باب فَضْلِ الصَّدَقَةِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ .
أَخْبَرَنَا بِشْرُ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سُلَيْمَانَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا عَمْرٍو الشَّيْبَانِيَّ، عَنْ أَبِي مَسْعُودٍ، أَنَّ رَجُلاً، تَصَدَّقَ بِنَاقَةٍ مَخْطُومَةٍ فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَيَأْتِيَنَّ يَوْمَ الْقِيَامَةِ بِسَبْعِمِائَةِ نَاقَةٍ مَخْطُومَةٍ " .
Бизга Бишр ибн Холид хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Сулаймондан, у деди: мен Абу Амр аш-Шайбонийдан эшитдим, у Абу Масъуддан (ривоят қилдики), бир киши Аллаҳ йўлида бурунланган (жиловланган) бир туяни садақа қилди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қиёмат кунида албатта етти юз бурунланган туя келади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، عَنْ بَحِيرٍ، عَنْ خَالِدٍ، عَنْ أَبِي بَحْرِيَّةَ، عَنْ مُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " الْغَزْوُ غَزْوَانِ فَأَمَّا مَنِ ابْتَغَى وَجْهَ اللَّهِ وَأَطَاعَ الإِمَامَ وَأَنْفَقَ الْكَرِيمَةَ وَيَاسَرَ الشَّرِيكَ وَاجْتَنَبَ الْفَسَادَ كَانَ نَوْمُهُ وَنُبْهُهُ أَجْرًا كُلُّهُ وَأَمَّا مَنْ غَزَا رِيَاءً وَسُمْعَةً وَعَصَى الإِمَامَ وَأَفْسَدَ فِي الأَرْضِ فَإِنَّهُ لاَ يَرْجِعُ بِالْكَفَافِ " .
Бизга Амр ибн Усмон хабар бериб, деди: бизга Бақийя ривоят қилди, Баҳирдан, у Холиддан, у Абу Баҳриядан, у Муоз ибн Жабалдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай дедилар: «Ғазот икки хилдир: Ким Аллаҳнинг юзини (ризосини) истаб, имомга (саркардага) итоат қилиб, энг азиз молини инфоқ қилиб, ҳамроҳига муомалада енгиллик қилиб, фасоддан (бузғунчиликдан) йироқ турса, унинг уйқуси ҳам, уйғоқлиги ҳам — барчаси ажр бўлади. Ким риё ва шуҳрат учун ғазот қилиб, имомга осий бўлиб, ер юзида фасод қилса, у (гуноҳларини ювиб) ҳеч нарсасиз қайтмайди (балки гуноҳ билан қайтади).»