أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي الْعُشَرَاءِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَمَا تَكُونُ الذَّكَاةُ إِلاَّ فِي الْحَلْقِ وَاللَّبَّةِ قَالَ " لَوْ طَعَنْتَ فِي فَخِذِهَا لأَجْزَأَكَ " .
Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар бериб, дедики: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, Ҳаммод ибн Саламадан, у Абул-Ушарўдан, у отасидан (ривоят қилиб), у деди: «Эй Расулуллаҳ, сўйиш фақат томоқ ва кўкрак (кекирдак) жойидагина бўладими?» дедим. У: «Агар унинг сонидан санчсанг ҳам, сенга кифоя қиларди,» дедилар.