أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ الْوَاحِدِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَرْوَانُ، - وَهُوَ ابْنُ مُحَمَّدٍ - قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ يَزِيدَ بْنِ صَالِحِ بْنِ صَبِيحٍ الْمُرِّيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ أَبِي عَبْلَةَ، عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْجُرَشِيِّ، عَنْ جُبَيْرِ بْنِ نُفَيْرٍ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ نُفَيْلٍ الْكِنْدِيِّ، قَالَ كُنْتُ جَالِسًا عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَذَالَ النَّاسُ الْخَيْلَ وَوَضَعُوا السِّلاَحَ وَقَالُوا لاَ جِهَادَ قَدْ وَضَعَتِ الْحَرْبُ أَوْزَارَهَا فَأَقْبَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِوَجْهِهِ وَقَالَ " كَذَبُوا الآنَ الآنَ جَاءَ الْقِتَالُ وَلاَ يَزَالُ مِنْ أُمَّتِي أُمَّةٌ يُقَاتِلُونَ عَلَى الْحَقِّ وَيُزِيغُ اللَّهُ لَهُمْ قُلُوبَ أَقْوَامٍ وَيَرْزُقُهُمْ مِنْهُمْ حَتَّى تَقُومَ السَّاعَةُ وَحَتَّى يَأْتِيَ وَعْدُ اللَّهِ وَالْخَيْلُ مَعْقُودٌ فِي نَوَاصِيهَا الْخَيْرُ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ وَهُوَ يُوحَى إِلَىَّ أَنِّي مَقْبُوضٌ غَيْرَ مُلَبَّثٍ وَأَنْتُمْ تَتَّبِعُونِي أَفْنَادًا يَضْرِبُ بَعْضُكُمْ رِقَابَ بَعْضٍ وَعُقْرُ دَارِ الْمُؤْمِنِينَ الشَّامُ " .
Бизга Аҳмад ибн Абдулвоҳид хабар бериб деди: бизга Марвон — у Ибн Муҳаммаддир — ривоят қилиб деди: бизга Холид ибн Язид ибн Солиҳ ибн Сабиҳ ал-Муррий ривоят қилиб деди: бизга Иброҳим ибн Абу Аблаҳ ривоят қилиб, ал-Валид ибн Абдурраҳмон ал-Журашийдан, у Жубайр ибн Нуфайрдан, у Салама ибн Нуфайл ал-Киндийдан (ривоят қилиб) деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларида ўтирган эдим. Шунда бир киши: «Эй Расулаллоҳ! Одамлар отлардан кўнгил уздилар, қуролларни қўйдилар ва: жиҳод йўқ, уруш ўз оғирликларини қўйди, дейишяпти,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) юзларини (унга) буриб дедилар: «Улар ёлғон айтдилар. Мана энди, мана энди жанг келди. Умматимдан бир тоифа ҳақ учун жанг қилишда давом этади. Аллаҳ улар учун баъзи қавмларнинг қалбларини (ҳақдан) оғдириб қўяди ва уларнинг (ўлжа)ларидан ризқ беради, токи Соат қоим бўлгунча ва Аллаҳнинг ваъдаси келгунча. Отларнинг пешоналарига яхшилик тугиб қўйилгандир, Қиёмат кунигача. Менга ваҳий қилинмоқдаки, мен (яқинда) олинаман, узоқ қолмайман, сизлар эса менга тўп-тўп бўлиб эргашасизлар, бир-бирингизнинг бўйнингизни қиличлайсизлар. Мўминларнинг макони эса Шомдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ يَحْيَى بْنِ الْحَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَحْبُوبُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ، - يَعْنِي الْفَزَارِيَّ - عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْخَيْلُ مَعْقُودٌ فِي نَوَاصِيهَا الْخَيْرُ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ الْخَيْلُ ثَلاَثَةٌ فَهِيَ لِرَجُلٍ أَجْرٌ وَهِيَ لِرَجُلٍ سَتْرٌ وَهِيَ عَلَى رَجُلٍ وِزْرٌ فَأَمَّا الَّذِي هِيَ لَهُ أَجْرٌ فَالَّذِي يَحْتَبِسُهَا فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَيَتَّخِذُهَا لَهُ وَلاَ تُغَيِّبُ فِي بُطُونِهَا شَيْئًا إِلاَّ كُتِبَ لَهُ بِكُلِّ شَىْءٍ غَيَّبَتْ فِي بُطُونِهَا أَجْرٌ وَلَوْ عَرَضَتْ لَهُ مَرْجٌ " . وَسَاقَ الْحَدِيثَ .
Бизга Амр ибн Яҳё ибн ал-Ҳорис хабар бериб деди: бизга Маҳбуб ибн Мусо ривоят қилиб деди: бизга Абу Ишоқ — яъни ал-Фазорий — Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Отларнинг пешоналарига яхшилик тугиб қўйилгандир, Қиёмат кунигача. Отлар уч хилдир: у бир киши учун ажр, бир киши учун (камбағалликдан) ҳимоя, яна бир киши учун эса визр (гуноҳ)дир. Ажр бўладиганига келсак, у уни Аллаҳ йўлида сақлаб, ўзи учун (жиҳодга) тайёрлаб қўяди, отнинг қорнида нимаики ғойиб бўлса (еб ютса), унинг қорнида ғойиб бўлган ҳар бир нарса учун унга ажр ёзилади; агар у отини ўтлоққа қўйиб берса ҳам,» дедилар. Ва у ҳадисни (охиригача) келтирди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ السَّمَّانِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْخَيْلُ لِرَجُلٍ أَجْرٌ وَلِرَجُلٍ سَتْرٌ وَعَلَى رَجُلٍ وِزْرٌ فَأَمَّا الَّذِي هِيَ لَهُ أَجْرٌ فَرَجُلٌ رَبَطَهَا فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَأَطَالَ لَهَا فِي مَرْجٍ أَوْ رَوْضَةٍ فَمَا أَصَابَتْ فِي طِيَلِهَا ذَلِكَ فِي الْمَرْجِ أَوِ الرَّوْضَةِ كَانَ لَهُ حَسَنَاتٌ وَلَوْ أَنَّهَا قَطَعَتْ طِيَلَهَا ذَلِكَ فَاسْتَنَّتْ شَرَفًا أَوْ شَرَفَيْنِ كَانَتْ آثَارُهَا " . وَفِي حَدِيثِ الْحَارِثِ " وَأَرْوَاثُهَا حَسَنَاتٍ لَهُ وَلَوْ أَنَّهَا مَرَّتْ بِنَهَرٍ فَشَرِبَتْ مِنْهُ وَلَمْ يُرِدْ أَنْ تُسْقَى كَانَ ذَلِكَ حَسَنَاتٍ فَهِيَ لَهُ أَجْرٌ وَرَجُلٌ رَبَطَهَا تَغَنِّيًا وَتَعَفُّفًا وَلَمْ يَنْسَ حَقَّ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ فِي رِقَابِهَا وَلاَ ظُهُورِهَا فَهِيَ لِذَلِكَ سَتْرٌ وَرَجُلٌ رَبَطَهَا فَخْرًا وَرِيَاءً وَنِوَاءً لأَهْلِ الإِسْلاَمِ فَهِيَ عَلَى ذَلِكَ وِزْرٌ " . وَسُئِلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْحَمِيرِ فَقَالَ " لَمْ يَنْزِلْ عَلَىَّ فِيهَا شَىْءٌ إِلاَّ هَذِهِ الآيَةُ الْجَامِعَةُ الْفَاذَّةُ { فَمَنْ يَعْمَلْ مِثْقَالَ ذَرَّةٍ خَيْرًا يَرَهُ * وَمَنْ يَعْمَلْ مِثْقَالَ ذَرَّةٍ شَرًّا يَرَهُ } " .
Бизга Муҳаммад ибн Салама ва ал-Ҳорис ибн Мискин — унга ўқиб берилганда мен эшитиб турардим, лафз уники — Ибнул-Қосимдан хабар бериб деди: менга Молик Зайд ибн Асламдан, у Абу Солиҳ ас-Саммондан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилиб) дедики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Отлар бир киши учун ажр, бир киши учун (камбағалликдан) ҳимоя, яна бир киши учун эса визр (гуноҳ)дир. Ажр бўладиганига келсак — у бир кишидирки, отни Аллаҳ йўлида боғлаб, уни ўтлоқ ёки боғда узун арқонга қўйиб қўяди; ўша отнинг ўтлоқ ёки боғда ўтлагани учун унга савоблар бўлади. Агар у арқонини узиб, бир-икки тепаликдан ошиб ўтса, унинг из ва (қадамлари унга савоб бўлади),» дедилар. ал-Ҳорис ҳадисида эса: «...ва унинг гўнги ҳам унга савоб бўлади. Агар у бир дарёдан ўтиб, ундан ичса — эгаси уни суғоришни қасд қилмаган бўлса-да — бу ҳам савоб бўлади. Шундай қилиб, бу от унга ажрдир. Яна бир кишидирки, отни бойлик (сўрашдан) сақланиш ва (одамлардан) ўзини тутиш учун боғлайди, аммо унинг бўйни ва устидаги Азиз ва Жалил бўлган Аллаҳнинг ҳаққини унутмайди — бу от унга ана шунинг учун (камбағалликдан) ҳимоядир. Яна бир кишидирки, отни фахрланиш, риё ва Ислом аҳлига қарши адоват учун боғлайди — бу от унга ана шунинг учун визр (гуноҳ)дир,» (дейилди). Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшаклар тўғрисида сўралганда: «Улар ҳақида менга шу жамловчи, ягона оятдан бошқа ҳеч нарса нозил қилинмади: ‹Ким зарра миқдорида яхшилик қилган бўлса, уни кўради. Ким зарра миқдорида ёмонлик қилган бўлса, уни кўради›,» дедилар. (Залзала сураси, 7-8).
أَخْبَرَنِي أَحْمَدُ بْنُ حَفْصٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، حَدَّثَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ طَهْمَانَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ لَمْ يَكُنْ شَىْءٌ أَحَبَّ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَعْدَ النِّسَاءِ مِنَ الْخَيْلِ .
Менга Аҳмад ибн Ҳафс хабар бериб деди: менга отам ривоят қилиб деди: менга Иброҳим ибн Таҳмон Саид ибн Абу Арубадан, у Қатодадан, у Анасдан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га аёллардан кейин отлардан кўра севимлироқ бирор нарса йўқ эди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ الْبَزَّازُ، هِشَامُ بْنُ سَعِيدٍ الطَّالْقَانِيُّ قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مُهَاجِرٍ الأَنْصَارِيُّ، عَنْ عَقِيلِ بْنِ شَبِيبٍ، عَنْ أَبِي وَهْبٍ، - وَكَانَتْ لَهُ صُحْبَةٌ - قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " تَسَمَّوْا بِأَسْمَاءِ الأَنْبِيَاءِ وَأَحَبُّ الأَسْمَاءِ إِلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ عَبْدُ اللَّهِ وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ وَارْتَبِطُوا الْخَيْلَ وَامْسَحُوا بِنَوَاصِيهَا وَأَكْفَالِهَا وَقَلِّدُوهَا وَلاَ تُقَلِّدُوهَا الأَوْتَارَ وَعَلَيْكُمْ بِكُلِّ كُمَيْتٍ أَغَرَّ مُحَجَّلٍ أَوْ أَشْقَرَ أَغَرَّ مُحَجَّلٍ أَوْ أَدْهَمَ أَغَرَّ مُحَجَّلٍ " .
Бизга Муҳаммад ибн Рофеъ хабар бериб деди: бизга Абу Аҳмад ал-Баззоз Ҳишом ибн Саид ат-Толиқоний ривоят қилиб деди: бизга Муҳаммад ибн Муҳожир ал-Ансорий Ақил ибн Шабибдан, у Абу Ваҳбдан — унинг (Набий билан) суҳбати бўлган эди — (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Пайғамбарларнинг исмлари билан номланинглар. Аллаҳ Азиз ва Жалилга энг севимли исмлар Абдуллоҳ ва Абдурраҳмондир. Отларни боғлаб сақланглар, уларнинг пешоналари ва сағриларини сийпаланглар, уларга (бўйинбоғ) тақинглар, аммо уларнинг бўйнига (қасос учун) ип тақманглар. Сизлар пешонаси ва оёқлари оқ бўлган ҳар қандай тўқ жийрон, ёки пешонаси ва оёқлари оқ бўлган оч жийрон, ёки пешонаси ва оёқлари оқ бўлган қора отни (танлаб) олинглар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، ح وَأَنْبَأَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا بِشْرٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَكْرَهُ الشِّكَالَ مِنَ الْخَيْلِ . وَاللَّفْظُ لإِسْمَاعِيلَ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилиб деди: бизга Шуъба ривоят қилди. (Бошқа йўл билан) бизга Исмоил ибн Масъуд хабар бериб деди: бизга Бишр ривоят қилиб деди: бизга Шуъба Абдуллоҳ ибн Язиддан, у Абу Зуръадан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилиб) деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) отлардан «шикол»ни ёқтирмас эдилар. Лафз Исмоилники.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنِي سَلْمُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَرِهَ الشِّكَالَ مِنَ الْخَيْلِ . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ الشِّكَالُ مِنَ الْخَيْلِ أَنْ تَكُونَ ثَلاَثُ قَوَائِمَ مُحَجَّلَةً وَوَاحِدَةٌ مُطْلَقَةً أَوْ تَكُونَ الثَّلاَثَةُ مُطْلَقَةً وَرِجْلٌ مُحَجَّلَةً وَلَيْسَ يَكُونُ الشِّكَالُ إِلاَّ فِي رِجْلٍ وَلاَ يَكُونُ فِي الْيَدِ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар бериб деди: бизга Яҳё ривоят қилиб деди: бизга Суфён ривоят қилиб деди: менга Салм ибн Абдурраҳмон Абу Зуръадан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у зот отлардан «шикол»ни ёқтирмаганлар. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Отлардаги «шикол» — учта оёғи (билакузукли) оқ, биттаси оддий бўлиши, ёки учтаси оддий, бир оёғи оқ бўлишидир. «Шикол» фақат оёқда бўлади, қўл (олдинги оёқ)да бўлмайди.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الشُّؤْمُ فِي ثَلاَثَةٍ الْمَرْأَةِ وَالْفَرَسِ وَالدَّارِ " .
Бизга Қутайба ибн Саид ва Муҳаммад ибн Мансур — лафз уники — хабар бериб, иккови деди: бизга Суфён аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилиб) деди: «Шумлик (учта нарсада дейилса) — учта нарсада (дейилади): аёлда, отда ва уйда,» дедилар.
أَخْبَرَنِي هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْنٌ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكٌ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ حَمْزَةَ، وَسَالِمٍ، ابْنَىْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، رضى الله عنهما أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الشُّؤْمُ فِي الدَّارِ وَالْمَرْأَةِ وَالْفَرَسِ " .
Менга Ҳорун ибн Абдуллоҳ хабар бериб деди: бизга Маън ривоят қилиб деди: бизга Молик ривоят қилди. Ва ал-Ҳорис ибн Мискин — унга ўқиб берилганда мен эшитиб турардим, лафз уники — Ибнул-Қосимдан хабар бериб деди: бизга Молик Ибн Шиҳобдан, у Ҳамза ва Солим — Абдуллоҳ ибн Умарнинг икки ўғли — орқали, улардан, у Абдуллоҳ ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Шумлик (бор бўлса) уйда, аёлда ва отда (бўлади),» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنْ يَكُ فِي شَىْءٍ فَفِي الرَّبْعَةِ وَالْمَرْأَةِ وَالْفَرَسِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар бериб деди: бизга Холид ривоят қилиб деди: бизга Ибн Журайж Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан (ривоят қилиб) дедики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Агар бирор нарсада (шумлик) бўлса, у уйда, аёлда ва отда (бўлади),» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا النَّضْرُ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي التَّيَّاحِ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسًا، ح وَأَنْبَأَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو التَّيَّاحِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْبَرَكَةُ فِي نَوَاصِي الْخَيْلِ " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб деди: бизга ан-Назр хабар бериб деди: бизга Шуъба Абут-Тайёҳдан (ривоят қилиб) деди: мен Анасдан эшитдим. (Бошқа йўл билан) бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар бериб деди: бизга Яҳё ривоят қилиб деди: бизга Шуъба ривоят қилиб деди: менга Абут-Тайёҳ Анас ибн Моликдан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Барака отларнинг пешоналаридадир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا يُونُسُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ بْنِ عَمْرِو بْنِ جَرِيرٍ، عَنْ جَرِيرٍ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَفْتِلُ نَاصِيَةَ فَرَسٍ بَيْنَ أُصْبُعَيْهِ وَيَقُولُ " الْخَيْلُ مَعْقُودٌ فِي نَوَاصِيهَا الْخَيْرُ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ الأَجْرُ وَالْغَنِيمَةُ " .
Бизга Имрон ибн Мусо хабар бериб деди: бизга Абдулворис ривоят қилиб деди: бизга Юнус Амр ибн Саиддан, у Абу Зуръа ибн Амр ибн Жарирдан, у Жарирдан (ривоят қилиб) деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни икки бармоқлари орасида отнинг пешонасини эшиб (сийпалаб) туриб, шундай деяётганларини кўрдим: «Отларнинг пешоналарига яхшилик тугиб қўйилгандир, Қиёмат кунигача: ажр ва ўлжа,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْخَيْلُ فِي نَوَاصِيهَا الْخَيْرُ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ " .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар бериб деди: бизга ал-Лайс Нофеъдан, у Ибн Умардан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилиб) деди: «Отларнинг пешоналарида яхшилик бордир, Қиёмат кунигача,» дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ أَبُو كُرَيْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ إِدْرِيسَ، عَنْ حُصَيْنٍ، عَنْ عَامِرٍ، عَنْ عُرْوَةَ الْبَارِقِيِّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْخَيْلُ مَعْقُودٌ فِي نَوَاصِيهَا الْخَيْرُ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ " .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Ало Абу Курайб ривоят қилиб деди: бизга Ибн Идрис Ҳусайндан, у Омирдан, у Урва ал-Бориқийдан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Отларнинг пешоналарига яхшилик тугиб қўйилгандир, Қиёмат кунигача,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَمُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ حُصَيْنٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ، أَنَّهُ سَمِعَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " الْخَيْلُ مَعْقُودٌ فِي نَوَاصِيهَا الْخَيْرُ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ الأَجْرُ وَالْمَغْنَمُ " .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Муҳаммад ибн Башшор хабар бериб, иккови деди: бизга Ибн Абу Адий Шуъбадан, у Ҳусайндан, у аш-Шаъбийдан, у Урва ибн Абул-Жаъддан (ривоят қилдики), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини эшитган: «Отларнинг пешоналарига яхшилик тугиб қўйилгандир, Қиёмат кунигача: ажр ва ўлжа,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ أَنْبَأَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي السَّفَرِ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " الْخَيْلُ مَعْقُودٌ فِي نَوَاصِيهَا الْخَيْرُ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ الأَجْرُ وَالْمَغْنَمُ " .
Бизга Амр ибн Алий хабар бериб деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар хабар бериб деди: бизга Шуъба Абдуллоҳ ибн Абус-Сафардан, у аш-Шаъбийдан, у Урвадан (ривоят қилиб) деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини эшитдим: «Отларнинг пешоналарига яхшилик тугиб қўйилгандир, Қиёмат кунигача: ажр ва ўлжа,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي حُصَيْنٌ، وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي السَّفَرِ، أَنَّهُمَا سَمِعَا الشَّعْبِيَّ، يُحَدِّثُ عَنْ عُرْوَةَ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْخَيْلُ مَعْقُودٌ فِي نَوَاصِيهَا الْخَيْرُ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ الأَجْرُ وَالْمَغْنَمُ " .
Бизга Амр ибн Алий хабар бериб деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилиб деди: бизга Шуъба хабар бериб деди: менга Ҳусайн ва Абдуллоҳ ибн Абус-Сафар хабар бердики, улар иккови аш-Шаъбийнинг Урва ибн Абул-Жаъддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилиб) ҳадис айтаётганини эшитган: «Отларнинг пешоналарига яхшилик тугиб қўйилгандир, Қиёмат кунигача: ажр ва ўлжа,» дедилар.
أَخْبَرَنَا الْحَسَنُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ مُجَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَزِيدَ بْنِ جَابِرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو سَلاَّمٍ الدِّمَشْقِيُّ، عَنْ خَالِدِ بْنِ يَزِيدَ الْجُهَنِيِّ، قَالَ كَانَ عُقْبَةُ بْنُ عَامِرٍ يَمُرُّ بِي فَيَقُولُ يَا خَالِدُ اخْرُجْ بِنَا نَرْمِي . فَلَمَّا كَانَ ذَاتَ يَوْمٍ أَبْطَأْتُ عَنْهُ فَقَالَ يَا خَالِدُ تَعَالَ أُخْبِرْكَ بِمَا قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَتَيْتُهُ فَقَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ يُدْخِلُ بِالسَّهْمِ الْوَاحِدِ ثَلاَثَةَ نَفَرٍ الْجَنَّةَ صَانِعَهُ يَحْتَسِبُ فِي صُنْعِهِ الْخَيْرَ وَالرَّامِيَ بِهِ وَمُنَبِّلَهُ وَارْمُوا وَارْكَبُوا وَأَنْ تَرْمُوا أَحَبُّ إِلَىَّ مِنْ أَنْ تَرْكَبُوا وَلَيْسَ اللَّهْوُ إِلاَّ فِي ثَلاَثَةٍ تَأْدِيبِ الرَّجُلِ فَرَسَهُ وَمُلاَعَبَتِهِ امْرَأَتَهُ وَرَمْيِهِ بِقَوْسِهِ وَنَبْلِهِ وَمَنْ تَرَكَ الرَّمْىَ بَعْدَ مَا عَلِمَهُ رَغْبَةً عَنْهُ فَإِنَّهَا نِعْمَةٌ كَفَرَهَا " . أَوْ قَالَ " كَفَرَ بِهَا " .
Бизга ал-Ҳасан ибн Исмоил ибн Мужолид хабар бериб, деди: бизга Исо ибн Юнус, Абдурраҳмон ибн Язид ибн Жобирдан ривоят қилди, у деди: менга Абу Саллом ад-Димашқий, Холид ибн Язид ал-Жуҳанийдан ривоят қилди, у деди: «Уқба ибн Омир менинг олдимдан ўтиб туриб: «Эй Холид, юр, биз билан бирга (ўқ) отишга чиқамиз,» дер эди. Бир куни мен ундан кечикиб қолдим, шунда у: «Эй Холид, кел, мен сенга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) нима деганларини айтиб бераман,» деди. Мен унинг олдига келдим, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта Аллаҳ битта ўқ сабабли уч кишини жаннатга киритади: уни ясаганда яхшиликни (ажрини) ният қилиб ясаган кишини, уни отувчини ва уни (отувчига) узатиб турувчини. (Ўқ) отинг ва мининг, сизларнинг отишингиз менинг наздимда минишингиздан кўра севимлироқдир. Кўнгилхушлик фақат уч нарсададир: кишининг отини ўргатиши, аёли билан ўйнашиши ва камони ҳамда ўқи билан отиши. Ким ўқ отишни билиб туриб, ундан юз ўгиргани учун уни тарк этса, бу (отиш) бир неъмат бўлиб, у унинг куфронини қилган бўлади,» дедилар. Ёки: «у (неъматни) инкор қилган бўлади,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ أَنْبَأَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْحَمِيدِ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي يَزِيدُ بْنُ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ سُوَيْدِ بْنِ قَيْسٍ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ حُدَيْجٍ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا مِنْ فَرَسٍ عَرَبِيِّ إِلاَّ يُؤْذَنُ لَهُ عِنْدَ كُلِّ سَحَرٍ بِدَعْوَتَيْنِ اللَّهُمَّ خَوَّلْتَنِي مَنْ خَوَّلْتَنِي مِنْ بَنِي آدَمَ وَجَعَلْتَنِي لَهُ فَاجْعَلْنِي أَحَبَّ أَهْلِهِ وَمَالِهِ إِلَيْهِ أَوْ مِنْ أَحَبِّ مَالِهِ وَأَهْلِهِ إِلَيْهِ " .
Бизга Амр ибн Али хабар бериб, деди: бизга Яҳё хабар бериб, деди: бизга Абдулҳамид ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: менга Язид ибн Абу Ҳабиб, Сувайд ибн Қайсдан, у Муовия ибн Ҳудайждан, у Абу Заррдан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳеч бир араб оти йўқки, ҳар саҳарда унга икки дуо (қилиш) изн берилмаса: «Эй Аллаҳ, Сен мени Одам болаларидан истаганингга (эгалик қилишга) бергансан ва мени унга (хизматга) қилгансан, бас, мени унинг олдида аҳли ва молининг энг севимлиси қилгин,» ёки «унинг молу аҳлининг энг севимлиларидан қилгин,»» дедилар.»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ أَبِي الْخَيْرِ، عَنِ ابْنِ زُرَيْرٍ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ، رضى الله عنه قَالَ أُهْدِيَتْ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَغْلَةٌ فَرَكِبَهَا فَقَالَ عَلِيٌّ لَوْ حَمَلْنَا الْحَمِيرَ عَلَى الْخَيْلِ لَكَانَتْ لَنَا مِثْلَ هَذِهِ . قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّمَا يَفْعَلُ ذَلِكَ الَّذِينَ لاَ يَعْلَمُونَ " .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар бериб, деди: бизга ал-Лайс, Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Абул-Хайрдан, у Ибн Зурайдан, у Али ибн Абу Толиб (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилди, у деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га бир хачир ҳадя қилинди, у киши уни миндилар. Шунда Али: «Агар биз эшакларни отларга жуфтлаштирсак, бизда ҳам шунга ўхшаши бўлар эди,» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Буни фақат билмайдиганлар қилади,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ أَبِي جَهْضَمٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كُنْتُ عِنْدَ ابْنِ عَبَّاسٍ فَسَأَلَهُ رَجُلٌ أَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِي الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ قَالَ لاَ . قَالَ فَلَعَلَّهُ كَانَ يَقْرَأُ فِي نَفْسِهِ قَالَ خَمْشًا هَذِهِ شَرٌّ مِنَ الأُولَى إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَبْدٌ أَمَرَهُ اللَّهُ تَعَالَى بِأَمْرِهِ فَبَلَّغَهُ وَاللَّهِ مَا اخْتَصَّنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِشَىْءٍ دُونَ النَّاسِ إِلاَّ بِثَلاَثَةٍ أَمَرَنَا أَنْ نُسْبِغَ الْوُضُوءَ وَأَنْ لاَ نَأْكُلَ الصَّدَقَةَ وَلاَ نُنْزِيَ الْحُمُرَ عَلَى الْخَيْلِ .
Бизга Ҳумайд ибн Масъада хабар бериб, деди: бизга Ҳаммод, Абу Жаҳзамдан, у Абдуллоҳ ибн Убайдуллоҳ ибн Аббосдан ривоят қилди, у деди: «Мен Ибн Аббоснинг олдида эдим, бир киши ундан: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) пешин ва асрда (қироатни) ўқир эдиларми?» деб сўради. У: «Йўқ,» деди. (Киши): «Балки у киши ичларида ўқир эдилармикан?» деди. (Ибн Аббос): «Юзинг тирналсин! Бу (савол) аввалгисидан ҳам ёмонроқ. Албатта Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир банда эдилар, Аллаҳ таоло у кишини Ўз амри билан буюрди, у киши эса уни етказдилар. Аллаҳга қасамки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизни одамлардан ортиқ қилиб уч нарсадан бошқа ҳеч нарсада (алоҳида) ажратмадилар: таҳоратни мукаммал қилишимизни, садақани емаслигимизни ва эшакларни отларга жуфтлаштирмаслигимизни бизга буюрдилар,» деди.»
قَالَ الْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، حَدَّثَنِي طَلْحَةُ بْنُ أَبِي سَعِيدٍ، أَنَّ سَعِيدًا الْمَقْبُرِيَّ، حَدَّثَهُ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنِ احْتَبَسَ فَرَسًا فِي سَبِيلِ اللَّهِ إِيمَانًا بِاللَّهِ وَتَصْدِيقًا لِوَعْدِ اللَّهِ كَانَ شِبَعُهُ وَرِيُّهُ وَبَوْلُهُ وَرَوْثُهُ حَسَنَاتٍ فِي مِيزَانِهِ " .
ал-Ҳорис ибн Мискин — унга қироат қилинаётганда мен эшитиб турардим — Ибн Ваҳбдан (ривоятни) айтди: менга Талҳа ибн Абу Саид ривоят қилдики, Саид ал-Мақбурий унга Абу Ҳурайрадан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди, у киши: «Ким Аллаҳга имон келтириб ва Аллаҳнинг ваъдасини тасдиқлаб, Аллаҳ йўлида бир отни (жиҳод учун) сақласа, унинг тўқлиги, сувга қониши, сийдиги ва тезаги унинг мезонида (тарозисида) ҳасанотлар бўлади,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَابَقَ بَيْنَ الْخَيْلِ يُرْسِلُهَا مِنَ الْحَفْيَاءِ وَكَانَ أَمَدُهَا ثَنِيَّةَ الْوَدَاعِ وَسَابَقَ بَيْنَ الْخَيْلِ الَّتِي لَمْ تُضْمَرْ وَكَانَ أَمَدُهَا مِنَ الثَّنِيَّةِ إِلَى مَسْجِدِ بَنِي زُرَيْقٍ .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар бериб, деди: бизга ал-Лайс, Нофиъдан, у Ибн Умардан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) отлар орасида пойга уюштирдилар: уларни ал-Ҳафёдан қўйиб юбордилар, уларнинг чегараси (манзили) Санийятул-Вадў эди. (Яна) оздирилмаган (машқ қилдирилмаган) отлар орасида пойга уюштирдилар, уларнинг чегараси Санийядан Бану Зурайқ масжидигача эди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَابَقَ بَيْنَ الْخَيْلِ الَّتِي قَدْ أُضْمِرَتْ مِنَ الْحَفْيَاءِ وَكَانَ أَمَدُهَا ثَنِيَّةَ الْوَدَاعِ وَسَابَقَ بَيْنَ الْخَيْلِ الَّتِي لَمْ تُضْمَرْ مِنَ الثَّنِيَّةِ إِلَى مَسْجِدِ بَنِي زُرَيْقٍ وَأَنَّ عَبْدَ اللَّهِ كَانَ مِمَّنْ سَابَقَ بِهَا .
Бизга Муҳаммад ибн Салама ва ал-Ҳорис ибн Мискин — унга қироат қилинаётганда мен эшитиб турардим — Ибнул-Қосимдан хабар бериб, деди: менга Молик, Нофиъдан, у Ибн Умардан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) оздирилган (машқ қилдирилган) отлар орасида ал-Ҳафёдан пойга уюштирдилар, уларнинг чегараси Санийятул-Вадў эди. (Яна) оздирилмаган отлар орасида Санийядан Бану Зурайқ масжидигача пойга уюштирдилар. Абдуллоҳ ҳам у (отлар) билан пойга қилганлардан эди.
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنِ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ، عَنْ نَافِعِ بْنِ أَبِي نَافِعٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ سَبَقَ إِلاَّ فِي نَصْلٍ أَوْ حَافِرٍ أَوْ خُفٍّ " .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар бериб, деди: бизга Холид, Ибн Абу Зиъбдан, у Нофиъ ибн Абу Нофиъдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «(Пойгада ғолиб бўлгани учун) фақат ўқ (учи) ёки туёқ ёки туя товонида (пойга соврини) бўлади (бошқа нарсада эмас),» дедилар.
أَخْبَرَنَا سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ أَبُو عُبَيْدِ اللَّهِ الْمَخْزُومِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ، عَنْ نَافِعِ بْنِ أَبِي نَافِعٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ سَبَقَ إِلاَّ فِي نَصْلٍ أَوْ خُفٍّ أَوْ حَافِرٍ " .
Бизга Саид ибн Абдурраҳмон Абу Убайдиллоҳ ал-Махзумий хабар бериб, деди: бизга Суфён, Ибн Абу Зиъбдан, у Нофиъ ибн Абу Нофиъдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «(Пойгада ғолиб бўлгани учун) фақат ўқ (учи) ёки туя товони ёки туёқда (пойга соврини) бўлади (бошқа нарсада эмас),» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي مَرْيَمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ أَبِي جَعْفَرٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي عَبْدِ اللَّهِ، مَوْلَى الْجُنْدَعِيِّينَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، رضى الله عنه قَالَ لاَ يَحِلُّ سَبَقٌ إِلاَّ عَلَى خُفٍّ أَوْ حَافِرٍ .
Бизга Иброҳим ибн Яъқуб хабар бериб, деди: бизга Ибн Абу Марям ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс, Ибн Абу Жаъфардан, у Муҳаммад ибн Абдурраҳмондан, у Сулаймон ибн Ясордан, у ал-Жундаийларнинг озоди (мавлоси) Абу Абдуллоҳдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан хабар берди, у деди: «Фақат туя товонида ёки туёқда (пойга соврини) ҳалол бўлади (бошқа нарсада эмас).»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، عَنْ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ كَانَتْ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَاقَةٌ تُسَمَّى الْعَضْبَاءَ لاَ تُسْبَقُ فَجَاءَ أَعْرَابِيٌّ عَلَى قَعُودٍ فَسَبَقَهَا فَشَقَّ عَلَى الْمُسْلِمِينَ فَلَمَّا رَأَى مَا فِي وُجُوهِهِمْ قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ سُبِقَتِ الْعَضْبَاءُ . قَالَ " إِنَّ حَقًّا عَلَى اللَّهِ أَنْ لاَ يَرْتَفِعَ مِنَ الدُّنْيَا شَىْءٌ إِلاَّ وَضَعَهُ " .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно, Холиддан хабар бериб, деди: бизга Ҳумайд, Анасдан ривоят қилди, у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ал-Азбо деб аталадиган бир туялари бор эди, у (пойгада) ўзиб кетилмас эди. Бир аъробий бир ёш туяда келди ва уни (пойгада) ўзиб кетди. Бу мусулмонларга оғир ботди. У (киши) уларнинг юзларидаги (ҳолатни) кўрганларида, улар: «Эй Расулуллоҳ, ал-Азбо ўзиб кетилди (ютқазди),» дедилар. У киши: «Албатта Аллаҳнинг ҳузурида шу ҳақдирки, дунёдан бирор нарса кўтарилса, У албатта уни (яна) пастга туширади,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي الْحَكَمِ، - مَوْلًى لِبَنِي لَيْثٍ - عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ سَبَقَ إِلاَّ فِي خُفٍّ أَوْ حَافِرٍ " .
Бизга Имрон ибн Мусо хабар бериб, деди: бизга Абдулворис, Муҳаммад ибн Амрдан, у Абул-Ҳакамдан — Бану Лайс озоди (мавлоси) — у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди, у киши: «(Пойгада ғолиб бўлгани учун) фақат туя товонида ёки туёқда (пойга соврини) бўлади (бошқа нарсада эмас),» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بَزِيعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، - وَهُوَ ابْنُ زُرَيْعٍ - قَالَ حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا الْحَسَنُ، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ جَلَبَ وَلاَ جَنَبَ وَلاَ شِغَارَ فِي الإِسْلاَمِ وَمَنِ انْتَهَبَ نُهْبَةً فَلَيْسَ مِنَّا " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Базиъ хабар бериб, деди: бизга Язид — у Ибн Зурайъ — ривоят қилди, у деди: бизга Ҳумайд ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ҳасан, Имрон ибн Ҳусайндан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди, у киши: «Исломда жалаб (ҳайдаб келиш ҳийласи) йўқ, жанаб (ёндан қўйиш ҳийласи) йўқ ва шиғор (маҳрсиз қиз алмаштириб никоҳлаш) йўқ. Ким бирор нарсани талон-торож қилиб оборса, у биздан эмас,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي قَزَعَةَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ جَلَبَ وَلاَ جَنَبَ وَلاَ شِغَارَ فِي الإِسْلاَمِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, Абу Қазаъадан, у ал-Ҳасандан, у Имрон ибн Ҳусайндан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Исломда жалаб (ҳайдаб келиш ҳийласи) йўқ, жанаб (ёндан қўйиш ҳийласи) йўқ ва шиғор (маҳрсиз қиз алмаштириб никоҳлаш) йўқ,» дедилар.
أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ بْنِ سَعِيدِ بْنِ كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ بْنُ الْوَلِيدِ، قَالَ حَدَّثَنَى شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنِي حُمَيْدٌ الطَّوِيلُ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ سَابَقَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَعْرَابِيٌّ فَسَبَقَهُ فَكَأَنَّ أَصْحَابَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَجَدُوا فِي أَنْفُسِهِمْ مِنْ ذَلِكَ فَقِيلَ لَهُ فِي ذَلِكَ فَقَالَ " حَقٌّ عَلَى اللَّهِ أَنْ لاَ يَرْفَعَ شَىْءٌ نَفْسَهُ فِي الدُّنْيَا إِلاَّ وَضَعَهُ اللَّهُ " .
Менга Амр ибн Усмон ибн Саид ибн Касир хабар бериб, деди: бизга Бақийя ибн ал-Валид ривоят қилди, у деди: менга Шуъба ривоят қилди, у деди: менга Ҳумайд ат-Тавил, Анас ибн Моликдан ривоят қилди, у деди: «Бир аъробий Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан пойга қилди ва у кишини ўзиб кетди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ашоблари ундан кўнгилларида (оғирлик) топгандек (хафа бўлгандек) бўлишди. У кишига бу ҳақда гапирилганда: «Аллаҳнинг ҳузурида шу ҳақдирки, дунёда бирор нарса ўзини кўтарса, Аллаҳ албатта уни (яна) пастга туширади,» дедилар.»
قَالَ الْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ عَبَّادِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّهُ كَانَ يَقُولُ ضَرَبَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَامَ خَيْبَرَ لِلزُّبَيْرِ بْنِ الْعَوَّامِ أَرْبَعَةَ أَسْهُمٍ سَهْمًا لِلزُّبَيْرِ وَسَهْمًا لِذِي الْقُرْبَى لِصَفِيَّةَ بِنْتِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ أُمِّ الزُّبَيْرِ وَسَهْمَيْنِ لِلْفَرَسِ .
ал-Ҳорис ибн Мискин — унга қироат қилинаётганда мен эшитиб турардим — Ибн Ваҳбдан (ривоятни) айтди, у деди: менга Саид ибн Абдурраҳмон, Ҳишом ибн Урвадан, у Яҳё ибн Аббод ибн Абдуллоҳ ибн аз-Зубайрдан, у бобосидан хабар берди: у (бобоси) шундай дерди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Хайбар йили аз-Зубайр ибн ал-Аввомга тўрт улуш ажратдилар: бир улуш аз-Зубайр учун, бир улуш қариндошлик ҳақи сифатида аз-Зубайрнинг онаси Сафийя бинти Абдулмутталиб учун ва икки улуш от учун.»