أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِدْرِيسَ، قَالَ حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ حَفْصِ بْنِ غِيَاثٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ مِسْعَرٍ، عَنْ طَلْحَةَ بْنِ مُصَرِّفٍ، عَنْ مُصْعَبِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ ظَنَّ أَنَّ لَهُ، فَضْلاً عَلَى مَنْ دُونَهُ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّمَا يَنْصُرُ اللَّهُ هَذِهِ الأُمَّةَ بِضَعِيفِهَا بِدَعْوَتِهِمْ وَصَلاَتِهِمْ وَإِخْلاَصِهِمْ " .
Бизга Муҳаммад ибн Идрис хабар берди, у деди: бизга Умар ибн Ҳафс ибн Ғиёс, отасидан, у Мисъардан, у Талҳа ибн Мусаррифдан, у Мусъаб ибн Саъддан, у отасидан ривоят қилдики, у (Саъд) ўзининг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ўзидан паст саҳобаларидан кўра фазли (афзаллиги) бор деб ўйлади. Шунда Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта Аллаҳ бу умматга унинг заифлари сабабли — уларнинг дуоси, намози ва ихлоси билан нусрат (ёрдам) беради,» дедилар.