أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ بْنِ سَعِيدِ بْنِ كَثِيرِ بْنِ دِينَارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ شُعَيْبٍ، قَالَ قَالَ الزُّهْرِيُّ أَخْبَرَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَمْرِو بْنِ عُثْمَانَ، طَلَّقَ ابْنَةَ سَعِيدِ بْنِ زَيْدٍ - وَأُمُّهَا حَمْنَةُ بِنْتُ قَيْسٍ - الْبَتَّةَ فَأَمَرَتْهَا خَالَتُهَا فَاطِمَةُ بِنْتُ قَيْسٍ بِالاِنْتِقَالِ مِنْ بَيْتِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَسَمِعَ بِذَلِكَ، مَرْوَانُ فَأَرْسَلَ إِلَيْهَا فَأَمَرَهَا أَنْ تَرْجِعَ إِلَى مَسْكَنِهَا حَتَّى تَنْقَضِيَ عِدَّتُهَا فَأَرْسَلَتْ إِلَيْهِ تُخْبِرُهُ أَنَّ خَالَتَهَا فَاطِمَةَ أَفْتَتْهَا بِذَلِكَ وَأَخْبَرَتْهَا أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَفْتَاهَا بِالاِنْتِقَالِ حِينَ طَلَّقَهَا أَبُو عَمْرِو بْنُ حَفْصٍ الْمَخْزُومِيُّ فَأَرْسَلَ مَرْوَانُ قَبِيصَةَ بْنَ ذُؤَيْبٍ إِلَى فَاطِمَةَ فَسَأَلَهَا عَنْ ذَلِكَ فَزَعَمَتْ أَنَّهَا كَانَتْ تَحْتَ أَبِي عَمْرٍو لَمَّا أَمَّرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلِيَّ بْنَ أَبِي طَالِبٍ عَلَى الْيَمَنِ خَرَجَ مَعَهُ فَأَرْسَلَ إِلَيْهَا بِتَطْلِيقَةٍ وَهِيَ بَقِيَّةُ طَلاَقِهَا فَأَمَرَ لَهَا الْحَارِثَ بْنَ هِشَامٍ وَعَيَّاشَ بْنَ أَبِي رَبِيعَةَ بِنَفَقَتِهَا فَأَرْسَلَتْ إِلَى الْحَارِثِ وَعَيَّاشٍ تَسْأَلُهُمَا النَّفَقَةَ الَّتِي أَمَرَ لَهَا بِهَا زَوْجُهَا فَقَالاَ وَاللَّهِ مَا لَهَا عَلَيْنَا نَفَقَةٌ إِلاَّ أَنْ تَكُونَ حَامِلاً وَمَا لَهَا أَنْ تَسْكُنَ فِي مَسْكَنِنَا إِلاَّ بِإِذْنِنَا . فَزَعَمَتْ فَاطِمَةُ أَنَّهَا أَتَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَتْ ذَلِكَ لَهُ فَصَدَّقَهُمَا قَالَتْ فَقُلْتُ أَيْنَ أَنْتَقِلُ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَقَالَ " انْتَقِلِي عِنْدَ ابْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ " . وَهُوَ الأَعْمَى الَّذِي عَاتَبَهُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ فِي كِتَابِهِ فَانْتَقَلْتُ عِنْدَهُ فَكُنْتُ أَضَعُ ثِيَابِي عِنْدَهُ حَتَّى أَنْكَحَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم زَعَمَتْ أُسَامَةَ بْنَ زَيْدٍ .
Бизга Амр ибн Усмон ибн Саид ибн Касир ибн Динор хабар бериб деди: бизга отам ривоят қилди, у Шуъайбдан (ривоят қилди). У деди: аз-Зуҳрий дедики, менга Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ибн Утба хабар бериб (айтдики), Абдуллаҳ ибн Амр ибн Усмон Саид ибн Зайднинг қизини — унинг онаси Ҳамна бинт Қайс эди — қатъий талоқ билан талоқ қилди. Шунда унинг холаси Фотима бинт Қайс (розияллаҳу анҳо) унга Абдуллаҳ ибн Амрнинг уйидан кўчиб чиқишни буюрди. Марвон буни эшитиб, унга (Саид қизига) одам юбориб, иддаси тугагунча ўз турар жойига қайтишни буюрди. У эса Марвонга одам юбориб, холаси Фотима унга шундай фатво берганини ва Абу Амр ибн Ҳафс ал-Махзумий уни талоқ қилганида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга кўчиб чиқиш фатвосини берганларини айтди. Шунда Марвон Қабиса ибн Зуъайбни Фотиманинг олдига юборди ва у ундан бу ҳақда сўради. У (Фотима) даъво қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Алий ибн Абу Толибни Яманга амир қилиб тайинлаганларида у Абу Амрнинг никоҳида эди, (эри) у билан бирга чиқиб кетди ва унга бир талоқ хабарини юборди, бу унинг қолган талоғи эди. (Эри) ал-Ҳорис ибн Ҳишом ва Айёш ибн Абу Рабиани унинг нафақасига (масъул) қилди. У ал-Ҳорис ва Айёшга одам юбориб, эри унга белгилаган нафақани сўради. Улар: «Аллаҳга қасамки, ҳомиладор бўлмаса, унинг бизнинг зиммамизда ҳеч қандай нафақаси йўқ ва бизнинг рухсатимизсиз бизнинг турар жойимизда яшашга ҳам ҳаққи йўқ,» дедилар. Фотима даъво қилдики, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб, буни уларга айтди. (Набий) уларни (ал-Ҳорис ва Айёшни) тасдиқладилар. У деди: мен: «Қаёққа кўчай, ё Расулуллаҳ?» дедим. (Набий): «Ибн Умму Мактумнинг олдига кўч,» дедилар. У эса Аллаҳ азза ва жалла Ўз китобида (юзига қараб) танбеҳ берган кўр (саҳобий) эди. Шунда мен унинг олдига кўчдим ва кийимларимни унинг ҳузурида ечардим, токи Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни Усома ибн Зайдга никоҳлаб бергунча — деб даъво қилди.