أَنَّ سَهْلَ بْنَ أَبِي أُمَامَةَ بْنِ سَهْلِ بْنِ حُنَيْفٍ، حَدَّثَهُ عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ سَأَلَ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ الشَّهَادَةَ بِصِدْقٍ بَلَّغَهُ اللَّهُ مَنَازِلَ الشُّهَدَاءِ وَإِنْ مَاتَ عَلَى فِرَاشِهِ " .
Бизга Юнус ибн Абдул Аъло хабар берди, у деди: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, у деди: менга Абдураҳмон ибн Шурайҳ ривоят қилдики, Саҳл ибн Абу Умома ибн Саҳл ибн Ҳунайф унга отасидан, у бобосидан ривоят қилди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким Аллаҳ азза ва жалладан сидқ билан шаҳидлик сўраса, гарчи тўшагида вафот этса-да, Аллаҳ уни шаҳидлар манзилларига етказади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا يُونُسُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ شُرَيْحٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ ثَعْلَبَةَ الْحَضْرَمِيِّ، أَنَّهُ سَمِعَ ابْنَ حُجَيْرَةَ، يُخْبِرُ عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " خَمْسٌ مَنْ قُبِضَ فِي شَىْءٍ مِنْهُنَّ فَهُوَ شَهِيدٌ الْمَقْتُولُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ شَهِيدٌ وَالْغَرِقُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ شَهِيدٌ وَالْمَبْطُونُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ شَهِيدٌ وَالْمَطْعُونُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ شَهِيدٌ وَالنُّفَسَاءُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ شَهِيدٌ " .
Бизга Юнус ибн Абдул Аъло хабар берди, у деди: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, у деди: менга Абдураҳмон ибн Шурайҳ ривоят қилди, у Абдуллоҳ ибн Саълаба ал-Ҳазрамийдан (ривоят қилиб), у Ибн Ҳужайранинг Уқба ибн Омирдан хабар бериб айтганини эшитди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Беш (нарса) борки, ким улардан бирортасида вафот этса, у шаҳиддир: Аллаҳ йўлида ўлдирилган шаҳиддир, Аллаҳ йўлида ғарқ бўлган шаҳиддир, Аллаҳ йўлида қорин (касаллиги)дан ўлган шаҳиддир, Аллаҳ йўлида вабодан ўлган шаҳиддир ва Аллаҳ йўлида туғуруқ (чилласи)да ўлган аёл шаҳиддир,» дедилар.
أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، قَالَ حَدَّثَنَا بَحِيرٌ، عَنْ خَالِدٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي بِلاَلٍ، عَنِ الْعِرْبَاضِ بْنِ سَارِيَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " يَخْتَصِمُ الشُّهَدَاءُ وَالْمُتَوَفَّوْنَ عَلَى فُرُشِهِمْ إِلَى رَبِّنَا فِي الَّذِينَ يُتَوَفَّوْنَ مِنَ الطَّاعُونِ فَيَقُولُ الشُّهَدَاءُ إِخْوَانُنَا قُتِلُوا كَمَا قُتِلْنَا . وَيَقُولُ الْمُتَوَفَّوْنَ عَلَى فُرُشِهِمْ إِخْوَانُنَا مَاتُوا عَلَى فُرُشِهِمْ كَمَا مُتْنَا فَيَقُولُ رَبُّنَا انْظُرُوا إِلَى جِرَاحِهِمْ فَإِنْ أَشْبَهَ جِرَاحُهُمْ جِرَاحَ الْمَقْتُولِينَ فَإِنَّهُمْ مِنْهُمْ وَمَعَهُمْ فَإِذَا جِرَاحُهُمْ قَدْ أَشْبَهَتْ جِرَاحَهُمْ " .
Менга Амр ибн Усмон хабар берди, у деди: бизга Бақийя ривоят қилди, у деди: бизга Баҳир ривоят қилди, у Холиддан, у Ибн Аби Билолдан, у ал-Ирбод ибн Сориядан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Шаҳидлар ва ўз тўшакларида вафот этганлар Роббимизнинг ҳузурида вабодан вафот этганлар ҳақида баҳслашадилар. Шаҳидлар: «Булар бизнинг биродарларимиз, биз ўлдирилганимиздек ўлдирилдилар,» дейдилар. Ўз тўшакларида вафот этганлар: «Булар бизнинг биродарларимиз, биз ўлганимиздек ўз тўшакларида ўлдилар,» дейдилар. Шунда Роббимиз: «Уларнинг жароҳатларига қаранг; агар уларнинг жароҳатлари ўлдирилганларнинг жароҳатларига ўхшаса, демак улар улардан ва улар билан биргадирлар,» дейди. Шу заҳоти уларнинг жароҳатлари уларнинг (шаҳидларнинг) жароҳатларига ўхшаб қолади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ يَعْجَبُ مِنْ رَجُلَيْنِ يَقْتُلُ أَحَدُهُمَا صَاحِبَهُ - وَقَالَ مَرَّةً أُخْرَى لَيَضْحَكُ مِنْ رَجُلَيْنِ يَقْتُلُ أَحَدُهُمَا صَاحِبَهُ - ثُمَّ يَدْخُلاَنِ الْجَنَّةَ " .
Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Суфён Абуз-Зиноддан ривоят қилди, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Албатта, Аллаҳ азза ва жалла икки кишидан ажабланади: улардан бири иккинчисини ўлдиради — бошқа сафар: «икки кишидан кулади: улардан бири иккинчисини ўлдиради,» дедилар — сўнг иккаласи (ҳам) жаннатга киради,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " يَضْحَكُ اللَّهُ إِلَى رَجُلَيْنِ يَقْتُلُ أَحَدُهُمَا الآخَرَ كِلاَهُمَا يَدْخُلُ الْجَنَّةَ يُقَاتِلُ هَذَا فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَيُقْتَلُ ثُمَّ يَتُوبُ اللَّهُ عَلَى الْقَاتِلِ فَيُقَاتِلُ فَيُسْتَشْهَدُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Салама ва ал-Ҳорис ибн Мискин — унга ўқиб берилганда мен эшитиб турган ҳолда — Ибнул-Қосимдан хабар беришди, у деди: менга Молик, Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ бири иккинчисини ўлдирган икки кишига табассум қилади — иккаласи ҳам жаннатга киради. Бу (бири) Аллаҳ йўлида жанг қилади-ю, ўлдирилади. Кейин Аллаҳ ўлдирганнинг тавбасини қабул қилади-да, у (ҳам) жанг қилиб, шаҳид бўлади,» дедилар.
قَالَ الْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ شُرَيْحٍ، عَنْ عَبْدِ الْكَرِيمِ بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ أَبِي عُبَيْدَةَ بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ شُرَحْبِيلَ بْنِ السِّمْطِ، عَنْ سَلْمَانَ الْخَيْرِ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ رَابَطَ يَوْمًا وَلَيْلَةً فِي سَبِيلِ اللَّهِ كَانَ لَهُ كَأَجْرِ صِيَامِ شَهْرٍ وَقِيَامِهِ وَمَنْ مَاتَ مُرَابِطًا أُجْرِيَ لَهُ مِثْلُ ذَلِكَ مِنَ الأَجْرِ وَأُجْرِيَ عَلَيْهِ الرِّزْقُ وَأَمِنَ مِنَ الْفَتَّانِ " .
Ал-Ҳорис ибн Мискин — унга ўқиб берилганда мен эшитиб турган ҳолда — Ибн Ваҳбдан (ривоят қилиб) деди: менга Абдурраҳмон ибн Шурайҳ хабар берди, у Абдулкарим ибнул-Ҳорисдан, у Абу Убайда ибн Уқбадан, у Шураҳбил ибнус-Симтдан, у Салмонул-Хайрдан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилиб) деди: «Ким Аллаҳ йўлида бир кун ва бир кеча (чегарада) рибот қилса (яъни қўриқчилик қилса), унга бир ой рўза тутиб, (кечалари) қоим бўлганнинг ажридай (ажр) бўлади. Ким риботда турган ҳолда вафот этса, унга ана шундай ажр бериб турилади, ризқи (ҳам) бериб турилади ва у (қабр) фаттонидан (фитнага солувчилардан) омон қолади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، قَالَ حَدَّثَنِي أَيُّوبُ بْنُ مُوسَى، عَنْ مَكْحُولٍ، عَنْ شُرَحْبِيلَ بْنِ السِّمْطِ، عَنْ سَلْمَانَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ رَابَطَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ يَوْمًا وَلَيْلَةً كَانَتْ لَهُ كَصِيَامِ شَهْرٍ وَقِيَامِهِ فَإِنْ مَاتَ جَرَى عَلَيْهِ عَمَلُهُ الَّذِي كَانَ يَعْمَلُ وَأَمِنَ الْفَتَّانَ وَأُجْرِيَ عَلَيْهِ رِزْقُهُ " .
Бизга Амр ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Юсуф ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у деди: менга Айюб ибн Мусо, Макҳулдан, у Шураҳбил ибнус-Симтдан, у Салмондан ривоят қилди, у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бундай деяётганларини эшитдим: «Ким Аллаҳ йўлида бир кун ва бир кеча (чегарада) рибот қилса, унга бир ой рўза тутиб, (кечалари) қоим бўлгандай (ажр) бўлади. Агар вафот этса, қилиб келаётган амалининг (ажри) унга бериб турилади, у фаттондан омон қолади ва ризқи (ҳам) унга бериб турилади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ زَهْرَةَ بْنِ مَعْبَدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو صَالِحٍ، مَوْلَى عُثْمَانَ قَالَ سَمِعْتُ عُثْمَانَ بْنَ عَفَّانَ، رضى الله عنه يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " رِبَاطُ يَوْمٍ فِي سَبِيلِ اللَّهِ خَيْرٌ مِنْ أَلْفِ يَوْمٍ فِيمَا سِوَاهُ مِنَ الْمَنَازِلِ " .
Бизга Амр ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Юсуф ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс, Зуҳра ибн Маъбаддан ривоят қилди, у деди: менга Усмоннинг озод қилинган қули Абу Солиҳ ривоят қилди, у деди: мен Усмон ибн Аффон (розияллаҳу анҳу)нинг бундай деяётганларини эшитдим: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бундай деяётганларини эшитдим: «Аллаҳ йўлида бир кун рибот қилиш (чегарада туриш) ўзга манзилларда ўтказилган минг кундан кўра яхшироқдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مَعْنٍ، قَالَ حَدَّثَنَا زَهْرَةُ بْنُ مَعْبَدِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، مَوْلَى عُثْمَانَ قَالَ قَالَ عُثْمَانُ بْنُ عَفَّانَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " يَوْمٌ فِي سَبِيلِ اللَّهِ خَيْرٌ مِنْ أَلْفِ يَوْمٍ فِيمَا سِوَاهُ " .
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, у деди: бизга Ибнул-Муборак ривоят қилди, у деди: бизга Абу Маън ривоят қилди, у деди: бизга Зуҳра ибн Маъбад, Усмоннинг озод қилинган қули Абу Солиҳдан ривоят қилди, у деди: Усмон ибн Аффон (розияллаҳу анҳу) деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бундай деяётганларини эшитдим: «Аллаҳ йўлидаги бир кун ўзга (ишлардаги) минг кундан кўра яхшироқдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا ذَهَبَ إِلَى قُبَاءٍ يَدْخُلُ عَلَى أُمِّ حَرَامٍ بِنْتِ مِلْحَانَ فَتُطْعِمُهُ وَكَانَتْ أُمُّ حَرَامٍ بِنْتُ مِلْحَانَ تَحْتَ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ فَدَخَلَ عَلَيْهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمًا فَأَطْعَمَتْهُ وَجَلَسَتْ تَفْلِي رَأْسَهُ فَنَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ اسْتَيْقَظَ وَهُوَ يَضْحَكُ قَالَتْ فَقُلْتُ مَا يُضْحِكُكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " نَاسٌ مِنْ أُمَّتِي عُرِضُوا عَلَىَّ غُزَاةً فِي سَبِيلِ اللَّهِ يَرْكَبُونَ ثَبَجَ هَذَا الْبَحْرِ مُلُوكٌ عَلَى الأَسِرَّةِ أَوْ مِثْلُ الْمُلُوكِ عَلَى الأَسِرَّةِ " . شَكَّ إِسْحَاقُ . فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ ادْعُ اللَّهَ أَنْ يَجْعَلَنِي مِنْهُمْ فَدَعَا لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ نَامَ - وَقَالَ الْحَارِثُ فَنَامَ - ثُمَّ اسْتَيْقَظَ فَضَحِكَ فَقُلْتُ لَهُ مَا يُضْحِكُكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " نَاسٌ مِنْ أُمَّتِي عُرِضُوا عَلَىَّ غُزَاةً فِي سَبِيلِ اللَّهِ مُلُوكٌ عَلَى الأَسِرَّةِ أَوْ مِثْلُ الْمُلُوكِ عَلَى الأَسِرَّةِ " . كَمَا قَالَ فِي الأَوَّلِ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ ادْعُ اللَّهَ أَنْ يَجْعَلَنِي مِنْهُمْ . قَالَ " أَنْتِ مِنَ الأَوَّلِينَ " . فَرَكِبَتِ الْبَحْرَ فِي زَمَانِ مُعَاوِيَةَ فَصُرِعَتْ عَنْ دَابَّتِهَا حِينَ خَرَجَتْ مِنَ الْبَحْرِ فَهَلَكَتْ .
Бизга Муҳаммад ибн Салама ва ал-Ҳорис ибн Мискин — унга ўқиб берилганда мен эшитиб турган ҳолда — Ибнул-Қосимдан хабар беришди, у деди: менга Молик, Ишоқ ибн Абдуллоҳ ибн Абу Талҳадан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Қубога борганларида Умм Ҳаром бинт Милҳоннинг олдига кирар, у (Умм Ҳаром) уларга таом едирарди. Умм Ҳаром бинт Милҳон Убода ибнус-Сомитнинг (хотини) тагида (никоҳида) эди. Бир куни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг олдига кирдилар, у таом едирди ва ўтириб (Набийнинг) бошларини кўриб (титини териб) қўя бошлади. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ухлаб қолдилар, кейин кулиб уйғондилар. У (Умм Ҳаром) деди: мен: «Сизни нима кулдирди, эй Расулуллаҳ?» дедим. У: «Умматимдан баъзи кишилар менга кўрсатилди — Аллаҳ йўлида ғазот қилувчи (жанг қилувчи) ҳолда, улар тахтлардаги подшоҳлар каби (ёки тахтлардаги подшоҳлар мисоли) бу денгизнинг ўртасига миниб (сузиб) боришяпти,» дедилар. — Ишоқ (ривоятда) шубҳа қилди (қайси иборани айтганида). — Мен: «Эй Расулуллаҳ, Аллаҳга мени улардан қилишини сўраб дуо қилинг,» дедим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга дуо қилдилар. Кейин ухладилар — ал-Ҳорис: «кейин ухладилар» деди — кейин уйғониб кулдилар. Мен унга: «Сизни нима кулдирди, эй Расулуллаҳ?» дедим. У: «Умматимдан баъзи кишилар менга кўрсатилди — Аллаҳ йўлида ғазот қилувчи ҳолда, тахтлардаги подшоҳлар каби (ёки тахтлардаги подшоҳлар мисоли),» — биринчи гал айтганларидай — дедилар. Мен: «Эй Расулуллаҳ, Аллаҳга мени улардан қилишини сўраб дуо қилинг,» дедим. У: «Сен аввалгилардансан,» дедилар. Сўнг у (Умм Ҳаром) Муовия замонида денгизга (сузиб) чиқди ва денгиздан чиққач, уловидан йиқилиб, ҳалок бўлди.
أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبِ بْنِ عَرَبِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ يَحْيَى بْنِ حَبَّانَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ أُمِّ حَرَامٍ بِنْتِ مِلْحَانَ، قَالَتْ أَتَانَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَقَالَ عِنْدَنَا فَاسْتَيْقَظَ وَهُوَ يَضْحَكُ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ بِأَبِي وَأُمِّي مَا أَضْحَكَكَ قَالَ " رَأَيْتُ قَوْمًا مِنْ أُمَّتِي يَرْكَبُونَ هَذَا الْبَحْرَ كَالْمُلُوكِ عَلَى الأَسِرَّةِ " . قُلْتُ ادْعُ اللَّهَ أَنْ يَجْعَلَنِي مِنْهُمْ . قَالَ " فَإِنَّكِ مِنْهُمْ " . ثُمَّ نَامَ ثُمَّ اسْتَيْقَظَ وَهُوَ يَضْحَكُ فَسَأَلْتُهُ فَقَالَ يَعْنِي مِثْلَ مَقَالَتِهِ قُلْتُ ادْعُ اللَّهَ أَنْ يَجْعَلَنِي مِنْهُمْ . قَالَ " أَنْتِ مِنَ الأَوَّلِينَ " . فَتَزَوَّجَهَا عُبَادَةُ بْنُ الصَّامِتِ فَرَكِبَ الْبَحْرَ وَرَكِبَتْ مَعَهُ فَلَمَّا خَرَجَتْ قُدِّمَتْ لَهَا بَغْلَةٌ فَرَكِبَتْهَا فَصَرَعَتْهَا فَانْدَقَّتْ عُنُقُهَا .
Бизга Яҳё ибн Ҳабиб ибн Арабий хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод, Яҳё ибн Саиддан, у Муҳаммад ибн Яҳё ибн Ҳаббондан, у Анас ибн Моликдан, у Умм Ҳаром бинт Милҳондан ривоят қилди, у (Умм Ҳаром) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизнинг олдимизга келиб, ҳузуримизда мизғиб (уйқу) олдилар, сўнг кулиб уйғондилар. Мен: «Эй Расулуллаҳ, отам-онам Сизга фидо бўлсин, Сизни нима кулдирди?» дедим. У: «Умматимдан бир қавмни кўрдим — улар тахтлардаги подшоҳлар каби бу денгизга миниб (сузиб) боришяпти,» дедилар. Мен: «Аллаҳга мени улардан қилишини сўраб дуо қилинг,» дедим. У: «Албатта сен улардансан,» дедилар. Кейин ухладилар, сўнг яна кулиб уйғондилар. Мен ундан сўрадим, у олдинги айтгани мисолини айтдилар. Мен: «Аллаҳга мени улардан қилишини сўраб дуо қилинг,» дедим. У: «Сен аввалгилардансан,» дедилар. Сўнг Убода ибнус-Сомит унга уйланди, у денгизга (сузиб) чиқди ва у (Умм Ҳаром) ҳам у билан бирга чиқди. (Денгиздан) чиққанида унга бир хачир келтирилди, у миниб олди, (хачир) уни йиқитди ва бўйни синди.
أَخْبَرَنِي أَحْمَدُ بْنُ عُثْمَانَ بْنِ حَكِيمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا زَكَرِيَّا بْنُ عَدِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرٍو، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَبِي أُنَيْسَةَ، عَنْ سَيَّارٍ، ح قَالَ وَأَنْبَأَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ سَيَّارٍ، عَنْ جَبْرِ بْنِ عَبِيدَةَ، - وَقَالَ عُبَيْدُ اللَّهِ عَنْ جُبَيْرٍ، - عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ وَعَدَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم غَزْوَةَ الْهِنْدِ فَإِنْ أَدْرَكْتُهَا أُنْفِقْ فِيهَا نَفْسِي وَمَالِي فَإِنْ أُقْتَلْ كُنْتُ مِنْ أَفْضَلِ الشُّهَدَاءِ وَإِنْ أَرْجِعْ فَأَنَا أَبُو هُرَيْرَةَ الْمُحَرَّرُ .
Менга Аҳмад ибн Усмон ибн Ҳаким хабар берди, у деди: бизга Закариё ибн Адий ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ибн Амр, Зайд ибн Абу Унайсадан, у Сайёрдан ривоят қилди; — (бошқа санад) у деди: бизга Ҳушайм, Сайёрдан, у Жабр ибн Абидадан — Убайдуллоҳ эса: «Жубайрдан» деди — хабар берди, у (Жабр) Абу Ҳурайрадан (ривоят қилиб), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга Ҳинд ғазотини ваъда қилдилар. Агар мен унга етишсам, унда жонимни ва молимни сарфлайман. Агар ўлдирилсам, энг афзал шаҳидлардан бўламан, агар қайтсам, мен озод қилинган (дўзахдан халос этилган) Абу Ҳурайра бўламан.
حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، قَالَ أَنْبَأَنَا هُشَيْمٌ، قَالَ حَدَّثَنَا سَيَّارٌ أَبُو الْحَكَمِ، عَنْ جَبْرِ بْنِ عَبِيدَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ وَعَدَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم غَزْوَةَ الْهِنْدِ فَإِنْ أَدْرَكْتُهَا أُنْفِقْ فِيهَا نَفْسِي وَمَالِي وَإِنْ قُتِلْتُ كُنْتُ أَفْضَلَ الشُّهَدَاءِ وَإِنْ رَجَعْتُ فَأَنَا أَبُو هُرَيْرَةَ الْمُحَرَّرُ .
Менга Муҳаммад ибн Исмоил ибн Иброҳим ривоят қилди, у деди: бизга Язид ривоят қилди, у деди: бизга Ҳушайм хабар берди, у деди: бизга Сайёр Абул-Ҳакам, Жабр ибн Абидадан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга Ҳинд ғазотини ваъда қилдилар. Агар мен унга етишсам, унда жонимни ва молимни сарфлайман, агар ўлдирилсам, энг афзал шаҳидлардан бўламан, агар қайтсам, мен озод қилинган (дўзахдан халос этилган) Абу Ҳурайра бўламан.
أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الرَّحِيمِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَسَدُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو بَكْرٍ الزُّبَيْدِيُّ، عَنْ أَخِيهِ، مُحَمَّدِ بْنِ الْوَلِيدِ عَنْ لُقْمَانَ بْنِ عَامِرٍ، عَنْ عَبْدِ الأَعْلَى بْنِ عَدِيٍّ الْبَهْرَانِيِّ، عَنْ ثَوْبَانَ، مَوْلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " عِصَابَتَانِ مِنْ أُمَّتِي أَحْرَزَهُمَا اللَّهُ مِنَ النَّارِ عِصَابَةٌ تَغْزُو الْهِنْدَ وَعِصَابَةٌ تَكُونُ مَعَ عِيسَى ابْنِ مَرْيَمَ عَلَيْهِمَا السَّلاَمُ " .
Менга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Абдурраҳим хабар берди, у деди: бизга Асад ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга Бақийя ривоят қилди, у деди: менга Абу Бакр аз-Зубайдий, акаси Муҳаммад ибнул-Валиддан, у Луқмон ибн Омирдан, у Абдулаъло ибн Адий ал-Баҳронийдан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг озод қилинган қули Савбондан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Умматимдан икки гуруҳ борки, Аллаҳ уларни дўзахдан асради — Ҳиндга ғазот қилувчи гуруҳ ва Ийсо ибн Марям (алайҳимассалом) билан бирга бўладиган гуруҳ,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، قَالَ حَدَّثَنَا ضَمْرَةُ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ السَّيْبَانِيِّ، عَنْ أَبِي سُكَيْنَةَ، - رَجُلٌ مِنَ الْمُحَرَّرِينَ - عَنْ رَجُلٍ، مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ لَمَّا أَمَرَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِحَفْرِ الْخَنْدَقِ عَرَضَتْ لَهُمْ صَخْرَةٌ حَالَتْ بَيْنَهُمْ وَبَيْنَ الْحَفْرِ فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَخَذَ الْمِعْوَلَ وَوَضَعَ رِدَاءَهُ نَاحِيَةَ الْخَنْدَقِ وَقَالَ " { تَمَّتْ كَلِمَةُ رَبِّكَ صِدْقًا وَعَدْلاً لاَ مُبَدِّلَ لِكَلِمَاتِهِ وَهُوَ السَّمِيعُ الْعَلِيمُ } " . فَنَدَرَ ثُلُثُ الْحَجَرِ وَسَلْمَانُ الْفَارِسِيُّ قَائِمٌ يَنْظُرُ فَبَرَقَ مَعَ ضَرْبَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَرْقَةٌ ثُمَّ ضَرَبَ الثَّانِيَةَ وَقَالَ " { تَمَّتْ كَلِمَةُ رَبِّكَ صِدْقًا وَعَدْلاً لاَ مُبَدِّلَ لِكَلِمَاتِهِ وَهُوَ السَّمِيعُ الْعَلِيمُ } " . فَنَدَرَ الثُّلُثُ الآخَرُ فَبَرَقَتْ بَرْقَةٌ فَرَآهَا سَلْمَانُ ثُمَّ ضَرَبَ الثَّالِثَةَ وَقَالَ " { تَمَّتْ كَلِمَةُ رَبِّكَ صِدْقًا وَعَدْلاً لاَ مُبَدِّلَ لِكَلِمَاتِهِ وَهُوَ السَّمِيعُ الْعَلِيمُ } " . فَنَدَرَ الثُّلُثُ الْبَاقِي وَخَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَخَذَ رِدَاءَهُ وَجَلَسَ . قَالَ سَلْمَانُ يَا رَسُولَ اللَّهِ رَأَيْتُكَ حِينَ ضَرَبْتَ مَا تَضْرِبُ ضَرْبَةً إِلاَّ كَانَتْ مَعَهَا بَرْقَةٌ . قَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَا سَلْمَانُ رَأَيْتَ ذَلِكَ " . فَقَالَ إِي وَالَّذِي بَعَثَكَ بِالْحَقِّ يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " فَإِنِّي حِينَ ضَرَبْتُ الضَّرْبَةَ الأُولَى رُفِعَتْ لِي مَدَائِنُ كِسْرَى وَمَا حَوْلَهَا وَمَدَائِنُ كَثِيرَةٌ حَتَّى رَأَيْتُهَا بِعَيْنَىَّ " . قَالَ لَهُ مَنْ حَضَرَهُ مِنْ أَصْحَابِهِ يَا رَسُولَ اللَّهِ ادْعُ اللَّهَ أَنْ يَفْتَحَهَا عَلَيْنَا وَيُغَنِّمَنَا دِيَارَهُمْ وَيُخَرِّبَ بِأَيْدِينَا بِلاَدَهُمْ . فَدَعَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِذَلِكَ " ثُمَّ ضَرَبْتُ الضَّرْبَةَ الثَّانِيَةَ فَرُفِعَتْ لِي مَدَائِنُ قَيْصَرَ وَمَا حَوْلَهَا حَتَّى رَأَيْتُهَا بِعَيْنَىَّ " . قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ ادْعُ اللَّهَ أَنْ يَفْتَحَهَا عَلَيْنَا وَيُغَنِّمَنَا دِيَارَهُمْ وَيُخَرِّبَ بِأَيْدِينَا بِلاَدَهُمْ . فَدَعَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِذَلِكَ " ثُمَّ ضَرَبْتُ الثَّالِثَةَ فَرُفِعَتْ لِي مَدَائِنُ الْحَبَشَةِ . وَمَا حَوْلَهَا مِنَ الْقُرَى حَتَّى رَأَيْتُهَا بِعَيْنَىَّ " . قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عِنْدَ ذَلِكَ " دَعُوا الْحَبَشَةَ مَا وَدَعُوكُمْ وَاتْرُكُوا التُّرْكَ مَا تَرَكُوكُمْ " .
Бизга Ийсо ибн Юнус хабар берди, у деди: бизга Замра, Абу Зуръа ас-Сайбонийдан, у Абу Сукайна — озод қилинганлардан бўлган бир киши — дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан бўлган бир кишидан ривоят қилди, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) хандақ қазишга буюрганларида, улар олдида бир қоя пайдо бўлиб, улар билан қазиш ўртасига тўсиқ бўлди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўринларидан туриб, кетмонни олдилар ва ридоларини хандақнинг бир четига қўйиб: «Роббингнинг сўзи ростлик ва адолатда камол топди. Унинг сўзларини ўзгартирувчи йўқ. У эшитувчи, билувчидир,» дедилар (Анъом сураси, 115). Шунда тошнинг учдан бири учиб кетди, Салмон Форсий эса туриб қараб турарди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг зарбалари билан бир чақмоқ чақнади. Кейин иккинчи марта зарб қилдилар ва: «Роббингнинг сўзи ростлик ва адолатда камол топди. Унинг сўзларини ўзгартирувчи йўқ. У эшитувчи, билувчидир,» дедилар (Анъом сураси, 115). Шунда бошқа учдан бири учиб кетди ва бир чақмоқ чақнади, уни Салмон кўрди. Кейин учинчи марта зарб қилдилар ва: «Роббингнинг сўзи ростлик ва адолатда камол топди. Унинг сўзларини ўзгартирувчи йўқ. У эшитувчи, билувчидир,» дедилар (Анъом сураси, 115). Шунда қолган учдан бири учиб кетди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) чиқиб, ридоларини олиб ўтирдилар. Салмон: «Эй Расулуллаҳ, мен Сизни зарб қилаётганингизда кўрдим — ҳар бир зарбангиз билан бирга бир чақмоқ чақнарди,» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Эй Салмон, буни кўрдингми?» дедилар. У: «Ҳа, Сизни ҳақ билан юборган Зот билан қасамки, эй Расулуллаҳ,» деди. У: «Мен биринчи зарбани қилганимда, менга Кисро шаҳарлари ва унинг атрофидагилар ҳамда кўплаб бошқа шаҳарлар кўтариб кўрсатилди — ҳатто мен уларни ўз кўзларим билан кўрдим,» дедилар. Ҳузурларида ҳозир бўлган саҳобалари унга: «Эй Расулуллаҳ, Аллаҳга уларни бизга фатҳ қилиб беришини, диёрларини бизга ғанимат қилишини ва шаҳарларини бизнинг қўлимиз билан вайрон этишини сўраб дуо қилинг,» дедилар. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шу ҳақда дуо қилдилар. «Кейин иккинчи зарбани қилдим, менга Қайсар шаҳарлари ва унинг атрофидагилар кўтариб кўрсатилди — ҳатто мен уларни ўз кўзларим билан кўрдим,» дедилар. Улар: «Эй Расулуллаҳ, Аллаҳга уларни бизга фатҳ қилиб беришини, диёрларини бизга ғанимат қилишини ва шаҳарларини бизнинг қўлимиз билан вайрон этишини сўраб дуо қилинг,» дедилар. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шу ҳақда дуо қилдилар. «Кейин учинчи (зарбани) қилдим, менга Ҳабаша шаҳарлари ва унинг атрофидаги қишлоқлар кўтариб кўрсатилди — ҳатто мен уларни ўз кўзларим билан кўрдим,» дедилар. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳабашаликларни — улар сизларга тегмагунча — қўйиб қўйинглар, туркларни — улар сизларга тегмагунча — тарк этинглар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ، عَنْ سُهَيْلٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ تَقُومُ السَّاعَةُ حَتَّى يُقَاتِلَ الْمُسْلِمُونَ التُّرْكَ قَوْمًا وُجُوهُهُمْ كَالْمَجَانِّ الْمُطَرَّقَةِ يَلْبَسُونَ الشَّعَرَ وَيَمْشُونَ فِي الشَّعَرِ " .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Яъқуб, Суҳайлдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мусулмонлар турклар билан — юзлари ясама (болғаланган) қалқонлар каби бир қавм билан, улар тукдан (кийим) кияди ва тукдан (поябзал) юришади — жанг қилмагунларича қиёмат қоим бўлмайди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِدْرِيسَ، قَالَ حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ حَفْصِ بْنِ غِيَاثٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ مِسْعَرٍ، عَنْ طَلْحَةَ بْنِ مُصَرِّفٍ، عَنْ مُصْعَبِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ ظَنَّ أَنَّ لَهُ، فَضْلاً عَلَى مَنْ دُونَهُ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّمَا يَنْصُرُ اللَّهُ هَذِهِ الأُمَّةَ بِضَعِيفِهَا بِدَعْوَتِهِمْ وَصَلاَتِهِمْ وَإِخْلاَصِهِمْ " .
Бизга Муҳаммад ибн Идрис хабар берди, у деди: бизга Умар ибн Ҳафс ибн Ғиёс, отасидан, у Мисъардан, у Талҳа ибн Мусаррифдан, у Мусъаб ибн Саъддан, у отасидан ривоят қилдики, у (Саъд) ўзининг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ўзидан паст саҳобаларидан кўра фазли (афзаллиги) бор деб ўйлади. Шунда Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта Аллаҳ бу умматга унинг заифлари сабабли — уларнинг дуоси, намози ва ихлоси билан нусрат (ёрдам) беради,» дедилар.
أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ عُثْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ عَبْدِ الْوَاحِدِ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ جَابِرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي زَيْدُ بْنُ أَرْطَاةَ الْفَزَارِيُّ، عَنْ جُبَيْرِ بْنِ نُفَيْرٍ الْحَضْرَمِيِّ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا الدَّرْدَاءِ، يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " ابْغُونِي الضَّعِيفَ فَإِنَّكُمْ إِنَّمَا تُرْزَقُونَ وَتُنْصَرُونَ بِضُعَفَائِكُمْ " .
Бизга Яҳё ибн Усмон хабар берди, у деди: бизга Умар ибн Абдулвоҳид ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Жобир ривоят қилди, у деди: менга Зайд ибн Артоа ал-Фазорий, Жубайр ибн Нуфайр ал-Ҳазрамийдан ривоят қилдики, у Абуд-Дардонинг бундай деяётганини эшитган: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бундай деяётганларини эшитдим: «Мен учун заифларни изланглар (топинг), зеро сизлар фақат заифларингиз сабабли ризқланасизлар ва нусрат (ёрдам) топасизлар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، عَنْ بُكَيْرِ بْنِ الأَشَجِّ، عَنْ بُسْرِ بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ خَالِدٍ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ جَهَّزَ غَازِيًا فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَقَدْ غَزَا وَمَنْ خَلَفَهُ فِي أَهْلِهِ بِخَيْرٍ فَقَدْ غَزَا " .
Бизга Сулаймон ибн Довуд ва ал-Ҳорис ибн Мискин — унга ўқиб берилганда мен эшитиб турган ҳолда — Ибн Ваҳбдан хабар беришди, у деди: менга Амр ибнул-Ҳорис, Букайр ибнул-Ашажждан, у Буср ибн Саиддан, у Зайд ибн Холиддан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан хабар бердики, у: «Ким Аллаҳ йўлида бир ғозийни (жангчини) жиҳозласа (керакли нарсалар билан таъминласа), демак у (ўзи) ғазот қилибди. Ким унинг йўқлигида аҳли (оиласи)га яхшилик билан ғамхўрлик қилса, демак у (ҳам) ғазот қилибди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ مَهْدِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا حَرْبُ بْنُ شَدَّادٍ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ بُسْرِ بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ خَالِدٍ الْجُهَنِيِّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ جَهَّزَ غَازِيًا فَقَدْ غَزَا وَمَنْ خَلَفَ غَازِيًا فِي أَهْلِهِ بِخَيْرٍ فَقَدْ غَزَا " .
Бизга Муҳаммад ибнул-Мусанно, Абдурраҳмон ибн Маҳдийдан хабар берди, у деди: бизга Ҳарб ибн Шаддод, Яҳёдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, у Буср ибн Саиддан, у Зайд ибн Холид ал-Жуҳанийдан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким бир ғозийни жиҳозласа, демак у ғазот қилибди. Ким бир ғозийнинг аҳли (оиласи)га унинг йўқлигида яхшилик билан ғамхўрлик қилса, демак у ғазот қилибди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِدْرِيسَ، قَالَ سَمِعْتُ حُصَيْنَ بْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، يُحَدِّثُ عَنْ عَمْرِو بْنِ جَاوَانَ، عَنِ الأَحْنَفِ بْنِ قَيْسٍ، قَالَ خَرَجْنَا حُجَّاجًا فَقَدِمْنَا الْمَدِينَةَ وَنَحْنُ نُرِيدُ الْحَجَّ فَبَيْنَا نَحْنُ فِي مَنَازِلِنَا نَضَعُ رِحَالَنَا إِذْ أَتَانَا آتٍ فَقَالَ إِنَّ النَّاسَ قَدِ اجْتَمَعُوا فِي الْمَسْجِدِ وَفَزِعُوا . فَانْطَلَقْنَا فَإِذَا النَّاسُ مُجْتَمِعُونَ عَلَى نَفَرٍ فِي وَسَطِ الْمَسْجِدِ وَفِيهِمْ عَلِيٌّ وَالزُّبَيْرُ وَطَلْحَةُ وَسَعْدُ بْنُ أَبِي وَقَّاصٍ فَإِنَّا لَكَذَلِكَ إِذْ جَاءَ عُثْمَانُ رضى الله عنه عَلَيْهِ مُلاَءَةٌ صَفْرَاءُ قَدْ قَنَّعَ بِهَا رَأْسَهُ فَقَالَ أَهَا هُنَا طَلْحَةُ أَهَا هُنَا الزُّبَيْرُ أَهَا هُنَا سَعْدٌ قَالُوا نَعَمْ . قَالَ فَإِنِّي أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ الَّذِي لاَ إِلَهَ إِلاَّ هُوَ أَتَعْلَمُونَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ يَبْتَاعُ مِرْبَدَ بَنِي فُلاَنٍ غَفَرَ اللَّهُ لَهُ " . فَابْتَعْتُهُ بِعِشْرِينَ أَلْفًا أَوْ بِخَمْسَةٍ وَعِشْرِينَ أَلْفًا فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرْتُهُ فَقَالَ " اجْعَلْهُ فِي مَسْجِدِنَا وَأَجْرُهُ لَكَ " . قَالُوا اللَّهُمَّ نَعَمْ . قَالَ أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ الَّذِي لاَ إِلَهَ إِلاَّ هُوَ أَتَعْلَمُونَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنِ ابْتَاعَ بِئْرَ رُومَةَ غَفَرَ اللَّهُ لَهُ فَابْتَعْتُهَا بِكَذَا وَكَذَا فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ قَدِ ابْتَعْتُهَا بِكَذَا وَكَذَا قَالَ " اجْعَلْهَا سِقَايَةً لِلْمُسْلِمِينَ وَأَجْرُهَا لَكَ " . قَالُوا اللَّهُمَّ نَعَمْ . قَالَ أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ الَّذِي لاَ إِلَهَ إِلاَّ هُوَ أَتَعْلَمُونَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَظَرَ فِي وُجُوهِ الْقَوْمِ فَقَالَ " مَنْ يُجَهِّزْ هَؤُلاَءِ غَفَرَ اللَّهُ لَهُ " . يَعْنِي جَيْشَ الْعُسْرَةِ فَجَهَّزْتُهُمْ حَتَّى لَمْ يَفْقِدُوا عِقَالاً وَلاَ خِطَامًا . فَقَالُوا اللَّهُمَّ نَعَمْ . قَالَ اللَّهُمَّ اشْهَدِ اللَّهُمَّ اشْهَدِ اللَّهُمَّ اشْهَدْ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Идрис ривоят қилди, у деди: мен Ҳусайн ибн Абдурраҳмоннинг Амр ибн Жовондан, у ал-Аҳнаф ибн Қайсдан ривоят қилаётганини эшитдим, у (ал-Аҳнаф) деди: биз ҳожилик қилиб чиқдик ва Мадинага келдик, ҳажни қилмоқчи эдик. Биз манзилларимизда уловларимизни тушириб турганимизда, биров бизнинг олдимизга келиб: «Одамлар масжидда тўпланиб, саросимага тушишди,» деди. Шунда биз йўлга чиқдик, қарасак, одамлар масжиднинг ўртасидаги бир гуруҳ киши атрофига тўпланишган — улар орасида Али, Зубайр, Талҳа ва Саъд ибн Абу Ваққос (бор) эди. Биз шундай турганимизда, Усмон (розияллаҳу анҳу) келди — устида сариқ ридоси бор, у билан бошларини ўраб олган эди. У: «Талҳа шу ердами? Зубайр шу ердами? Саъд шу ердами?» деди. Улар: «Ҳа,» дедилар. У: «Мен сизларга Ўзидан ўзга илоҳ йўқ Аллаҳ билан қасам ичириб (сўрайман): биласизми, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Ким фалон-фалон (қабиланинг) Мирбадини (хурмо қуритиладиган жойини) сотиб олса, Аллаҳ уни мағфират қилади,› деганлар. Мен уни йигирма минг ёки йигирма беш мингга сотиб олдим, сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб, хабар бердим. У: ‹Уни бизнинг масжидимизга қўшиб қўй, ажри эса сенга (бўлади),› дедилар — (шундайми)?» деди. Улар: «Аллаҳим, ҳа,» дедилар. У: «Мен сизларга Ўзидан ўзга илоҳ йўқ Аллаҳ билан қасам ичириб (сўрайман): биласизми, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Ким Рума қудуқини сотиб олса, Аллаҳ уни мағфират қилади,› деганлар. Мен уни шунча-шунчага сотиб олдим, сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб: ‹Мен уни шунча-шунчага сотиб олдим,› дедим. У: ‹Уни мусулмонлар учун сувхона (сув ичиш жойи) қилиб қўй, ажри эса сенга (бўлади),› дедилар — (шундайми)?» деди. Улар: «Аллаҳим, ҳа,» дедилар. У: «Мен сизларга Ўзидан ўзга илоҳ йўқ Аллаҳ билан қасам ичириб (сўрайман): биласизми, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қавмнинг юзларига қараб: ‹Ким мана буларни — яъни Усра (қийинчилик) қўшинини (Табук лашкарини) — жиҳозласа, Аллаҳ уни мағфират қилади,› деганлар. Мен уларни — ҳатто бир тушов ёки бир жилов ҳам кам бўлмагунча — жиҳозлаб бердим — (шундайми)?» деди. Улар: «Аллаҳим, ҳа,» дедилар. У: «Аллаҳим, гувоҳ бўл! Аллаҳим, гувоҳ бўл! Аллаҳим, гувоҳ бўл!» деди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَنْفَقَ زَوْجَيْنِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ نُودِيَ فِي الْجَنَّةِ يَا عَبْدَ اللَّهِ هَذَا خَيْرٌ فَمَنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ الصَّلاَةِ دُعِيَ مِنْ بَابِ الصَّلاَةِ وَمَنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ الْجِهَادِ دُعِيَ مِنْ بَابِ الْجِهَادِ وَمَنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ الصَّدَقَةِ دُعِيَ مِنْ بَابِ الصَّدَقَةِ وَمَنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ الصِّيَامِ دُعِيَ مِنْ بَابِ الرَّيَّانِ " . فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ رضى الله عنه هَلْ عَلَى مَنْ دُعِيَ مِنْ هَذِهِ الأَبْوَابِ مِنْ ضَرُورَةٍ فَهَلْ يُدْعَى أَحَدٌ مِنْ هَذِهِ الأَبْوَابِ كُلِّهَا قَالَ " نَعَمْ ��َأَرْجُو أَنْ تَكُونَ مِنْهُمْ " .
Бизга Муҳаммад ибн Салама ва ал-Ҳорис ибн Мискин — унга ўқиб берилганда мен эшитиб турган ҳолда — Ибнул-Қосимдан хабар беришди, у деди: менга Молик, Ибн Шиҳобдан, у Ҳумайд ибн Абдурраҳмондан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди, у: «Ким Аллаҳ (азза ва жалла) йўлида бир жуфт (нарса) сарфласа, жаннатда: ‹Эй Аллаҳнинг бандаси, мана бу яхшидир,› деб чақирилади. Ким намоз аҳлидан бўлса, намоз эшигидан чақирилади. Ким жиҳод аҳлидан бўлса, жиҳод эшигидан чақирилади. Ким садақа аҳлидан бўлса, садақа эшигидан чақирилади. Ким рўза аҳлидан бўлса, Райён эшигидан чақирилади,» дедилар. Шунда Абу Бакр (розияллаҳу анҳу): «Бу эшиклардан чақирилган кишига (биттасидан чақирилса бас, бошқасига) ҳожат борми? (Йўқса) бирор киши бу эшикларнинг ҳаммасидан чақириладими?» деди. У: «Ҳа, мен сен улардан (яъни ҳамма эшикдан чақириладиганлардан) бўлишингни умид қиламан,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، عَنِ الأَوْزَاعِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا أَبُو سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ أَنْفَقَ زَوْجَيْنِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ دَعَتْهُ خَزَنَةُ الْجَنَّةِ مِنْ أَبْوَابِ الْجَنَّةِ يَا فُلاَنُ هَلُمَّ فَادْخُلْ " . فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ يَا رَسُولَ اللَّهِ ذَاكَ الَّذِي لاَ تَوَى عَلَيْهِ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنِّي لأَرْجُو أَنْ تَكُونَ مِنْهُمْ " .
Бизга Амр ибн Усмон хабар бериб, деди: бизга Бақийя ривоят қилди, ал-Авзоийдан, у деди: менга Яҳё ривоят қилди, Муҳаммад ибн Иброҳимдан, у деди: бизга Абу Салама хабар берди, Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Ким Аллаҳ йўлида бир жуфтни (яъни мол-мулкдан бир жуфт нарсани) инфоқ қилса, жаннат дарвозабонлари уни жаннат эшикларидан чақиришади: ‹Эй фалон, қани, кел, кир!›» Шунда Абу Бакр: «Эй Расулуллаҳ, бундай кишига ҳеч қандай зиён етмайди-ку,» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен сенинг ана ўшалардан бўлишингни умид қиламан,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ الْمُفَضَّلِ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ صَعْصَعَةَ بْنِ مُعَاوِيَةَ، قَالَ لَقِيتُ أَبَا ذَرٍّ قَالَ قُلْتُ حَدِّثْنِي . قَالَ نَعَمْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا مِنْ عَبْدٍ مُسْلِمٍ يُنْفِقُ مِنْ كُلِّ مَالٍ لَهُ زَوْجَيْنِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ إِلاَّ اسْتَقْبَلَتْهُ حَجَبَةُ الْجَنَّةِ كُلُّهُمْ يَدْعُوهُ إِلَى مَا عِنْدَهُ " . قُلْتُ وَكَيْفَ ذَلِكَ قَالَ " إِنْ كَانَتْ إِبِلاً فَبَعِيرَيْنِ وَإِنْ كَانَتْ بَقَرًا فَبَقَرَتَيْنِ " .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар бериб, деди: бизга Бишр ибн ал-Муфаззал ривоят қилди, Юнусдан, у ал-Ҳасандан, у Саъсаъа ибн Муовиядан (ривоят қилдики), у деди: Абу Зарр билан учрашдим ва: «Менга (ҳадис) ривоят қил,» дедим. У: «Ҳа,» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Қайси бир мусулмон банда ўз молининг ҳар туридан бир жуфтини Аллаҳ йўлида инфоқ қилса, жаннат эшикбошиларининг барчаси уни ўзларидаги (неъматлар)га чорлаб кутиб олади.» Мен: «Бу қандай бўлади?» дедим. У: «Агар (моли) туя бўлса, икки туяни, агар мол (қорамол) бўлса, икки сигирни (инфоқ қилса),» деди.
أَخْبَرَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي النَّضْرِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو النَّضْرِ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ الأَشْجَعِيُّ، عَنْ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ، عَنِ الرُّكَيْنِ الْفَزَارِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ يُسَيْرِ بْنِ عَمِيلَةَ، عَنْ خُرَيْمِ بْنِ فَاتِكٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ أَنْفَقَ نَفَقَةً فِي سَبِيلِ اللَّهِ كُتِبَتْ لَهُ بِسَبْعِمِائَةِ ضِعْفٍ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абун-Назр хабар бериб, деди: бизга Абун-Назр ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ал-Ашжаъий ривоят қилди, Суфён ас-Саврийдан, у ар-Рукайн ал-Фазорийдан, у отасидан, у Юсайр ибн Амиладан, у Хурайм ибн Фотикдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким Аллаҳ йўлида бирор нарса инфоқ қилса, унга етти юз баробар (ажр) ёзилади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا بِشْرُ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سُلَيْمَانَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا عَمْرٍو الشَّيْبَانِيَّ، عَنْ أَبِي مَسْعُودٍ، أَنَّ رَجُلاً، تَصَدَّقَ بِنَاقَةٍ مَخْطُومَةٍ فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَيَأْتِيَنَّ يَوْمَ الْقِيَامَةِ بِسَبْعِمِائَةِ نَاقَةٍ مَخْطُومَةٍ " .
Бизга Бишр ибн Холид хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Сулаймондан, у деди: мен Абу Амр аш-Шайбонийдан эшитдим, у Абу Масъуддан (ривоят қилдики), бир киши Аллаҳ йўлида бурунланган (жиловланган) бир туяни садақа қилди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қиёмат кунида албатта етти юз бурунланган туя келади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، عَنْ بَحِيرٍ، عَنْ خَالِدٍ، عَنْ أَبِي بَحْرِيَّةَ، عَنْ مُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " الْغَزْوُ غَزْوَانِ فَأَمَّا مَنِ ابْتَغَى وَجْهَ اللَّهِ وَأَطَاعَ الإِمَامَ وَأَنْفَقَ الْكَرِيمَةَ وَيَاسَرَ الشَّرِيكَ وَاجْتَنَبَ الْفَسَادَ كَانَ نَوْمُهُ وَنُبْهُهُ أَجْرًا كُلُّهُ وَأَمَّا مَنْ غَزَا رِيَاءً وَسُمْعَةً وَعَصَى الإِمَامَ وَأَفْسَدَ فِي الأَرْضِ فَإِنَّهُ لاَ يَرْجِعُ بِالْكَفَافِ " .
Бизга Амр ибн Усмон хабар бериб, деди: бизга Бақийя ривоят қилди, Баҳирдан, у Холиддан, у Абу Баҳриядан, у Муоз ибн Жабалдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай дедилар: «Ғазот икки хилдир: Ким Аллаҳнинг юзини (ризосини) истаб, имомга (саркардага) итоат қилиб, энг азиз молини инфоқ қилиб, ҳамроҳига муомалада енгиллик қилиб, фасоддан (бузғунчиликдан) йироқ турса, унинг уйқуси ҳам, уйғоқлиги ҳам — барчаси ажр бўлади. Ким риё ва шуҳрат учун ғазот қилиб, имомга осий бўлиб, ер юзида фасод қилса, у (гуноҳларини ювиб) ҳеч нарсасиз қайтмайди (балки гуноҳ билан қайтади).»
أَخْبَرَنَا حُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، وَمَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، - وَاللَّفْظُ لِحُسَيْنٍ - قَالاَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَلْقَمَةَ بْنِ مَرْثَدٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " حُرْمَةُ نِسَاءِ الْمُجَاهِدِينَ عَلَى الْقَاعِدِينَ كَحُرْمَةِ أُمَّهَاتِهِمْ وَمَا مِنْ رَجُلٍ يَخْلُفُ فِي امْرَأَةِ رَجُلٍ مِنَ الْمُجَاهِدِينَ فَيَخُونُهُ فِيهَا إِلاَّ وُقِفَ لَهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ فَأَخَذَ مِنْ عَمَلِهِ مَا شَاءَ فَمَا ظَنُّكُمْ " .
Бизга Ҳусайн ибн Ҳурайс ва Маҳмуд ибн Ғайлон хабар бериб — лафз Ҳусайнники — иккаласи деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, Суфёндан, у Алқама ибн Марсаддан, у Сулаймон ибн Бурайдадан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Мужоҳидларнинг хотинлари (жангга чиқмай) ўтириб қолганлар учун ўз оналарининг ҳурматидай ҳурматлидир. Мужоҳидлардан бировнинг хотини ҳақида (уни қаровсиз қолдирмасликни) зиммасига олиб, сўнг унга шу (хотин) ишида хиёнат қилган ҳар бир киши Қиёмат кунида (хиёнат қилинган мужоҳид) олдида тўхтатилади ва у (мужоҳид) унинг амалидан хоҳлаганича олади. Энди қандай гумон қиласизлар?»
أَخْبَرَنِي هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا حَرَمِيُّ بْنُ عُمَارَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَلْقَمَةَ بْنِ مَرْثَدٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " حُرْمَةُ نِسَاءِ الْمُجَاهِدِينَ عَلَى الْقَاعِدِينَ كَحُرْمَةِ أُمَّهَاتِهِمْ وَإِذَا خَلَفَهُ فِي أَهْلِهِ فَخَانَهُ قِيلَ لَهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ هَذَا خَانَكَ فِي أَهْلِكَ فَخُذْ مِنْ حَسَنَاتِهِ مَا شِئْتَ فَمَا ظَنُّكُمْ " .
Менга Ҳорун ибн Абдуллоҳ хабар бериб, деди: бизга Ҳарамий ибн Умора ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Алқама ибн Марсаддан, у Сулаймон ибн Бурайдадан, у отасидан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Мужоҳидларнинг хотинлари (жангга чиқмай) ўтириб қолганлар учун ўз оналарининг ҳурматидай ҳурматлидир. Агар биров унинг аҳли (хотини) ҳақида зиммасига олиб, сўнг унга хиёнат қилса, Қиёмат кунида унга: ‹Бу (киши) сенинг аҳлинг ҳақида сенга хиёнат қилди, бас, унинг яхшиликларидан хоҳлаганингча ол,› дейилади. Энди қандай гумон қиласизлар?»
أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنَا قَعْنَبٌ، - كُوفِيٌّ - عَنْ عَلْقَمَةَ بْنِ مَرْثَدٍ، عَنِ ابْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " حُرْمَةُ نِسَاءِ الْمُجَاهِدِينَ عَلَى الْقَاعِدِينَ فِي الْحُرْمَةِ كَأُمَّهَاتِهِمْ وَمَا مِنْ رَجُلٍ مِنَ الْقَاعِدِينَ يَخْلُفُ رَجُلاً مِنَ الْمُجَاهِدِينَ فِي أَهْلِهِ إِلاَّ نُصِبَ لَهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ فَيُقَالُ يَا فُلاَنُ هَذَا فُلاَنٌ فَخُذْ مِنْ حَسَنَاتِهِ مَا شِئْتَ " . ثُمَّ الْتَفَتَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِلَى أَصْحَابِهِ فَقَالَ " مَا ظَنُّكُمْ تُرَوْنَ يَدَعُ لَهُ مِنْ حَسَنَاتِهِ شَيْئًا " .
Бизга Абдуллоҳ ибн Муҳаммад ибн Абдурраҳмон хабар бериб, деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: бизга Қаънаб — куфалик — ривоят қилди, Алқама ибн Марсаддан, у ибн Бурайдадан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у дедилар: «Мужоҳидларнинг хотинлари (жангга чиқмай) ўтириб қолганлар учун ҳурматда ўз оналаридай (ҳурматлидир). Ўтириб қолганлардан бирор киши мужоҳидлардан бировнинг аҳли (хотини) ҳақида зиммасига олиб (хиёнат қилса), Қиёмат кунида албатта у (хиёнаткор) тикка турғизилади ва: ‹Эй фалон, мана бу фалон, унинг яхшиликларидан хоҳлаганингча ол,› дейилади.» Сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) саҳобаларига юзланиб: «Сизнинг гумонингиз қандай? У (мужоҳид) унинг яхшиликларидан бирор нарса қолдиради деб ўйлайсизми?» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ حُمَيْدٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " جَاهِدُوا بِأَيْدِيكُمْ وَأَلْسِنَتِكُمْ وَأَمْوَالِكُمْ " .
Бизга Амр ибн Алий хабар бериб, деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, Ҳумайддан, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қўлларингиз, тилларингиз ва молларингиз билан жиҳод қилинглар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَبُو مُحَمَّدٍ، مُوسَى بْنُ مُحَمَّدٍ - هُوَ الشَّامِيُّ - قَالَ حَدَّثَنَا مَيْمُونُ بْنُ الأَصْبَغِ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، قَالَ أَنْبَأَنَا شَرِيكٌ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ أَمَرَ بِقَتْلِ الْحَيَّاتِ وَقَالَ " مَنْ خَافَ ثَأْرَهُنَّ فَلَيْسَ مِنَّا " .
Бизга Абу Муҳаммад Мусо ибн Муҳаммад — у Шомлик — хабар бериб, деди: бизга Маймун ибн ал-Асбағ ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, у деди: бизга Шарик хабар берди, Абу Исъҳоқдан, у ал-Қосим ибн Абдурраҳмондан, у отасидан, у Абдуллоҳ (розияллаҳу анҳу)дан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у (Расулуллаҳ) илонларни ўлдиришга буюрдилар ва: «Ким уларнинг ўчини олишидан қўрқса, у биздан эмас,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ عَوْنٍ، عَنْ أَبِي عُمَيْسٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَبْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَادَ جَبْرًا فَلَمَّا دَخَلَ سَمِعَ النِّسَاءَ يَبْكِينَ وَيَقُلْنَ كُنَّا نَحْسُبُ وَفَاتَكَ قَتْلاً فِي سَبِيلِ اللَّهِ . فَقَالَ " وَمَا تَعُدُّونَ الشَّهَادَةَ إِلاَّ مَنْ قُتِلَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ إِنَّ شُهَدَاءَكُمْ إِذًا لَقَلِيلٌ الْقَتْلُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ شَهَادَةٌ وَالْبَطْنُ شَهَادَةٌ وَالْحَرَقُ شَهَادَةٌ وَالْغَرَقُ شَهَادَةٌ وَالْمَغْمُومُ - يَعْنِي الْهَدِمَ - شَهَادَةٌ وَالْمَجْنُوبُ شَهَادَةٌ وَالْمَرْأَةُ تَمُوتُ بِجُمْعٍ شَهِيدَةٌ " . قَالَ رَجُلٌ أَتَبْكِينَ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَاعِدٌ قَالَ " دَعْهُنَّ فَإِذَا وَجَبَ فَلاَ تَبْكِيَنَّ عَلَيْهِ بَاكِيَةٌ " .
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар бериб, деди: бизга Жаъфар ибн Авн ривоят қилди, Абу Умайсдан, у Абдуллоҳ ибн Абдуллоҳ ибн Жабрдан, у отасидан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Жабрни (касал бўлганида) йўқлаб бордилар. Кирганларида аёлларнинг йиғлаб: «Биз сенинг вафотингни Аллаҳ йўлида шаҳид бўлиш деб ўйлар эдик,» деяётганини эшитдилар. Шунда у (Расулуллаҳ): «Сиз шаҳидликни фақат Аллаҳ йўлида ўлдирилган кишидагина (бўлади) деб ҳисоблайсизларми? Ундай бўлса, сизнинг шаҳидларингиз оздир. Аллаҳ йўлида ўлдирилиш — шаҳидлик, қорин (касаллигидан ўлиш) — шаҳидлик, куйиб ўлиш — шаҳидлик, ғарқ бўлиш — шаҳидлик, бостирилиб (яъни вайрона остида қолиб) ўлган — шаҳид, зотилжам (ўпка) касаллигидан ўлган — шаҳид, ҳомиласи билан ўлган аёл — шаҳидадир,» дедилар. Бир киши: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўтирган ҳолда йиғлаяпсизми?» деди. У (Расулуллаҳ): «Уларни қўйинг. Аммо (жони) чиқиб бўлганидан кейин унинг ортидан бирор йиғловчи йиғламасин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا دَاوُدُ، - يَعْنِي الطَّائِيَّ - عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ جَبْرٍ، أَنَّهُ دَخَلَ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى مَيِّتٍ فَبَكَى النِّسَاءُ فَقَالَ جَبْرٌ أَتَبْكِينَ مَا دَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَالِسًا قَالَ " دَعْهُنَّ يَبْكِينَ مَا دَامَ بَيْنَهُنَّ فَإِذَا وَجَبَ فَلاَ تَبْكِيَنَّ بَاكِيَةٌ " .
Бизга Аҳмад ибн Яҳё хабар бериб, деди: бизга Исъҳоқ ибн Мансур ривоят қилди, у деди: бизга Довуд — яъни ат-Тоий — ривоят қилди, Абдулмалик ибн Умайдан, у Жабрдан (ривоят қилдики), у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга жон бераётган бир кишининг олдига кирди, шунда аёллар йиғлади. Жабр: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўтирган ҳолда йиғлаяпсизларми?» деди. У (Расулуллаҳ): «(Жон бераётган киши) улар орасида турар экан, йиғлайверсинлар. Аммо (жони) чиқиб бўлганидан кейин бирор йиғловчи йиғламасин,» дедилар.