أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرٍو، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَمَّا خَلَقَ اللَّهُ الْجَنَّةَ وَالنَّارَ أَرْسَلَ جِبْرِيلَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ إِلَى الْجَنَّةِ فَقَالَ انْظُرْ إِلَيْهَا وَإِلَى مَا أَعْدَدْتُ لأَهْلِهَا فِيهَا . فَنَظَرَ إِلَيْهَا فَرَجَعَ فَقَالَ وَعِزَّتِكَ لاَ يَسْمَعُ بِهَا أَحَدٌ إِلاَّ دَخَلَهَا . فَأَمَرَ بِهَا فَحُفَّتْ بِالْمَكَارِهِ فَقَالَ اذْهَبْ إِلَيْهَا فَانْظُرْ إِلَيْهَا وَإِلَى مَا أَعْدَدْتُ لأَهْلِهَا فِيهَا فَنَظَرَ إِلَيْهَا فَإِذَا هِيَ قَدْ حُفَّتْ بِالْمَكَارِهِ فَقَالَ وَعِزَّتِكَ لَقَدْ خَشِيتُ أَنْ لاَ يَدْخُلَهَا أَحَدٌ . قَالَ اذْهَبْ فَانْظُرْ إِلَى النَّارِ وَإِلَى مَا أَعْدَدْتُ لأَهْلِهَا فِيهَا . فَنَظَرَ إِلَيْهَا فَإِذَا هِيَ يَرْكَبُ بَعْضُهَا بَعْضًا فَرَجَعَ فَقَالَ وَعِزَّتِكَ لاَ يَدْخُلُهَا أَحَدٌ . فَأَمَرَ بِهَا فَحُفَّتْ بِالشَّهَوَاتِ فَقَالَ ارْجِعْ فَانْظُرْ إِلَيْهَا . فَإِذَا هِيَ قَدْ حُفَّتْ بِالشَّهَوَاتِ فَرَجَعَ وَقَالَ وَعِزَّتِكَ لَقَدْ خَشِيتُ أَنْ لاَ يَنْجُوَ مِنْهَا أَحَدٌ إِلاَّ دَخَلَهَا " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга ал-Фазл ибн Мусо хабар берди, у деди: менга Муҳаммад ибн Амр ривоят қилди, у деди: бизга Абу Салама ривоят қилди, Абу Ҳурайрадан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у дедилар: «Аллаҳ жаннат ва дўзахни яратганида, Жаброил (алайҳиссалом)ни жаннатга юборди ва: Унга ва Мен унинг аҳли учун унда тайёрлаб қўйган нарсаларга қара, деди. У унга қаради, сўнг қайтиб келди ва: Иззатингга қасам, уни эшитган ҳар бир киши унга албатта киради, деди. Сўнг у (жаннат) ҳақида амр қилинди ва у машаққатлар билан ўраб қўйилди. (Аллаҳ): Унга бор, унга ва Мен унинг аҳли учун унда тайёрлаб қўйган нарсаларга қара, деди. У унга қаради, мана энди у машаққатлар билан ўралган эди. У: Иззатингга қасам, унга ҳеч ким кирмаслигидан қўрқдим, деди. (Аллаҳ): Бор, дўзахга ва Мен унинг аҳли учун унда тайёрлаб қўйган нарсаларга қара, деди. У унга қаради, мана энди унинг бир қисми бошқа қисмининг устига минар эди. У қайтиб келди ва: Иззатингга қасам, унга ҳеч ким кирмайди, деди. Сўнг у (дўзах) ҳақида амр қилинди ва у шаҳватлар билан ўраб қўйилди. (Аллаҳ): Қайт ва унга қара, деди. Мана энди у шаҳватлар билан ўралган эди. У қайтиб келди ва: Иззатингга қасам, ундан ҳеч ким нажот топмаслигидан ва ҳамма унга кириб қолишидан қўрқдим, деди,» дедилар.