Кишининг отини ўргатиши

Otlar, poyga va o'q otish kitobi · 1 ҳадис

باب تَأْدِيبِ الرَّجُلِ فَرَسَهُ ‏‏

أَخْبَرَنَا الْحَسَنُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ مُجَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَزِيدَ بْنِ جَابِرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو سَلاَّمٍ الدِّمَشْقِيُّ، عَنْ خَالِدِ بْنِ يَزِيدَ الْجُهَنِيِّ، قَالَ كَانَ عُقْبَةُ بْنُ عَامِرٍ يَمُرُّ بِي فَيَقُولُ يَا خَالِدُ اخْرُجْ بِنَا نَرْمِي ‏.‏ فَلَمَّا كَانَ ذَاتَ يَوْمٍ أَبْطَأْتُ عَنْهُ فَقَالَ يَا خَالِدُ تَعَالَ أُخْبِرْكَ بِمَا قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَتَيْتُهُ فَقَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنَّ اللَّهَ يُدْخِلُ بِالسَّهْمِ الْوَاحِدِ ثَلاَثَةَ نَفَرٍ الْجَنَّةَ صَانِعَهُ يَحْتَسِبُ فِي صُنْعِهِ الْخَيْرَ وَالرَّامِيَ بِهِ وَمُنَبِّلَهُ وَارْمُوا وَارْكَبُوا وَأَنْ تَرْمُوا أَحَبُّ إِلَىَّ مِنْ أَنْ تَرْكَبُوا وَلَيْسَ اللَّهْوُ إِلاَّ فِي ثَلاَثَةٍ تَأْدِيبِ الرَّجُلِ فَرَسَهُ وَمُلاَعَبَتِهِ امْرَأَتَهُ وَرَمْيِهِ بِقَوْسِهِ وَنَبْلِهِ وَمَنْ تَرَكَ الرَّمْىَ بَعْدَ مَا عَلِمَهُ رَغْبَةً عَنْهُ فَإِنَّهَا نِعْمَةٌ كَفَرَهَا ‏"‏ ‏.‏ أَوْ قَالَ ‏"‏ كَفَرَ بِهَا ‏"‏ ‏.‏

Бизга ал-Ҳасан ибн Исмоил ибн Мужолид хабар бериб, деди: бизга Исо ибн Юнус, Абдурраҳмон ибн Язид ибн Жобирдан ривоят қилди, у деди: менга Абу Саллом ад-Димашқий, Холид ибн Язид ал-Жуҳанийдан ривоят қилди, у деди: «Уқба ибн Омир менинг олдимдан ўтиб туриб: «Эй Холид, юр, биз билан бирга (ўқ) отишга чиқамиз,» дер эди. Бир куни мен ундан кечикиб қолдим, шунда у: «Эй Холид, кел, мен сенга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) нима деганларини айтиб бераман,» деди. Мен унинг олдига келдим, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта Аллаҳ битта ўқ сабабли уч кишини жаннатга киритади: уни ясаганда яхшиликни (ажрини) ният қилиб ясаган кишини, уни отувчини ва уни (отувчига) узатиб турувчини. (Ўқ) отинг ва мининг, сизларнинг отишингиз менинг наздимда минишингиздан кўра севимлироқдир. Кўнгилхушлик фақат уч нарсададир: кишининг отини ўргатиши, аёли билан ўйнашиши ва камони ҳамда ўқи билан отиши. Ким ўқ отишни билиб туриб, ундан юз ўгиргани учун уни тарк этса, бу (отиш) бир неъмат бўлиб, у унинг куфронини қилган бўлади,» дедилар. Ёки: «у (неъматни) инкор қилган бўлади,» дедилар.»