أَخْبَرَنِي يُوسُفُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ أَبِي أَيُّوبَ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّ أَبَا الْخَيْرِ حَدَّثَهُ عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ، قَالَ نَذَرَتْ أُخْتِي أَنْ تَمْشِيَ، إِلَى بَيْتِ اللَّهِ فَأَمَرَتْنِي أَنْ أَسْتَفْتِيَ لَهَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَاسْتَفْتَيْتُ لَهَا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " لِتَمْشِ وَلْتَرْكَبْ " .
Менга Юсуф ибн Саид хабар бериб, деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, Ибн Журайждан, у деди: менга Саид ибн Аби Айюб ривоят қилди, Язид ибн Аби Ҳабибдан, у унга хабар бердики, Абул-Хайр унга Уқба ибн Омирдан ривоят қилиб, деди: синглим Аллаҳнинг уйига (Каъбага) пиёда боришни назр қилган эди, у мендан у учун Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан фатво сўрашимни илтимос қилди. Мен у учун Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан фатво сўрадим. У: «Юрсин ва миниб (ҳам) борсин,» дедилар.