أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ سَلْمٍ الْبَلْخِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا النَّضْرُ، - وَهُوَ ابْنُ شُمَيْلٍ - قَالَ أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، عَنِ ابْنِ مُسْلِمٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ رَأَى هِلاَلَ ذِي الْحِجَّةِ فَأَرَادَ أَنْ يُضَحِّيَ فَلاَ يَأْخُذْ مِنْ شَعْرِهِ وَلاَ مِنْ أَظْفَارِهِ حَتَّى يُضَحِّيَ " .
Бизга Сулаймон ибн Салм ал-Балхий хабар бериб, деди: бизга ан-Назр — у ибн Шумайлдир — ривоят қилиб, деди: бизга Шуъба хабар берди, у Молик ибн Анасдан, у ибн Муслимдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Умму Саламадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Ким Зулҳижжа ҳилолини кўрса ва қурбонлик қилмоқчи бўлса, қурбонлик қилгунига қадар сочидан ҳам, тирноқларидан ҳам (ҳеч нарса) олмасин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الْحَكَمِ، عَنْ شُعَيْبٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا اللَّيْثُ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ يَزِيدَ، عَنِ ابْنِ أَبِي هِلاَلٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُسْلِمٍ، أَنَّهُ قَالَ أَخْبَرَنِي ابْنُ الْمُسَيَّبِ، أَنَّ أُمَّ سَلَمَةَ، زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَخْبَرَتْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَرَادَ أَنْ يُضَحِّيَ فَلاَ يَقْلِمْ مِنْ أَظْفَارِهِ وَلاَ يَحْلِقْ شَيْئًا مِنْ شَعْرِهِ فِي عَشْرِ الأُوَلِ مِنْ ذِي الْحِجَّةِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Абдулҳакам хабар берди, у Шуайбдан (ривоят қилди), у деди: бизга ал-Лайс хабар бериб, деди: бизга Холид ибн Язид ривоят қилди, у ибн Абу Ҳилолдан, у Амр ибн Муслимдан (ривоят қилдики), у деди: менга ибн ал-Мусайяб хабар берди, унга Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг хотини Умму Салама хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким қурбонлик қилмоқчи бўлса, Зулҳижжанинг биринчи ўн кунлигида тирноқларидан кесмасин ва сочидан бирор нарсани олдирмасин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا شَرِيكٌ، عَنْ عُثْمَانَ الأَحْلاَفِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، قَالَ مَنْ أَرَادَ أَنْ يُضَحِّيَ، فَدَخَلَتْ أَيَّامُ الْعَشْرِ فَلاَ يَأْخُذْ مِنْ شَعْرِهِ وَلاَ أَظْفَارِهِ . فَذَكَرْتُهُ لِعِكْرِمَةَ فَقَالَ أَلاَ يَعْتَزِلُ النِّسَاءَ وَالطِّيبَ .
Бизга Али ибн Ҳужр хабар бериб, деди: бизга Шарик хабар берди, у Усмон ал-Аҳлофийдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан (ривоят қилдики), у деди: ким қурбонлик қилмоқчи бўлса-ю, ўн кунлик кунлар кирса, сочидан ҳам, тирноқларидан ҳам олмасин. Мен буни Икримага айтдим, у: «У аёллардан ва атирдан ҳам четланмайдими?» деди.
أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ حُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا دَخَلَتِ الْعَشْرُ فَأَرَادَ أَحَدُكُمْ أَنْ يُضَحِّيَ فَلاَ يَمَسَّ مِنْ شَعْرِهِ وَلاَ مِنْ بَشَرِهِ شَيْئًا " .
Бизга Абдуллоҳ ибн Муҳаммад ибн Абдураҳмон хабар бериб, деди: бизга Суфён ривоят қилиб, деди: менга Абдураҳмон ибн Ҳумайд ибн Абдураҳмон ибн Авф ривоят қилди, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Умму Саламадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ўн кунлик кириб, бирингиз қурбонлик қилмоқчи бўлса, сочидан ҳам, терисидан ҳам ҳеч нарсага тегмасин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا يُونُسُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَعِيدُ بْنُ أَبِي أَيُّوبَ، وَذَكَرَ، آخَرِينَ عَنْ عَيَّاشِ بْنِ عَبَّاسٍ الْقِتْبَانِيِّ، عَنْ عِيسَى بْنِ هِلاَلٍ الصَّدَفِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ لِرَجُلٍ " أُمِرْتُ بِيَوْمِ الأَضْحَى عِيدًا جَعَلَهُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ لِهَذِهِ الأُمَّةِ " . فَقَالَ الرَّجُلُ أَرَأَيْتَ إِنْ لَمْ أَجِدْ إِلاَّ مَنِيحَةً أُنْثَى أَفَأُضَحِّي بِهَا قَالَ " لاَ وَلَكِنْ تَأْخُذُ مِنْ شَعْرِكَ وَتُقَلِّمُ أَظْفَارَكَ وَتَقُصُّ شَارِبَكَ وَتَحْلِقُ عَانَتَكَ فَذَلِكَ تَمَامُ أُضْحِيَتِكَ عِنْدَ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ " .
Бизга Юнус ибн Абдулаъло хабар бериб, деди: бизга ибн Ваҳб ривоят қилиб, деди: менга Саид ибн Абу Айюб хабар берди ва бошқаларни ҳам зикр қилди, у Айёш ибн Аббос ал-Қитбонийдан, у Исо ибн Ҳилол ас-Садафийдан, у Абдуллоҳ ибн Амр ибн ал-Осдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кишига: «Мен Қурбон кунини байрам қилишга буюрилдим, уни Аллаҳ азза ва жалла шу уммат учун белгилаган,» дедилар. Шунда у киши: «Айтингчи, агар мен фақат сутидан фойдаланиш учун берилган урғочи (совлиқ)дан бошқа нарса топмасам, уни қурбонлик қилайми?» деди. У (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Йўқ, лекин сен сочингдан оласан, тирноқларингни кесасан, мўйловингни қисқартирасан ва қов тукингни оласан — ана шу Аллаҳ азза ва жалла наздида қурбонлигингнинг тўлдирилишидир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الْحَكَمِ، عَنْ شُعَيْبٍ، عَنِ اللَّيْثِ، عَنْ كَثِيرِ بْنِ فَرْقَدٍ، عَنْ نَافِعٍ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ، أَخْبَرَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَذْبَحُ أَوْ يَنْحَرُ بِالْمُصَلَّى .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Абдулҳакам хабар берди, у Шуайбдан, у ал-Лайсдан, у Касир ибн Фарқаддан, у Нофиъдан (ривоят қилдики), Абдуллоҳ унга хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозгоҳда (қурбонлик ҳайвонини) сўяр ёки наҳр қилар эдилар.
أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ عُثْمَانَ النُّفَيْلِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عِيسَى، قَالَ حَدَّثَنَا الْمُفَضَّلُ بْنُ فَضَالَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنِي نَافِعٌ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَحَرَ يَوْمَ الأَضْحَى بِالْمَدِينَةِ - قَالَ - وَقَدْ كَانَ إِذَا لَمْ يَنْحَرْ يَذْبَحُ بِالْمُصَلَّى .
Бизга Али ибн Усмон ан-Нуфайлий хабар бериб, деди: бизга Саид ибн Исо ривоят қилиб, деди: бизга ал-Муфаззал ибн Фазола ривоят қилиб, деди: менга Абдуллоҳ ибн Сулаймон ривоят қилиб, деди: менга Нофиъ ривоят қилди, у Абдуллоҳ ибн Умардан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Қурбон куни Мадинада наҳр қилар эдилар. У деди: агар наҳр қилмасалар, намозгоҳда (қўй) сўяр эдилар.
أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ أَبِي الأَحْوَصِ، عَنِ الأَسْوَدِ بْنِ قَيْسٍ، عَنْ جُنْدُبِ بْنِ سُفْيَانَ، قَالَ شَهِدْتُ أَضْحَى مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَصَلَّى بِالنَّاسِ فَلَمَّا قَضَى الصَّلاَةَ رَأَى غَنَمًا قَدْ ذُبِحَتْ فَقَالَ " مَنْ ذَبَحَ قَبْلَ الصَّلاَةِ فَلْيَذْبَحْ شَاةً مَكَانَهَا وَمَنْ لَمْ يَكُنْ ذَبَحَ فَلْيَذْبَحْ عَلَى اسْمِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ " .
Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий хабар берди, у Абул-Аҳвасдан, у ал-Асвад ибн Қайсдан, у Жундуб ибн Суфёндан (ривоят қилдики), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга Қурбон (ҳайитида) ҳозир бўлдим. У одамларга намоз ўқиб бердилар. Намозни тугатгач, сўйиб қўйилган қўйларни кўриб: «Ким намоздан олдин сўйган бўлса, унинг ўрнига (яна) бир қўй сўйсин, ким ҳали сўймаган бўлса, Аллаҳ азза ва жалланинг номи билан сўйсин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، مَوْلَى بَنِي أَسَدٍ عَنْ أَبِي الضَّحَّاكِ، عُبَيْدِ بْنِ فَيْرُوزَ مَوْلَى بَنِي شَيْبَانَ قَالَ قُلْتُ لِلْبَرَاءِ حَدِّثْنِي عَمَّا، نَهَى عَنْهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنَ الأَضَاحِي . قَالَ قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَيَدِي أَقْصَرُ مِنْ يَدِهِ فَقَالَ " أَرْبَعٌ لاَ يَجُزْنَ الْعَوْرَاءُ الْبَيِّنُ عَوَرُهَا وَالْمَرِيضَةُ الْبَيِّنُ مَرَضُهَا وَالْعَرْجَاءُ الْبَيِّنُ ظَلْعُهَا وَالْكَسِيرَةُ الَّتِي لاَ تُنْقِي " . قُلْتُ إِنِّي أَكْرَهُ أَنْ يَكُونَ فِي الْقَرْنِ نَقْصٌ وَأَنْ يَكُونَ فِي السِّنِّ نَقْصٌ . قَالَ مَا كَرِهْتَهُ فَدَعْهُ وَلاَ تُحَرِّمْهُ عَلَى أَحَدٍ .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар бериб, деди: бизга Холид ривоят қилди, у Шуъбадан, у Бану Асаднинг озод қилинган қули Сулаймон ибн Абдураҳмондан, у Бану Шайбоннинг озод қилинган қули Абуз-Заҳҳок Убайд ибн Файруздан (ривоят қилдики), у деди: мен ал-Барога: «Менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қурбонликлардан нимани ман қилганини айтиб бер,» дедим. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) турдилар — менинг қўлим у зотнинг қўлидан калтароқ — ва: «Тўрттаси жоиз бўлмайди: кўрлиги аниқ кўриниб турган кўр (ҳайвон), касаллиги аниқ кўриниб турган касал (ҳайвон), оқсоқлиги аниқ кўриниб турган оқсоқ (ҳайвон) ва илиги қолмаган озғин (ҳайвон),» дедилар. Мен: «Мен шохида нуқсон бўлишини ва тишида нуқсон бўлишини ёқтирмайман,» дедим. У: «Сен ёқтирмаганингни тарк қил, лекин уни ҳеч кимга ҳаром қилма,» деди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، وَأَبُو دَاوُدَ وَيَحْيَى وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ وَابْنُ أَبِي عَدِيٍّ وَأَبُو الْوَلِيدِ قَالُوا أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، قَالَ سَمِعْتُ سُلَيْمَانَ بْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ سَمِعْتُ عُبَيْدَ بْنَ فَيْرُوزَ، قَالَ قُلْتُ لِلْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ حَدِّثْنِي مَا، كَرِهَ أَوْ نَهَى عَنْهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنَ الأَضَاحِي . قَالَ فَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ هَكَذَا بِيَدِهِ وَيَدِي أَقْصَرُ مِنْ يَدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَرْبَعَةٌ لاَ يَجْزِينَ فِي الأَضَاحِي الْعَوْرَاءُ الْبَيِّنُ عَوَرُهَا وَالْمَرِيضَةُ الْبَيِّنُ مَرَضُهَا وَالْعَرْجَاءُ الْبَيِّنُ ظَلْعُهَا وَالْكَسِيرَةُ الَّتِي لاَ تُنْقِي " . قَالَ فَإِنِّي أَكْرَهُ أَنْ يَكُونَ نَقْصٌ فِي الْقَرْنِ وَالأُذُنِ . قَالَ فَمَا كَرِهْتَ مِنْهُ فَدَعْهُ وَلاَ تُحَرِّمْهُ عَلَى أَحَدٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар, Абу Довуд, Яҳё, Абдураҳмон, ибн Абу Адий ва Абул-Валид ривоят қилиб, улар дедилар: бизга Шуъба хабар бериб, деди: мен Сулаймон ибн Абдураҳмондан эшитдим, у деди: мен Убайд ибн Файруздан эшитдим, у деди: мен ал-Баро ибн Озибга: «Менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қурбонликлардан нимани ёқтирмагани ёки ман қилганини айтиб бер,» дедим. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўллари билан мана шундай (ишора) қилдилар — менинг қўлим Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг қўлидан калтароқ: «Тўрттаси қурбонликларда жоиз бўлмайди: кўрлиги аниқ кўриниб турган кўр (ҳайвон), касаллиги аниқ кўриниб турган касал (ҳайвон), оқсоқлиги аниқ кўриниб турган оқсоқ (ҳайвон) ва илиги қолмаган озғин (ҳайвон),» дедилар. У деди: мен шохида ва қулоғида нуқсон бўлишини ёқтирмайман. У: «Сен ёқтирмаганингни тарк қил, лекин уни ҳеч кимга ҳаром қилма,» деди.
أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، وَاللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ، وَذَكَرَ، آخَرَ وَقَدَّمَهُ أَنَّ سُلَيْمَانَ بْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، حَدَّثَهُمْ عَنْ عُبَيْدِ بْنِ فَيْرُوزَ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَشَارَ بِأَصَابِعِهِ وَأَصَابِعِي أَقْصَرُ مِنْ أَصَابِعِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُشِيرُ بِأَصْبُعِهِ يَقُولُ " لاَ يَجُوزُ مِنَ الضَّحَايَا الْعَوْرَاءُ الْبَيِّنُ عَوَرُهَا وَالْعَرْجَاءُ الْبَيِّنُ عَرَجُهَا وَالْمَرِيضَةُ الْبَيِّنُ مَرَضُهَا وَالْعَجْفَاءُ الَّتِي لاَ تُنْقِي " .
Бизга Сулаймон ибн Довуд хабар берди, у ибн Ваҳбдан (ривоят қилди), у деди: менга Амр ибн ал-Ҳорис ва ал-Лайс ибн Саъд хабар беришди, у бошқасини ҳам зикр қилиб, уни олдинга қўйдики, Сулаймон ибн Абдураҳмон уларга Убайд ибн Файруздан ривоят қилди, у ал-Баро ибн Озибдан (ривоят қилдики), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитдим, у бармоқлари билан ишора қилдилар — менинг бармоқларим Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бармоқларидан калтароқ — бармоғи билан ишора қилиб айтдилар: «Қурбонликлардан жоиз бўлмайди: кўрлиги аниқ кўриниб турган кўр (ҳайвон), оқсоқлиги аниқ кўриниб турган оқсоқ (ҳайвон), касаллиги аниқ кўриниб турган касал (ҳайвон) ва илиги қолмаган озғин (ҳайвон),» дедилар.
أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ آدَمَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحِيمِ، - وَهُوَ ابْنُ سُلَيْمَانَ - عَنْ زَكَرِيَّا بْنِ أَبِي زَائِدَةَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ شُرَيْحِ بْنِ النُّعْمَانِ، عَنْ عَلِيٍّ، رضى الله عنه قَالَ أَمَرَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ نَسْتَشْرِفَ الْعَيْنَ وَالأُذُنَ وَأَنْ لاَ نُضَحِّيَ بِمُقَابَلَةٍ وَلاَ مُدَابَرَةٍ وَلاَ بَتْرَاءَ وَلاَ خَرْقَاءَ .
Менга Муҳаммад ибн Одам хабар берди, у Абдураҳимдан — у ибн Сулаймондир — у Закариё ибн Абу Зоидадан, у Абу Ишоқдан, у Шурайҳ ибн ан-Нуъмондан, у Али (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга кўз ва қулоғини синчиклаб текширишимизни, қулоғи олдидан кесилган, қулоғи орқадан кесилган, думи кесилган ва қулоғи тешилган (ҳайвон)ни қурбонлик қилмаслигимизни буюрдилар.
أَخْبَرَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ أَعْيَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ، عَنْ شُرَيْحِ بْنِ النُّعْمَانِ، - قَالَ أَبُو إِسْحَاقَ وَكَانَ رَجُلَ صِدْقٍ - عَنْ عَلِيٍّ، رضى الله عنه قَالَ أَمَرَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ نَسْتَشْرِفَ الْعَيْنَ وَالأُذُنَ وَأَنْ لاَ نُضَحِّيَ بِعَوْرَاءَ وَلاَ مُقَابَلَةٍ وَلاَ مُدَابَرَةٍ وَلاَ شَرْقَاءَ وَلاَ خَرْقَاءَ .
Бизга Абу Довуд хабар бериб, деди: бизга ал-Ҳасан ибн Муҳаммад ибн Аъян ривоят қилиб, деди: бизга Зуҳайр ривоят қилиб, деди: бизга Абу Ишоқ ривоят қилди, у Шурайҳ ибн ан-Нуъмондан — Абу Ишоқ дедики, у ростгўй киши эди — у Али (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга кўз ва қулоғини синчиклаб текширишимизни, кўр (ҳайвон)ни, қулоғи олдидан кесилган, қулоғи орқадан кесилган, қулоғи бўйига ёрилган ва қулоғи тешилган (ҳайвон)ни қурбонлик қилмаслигимизни буюрдилар.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ نَاصِحٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عَيَّاشٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ شُرَيْحِ بْنِ النُّعْمَانِ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ، رضى الله عنه قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ نُضَحِّيَ بِمُقَابَلَةٍ أَوْ مُدَابَرَةٍ أَوْ شَرْقَاءَ أَوْ خَرْقَاءَ أَوْ جَدْعَاءَ .
Бизга Аҳмад ибн Носиҳ хабар бериб, деди: бизга Абу Бакр ибн Айёш ривоят қилди, у Абу Ишоқдан, у Шурайҳ ибн ан-Нуъмондан, у Али ибн Абу Толиб (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қулоғи олдидан кесилган, қулоғи орқадан кесилган, қулоғи бўйига ёрилган, қулоғи тешилган ёки бурни кесилган (ҳайвон)ни қурбонлик қилишимиздан ман қилдилар.
أَخْبَرَنِي هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا شُجَاعُ بْنُ الْوَلِيدِ، قَالَ حَدَّثَنِي زِيَادُ بْنُ خَيْثَمَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ، عَنْ شُرَيْحِ بْنِ النُّعْمَانِ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ، رضى الله عنه أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يُضَحَّى بِمُقَابَلَةٍ وَلاَ مُدَابَرَةٍ وَلاَ شَرْقَاءَ وَلاَ خَرْقَاءَ وَلاَ عَوْرَاءَ " .
Менга Ҳорун ибн Абдуллоҳ хабар бериб, деди: бизга Шужў ибн ал-Валид ривоят қилиб, деди: менга Зиёд ибн Хайсама ривоят қилиб, деди: бизга Абу Ишоқ ривоят қилди, у Шурайҳ ибн ан-Нуъмондан, у Али ибн Абу Толиб (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қулоғи олдидан кесилган, қулоғи орқадан кесилган, қулоғи бўйига ёрилган, қулоғи тешилган ва кўр (ҳайвон) қурбонлик қилинмайди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، أَنَّ سَلَمَةَ، - وَهُوَ ابْنُ كُهَيْلٍ - أَخْبَرَهُ قَالَ سَمِعْتُ حُجَيَّةَ بْنَ عَدِيٍّ، يَقُولُ سَمِعْتُ عَلِيًّا، يَقُولُ أَمَرَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ نَسْتَشْرِفَ الْعَيْنَ وَالأُذُنَ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдулаъло хабар бериб, деди: бизга Холид ривоят қилиб, деди: бизга Шуъба ривоят қилдики, Салама — у ибн Куҳайлдир — унга хабар бериб, деди: мен Ҳужайя ибн Адийдан эшитдим, у: «Мен Алидан эшитдим, у: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга (қурбонлик ҳайвонининг) кўз ва қулоғини синчиклаб текширишимизни буюрдилар, дер эди,» дер эди.
أَخْبَرَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، عَنْ سُفْيَانَ، - وَهُوَ ابْنُ حَبِيبٍ - عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ جُرَىِّ بْنِ كُلَيْبٍ، قَالَ سَمِعْتُ عَلِيًّا، يَقُولُ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ يُضَحَّى بِأَعْضَبِ الْقَرْنِ . فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لِسَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ قَالَ نَعَمْ إِلاَّ عَضَبَ النِّصْفِ وَأَكْثَرَ مِنْ ذَلِكَ .
Бизга Ҳумайд ибн Масъада хабар берди, у Суфёндан — у ибн Ҳабибдир — у Шуъбадан, у Қатодадан, у Журай ибн Кулайбдан (ривоят қилдики), у деди: мен Алидан эшитдим, у: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шохи синган (ҳайвон)ни қурбонлик қилишдан ман қилдилар,» дер эди. Мен буни Саид ибн ал-Мусайябга айтдим, у: «Ҳа, фақат (шохининг) ярми ёки ундан кўпроғи сингандан бошқа,» деди.
أَخْبَرَنَا أَبُو دَاوُدَ، سُلَيْمَانُ بْنُ سَيْفٍ قَالَ حَدَّثَنَا الْحَسَنُ، - وَهُوَ ابْنُ أَعْيَنَ - وَأَبُو جَعْفَرٍ - يَعْنِي النُّفَيْلِيَّ - قَالاَ حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ تَذْبَحُوا إِلاَّ مُسِنَّةً إِلاَّ أَنْ يَعْسُرَ عَلَيْكُمْ فَتَذْبَحُوا جَذَعَةً مِنَ الضَّأْنِ " .
Бизга Абу Довуд Сулаймон ибн Сайф хабар бериб, деди: бизга ал-Ҳасан — у ибн Аъяндир — ва Абу Жаъфар — яъни ан-Нуфайлий — ривоят қилиб, улар дедилар: бизга Зуҳайр ривоят қилиб, деди: бизга Абуз-Зубайр ривоят қилди, у Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Фақат мусинна (икки ёшга тўлган)дан бошқасини сўйманглар, магар бу сизга қийин бўлса, қўйдан жазаъа (бир ёшли)ни сўйинглар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ أَبِي الْخَيْرِ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَعْطَاهُ غَنَمًا يُقَسِّمُهَا عَلَى صَحَابَتِهِ فَبَقِيَ عَتُودٌ فَذَكَرَهُ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " ضَحِّ بِهِ أَنْتَ " .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга ал-Лайс, Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Абул-Хайрдан, у Уқба ибн Омир (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики): «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга саҳобаларига тақсимлаш учун қўйлар берди. (Тақсимлангач) битта ёш улоқ (атуд) қолди. У буни Расулуллоҳга (соллаллаҳу алайҳи васаллам) айтди. Шунда у: «Уни ўзинг қурбонлик қил,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ دُرُسْتَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو إِسْمَاعِيلَ، - وَهُوَ الْقَنَّادُ - قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنِي بَعْجَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَسَّمَ بَيْنَ أَصْحَابِهِ ضَحَايَا فَصَارَتْ لِي جَذَعَةٌ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ صَارَتْ لِي جَذَعَةٌ . فَقَالَ " ضَحِّ بِهَا " .
Бизга Яҳё ибн Дуруст хабар бериб, деди: бизга Абу Исмоил — у ал-Қаннод — ривоят қилиб, деди: бизга Яҳё ривоят қилиб, деди: менга Баъжа ибн Абдуллоҳ, Уқба ибн Омир (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики): «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) саҳобалари ўртасида қурбонлик молларини тақсимлади. Менга бир ёш (жазаъа) қўй тегди. Мен: «Ё Расулуллоҳ, менга бир ёш қўй тегди,» дедим. У: «Уни қурбонлик қил,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ بَعْجَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ الْجُهَنِيِّ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ، قَالَ قَسَّمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَيْنَ أَصْحَابِهِ أَضَاحِيَّ فَأَصَابَنِي جَذَعَةٌ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَصَابَتْنِي جَذَعَةٌ . فَقَالَ " ضَحِّ بِهَا " .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар бериб, деди: бизга Холид ривоят қилиб, деди: бизга Ҳишом, Яҳё ибн Абу Касирдан, у Баъжа ибн Абдуллоҳ ал-Жуҳанийдан, у Уқба ибн Омир (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилиб), у деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) саҳобалари ўртасида қурбонлик молларини тақсимлади. Менга бир ёш (жазаъа) қўй тегди. Мен: «Ё Расулуллоҳ, менга бир ёш қўй тегди,» дедим. У: «Уни қурбонлик қил,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَمْرٌو، عَنْ بُكَيْرِ بْنِ الأَشَجِّ، عَنْ مُعَاذِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ خُبَيْبٍ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ، قَالَ ضَحَّيْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِجَذَعٍ مِنَ الضَّأْنِ .
Бизга Сулаймон ибн Довуд, Ибн Ваҳбдан хабар бериб, у деди: менга Амр, Букайр ибн ал-Ашаждан, у Муоз ибн Абдуллоҳ ибн Хубайбдан, у Уқба ибн Омир (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилиб), у деди: «Биз Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга қўйдан бир ёш (жазаъ) (мол)ни қурбонлик қилдик.»
أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، فِي حَدِيثِهِ عَنْ أَبِي الأَحْوَصِ، عَنِ عَاصِمِ بْنِ كُلَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كُنَّا فِي سَفَرٍ فَحَضَرَ الأَضْحَى فَجَعَلَ الرَّجُلُ مِنَّا يَشْتَرِي الْمُسِنَّةَ بِالْجَذَعَتَيْنِ وَالثَّلاَثَةِ فَقَالَ لَنَا رَجُلٌ مِنْ مُزَيْنَةَ كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ فَحَضَرَ هَذَا الْيَوْمُ فَجَعَلَ الرَّجُلُ يَطْلُبُ الْمُسِنَّةَ بِالْجَذَعَتَيْنِ وَالثَّلاَثَةِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ الْجَذَعَ يُوفِي مِمَّا يُوفِي مِنْهُ الثَّنِيُّ " .
Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий ўз ҳадисида, Абул-Аҳвасдан, у Осим ибн Кулайбдан, у отасидан хабар бериб, у деди: «Биз бир сафарда эдик, Қурбон ҳайити етиб келди. Биздан бир киши (ёши катта) мусинна (қўй)ни иккита ёки учта ёш (жазаъа) қўйга сотиб ола бошлади. Бизга Музайна (қабиласи)дан бир киши шундай деди: «Биз Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бир сафарда эдик, мана шу кун етиб келди. Бир киши (ёши катта) мусинна (қўй)ни иккита ёки учта ёш (жазаъа) қўйга излай бошлади. Шунда Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта жазаъ (қўй), саний (қўй) етарли бўлган нарсада етарли бўлади,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ كُلَيْبٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي يُحَدِّثُ، عَنْ رَجُلٍ، قَالَ كُنَّا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَبْلَ الأَضْحَى بِيَوْمَيْنِ نُعْطِي الْجَذَعَتَيْنِ بِالثَّنِيَّةِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ الْجَذَعَةَ تُجْزِئُ مَا تُجْزِئُ مِنْهُ الثَّنِيَّةُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар бериб, деди: бизга Холид ривоят қилиб, деди: бизга Шуъба, Осим ибн Кулайбдан (ривоят қилиб), у деди: «Отам бир кишидан ривоят қилиб айтаётганини эшитдим. У деди: «Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан Қурбон (ҳайити)дан икки кун олдин эдик, биз иккита ёш (жазаъа) қўйни битта санийя (қўй)га берардик. Шунда Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта жазаъа (қўй), санийя (қўй) етарли бўлган нарсада етарли бўлади,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ، - وَهُوَ ابْنُ صُهَيْبٍ - عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُضَحِّي بِكَبْشَيْنِ . قَالَ أَنَسٌ وَأَنَا أُضَحِّي بِكَبْشَيْنِ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Исмоил, Абдулазиздан — у Ибн Суҳайб — у Анас (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики): «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) иккита қўчқорни қурбонлик қилардилар. Анас деди: «Мен ҳам иккита қўчқорни қурбонлик қиламан.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، عَنْ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ ضَحَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِكَبْشَيْنِ أَمْلَحَيْنِ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно, Холиддан хабар бериб, у деди: бизга Ҳумайд, Собитдан, у Анас (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилиб), у деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) оқ-қора иккита қўчқорни қурбонлик қилдилар.»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ ضَحَّى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِكَبْشَيْنِ أَمْلَحَيْنِ أَقْرَنَيْنِ ذَبَحَهُمَا بِيَدِهِ وَسَمَّى وَكَبَّرَ وَوَضَعَ رِجْلَهُ عَلَى صِفَاحِهِمَا .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Абу Авона, Қатодадан, у Анас (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилиб), у деди: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) оқ-қора, шохли иккита қўчқорни қурбонлик қилдилар. Уларни ўз қўллари билан сўйдилар, Аллоҳнинг номини айтдилар (бисмиллаҳ) ва такбир айтдилар ва оёғларини уларнинг ён (бўйнлари) устига қўйдилар.»
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَاتِمُ بْنُ وَرْدَانَ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ خَطَبَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ أَضْحَى وَانْكَفَأَ إِلَى كَبْشَيْنِ أَمْلَحَيْنِ فَذَبَحَهُمَا . مُخْتَصَرٌ .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар бериб, деди: бизга Ҳотим ибн Вардон, Айюбдан, у Муҳаммад ибн Сириндан, у Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилиб), у деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга Қурбон кунида хутба қилдилар, сўнг оқ-қора иккита қўчқор томон бурилиб, уларни сўйдилар.» (Бу) қисқартирилган (ривоят).»
أَخْبَرَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، فِي حَدِيثِهِ عَنْ يَزِيدَ بْنِ زُرَيْعٍ، عَنِ ابْنِ عَوْنٍ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي بَكْرَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ ثُمَّ انْصَرَفَ - كَأَنَّهُ يَعْنِي النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم - يَوْمَ النَّحْرِ إِلَى كَبْشَيْنِ أَمْلَحَيْنِ فَذَبَحَهُمَا وَإِلَى جُذَيْعَةٍ مِنَ الْغَنَمِ فَقَسَمَهَا بَيْنَنَا .
Бизга Ҳумайд ибн Масъада ўз ҳадисида, Язид ибн Зурайъдан, у Ибн Авндан, у Муҳаммаддан, у Абдурраҳмон ибн Абу Бакрадан, у отасидан хабар бериб, у деди: «Сўнгра у — гўё Набийни (соллаллаҳу алайҳи васаллам) назарда тутиб — Наҳр (Қурбон) кунида оқ-қора иккита қўчқор томон бурилди ва уларни сўйди, сўнг бир кичик қўй суруви томон (бурилиб), уни биз ўртамизда тақсимлади.»
أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ أَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ، قَالَ حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ غِيَاثٍ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، قَالَ ضَحَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِكَبْشٍ أَقْرَنَ فَحِيلٍ يَمْشِي فِي سَوَادٍ وَيَأْكُلُ فِي سَوَادٍ وَيَنْظُرُ فِي سَوَادٍ .
Бизга Абдуллоҳ ибн Саид Абу Саид ал-Ашаж хабар бериб, деди: бизга Ҳафс ибн Ғиёс, Жаъфар ибн Муҳаммаддан, у отасидан, у Абу Саид (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилиб), у деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шохли, кўкраги кенг (соғлом) қўчқорни қурбонлик қилдилар — у қора (оёқлар билан) юрар, қора (оғиз билан) ер ва қора (кўзлар билан) қарарди.»
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْحَكَمِ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبَايَةَ بْنِ رِفَاعَةَ بْنِ رَافِعٍ، عَنْ جَدِّهِ، رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَجْعَلُ فِي قَسْمِ الْغَنَائِمِ عَشْرًا مِنَ الشَّاءِ بِبَعِيرٍ . قَالَ شُعْبَةُ وَأَكْبَرُ عِلْمِي أَنِّي سَمِعْتُهُ مِنْ سَعِيدِ بْنِ مَسْرُوقٍ وَحَدَّثَنِي بِهِ سُفْيَانُ عَنْهُ وَاللَّهُ تَعَالَى أَعْلَمُ .
Бизга Аҳмад ибн Абдуллоҳ ибн ал-Ҳакам хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилиб, деди: бизга Шуъба ривоят қилиб, деди: бизга Суфён ас-Саврий, отасидан, у Абая ибн Рифоа ибн Рофиъдан, у бобоси Рофиъ ибн Хадиж (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилиб), у деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўлжаларни тақсимлашда ўнта қўйни битта туяга (тенг) қилардилар.» Шуъба деди: «Менинг энг яхши билишимча, мен буни Саид ибн Масруқдан эшитганман ва Суфён ҳам буни ундан менга ривоят қилди. Аллоҳ таоло энг билувчидир.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ غَزْوَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، عَنْ حُسَيْنٍ، - يَعْنِي ابْنَ وَاقِدٍ - عَنْ عِلْبَاءَ بْنِ أَحْمَرَ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ فَحَضَرَ النَّحْرُ فَاشْتَرَكْنَا فِي الْبَعِيرِ عَنْ عَشْرَةٍ وَالْبَقَرَةِ عَنْ سَبْعَةٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдулазиз ибн Ғазвон хабар бериб, деди: бизга Фазл ибн Мусо, Ҳусайндан — яъни Ибн Воқид — у Илбў ибн Аҳмардан, у Икримадан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилиб), у деди: «Биз Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бир сафарда эдик, Наҳр (Қурбон) куни етиб келди. Шунда биз туяга ўн киши бўлиб, сигирга етти киши бўлиб (қурбонликда) шерик бўлдик.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، عَنْ يَحْيَى، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ كُنَّا نَتَمَتَّعُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَنَذْبَحُ الْبَقَرَةَ عَنْ سَبْعَةٍ وَنَشْتَرِكُ فِيهَا .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно, Яҳёдан, у Абдулмаликдан, у Атодан, у Жобир (розияллаҳу анҳу)дан хабар бериб, у деди: «Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга таматтуъ (ҳаж) қилардик, сигирни етти кишига (атаб) сўяр ва унда шерик бўлардик.»
أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنِ ابْنِ أَبِي زَائِدَةَ، قَالَ أَنْبَأَنَا أَبِي، عَنْ فِرَاسٍ، عَنْ عَامِرٍ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، ح وَأَنْبَأَنَا دَاوُدُ بْنُ أَبِي هِنْدٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنِ الْبَرَاءِ، - فَذَكَرَ أَحَدُهُمَا مَا لَمْ يَذْكُرِ الآخَرُ - قَالَ قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ الأَضْحَى فَقَالَ " مَنْ وَجَّهَ قِبْلَتَنَا وَصَلَّى صَلاَتَنَا وَنَسَكَ نُسُكَنَا فَلاَ يَذْبَحْ حَتَّى يُصَلِّيَ " . فَقَامَ خَالِي فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي عَجَّلْتُ نُسُكِي لأُطْعِمَ أَهْلِي وَأَهْلَ دَارِي أَوْ أَهْلِي وَجِيرَانِي . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَعِدْ ذِبْحًا آخَرَ " . قَالَ فَإِنَّ عِنْدِي عَنَاقَ لَبَنٍ هِيَ أَحَبُّ إِلَىَّ مِنْ شَاتَىْ لَحْمٍ . قَالَ " اذْبَحْهَا فَإِنَّهَا خَيْرُ نَسِيكَتَيْكَ وَلاَ تَقْضِي جَذَعَةٌ عَنْ أَحَدٍ بَعْدَكَ " .
Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий, Ибн Абу Зоидадан хабар бериб, у деди: бизга отам, Фиросдан, у Омирдан, у ал-Баро ибн Озиб (розияллаҳу анҳу)дан хабар берди; (бошқа йўл билан) бизга Довуд ибн Абу Ҳинд, Шаъбийдан, у ал-Бародан хабар берди — улардан бири бошқаси зикр қилмаган нарсани зикр қилди — у деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Қурбон кунида туриб, дедилар: «Ким бизнинг қибламизга юзланиб, бизнинг намозимиздек намоз ўқиб ва бизнинг қурбонлигимиздек қурбонлик қилса, намоз ўқимагунча (қурбонликни) сўймасин.» Шунда менинг тоғам туриб: «Ё Расулуллоҳ, мен қурбонлигимни оилам ва уй аҳлимни — ёки оилам ва қўшниларимни — тўйдириш учун тезроқ (намоздан олдин) қилиб қўйдим,» деди. Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бошқа сўйишни қайтар (қайта қурбонлик қил),» дедилар. У: «Менинг ҳузуримда бир сутдан ажрамаган улоқ бор, у менга гўшт учун иккита қўйдан кўра севимлироқ,» деди. У (Набий): «Уни сўй, чунки у икки қурбонингнинг яхшироғидир. Ва сендан кейин ҳеч ким учун жазаъа (қўй қурбонликда) кифоя қилмайди,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، قَالَ خَطَبَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ النَّحْرِ بَعْدَ الصَّلاَةِ ثُمَّ قَالَ " مَنْ صَلَّى صَلاَتَنَا وَنَسَكَ نُسُكَنَا فَقَدْ أَصَابَ النُّسُكَ وَمَنْ نَسَكَ قَبْلَ الصَّلاَةِ فَتِلْكَ شَاةُ لَحْمٍ " . فَقَالَ أَبُو بُرْدَةَ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَاللَّهِ لَقَدْ نَسَكْتُ قَبْلَ أَنْ أَخْرُجَ إِلَى الصَّلاَةِ وَعَرَفْتُ أَنَّ الْيَوْمَ يَوْمَ أَكْلٍ وَشُرْبٍ فَتَعَجَّلْتُ فَأَكَلْتُ وَأَطْعَمْتُ أَهْلِي وَجِيرَانِي . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " تِلْكَ شَاةُ لَحْمٍ " . قَالَ فَإِنَّ عِنْدِي عَنَاقًا جَذَعَةً خَيْرٌ مِنْ شَاتَىْ لَحْمٍ فَهَلْ تُجْزِئُ عَنِّي قَالَ " نَعَمْ وَلَنْ تَجْزِيَ عَنْ أَحَدٍ بَعْدَكَ " .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Абул-Аҳвас, Мансурдан, у Шаъбийдан, у ал-Баро ибн Озиб (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилиб), у деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга Наҳр (Қурбон) кунида намоздан кейин хутба қилдилар, сўнг дедилар: «Ким бизнинг намозимиздек намоз ўқиб ва бизнинг қурбонлигимиздек қурбонлик қилса, у қурбонликни (тўғри) адо этибди. Ким намоздан олдин (қурбонлик) сўйса, у фақат гўшт қўйидир.» Шунда Абу Бурда: «Ё Расулуллоҳ, Аллоҳга қасамки, мен намозга чиқишимдан олдин (қурбонликни) сўйдим, бу кун ейиш ва ичиш куни эканини билган эдим, шунинг учун шошилдим, едим ва оилам ҳамда қўшниларимни тўйдирдим,» деди. Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «У фақат гўшт қўйидир,» дедилар. У: «Менинг ҳузуримда гўшт учун иккита қўйдан яхшироқ бўлган бир ёш (жазаъа) улоқ бор, у мен учун кифоя қиладими?» деди. У (Набий): «Ҳа, лекин сендан кейин ҳеч ким учун кифоя қилмайди,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ عُلَيَّةَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ النَّحْرِ " مَنْ كَانَ ذَبَحَ قَبْلَ الصَّلاَةِ فَلْيُعِدْ " . فَقَامَ رَجُلٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَذَا يَوْمٌ يُشْتَهَى فِيهِ اللَّحْمُ فَذَكَرَ هَنَةً مِنْ جِيرَانِهِ كَأَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَدَّقَهُ . قَالَ عِنْدِي جَذَعَةٌ هِيَ أَحَبُّ إِلَىَّ مِنْ شَاتَىْ لَحْمٍ . فَرَخَّصَ لَهُ فَلاَ أَدْرِي أَبَلَغَتْ رُخْصَتُهُ مَنْ سِوَاهُ أَمْ لاَ ثُمَّ انْكَفَأَ إِلَى كَبْشَيْنِ فَذَبَحَهُمَا .
Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Ибн Улайя ривоят қилиб, деди: бизга Айюб, Муҳаммаддан, у Анас (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилиб), у деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Наҳр (Қурбон) кунида дедилар: «Ким намоздан олдин (қурбонлик) сўйган бўлса, қайтарсин (қайта қилсин).» Шунда бир киши туриб: «Ё Расулуллоҳ, бу шундай кунки, унда гўшт (ейишга) иштаҳа бўлади,» деди ва қўшниларининг (фақирлиги ҳақидаги) бир ҳолатни зикр қилди. Гўё Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни тасдиқладилар. У: «Менинг ҳузуримда бир ёш (жазаъа) қўй бор, у менга гўшт учун иккита қўйдан севимлироқ,» деди. Шунда у (Набий) унга рухсат бердилар. Мен унинг бу рухсати ундан бошқага ҳам етадими ёки йўқми билмайман. Сўнгра у иккита қўчқор томон бурилиб, уларни сўйдилар.»
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ يَحْيَى، ح وَأَنْبَأَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ بُشَيْرِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ بْنِ نِيَارٍ، أَنَّهُ ذَبَحَ قَبْلَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَمَرَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَنْ يُعِيدَ . قَالَ عِنْدِي عَنَاقُ جَذَعَةٍ هِيَ أَحَبُّ إِلَىَّ مِنْ مُسِنَّتَيْنِ . قَالَ " اذْبَحْهَا " . فِي حَدِيثِ عُبَيْدِ اللَّهِ فَقَالَ إِنِّي لاَ أَجِدُ إِلاَّ جَذَعَةً . فَأَمَرَهُ أَنْ يَذْبَحَ .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Саид хабар бериб, дедики: бизга Яҳё ривоят қилди, Яҳёдан. (Бошқа санад билан) бизга Амр ибн Алий хабар бериб, дедики: бизга Яҳё ривоят қилди, Яҳё ибн Саиддан, у Бушайр ибн Ясардан, у Абу Бурда ибн Ниёрдан (ривоят қилдики), у (қурбонлигини) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан олдин сўйди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга (қурбонлигини) қайтаришни буюрдилар. У: «Менинг олдимда бир яшар эчки бор, у менга иккита катта ёшли (ҳайвон)дан кўра суюклироқдир,» деди. У (Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни сўй,» дедилар. Убайдуллаҳнинг ҳадисида (шундай келган): У: «Мен бир яшардан бошқасини топа олмайман,» деди. Шунда у (Набий) унга сўйишни буюрдилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنِ الأَسْوَدِ بْنِ قَيْسٍ، عَنْ جُنْدُبِ بْنِ سُفْيَانَ، قَالَ ضَحَّيْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَضْحَى ذَاتَ يَوْمٍ فَإِذَا النَّاسُ قَدْ ذَبَحُوا ضَحَايَاهُمْ قَبْلَ الصَّلاَةِ فَلَمَّا انْصَرَفَ رَآهُمُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُمْ ذَبَحُوا قَبْلَ الصَّلاَةِ فَقَالَ " مَنْ ذَبَحَ قَبْلَ الصَّلاَةِ فَلْيَذْبَحْ مَكَانَهَا أُخْرَى وَمَنْ كَانَ لَمْ يَذْبَحْ حَتَّى صَلَّيْنَا فَلْيَذْبَحْ عَلَى اسْمِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ " .
Бизга Қутайба хабар бериб, дедики: бизга Абу Авона ривоят қилди, Асвад ибн Қайсдан, у Жундуб ибн Суфёндан (ривоят қилиб), у деди: Биз бир куни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан қурбонлик сўйдик. Шу пайт одамлар қурбонликларини намоздан олдин сўйган эдилар. (Намоздан) чиққач, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларнинг намоздан олдин сўйганларини кўриб: «Ким намоздан олдин сўйган бўлса, унинг ўрнига бошқасини сўйсин. Ким биз намоз ўқигунча сўймаган бўлса, Аллаҳ азза ва жалланинг исми билан сўйсин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، قَالَ حَدَّثَنَا دَاوُدُ، عَنْ عَامِرٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ صَفْوَانَ، أَنَّهُ أَصَابَ أَرْنَبَيْنِ وَلَمْ يَجِدْ حَدِيدَةً يَذْبَحُهُمَا بِهِ فَذَكَّاهُمَا بِمَرْوَةٍ فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي اصْطَدْتُ أَرْنَبَيْنِ فَلَمْ أَجِدْ حَدِيدَةً أُذَكِّيهِمَا بِهِ فَذَكَّيْتُهُمَا بِمَرْوَةٍ أَفَآكُلُ قَالَ " كُلْ " .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар бериб, дедики: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, дедики: бизга Довуд ривоят қилди, Омирдан, у Муҳаммад ибн Сафвондан (ривоят қилдики), у иккита қуён овлаб, уларни сўйгани темир (пичоқ) топа олмади ва уларни оқ тош (марва) билан сўйди. Сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб: «Эй Расулуллаҳ, мен иккита қуён овладим, лекин уларни сўйгани темир топа олмадим ва уларни оқ тош билан сўйдим. Ейсизми?» деди. У: «Е,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا حَاضِرُ بْنُ الْمُهَاجِرِ الْبَاهِلِيُّ، قَالَ سَمِعْتُ سُلَيْمَانَ بْنَ يَسَارٍ، يُحَدِّثُ عَنْ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، أَنَّ ذِئْبًا، نَيَّبَ فِي شَاةٍ فَذَبَحُوهَا بِالْمَرْوَةِ فَرَخَّصَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فِي أَكْلِهَا .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, Муҳаммад ибн Жаъфардан, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, дедики: бизга Ҳозир ибн ал-Муҳожир ал-Боҳилий ривоят қилди, у деди: Мен Сулаймон ибн Ясарнинг Зайд ибн Собитдан ривоят қилиб айтганини эшитдимки, бир бўри қўйни тишлаб (яралаб)ди, шунда улар уни оқ тош билан сўйдилар ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни ейишга рухсат бердилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، وَإِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، عَنْ خَالِدٍ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سِمَاكٍ، قَالَ سَمِعْتُ مُرِّيَّ بْنَ قَطَرِيٍّ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ، قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أُرْسِلُ كَلْبِي فَآخُذُ الصَّيْدَ فَلاَ أَجِدُ مَا أُذَكِّيهِ بِهِ فَأَذْبَحُهُ بِالْمَرْوَةِ وَبِالْعَصَا . قَالَ " أَنْهِرِ الدَّمَ بِمَا شِئْتَ وَاذْكُرِ اسْمَ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдулало ва Исмоил ибн Масъуд хабар бердилар, Холиддан, у Шуъбадан, у Симокдан (ривоят қилиб), у деди: Мен Муррий ибн Қатарийнинг Адий ибн Ҳотимдан (ривоят қилиб айтганини) эшитдим, у деди: «Эй Расулуллаҳ, мен итимни қўйиб юбораман ва овни тутаман, лекин уни сўйгани бирор нарса топа олмайман, шунда уни оқ тош ёки таёқ билан сўяман,» дедим. У: «Хоҳлаган нарсанг билан қонни оқиз ва Аллаҳ азза ва жалланинг исмини зикр эт,» дедилар.
أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ مَعْمَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَبَّانُ بْنُ هِلاَلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، فَلَقِيتُ زَيْدَ بْنَ أَسْلَمَ فَحَدَّثَنِي عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ كَانَتْ لِرَجُلٍ مِنَ الأَنْصَارِ نَاقَةٌ تَرْعَى فِي قِبَلِ أُحُدٍ فَعُرِضَ لَهَا فَنَحَرَهَا بِوَتَدٍ . فَقُلْتُ لِزَيْدٍ وَتَدٌ مِنْ خَشَبٍ أَوْ حَدِيدٍ قَالَ لاَ بَلْ خَشَبٌ فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلَهُ فَأَمَرَهُ بِأَكْلِهَا .
Менга Муҳаммад ибн Маъмар хабар бериб, дедики: бизга Ҳаббон ибн Ҳилол ривоят қилди, дедики: бизга Жарир ибн Ҳозим ривоят қилди, дедики: бизга Айюб ривоят қилди, Зайд ибн Асламдан. Сўнг мен Зайд ибн Аслам билан учрашдим, у менга Ато ибн Ясардан, у Абу Саид ал-Худрийдан ривоят қилди, у деди: Ансорлардан бир кишининг Уҳуд тарафида ўтлайдиган туяси бор эди. Унга (бирор нарса) рўпара келди (қочиб қолди) ва у уни қозиқ билан сўйди. Мен Зайдга: «Ёғоч қозиқми ёки темирми?» дедим. У: «Йўқ, балки ёғоч,» деди. Сўнг у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб сўради, у уни ейишга буюрдилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عُمَرَ بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبَايَةَ بْنِ رِفَاعَةَ، عَنْ رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَا أَنْهَرَ الدَّمَ وَذُكِرَ اسْمُ اللَّهِ فَكُلْ إِلاَّ بِسِنٍّ أَوْ ظُفْرٍ " .
Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар бериб, дедики: бизга Суфён ривоят қилди, Умар ибн Саиддан, у отасидан, у Абоя ибн Рифоадан, у Рофеъ ибн Хадиждан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қонни оқизган ва (сўйганда) Аллаҳнинг исми зикр қилинган нарсани е — тиш ёки тирноқ билан (сўйилгани) бундан мустасно,» дедилар.
أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ أَبِي الأَحْوَصِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَبَايَةَ بْنِ رِفَاعَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا نَلْقَى الْعَدُوَّ غَدًا وَلَيْسَ مَعَنَا مُدًى . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا أَنْهَرَ الدَّمَ وَذُكِرَ اسْمُ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ فَكُلُوا مَا لَمْ يَكُنْ سِنًّا أَوْ ظُفْرًا وَسَأُحَدِّثُكُمْ عَنْ ذَلِكَ أَمَّا السِّنُّ فَعَظْمٌ وَأَمَّا الظُّفْرُ فَمُدَى الْحَبَشَةِ " .
Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий хабар берди, Абул-Аҳвасдан, у Саид ибн Масруқдан, у Абоя ибн Рифоадан, у отасидан, у бобоси Рофеъ ибн Хадиждан (ривоят қилиб), у деди: «Эй Расулуллаҳ, биз эртага душман билан тўқнашамиз, биз билан пичоқлар йўқ,» дедим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қонни оқизган ва (сўйганда) Аллаҳ азза ва жалланинг исми зикр қилинган нарсани еяверинглар — тиш ёки тирноқ бўлмаса. Бу ҳақда сизларга айтиб бераман: тишга келсак, у суякдир; тирноққа келсак, у ҳабашларнинг пичоғидир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ خَالِدٍ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَبِي الأَشْعَثِ، عَنْ شَدَّادِ بْنِ أَوْسٍ، قَالَ اثْنَتَانِ حَفِظْتُهُمَا عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ اللَّهَ كَتَبَ الإِحْسَانَ عَلَى كُلِّ شَىْءٍ فَإِذَا قَتَلْتُمْ فَأَحْسِنُوا الْقِتْلَةَ وَإِذَا ذَبَحْتُمْ فَأَحْسِنُوا الذِّبْحَةَ وَلْيُحِدَّ أَحَدُكُمْ شَفْرَتَهُ وَلْيُرِحْ ذَبِيحَتَهُ " .
Бизга Алий ибн Ҳужр хабар бериб, дедики: бизга Исмоил ривоят қилди, Холиддан, у Абу Қилобадан, у Абул-Ашъасдан, у Шаддод ибн Авсдан (ривоят қилиб), у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан икки (нарса)ни ёдлаб олдим. У: «Албатта, Аллаҳ ҳар бир нарсада эҳсонни (яхшиликни) фарз қилди. Шундай экан, агар (жиҳодда) ўлдирсангиз, ўлдиришни яхши қилинг; агар сўйсангиз, сўйишни яхши қилинг. Бирингиз пичоғини ўткир қилсин ва сўйиладиган (ҳайвон)ини роҳатлантирсин (азоб бермасин),» дедилар.
أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ أَحْمَدَ الْعَسْقَلاَنِيُّ، - عَسْقَلاَنُ بَلْخٍ - قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ حَدَّثَنِي سُفْيَانُ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، حَدَّثَهُ عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ الْمُنْذِرِ، عَنْ أَسْمَاءَ بِنْتِ أَبِي بَكْرٍ، قَالَتْ نَحَرْنَا فَرَسًا عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَكَلْنَاهُ .
Бизга Исо ибн Аҳмад ал-Асқалоний — Балхнинг Асқалони (деган жойдан) — хабар бериб, дедики: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, дедики: менга Суфён ривоят қилди, Ҳишом ибн Урвадан, у унга Фотима бинт ал-Мунзирдан, у Асмо бинт Абу Бакр (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди, у деди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонларида бир отни сўйиб, уни едик.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ سَمِعْتُ حَاضِرَ بْنَ الْمُهَاجِرِ الْبَاهِلِيَّ، قَالَ سَمِعْتُ سُلَيْمَانَ بْنَ يَسَارٍ، يُحَدِّثُ عَنْ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، أَنَّ ذِئْبًا، نَيَّبَ فِي شَاةٍ فَذَبَحُوهَا بِمَرْوَةٍ فَرَخَّصَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فِي أَكْلِهَا .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, Муҳаммад ибн Жаъфардан, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: Мен Ҳозир ибн ал-Муҳожир ал-Боҳилийни эшитдим, у деди: Мен Сулаймон ибн Ясарнинг Зайд ибн Собитдан ривоят қилиб айтганини эшитдимки, бир бўри қўйни тишлаб (яралаб)ди, шунда улар уни оқ тош билан сўйдилар ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни ейишга рухсат бердилар.
أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي الْعُشَرَاءِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَمَا تَكُونُ الذَّكَاةُ إِلاَّ فِي الْحَلْقِ وَاللَّبَّةِ قَالَ " لَوْ طَعَنْتَ فِي فَخِذِهَا لأَجْزَأَكَ " .
Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар бериб, дедики: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, Ҳаммод ибн Саламадан, у Абул-Ушарўдан, у отасидан (ривоят қилиб), у деди: «Эй Расулуллаҳ, сўйиш фақат томоқ ва кўкрак (кекирдак) жойидагина бўладими?» дедим. У: «Агар унинг сонидан санчсанг ҳам, сенга кифоя қиларди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَبَايَةَ بْنِ رَافِعٍ، عَنْ رَافِعٍ، قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا لاَقُو الْعَدُوِّ غَدًا وَلَيْسَ مَعَنَا مُدًى . قَالَ " مَا أَنْهَرَ الدَّمَ وَذُكِرَ اسْمُ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ فَكُلْ مَا خَلاَ السِّنَّ وَالظُّفْرَ " . قَالَ فَأَصَابَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهْبًا فَنَدَّ بَعِيرٌ فَرَمَاهُ رَجُلٌ بِسَهْمٍ فَحَبَسَهُ فَقَالَ " إِنَّ لِهَذِهِ النَّعَمِ - أَوْ قَالَ الإِبِلِ - أَوَابِدَ كَأَوَابِدِ الْوَحْشِ فَمَا غَلَبَكُمْ مِنْهَا فَافْعَلُوا بِهِ هَكَذَا " .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар бериб, дедики: бизга Холид ривоят қилди, Шуъбадан, у Саид ибн Масруқдан, у Абоя ибн Рофеъдан, у Рофеъдан (ривоят қилиб), у деди: «Эй Расулуллаҳ, биз эртага душман билан тўқнашамиз, биз билан пичоқлар йўқ,» дедим. У: «Қонни оқизган ва (сўйганда) Аллаҳ азза ва жалланинг исми зикр қилинган нарсани е — тиш ва тирноқдан бошқаси (билан сўйилгани),» дедилар. У деди: Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (жанг) ўлжасига эга бўлдилар. Бир туя қочиб қолди, шунда бир киши унга ўқ отиб, уни тўхтатди. У (Набий): «Албатта, бу чорвада — ёки туяларда дедилар — ёввойи ҳайвонларнинг қочқоқлиги каби қочқоқлик бордир. Шундай экан, улардан қайси бири сизни енгса (қочиб кетса), унга ана шундай қилинглар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ أَنْبَأَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ عَبَايَةَ بْنِ رِفَاعَةَ، عَنْ رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ، قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا لاَقُو الْعَدُوِّ غَدًا وَلَيْسَتْ مَعَنَا مُدًى . قَالَ " مَا أَنْهَرَ الدَّمَ وَذُكِرَ اسْمُ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ فَكُلْ لَيْسَ السِّنَّ وَالظُّفْرَ وَسَأُحَدِّثُكُمْ أَمَّا السِّنُّ فَعَظْمٌ وَأَمَّا الظُّفْرُ فَمُدَى الْحَبَشَةِ " . وَأَصَبْنَا نَهْبَةَ إِبِلٍ أَوْ غَنَمٍ فَنَدَّ مِنْهَا بَعِيرٌ فَرَمَاهُ رَجُلٌ بِسَهْمٍ فَحَبَسَهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ لِهَذِهِ الإِبِلِ أَوَابِدَ كَأَوَابِدِ الْوَحْشِ فَإِذَا غَلَبَكُمْ مِنْهَا شَىْءٌ فَافْعَلُوا بِهِ هَكَذَا " .
Бизга Амр ибн Алий хабар бериб, дедики: бизга Яҳё ибн Саид хабар бериб, дедики: бизга Суфён ривоят қилди, дедики: менга отам ривоят қилди, Абоя ибн Рифоадан, у Рофеъ ибн Хадиждан (ривоят қилиб), у деди: «Эй Расулуллаҳ, биз эртага душман билан тўқнашамиз, биз билан пичоқлар йўқ,» дедим. У: «Қонни оқизган ва (сўйганда) Аллаҳ азза ва жалланинг исми зикр қилинган нарсани е — тиш ва тирноқ эмас. Сизларга айтиб бераман: тишга келсак, у суякдир; тирноққа келсак, у ҳабашларнинг пичоғидир,» дедилар. Биз туя ёки қўй ўлжасига эга бўлдик. Улардан бир туя қочиб қолди, шунда бир киши унга ўқ отиб, уни тўхтатди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, бу туяларда ёввойи ҳайвонларнинг қочқоқлиги каби қочқоқлик бордир. Шундай экан, улардан бирор нарса сизни енгса (қочиб кетса), унга ана шундай қилинглар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى، قَالَ أَنْبَأَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ خَالِدٍ الْحَذَّاءِ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَبِي أَسْمَاءَ الرَّحَبِيِّ، عَنْ أَبِي الأَشْعَثِ، عَنْ شَدَّادِ بْنِ أَوْسٍ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ كَتَبَ الإِحْسَانَ عَلَى كُلِّ شَىْءٍ فَإِذَا قَتَلْتُمْ فَأَحْسِنُوا الْقِتْلَةَ وَإِذَا ذَبَحْتُمْ فَأَحْسِنُوا الذَّبْحَ وَلْيُحِدَّ أَحَدُكُمْ إِذَا ذَبَحَ شَفْرَتَهُ وَلْيُرِحْ ذَبِيحَتَهُ " .
Бизга Иброҳим ибн Яъқуб хабар бериб, дедики: бизга Убайдуллаҳ ибн Мусо ривоят қилди, дедики: бизга Исроил хабар бериб, Мансурдан, у Холид ал-Ҳаззодан, у Абу Қилобадан, у Абу Асмо ар-Раҳабийдан, у Абул-Ашъасдан, у Шаддод ибн Авсдан (ривоят қилиб), у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деганларини эшитдим: «Албатта, Аллаҳ азза ва жалла ҳар бир нарсада эҳсонни (яхшиликни) фарз қилди. Шундай экан, агар ўлдирсангиз, ўлдиришни яхши қилинг; агар сўйсангиз, сўйишни яхши қилинг. Бирингиз сўйганда пичоғини ўткир қилсин ва сўйиладиган (ҳайвон)ини роҳатлантирсин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ أَبُو عَمَّارٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ خَالِدٍ الْحَذَّاءِ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَبِي الأَشْعَثِ الصَّنْعَانِيِّ، عَنْ شَدَّادِ بْنِ أَوْسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ كَتَبَ الإِحْسَانَ عَلَى كُلِّ شَىْءٍ فَإِذَا قَتَلْتُمْ فَأَحْسِنُوا الْقِتْلَةَ وَإِذَا ذَبَحْتُمْ فَأَحْسِنُوا الذَّبْحَ وَلْيُحِدَّ أَحَدُكُمْ شَفْرَتَهُ وَلْيُرِحْ ذَبِيحَتَهُ " .
Бизга Ҳусайн ибн Ҳурайс Абу Аммор хабар бериб, дедики: бизга Жарир хабар бериб, Мансурдан, у Холид ал-Ҳаззодан, у Абу Қилобадан, у Абул-Ашъас ас-Санъонийдан, у Шаддод ибн Авсдан (ривоят қилиб), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, Аллаҳ ҳар бир нарсада эҳсонни фарз қилди. Шундай экан, агар ўлдирсангиз, ўлдиришни яхши қилинг; агар сўйсангиз, сўйишни яхши қилинг. Бирингиз пичоғини ўткир қилсин ва сўйиладиган (ҳайвон)ини роҳатлантирсин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ أَنْبَأَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَبِي الأَشْعَثِ، عَنْ شَدَّادِ بْنِ أَوْسٍ، قَالَ سَمِعْتُ مِنَ النَّبِيِّ، صلى الله عليه وسلم اثْنَتَيْنِ فَقَالَ " إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ كَتَبَ الإِحْسَانَ عَلَى كُلِّ شَىْءٍ فَإِذَا قَتَلْتُمْ فَأَحْسِنُوا الْقِتْلَةَ وَإِذَا ذَبَحْتُمْ فَأَحْسِنُوا الذَّبْحَ وَلْيُحِدَّ أَحَدُكُمْ شَفْرَتَهُ ثُمَّ لِيُرِحْ ذَبِيحَتَهُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Рофеъ хабар бериб, дедики: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, дедики: бизга Маъмар хабар бериб, Айюбдан, у Абу Қилобадан, у Абул-Ашъасдан, у Шаддод ибн Авсдан (ривоят қилиб), у деди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан икки (нарса)ни эшитдим. У: «Албатта, Аллаҳ азза ва жалла ҳар бир нарсада эҳсонни фарз қилди. Шундай экан, агар ўлдирсангиз, ўлдиришни яхши қилинг; агар сўйсангиз, сўйишни яхши қилинг. Бирингиз пичоғини ўткир қилсин, сўнгра сўйиладиган (ҳайвон)ини роҳатлантирсин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بَزِيعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، - وَهُوَ ابْنُ زُرَيْعٍ - قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، ح وَأَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ خَالِدٍ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَبِي الأَشْعَثِ، عَنْ شَدَّادِ بْنِ أَوْسٍ، قَالَ ثِنْتَانِ حَفِظْتُهُمَا مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ كَتَبَ الإِحْسَانَ عَلَى كُلِّ شَىْءٍ فَإِذَا قَتَلْتُمْ فَأَحْسِنُوا الْقِتْلَةَ وَإِذَا ذَبَحْتُمْ فَأَحْسِنُوا الذِّبْحَةَ لِيُحِدَّ أَحَدُكُمْ شَفْرَتَهُ وَلْيُرِحْ ذَبِيحَتَهُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Базиъ хабар бериб, дедики: бизга Язид — у Ибн Зурайъдир — ривоят қилди, дедики: бизга Холид ривоят қилди. (Бошқа санад билан) бизга Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ибн Абдурраҳмон хабар бериб, дедики: бизга Ғундар ривоят қилди, Шуъбадан, у Холиддан, у Абу Қилобадан, у Абул-Ашъасдан, у Шаддод ибн Авсдан (ривоят қилиб), у деди: Икки (нарса)ни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ёдлаб олдим: «Албатта, Аллаҳ азза ва жалла ҳар бир нарсада эҳсонни фарз қилди. Шундай экан, агар ўлдирсангиз, ўлдиришни яхши қилинг; агар сўйсангиз, сўйишни яхши қилинг. Бирингиз пичоғини ўткир қилсин ва сўйиладиган (ҳайвон)ини роҳатлантирсин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ شُعْبَةَ، أَخْبَرَنِي قَتَادَةُ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسًا، قَالَ ضَحَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِكَبْشَيْنِ أَمْلَحَيْنِ أَقْرَنَيْنِ يُكَبِّرُ وَيُسَمِّي وَلَقَدْ رَأَيْتُهُ يَذْبَحُهُمَا بِيَدِهِ وَاضِعًا عَلَى صِفَاحِهِمَا قَدَمَهُ . قُلْتُ أَنْتَ سَمِعْتَهُ مِنْهُ قَالَ نَعَمْ .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, Шуъбадан, (у деди:) менга Қатода хабар берди, у деди: мен Анасдан эшитдим, у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) иккита оқ-қора, шохли қўчқорни қурбонлик қилдилар; такбир айтиб ва Аллаҳнинг исмини зикр қилиб. Албатта мен у зотнинг уларни ўз қўллари билан, оёғини уларнинг ён томонларига қўйган ҳолда сўйганларини кўрдим.» Мен: «Сен буни ундан эшитдингми?» дедим. У: «Ҳа,» деди.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ نَاصِحٍ، قَالَ حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُضَحِّي بِكَبْشَيْنِ أَمْلَحَيْنِ أَقْرَنَيْنِ وَكَانَ يُسَمِّي وَيُكَبِّرُ وَلَقَدْ رَأَيْتُهُ يَذْبَحُهُمَا بِيَدِهِ وَاضِعًا رِجْلَهُ عَلَى صِفَاحِهِمَا .
Бизга Аҳмад ибн Носиҳ хабар берди, у деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, Шуъбадан, у Қатодадан, у деди: бизга Анас ибн Молик ривоят қилди, у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) иккита оқ-қора, шохли қўчқорни қурбонлик қилар эдилар; Аллаҳнинг исмини зикр қилар ва такбир айтар эдилар. Албатта мен у зотнинг уларни ўз қўллари билан, оёқларини уларнинг ён томонларига қўйган ҳолда сўйганларини кўрдим.»
أَخْبَرَنَا الْقَاسِمُ بْنُ زَكَرِيَّا بْنِ دِينَارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُصْعَبُ بْنُ الْمِقْدَامِ، عَنِ الْحَسَنِ، - يَعْنِي ابْنَ صَالِحٍ - عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ لَقَدْ رَأَيْتُهُ - يَعْنِي النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم - يَذْبَحُهُمَا بِيَدِهِ وَاضِعًا عَلَى صِفَاحِهِمَا قَدَمَهُ يُسَمِّي وَيُكَبِّرُ كَبْشَيْنِ أَمْلَحَيْنِ أَقْرَنَيْنِ .
Бизга Қосим ибн Закариё ибн Динор хабар берди, у деди: бизга Мусъаб ибн ал-Миқдом ривоят қилди, ал-Ҳасандан — яъни ибн Солиҳдан — у Шуъбадан, у Қатодадан, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: «Албатта мен у зотнинг — яъни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг — уларни ўз қўллари билан, оёғини уларнинг ён томонларига қўйган ҳолда, Аллаҳнинг исмини зикр қилиб ва такбир айтиб сўйганларини кўрдим; иккита оқ-қора, шохли қўчқорни.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، - يَعْنِي ابْنَ زُرَيْعٍ - قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، أَنَّ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، حَدَّثَهُمْ أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ضَحَّى بِكَبْشَيْنِ أَقْرَنَيْنِ أَمْلَحَيْنِ يَطَؤُ عَلَى صِفَاحِهِمَا وَيَذْبَحُهُمَا وَيُسَمِّي وَيُكَبِّرُ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар берди, у деди: бизга Язид — яъни ибн Зурайъ — ривоят қилди, у деди: бизга Саид ривоят қилди, у деди: бизга Қатода ривоят қилди, Анас ибн Молик уларга ривоят қилибдики, Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) иккита шохли, оқ-қора қўчқорни қурбонлик қилдилар; оёқларини уларнинг ён томонларига қўйиб, уларни сўйиб, Аллаҳнинг исмини зикр қилиб ва такбир айтиб.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَحَرَ بَعْضَ بُدْنِهِ بِيَدِهِ وَنَحَرَ بَعْضَهَا غَيْرُهُ .
Бизга Муҳаммад ибн Салама ва ал-Ҳорис ибн Мискин хабар берди — унга қироат қилиб ўқилганда мен эшитиб турардим — ибн ал-Қосимдан, у деди: менга Молик ривоят қилди, Жаъфар ибн Муҳаммаддан, у отасидан, у Жобир ибн Абдуллоҳдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўз (қурбонлик) туяларининг баъзисини ўз қўллари билан сўйдилар, баъзисини эса бошқа киши сўйди.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ فَاطِمَةَ، عَنْ أَسْمَاءَ، قَالَتْ نَحَرْنَا فَرَسًا عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَكَلْنَاهُ . وَقَالَ قُتَيْبَةُ فِي حَدِيثِهِ فَأَكَلْنَا لَحْمَهُ . خَالَفَهُ عَبْدَةُ بْنُ سُلَيْمَانَ .
Бизга Қутайба ва Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Язид хабар берди, улар дедилар: бизга Суфён ривоят қилди, Ҳишом ибн Урвадан, у Фотимадан, у Асмодан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонларида биз бир отни сўйдик ва уни едик.» Қутайба ўз ҳадисида: «Ва унинг гўштини едик,» деди. Унга Абда ибн Сулаймон мухолиф бўлди.
أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ آدَمَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدَةُ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ فَاطِمَةَ، عَنْ أَسْمَاءَ، قَالَتْ ذَبَحْنَا عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَرَسًا وَنَحْنُ بِالْمَدِينَةِ فَأَكَلْنَاهُ .
Менга Муҳаммад ибн Одам хабар берди, у деди: бизга Абда ривоят қилди, Ҳишом ибн Урвадан, у Фотимадан, у Асмодан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонларида биз Мадинада бўлганимизда бир отни сўйдик ва уни едик.»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، - وَهُوَ ابْنُ زَكَرِيَّا بْنِ أَبِي زَائِدَةَ - عَنِ ابْنِ حَيَّانَ، - يَعْنِي مَنْصُورًا - عَنْ عَامِرِ بْنِ وَاثِلَةَ، قَالَ سَأَلَ رَجُلٌ عَلِيًّا هَلْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُسِرُّ إِلَيْكَ بِشَىْءٍ دُونَ النَّاسِ فَغَضِبَ عَلِيٌّ حَتَّى احْمَرَّ وَجْهُهُ وَقَالَ مَا كَانَ يُسِرُّ إِلَىَّ شَيْئًا دُونَ النَّاسِ غَيْرَ أَنَّهُ حَدَّثَنِي بِأَرْبَعِ كَلِمَاتٍ وَأَنَا وَهُوَ فِي الْبَيْتِ فَقَالَ " لَعَنَ اللَّهُ مَنْ لَعَنَ وَالِدَهُ وَلَعَنَ اللَّهُ مَنْ ذَبَحَ لِغَيْرِ اللَّهِ وَلَعَنَ اللَّهُ مَنْ آوَى مُحْدِثًا وَلَعَنَ اللَّهُ مَنْ غَيَّرَ مَنَارَ الأَرْضِ " .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Яҳё — у Закариё ибн Абу Зоиданинг ўғли — ривоят қилди, ибн Ҳайёндан — яъни Мансурдан — у Омир ибн Восиладан (ривоят қилдики), у деди: бир киши Алийдан: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) одамлардан яширган бирор нарсани сирли равишда сенга айтармидилар?» деб сўради. Шунда Алий ғазабланди, ҳатто юзи қизарди ва деди: «У зот одамлардан яширган бирор нарсани менга сирли равишда айтмас эдилар, фақат мен ва у зот уйда бўлганимизда менга тўртта сўзни ривоят қилдилар; у зот: «Отасини лаънатлаган кишини Аллаҳ лаънатлади, Аллаҳдан ўзга учун (чалиб) сўйган кишини Аллаҳ лаънатлади, бидъатчини (жонига қасд қилган жиноятчини) паноҳ берган кишини Аллаҳ лаънатлади ва ер чегара белгиларини ўзгартирган кишини Аллаҳ лаънатлади,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى أَنْ تُؤْكَلَ لُحُومُ الأَضَاحِي بَعْدَ ثَلاَثٍ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абдураззоқ хабар берди, у деди: бизга Маъмар ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у ибн Умардан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қурбонлик гўштларини уч (кун)дан кейин ейишдан қайтардилар.
أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ غُنْدَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، قَالَ حَدَّثَنَا الزُّهْرِيُّ، عَنْ أَبِي عُبَيْدٍ، مَوْلَى ابْنِ عَوْفٍ قَالَ شَهِدْتُ عَلِيَّ بْنَ أَبِي طَالِبٍ كَرَّمَ اللَّهُ وَجْهَهُ فِي يَوْمِ عِيدٍ بَدَأَ بِالصَّلاَةِ قَبْلَ الْخُطْبَةِ ثُمَّ صَلَّى بِلاَ أَذَانٍ وَلاَ إِقَامَةٍ ثُمَّ قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَنْهَى أَنْ يُمْسِكَ أَحَدٌ مِنْ نُسُكِهِ شَيْئًا فَوْقَ ثَلاَثَةِ أَيَّامٍ .
Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, Ғундардан, у деди: бизга Маъмар ривоят қилди, у деди: бизга аз-Зуҳрий ривоят қилди, ибн Авфнинг озод қилинган қули Абу Убайддан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Алий ибн Абу Толиб (каррамаллоҳу важҳаҳу)ни ийд кунида кўрдим; у хутбадан олдин намозни бошлади, сўнг азонсиз ва иқоматсиз намоз ўқиди, кейин деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бирортангиз қурбонлигидан бирор нарсани уч кундан ортиқ сақлаб қўйишдан қайтарганларини эшитдим.»»
أَخْبَرَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَنَّ أَبَا عُبَيْدٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّ عَلِيَّ بْنَ أَبِي طَالِبٍ قَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَدْ نَهَاكُمْ أَنْ تَأْكُلُوا لُحُومَ نُسُكِكُمْ فَوْقَ ثَلاَثٍ .
Бизга Абу Довуд хабар берди, у деди: бизга Яъқуб ривоят қилди, у деди: бизга отам ривоят қилди, Солиҳдан, у ибн Шиҳобдан (ривоят қилдики), Абу Убайд унга хабар бердики, Алий ибн Абу Толиб деди: «Албатта Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сизларни қурбонликларингизнинг гўштларини уч (кун)дан ортиқ ейишдан қайтардилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّهُ أَخْبَرَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنْ أَكْلِ لُحُومِ الضَّحَايَا بَعْدَ ثَلاَثٍ ثُمَّ قَالَ " كُلُوا وَتَزَوَّدُوا وَادَّخِرُوا " .
Бизга Муҳаммад ибн Салама ва ал-Ҳорис ибн Мискин хабар берди — унга қироат қилиб ўқилганда мен эшитиб турардим, лафз уникидир — ибн ал-Қосимдан, у деди: менга Молик ривоят қилди, Абуз-Зубайрдан, у Жобир ибн Абдуллоҳдан (ривоят қилдики), у унга хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қурбонлик гўштларини уч (кун)дан кейин ейишдан қайтардилар, сўнг: «Енглар, (сафарда) озуқа қилиб олинглар ва сақлаб қўйинглар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ حَمَّادٍ، زُغْبَةُ قَالَ أَنْبَأَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنِ ابْنِ خَبَّابٍ، - هُوَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ خَبَّابٍ - أَنَّ أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِيَّ، قَدِمَ مِنْ سَفَرٍ فَقَدَّمَ إِلَيْهِ أَهْلُهُ لَحْمًا مِنْ لُحُومِ الأَضَاحِي فَقَالَ مَا أَنَا بِآكِلِهِ حَتَّى أَسْأَلَ . فَانْطَلَقَ إِلَى أَخِيهِ لأُمِّهِ قَتَادَةَ بْنِ النُّعْمَانِ - وَكَانَ بَدْرِيًّا - فَسَأَلَهُ عَنْ ذَلِكَ فَقَالَ إِنَّهُ قَدْ حَدَثَ بَعْدَكَ أَمْرٌ نَقْضًا لِمَا كَانُوا نُهُوا عَنْهُ مِنْ أَكْلِ لُحُومِ الأَضَاحِي بَعْدَ ثَلاَثَةِ أَيَّامٍ .
Бизга Исо ибн Ҳаммод Зуғба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс хабар берди, Яҳё ибн Саиддан, у ал-Қосим ибн Муҳаммаддан, у ибн Хаббобдан — у Абдуллоҳ ибн Хаббоб — (ривоят қилдики), Абу Саид ал-Худрий сафардан келди, аҳли унга қурбонлик гўштларидан бир гўштни келтирди. Шунда у: «Мен сўрамагунча уни емайман,» деди. Сўнг она томонидан акаси Қатода ибн ан-Нуъмон олдига борди — у Бадр (жангида қатнашган) эди — ва ундан у ҳақда сўради. У: «Сендан кейин янги иш (амр) содир бўлдики, улар қурбонлик гўштларини уч кундан кейин ейишдан қайтарилган нарсани бекор қилди,» деди.
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَتْنِي زَيْنَبُ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنْ لُحُومِ الأَضَاحِي فَوْقَ ثَلاَثَةِ أَيَّامٍ فَقَدِمَ قَتَادَةُ بْنُ النُّعْمَانِ - وَكَانَ أَخَا أَبِي سَعِيدٍ لأُمِّهِ وَكَانَ بَدْرِيًّا - فَقَدَّمُوا إِلَيْهِ فَقَالَ أَلَيْسَ قَدْ نَهَى عَنْهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ أَبُو سَعِيدٍ إِنَّهُ قَدْ حَدَثَ فِيهِ أَمْرٌ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَانَا أَنْ نَأْكُلَهُ فَوْقَ ثَلاَثَةِ أَيَّامٍ ثُمَّ رَخَّصَ لَنَا أَنْ نَأْكُلَهُ وَنَدَّخِرَهُ .
Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, Саъд ибн Ишоқдан, у деди: менга Зайнаб ривоят қилди, Абу Саид ал-Худрийдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қурбонлик гўштларини уч кундан ортиқ (ейишдан) қайтардилар. Сўнг Қатода ибн ан-Нуъмон келди — у Абу Саиднинг она томонидан акаси эди ва Бадр (жангида қатнашган) эди — улар унга (гўштдан) келтирдилар. У: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) буни қайтармаганмидилар?» деди. Абу Саид: «Бу ҳақда янги иш содир бўлди; Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизни уни уч кундан ортиқ ейишдан қайтарган эдилар, сўнг бизга уни ейиш ва сақлаб қўйишга рухсат бердилар,» деди.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، - وَهُوَ النُّفَيْلِيُّ - قَالَ حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، ح وَأَنْبَأَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَعْدَانَ بْنِ عِيسَى، قَالَ حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ أَعْيَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، قَالَ حَدَّثَنَا زُبَيْدُ بْنُ الْحَارِثِ، عَنْ مُحَارِبِ بْنِ دِثَارٍ، عَنِ ابْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنِّي كُنْتُ نَهَيْتُكُمْ عَنْ ثَلاَثٍ عَنْ زِيَارَةِ الْقُبُورِ فَزُورُوهَا وَلْتَزِدْكُمْ زِيَارَتُهَا خَيْرًا وَنَهَيْتُكُمْ عَنْ لُحُومِ الأَضَاحِي بَعْدَ ثَلاَثٍ فَكُلُوا مِنْهَا وَأَمْسِكُوا مَا شِئْتُمْ وَنَهَيْتُكُمْ عَنِ الأَشْرِبَةِ فِي الأَوْعِيَةِ فَاشْرَبُوا فِي أَىِّ وِعَاءٍ شِئْتُمْ وَلاَ تَشْرَبُوا مُسْكِرًا " . وَلَمْ يَذْكُرْ مُحَمَّدٌ " وَأَمْسِكُوا " .
Бизга Амр ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Муҳаммад — у ан-Нуфайлий — ривоят қилди, у деди: бизга Зуҳайр ривоят қилди; (бошқа санад билан) бизга Муҳаммад ибн Маъдон ибн Исо хабар берди, у деди: бизга ал-Ҳасан ибн Аъян ривоят қилди, у деди: бизга Зуҳайр ривоят қилди, у деди: бизга Зубайд ибн ал-Ҳорис ривоят қилди, Муҳориб ибн Дисордан, у ибн Бурайдадан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен сизларни уч нарсадан қайтарган эдим: қабрларни зиёрат қилишдан — энди уларни зиёрат қилинглар, уларнинг зиёрати сизларга яхшиликни зиёда қилсин; ва сизларни қурбонлик гўштларини уч (кун)дан кейин (ейишдан) қайтарган эдим — энди улардан енглар ва хоҳлаганингизни сақлаб қўйинглар; ва сизларни (баъзи) идишларда ичимлик (тайёрлаш)дан қайтарган эдим — энди қайси идишда хоҳласангиз ичинг, лекин маст қилувчи (ичимлик)ни ичманглар,» дедилар. Муҳаммад: «Сақлаб қўйинглар,» (сўзини) зикр қилмади.
أَخْبَرَنَا الْعَبَّاسُ بْنُ عَبْدِ الْعَظِيمِ الْعَنْبَرِيُّ، عَنِ الأَحْوَصِ بْنِ جَوَّابٍ، عَنْ عَمَّارِ بْنِ رُزَيْقٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الزُّبَيْرِ بْنِ عَدِيٍّ، عَنِ ابْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنِّي كُنْتُ نَهَيْتُكُمْ عَنْ لُحُومِ الأَضَاحِي بَعْدَ ثَلاَثٍ وَعَنِ النَّبِيذِ إِلاَّ فِي سِقَاءٍ وَعَنْ زِيَارَةِ الْقُبُورِ فَكُلُوا مِنْ لُحُومِ الأَضَاحِي مَا بَدَا لَكُمْ وَتَزَوَّدُوا وَادَّخِرُوا وَمَنْ أَرَادَ زِيَارَةَ الْقُبُورِ فَإِنَّهَا تُذَكِّرُ الآخِرَةَ وَاشْرَبُوا وَاتَّقُوا كُلَّ مُسْكِرٍ " .
Бизга ал-Аббос ибн Абдул-Азим ал-Анбарий хабар берди, ал-Аҳвас ибн Жаввобдан, у Аммор ибн Рузайқдан, у Абу Ишоқдан, у аз-Зубайр ибн Адийдан, у ибн Бурайдадан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен сизларни қурбонлик гўштларини уч (кун)дан кейин (ейишдан), ва мешдан бошқада набиз (тайёрлаш)дан, ва қабрларни зиёрат қилишдан қайтарган эдим. Энди қурбонлик гўштларидан ўзингизга кўринмагани (хоҳлаганингизча) енглар, озуқа қилиб олинглар ва сақлаб қўйинглар; ким қабрларни зиёрат қилишни истаса (зиёрат қилсин), чунки у охиратни эслатади; ва ичинг, лекин ҳар бир маст қилувчидан сақланинглар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ مَالِكٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي بَكْرٍ، عَنْ عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ دَفَّتْ دَافَّةٌ مِنْ أَهْلِ الْبَادِيَةِ حَضْرَةَ الأَضْحَى فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " كُلُوا وَادَّخِرُوا ثَلاَثًا " . فَلَمَّا كَانَ بَعْدَ ذَلِكَ قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ النَّاسَ كَانُوا يَنْتَفِعُونَ مِنْ أَضَاحِيهِمْ يَجْمِلُونَ مِنْهَا الْوَدَكَ وَيَتَّخِذُونَ مِنْهَا الأَسْقِيَةَ . قَالَ " وَمَا ذَاكَ " . قَالَ الَّذِي نَهَيْتَ مِنْ إِمْسَاكِ لُحُومِ الأَضَاحِي . قَالَ " إِنَّمَا نَهَيْتُ لِلدَّافَّةِ الَّتِي دَفَّتْ كُلُوا وَادَّخِرُوا وَتَصَدَّقُوا " .
Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, Моликдан, у деди: менга Абдуллоҳ ибн Абу Бакр ривоят қилди, Амрадан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Қурбон ҳайити яқинлашганда бадия (саҳро) аҳлидан бир жамоа (Мадинага) ёпирилиб келди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Енглар ва уч (кун) сақлаб қўйинглар,» дедилар. Шундан кейин улар: «Эй Расулуллаҳ, одамлар ўз қурбонликларидан фойдаланар эдилар: улардан мой чиқарар ва улардан меш (идиш) ясар эдилар,» дедилар. У зот: «Бу нима?» дедилар. (Биттаси:) «Сиз қурбонлик гўштларини сақлаб қўйишдан қайтарган нарсангиз,» деди. У зот: «Мен фақат ёпирилиб келган жамоа учун қайтарган эдим. Енглар, сақлаб қўйинглар ва садақа қилинглар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَابِسٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى عَائِشَةَ فَقُلْتُ أَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَنْهَى عَنْ لُحُومِ الأَضَاحِي بَعْدَ ثَلاَثٍ قَالَتْ نَعَمْ أَصَابَ النَّاسَ شِدَّةٌ فَأَحَبَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ يُطْعِمَ الْغَنِيُّ الْفَقِيرَ ثُمَّ قَالَ لَقَدْ رَأَيْتُ آلَ مُحَمَّدٍ صلى الله عليه وسلم يَأْكُلُونَ الْكُرَاعَ بَعْدَ خَمْسَ عَشْرَةَ قُلْتُ مِمَّ ذَاكَ فَضَحِكَتْ فَقَالَتْ مَا شَبِعَ آلُ مُحَمَّدٍ صلى الله عليه وسلم مِنْ خُبْزٍ مَأْدُومٍ ثَلاَثَةَ أَيَّامٍ حَتَّى لَحِقَ بِاللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ .
Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, Абдураҳмондан, у Суфёндан, у Абдураҳмон ибн Обисдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Мен Оиша ҳузурига кирдим ва: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қурбонлик гўштларини уч (кун)дан кейин (ейишдан) қайтарганмидилар?» дедим. У: «Ҳа. Одамларга танглик етган эди, шунинг учун Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бой фақирни таомлантиришини хоҳладилар,» деди. Сўнг деди: «Мен Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам) оиласининг ўн беш (кун)дан кейин (қурбонликнинг) оёқ гўштини еяётганларини кўрардим.» Мен: «Бу нимадан (шундай эди)?» дедим. У кулди ва: «Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам) оиласи уч кун давомида қатиқланган (ёғ-ёвғонли) нондан тўймас эдилар, ҳатто у зот Аллаҳ азза ва жаллага қовушдилар,» деди.
أَخْبَرَنَا يُوسُفُ بْنُ عِيسَى، قَالَ حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، - وَهُوَ ابْنُ زِيَادِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ - عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَابِسٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَأَلْتُ عَائِشَةَ عَنْ لُحُومِ الأَضَاحِي، قَالَتْ كُنَّا نَخْبَأُ الْكُرَاعَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم شَهْرًا ثُمَّ يَأْكُلُهُ .
Бизга Юсуф ибн Исо хабар берди, у деди: бизга ал-Фазл ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга Язид — у Зиёд ибн Абил-Жаъднинг ўғлидир — ривоят қилди, у Абдурраҳмон ибн Обисдан, у отасидан (ривоят қилиб) деди: мен Оиша (розияллаҳу анҳо)дан қурбонлик гўштлари ҳақида сўрадим. У: «Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) учун (қурбонлик ҳайвонининг) оёғини бир ойча сақлаб қўярдик, сўнг у киши уни ер эдилар,» деди.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ عَوْنٍ، عَنِ ابْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ إِمْسَاكِ الأُضْحِيَةِ فَوْقَ ثَلاَثَةِ أَيَّامٍ ثُمَّ قَالَ " كُلُوا وَأَطْعِمُوا " .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ хабар берди, у Ибн Авндан, у Ибн Сийриндан, у Абу Саид ал-Худрийдан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қурбонлик гўштини уч кундан ортиқ сақлашдан қайтардилар, сўнг: «Енглар ва (бошқаларга) едирнглар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ مُغِيرَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا حُمَيْدُ بْنُ هِلاَلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُغَفَّلٍ، قَالَ دُلِّيَ جِرَابٌ مِنْ شَحْمٍ يَوْمَ خَيْبَرَ فَالْتَزَمْتُهُ قُلْتُ لاَ أُعْطِي أَحَدًا مِنْهُ شَيْئًا فَالْتَفَتُّ فَإِذَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَتَبَسَّمُ .
Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у Сулаймон ибн Муғийрадан (ривоят қилди), у деди: бизга Ҳумайд ибн Ҳилол ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Муғаффал ривоят қилди, у деди: Хайбар кунида бир тулуп ёғ (қалъадан) ташланди. Мен уни қучоқлаб олдим ва: «Бундан ҳеч кимга ҳеч нарса бермайман,» дедим. Сўнг ўгирилиб қарасам, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) табассум қилиб турар эдилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا النَّضْرُ بْنُ شُمَيْلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ نَاسًا، مِنَ الأَعْرَابِ كَانُوا يَأْتُونَا بِلَحْمٍ وَلاَ نَدْرِي أَذَكَرُوا اسْمَ اللَّهِ عَلَيْهِ أَمْ لاَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اذْكُرُوا اسْمَ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ عَلَيْهِ وَكُلُوا " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга ан-Назр ибн Шумайл ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом ибн Урва ривоят қилди, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики): бадавий аъробийлардан баъзилари бизга гўшт келтирардилар, биз эса улар унга Аллаҳнинг номини зикр қилганми ёки йўқми, билмас эдик. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Унга Аллаҳ азза ва жалланинг номини зикр қилинглар ва енглар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنِي هَارُونُ بْنُ أَبِي وَكِيعٍ، - وَهُوَ هَارُونُ بْنُ عَنْتَرَةَ - عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، فِي قَوْلِهِ عَزَّ وَجَلَّ { وَلاَ تَأْكُلُوا مِمَّا لَمْ يُذْكَرِ اسْمُ اللَّهِ عَلَيْهِ } قَالَ خَاصَمَهُمُ الْمُشْرِكُونَ فَقَالُوا مَا ذَبَحَ اللَّهُ فَلاَ تَأْكُلُوهُ وَمَا ذَبَحْتُمْ أَنْتُمْ أَكَلْتُمُوهُ .
Бизга Амр ибн Алий хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: менга Ҳорун ибн Аби Вакииъ — у Ҳорун ибн Антарадир — ривоят қилди, у отасидан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан, Аллаҳ азза ва жалланинг: «Унга Аллаҳнинг номи зикр қилинмаган нарсадан еманглар,» (Анъом сураси, 121) деган сўзи ҳақида (ривоят қилдики), у: «Мушриклар улар билан тортишиб: ‹Аллаҳ ўлдирган (ўлиб қолган) нарсани емайсизлару ўзларингиз сўйган нарсани ейсизлар,› дедилар,» деди.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، عَنْ بَحِيرٍ، عَنْ خَالِدٍ، عَنْ جُبَيْرِ بْنِ نُفَيْرٍ، عَنْ أَبِي ثَعْلَبَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ تَحِلُّ الْمُجَثَّمَةُ " .
Бизга Амр ибн Усмон хабар берди, у деди: бизга Бақийя ривоят қилди, у Баҳийрдан, у Холиддан, у Жубайр ибн Нуфайрдан, у Абу Саълабадан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Боғлаб қўйилиб (нишонга олиб отиб) ўлдирилган ҳайвон ҳалол бўлмайди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ زَيْدٍ، قَالَ دَخَلْتُ مَعَ أَنَسٍ عَلَى الْحَكَمِ - يَعْنِي ابْنَ أَيُّوبَ - فَإِذَا أُنَاسٌ يَرْمُونَ دَجَاجَةً فِي دَارِ الأَمِيرِ فَقَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ تُصْبَرَ الْبَهَائِمُ .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у Шуъбадан, у Ҳишом ибн Зайддан (ривоят қилиб) деди: мен Анас билан Ҳакам — яъни Ибн Айюб — ҳузурига кирдим. Шунда амирнинг ҳовлисида бир неча киши товуқни нишонга олиб отиб турган эди. Шунда у (Анас): «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳайвонларни боғлаб қўйиб (нишонга олиб отишдан) қайтарганлар,» деди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ زُنْبُورٍ الْمَكِّيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ يَزِيدَ، - وَهُوَ ابْنُ الْهَادِ - عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَعْفَرٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَعْفَرٍ، قَالَ مَرَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى أُنَاسٍ وَهُمْ يَرْمُونَ كَبْشًا بِالنَّبْلِ فَكَرِهَ ذَلِكَ وَقَالَ " لاَ تَمْثُلُوا بِالْبَهَائِمِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Зунбур ал-Маккий хабар берди, у деди: бизга Ибн Аби Ҳозим ривоят қилди, у Язиддан — у Ибнул-Ҳоддир — у Муовия ибн Абдуллоҳ ибн Жаъфардан, у Абдуллоҳ ибн Жаъфардан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир неча кишининг олдидан ўтдилар, улар бир қўчқорни ўқ билан отиб турган эдилар. У киши буни ёқтирмадилар ва: «Ҳайвонларни (нишонга олиб) ғажиманглар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ أَبِي بِشْرٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ لَعَنَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَنِ اتَّخَذَ شَيْئًا فِيهِ الرُّوحُ غَرَضًا .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, у Абу Бишрдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Умардан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жонли (ҳайвонни) нишон қилиб олган кишини лаънатладилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنِي الْمِنْهَالُ بْنُ عَمْرٍو، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لَعَنَ اللَّهُ مَنْ مَثَّلَ بِالْحَيَوَانِ " .
Бизга Амр ибн Алий хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: менга ал-Минҳол ибн Амр ривоят қилди, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Умардан (ривоят қилиб) деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳайвонни (нишонга олиб) ғажиган кишини Аллаҳ лаънатласин,» деб айтаётганларини эшитдим.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ ثَابِتٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ تَتَّخِذُوا شَيْئًا فِيهِ الرُّوحُ غَرَضًا " .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ хабар берди, у Шуъбадан, у Адий ибн Собитдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Жонли (ҳайвонни) нишон қилиб олманглар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ الْكُوفِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ هَاشِمٍ، عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ صَالِحٍ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ ثَابِتٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ تَتَّخِذُوا شَيْئًا فِيهِ الرُّوحُ غَرَضًا " .
Бизга Муҳаммад ибн Убайд ал-Куфий хабар берди, у деди: бизга Алий ибн Ҳошим ривоят қилди, у ал-Ало ибн Солиҳдан, у Адий ибн Собитдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Жонли (ҳайвонни) нишон қилиб олманглар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ صُهَيْبٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، يَرْفَعُهُ قَالَ " مَنْ قَتَلَ عُصْفُورًا فَمَا فَوْقَهَا بِغَيْرِ حَقِّهَا سَأَلَ اللَّهُ عَزَّ جَلَّ عَنْهَا يَوْمَ الْقِيَامَةِ " . قِيلَ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَمَا حَقُّهَا قَالَ " حَقُّهَا أَنْ تَذْبَحَهَا فَتَأْكُلَهَا وَلاَ تَقْطَعْ رَأْسَهَا فَيُرْمَى بِهَا " .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Амрдан, у Суҳайбдан, у Абдуллоҳ ибн Амрдан, уни (Набийга) марфуъ қилиб (ривоят қилиб) деди: «Ким бир чумчуқни ёки ундан каттароқ (жонзотни) ҳаққисиз ўлдирса, Аллаҳ азза ва жалла ундан Қиёмат кунида сўрайди,» дедилар. «Эй Расулуллаҳ, унинг ҳаққи нима?» деб сўралди. У: «Унинг ҳаққи шуки, уни сўйиб ейсан; бошини узиб, (жасадини) ташлаб юбормайсан,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ دَاوُدَ الْمِصِّيصِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عُبَيْدَةَ عَبْدُ الْوَاحِدِ بْنُ وَاصِلٍ، عَنْ خَلَفٍ، - يَعْنِي ابْنَ مِهْرَانَ - قَالَ حَدَّثَنَا عَامِرٌ الأَحْوَلُ، عَنْ صَالِحِ بْنِ دِينَارٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ الشَّرِيدِ، قَالَ سَمِعْتُ الشَّرِيدَ، يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ قَتَلَ عُصْفُورًا عَبَثًا عَجَّ إِلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ يَوْمَ الْقِيَامَةِ يَقُولُ يَا رَبِّ إِنَّ فُلاَنًا قَتَلَنِي عَبَثًا وَلَمْ يَقْتُلْنِي لِمَنْفَعَةٍ " .
Бизга Муҳаммад ибн Довуд ал-Мисисий хабар берди, у деди: бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ривоят қилди, у деди: бизга Абу Убайда Абдулвоҳид ибн Восил ривоят қилди, у Халафдан — яъни Ибн Миҳрондан — (ривоят қилди), у деди: бизга Омир ал-Аҳвал ривоят қилди, у Солиҳ ибн Динордан, у Амр ибн аш-Шарйддан (ривоят қилиб) деди: мен аш-Шарйднинг шундай деяётганини эшитдим: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким бир чумчуқни беҳуда ўлдирса, у (чумчуқ) Қиёмат кунида Аллаҳ азза ва жаллага фарёд қилиб: ‹Эй Роббим, фалончи мени беҳуда ўлдирди, бирор фойда учун ўлдирмади,› деб айтади,» деб айтаётганларини эшитдим.
أَخْبَرَنِي عُثْمَانُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي سَهْلُ بْنُ بَكَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا وُهَيْبُ بْنُ خَالِدٍ، عَنِ ابْنِ طَاوُسٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو قَالَ مَرَّةً عَنْ أَبِيهِ، وَقَالَ، مَرَّةً عَنْ جَدِّهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى يَوْمَ خَيْبَرَ عَنْ لُحُومِ الْحُمُرِ الأَهْلِيَّةِ وَعَنِ الْجَلاَّلَةِ وَعَنْ رُكُوبِهَا وَعَنْ أَكْلِ لَحْمِهَا .
Менга Усмон ибн Абдуллоҳ хабар берди, у деди: менга Саҳл ибн Баккор ривоят қилди, у деди: бизга Вуҳайб ибн Холид ривоят қилди, у Ибн Товусдан, у Амр ибн Шуайбдан, у отаси Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Амрдан (ривоят қилдики) — бир марта «отасидан» деди, бир марта «бобосидан» деди — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Хайбар кунида хонаки эшакларнинг гўштидан, жаллолад (нажосат ейдиган ҳайвон)дан, уларга минишдан ва гўштини ейишдан қайтардилар.
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ، قَالَ حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْمُجَثَّمَةِ وَلَبَنِ الْجَلاَّلَةِ وَالشُّرْبِ مِنْ فِي السِّقَاءِ .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом ривоят қилди, у деди: бизга Қатода ривоят қилди, у Икримадан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) боғлаб қўйиб (нишонга олиб отилган) ҳайвондан, жаллолад (нажосат ейдиган ҳайвон)нинг сутидан ва меш оғзидан (тўғридан-тўғри) сув ичишдан қайтардилар.