أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّهُ أَخْبَرَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنْ أَكْلِ لُحُومِ الضَّحَايَا بَعْدَ ثَلاَثٍ ثُمَّ قَالَ " كُلُوا وَتَزَوَّدُوا وَادَّخِرُوا " .
Бизга Муҳаммад ибн Салама ва ал-Ҳорис ибн Мискин хабар берди — унга қироат қилиб ўқилганда мен эшитиб турардим, лафз уникидир — ибн ал-Қосимдан, у деди: менга Молик ривоят қилди, Абуз-Зубайрдан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан (ривоят қилдики), у унга хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қурбонлик гўштларини уч (кун)дан кейин ейишдан қайтардилар, сўнг: «Енглар, (сафарда) озуқа қилиб олинглар ва сақлаб қўйинглар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ حَمَّادٍ، زُغْبَةُ قَالَ أَنْبَأَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنِ ابْنِ خَبَّابٍ، - هُوَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ خَبَّابٍ - أَنَّ أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِيَّ، قَدِمَ مِنْ سَفَرٍ فَقَدَّمَ إِلَيْهِ أَهْلُهُ لَحْمًا مِنْ لُحُومِ الأَضَاحِي فَقَالَ مَا أَنَا بِآكِلِهِ حَتَّى أَسْأَلَ . فَانْطَلَقَ إِلَى أَخِيهِ لأُمِّهِ قَتَادَةَ بْنِ النُّعْمَانِ - وَكَانَ بَدْرِيًّا - فَسَأَلَهُ عَنْ ذَلِكَ فَقَالَ إِنَّهُ قَدْ حَدَثَ بَعْدَكَ أَمْرٌ نَقْضًا لِمَا كَانُوا نُهُوا عَنْهُ مِنْ أَكْلِ لُحُومِ الأَضَاحِي بَعْدَ ثَلاَثَةِ أَيَّامٍ .
Бизга Исо ибн Ҳаммод Зуғба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс хабар берди, Яҳё ибн Саиддан, у ал-Қосим ибн Муҳаммаддан, у ибн Хаббобдан — у Абдуллаҳ ибн Хаббоб — (ривоят қилдики), Абу Саид ал-Худрий сафардан келди, аҳли унга қурбонлик гўштларидан бир гўштни келтирди. Шунда у: «Мен сўрамагунча уни емайман,» деди. Сўнг она томонидан акаси Қатода ибн ан-Нуъмон олдига борди — у Бадр (жангида қатнашган) эди — ва ундан у ҳақда сўради. У: «Сендан кейин янги иш (амр) содир бўлдики, улар қурбонлик гўштларини уч кундан кейин ейишдан қайтарилган нарсани бекор қилди,» деди.
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَتْنِي زَيْنَبُ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنْ لُحُومِ الأَضَاحِي فَوْقَ ثَلاَثَةِ أَيَّامٍ فَقَدِمَ قَتَادَةُ بْنُ النُّعْمَانِ - وَكَانَ أَخَا أَبِي سَعِيدٍ لأُمِّهِ وَكَانَ بَدْرِيًّا - فَقَدَّمُوا إِلَيْهِ فَقَالَ أَلَيْسَ قَدْ نَهَى عَنْهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ أَبُو سَعِيدٍ إِنَّهُ قَدْ حَدَثَ فِيهِ أَمْرٌ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَانَا أَنْ نَأْكُلَهُ فَوْقَ ثَلاَثَةِ أَيَّامٍ ثُمَّ رَخَّصَ لَنَا أَنْ نَأْكُلَهُ وَنَدَّخِرَهُ .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, Саъд ибн Ишоқдан, у деди: менга Зайнаб ривоят қилди, Абу Саид ал-Худрийдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қурбонлик гўштларини уч кундан ортиқ (ейишдан) қайтардилар. Сўнг Қатода ибн ан-Нуъмон келди — у Абу Саиднинг она томонидан акаси эди ва Бадр (жангида қатнашган) эди — улар унга (гўштдан) келтирдилар. У: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) буни қайтармаганмидилар?» деди. Абу Саид: «Бу ҳақда янги иш содир бўлди; Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизни уни уч кундан ортиқ ейишдан қайтарган эдилар, сўнг бизга уни ейиш ва сақлаб қўйишга рухсат бердилар,» деди.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، - وَهُوَ النُّفَيْلِيُّ - قَالَ حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، ح وَأَنْبَأَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَعْدَانَ بْنِ عِيسَى، قَالَ حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ أَعْيَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، قَالَ حَدَّثَنَا زُبَيْدُ بْنُ الْحَارِثِ، عَنْ مُحَارِبِ بْنِ دِثَارٍ، عَنِ ابْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنِّي كُنْتُ نَهَيْتُكُمْ عَنْ ثَلاَثٍ عَنْ زِيَارَةِ الْقُبُورِ فَزُورُوهَا وَلْتَزِدْكُمْ زِيَارَتُهَا خَيْرًا وَنَهَيْتُكُمْ عَنْ لُحُومِ الأَضَاحِي بَعْدَ ثَلاَثٍ فَكُلُوا مِنْهَا وَأَمْسِكُوا مَا شِئْتُمْ وَنَهَيْتُكُمْ عَنِ الأَشْرِبَةِ فِي الأَوْعِيَةِ فَاشْرَبُوا فِي أَىِّ وِعَاءٍ شِئْتُمْ وَلاَ تَشْرَبُوا مُسْكِرًا " . وَلَمْ يَذْكُرْ مُحَمَّدٌ " وَأَمْسِكُوا " .
Бизга Амр ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн Муҳаммад — у ан-Нуфайлий — ривоят қилди, у деди: бизга Зуҳайр ривоят қилди; (бошқа санад билан) бизга Муҳаммад ибн Маъдон ибн Исо хабар берди, у деди: бизга ал-Ҳасан ибн Аъян ривоят қилди, у деди: бизга Зуҳайр ривоят қилди, у деди: бизга Зубайд ибн ал-Ҳорис ривоят қилди, Муҳориб ибн Дисордан, у ибн Бурайдадан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен сизларни уч нарсадан қайтарган эдим: қабрларни зиёрат қилишдан — энди уларни зиёрат қилинглар, уларнинг зиёрати сизларга яхшиликни зиёда қилсин; ва сизларни қурбонлик гўштларини уч (кун)дан кейин (ейишдан) қайтарган эдим — энди улардан енглар ва хоҳлаганингизни сақлаб қўйинглар; ва сизларни (баъзи) идишларда ичимлик (тайёрлаш)дан қайтарган эдим — энди қайси идишда хоҳласангиз ичинг, лекин маст қилувчи (ичимлик)ни ичманглар,» дедилар. Муҳаммад: «Сақлаб қўйинглар,» (сўзини) зикр қилмади.
أَخْبَرَنَا الْعَبَّاسُ بْنُ عَبْدِ الْعَظِيمِ الْعَنْبَرِيُّ، عَنِ الأَحْوَصِ بْنِ جَوَّابٍ، عَنْ عَمَّارِ بْنِ رُزَيْقٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الزُّبَيْرِ بْنِ عَدِيٍّ، عَنِ ابْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنِّي كُنْتُ نَهَيْتُكُمْ عَنْ لُحُومِ الأَضَاحِي بَعْدَ ثَلاَثٍ وَعَنِ النَّبِيذِ إِلاَّ فِي سِقَاءٍ وَعَنْ زِيَارَةِ الْقُبُورِ فَكُلُوا مِنْ لُحُومِ الأَضَاحِي مَا بَدَا لَكُمْ وَتَزَوَّدُوا وَادَّخِرُوا وَمَنْ أَرَادَ زِيَارَةَ الْقُبُورِ فَإِنَّهَا تُذَكِّرُ الآخِرَةَ وَاشْرَبُوا وَاتَّقُوا كُلَّ مُسْكِرٍ " .
Бизга ал-Аббос ибн Абдул-Азим ал-Анбарий хабар берди, ал-Аҳвас ибн Жаввобдан, у Аммор ибн Рузайқдан, у Абу Ишоқдан, у аз-Зубайр ибн Адийдан, у ибн Бурайдадан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен сизларни қурбонлик гўштларини уч (кун)дан кейин (ейишдан), ва мешдан бошқада набиз (тайёрлаш)дан, ва қабрларни зиёрат қилишдан қайтарган эдим. Энди қурбонлик гўштларидан ўзингизга кўринмагани (хоҳлаганингизча) енглар, озуқа қилиб олинглар ва сақлаб қўйинглар; ким қабрларни зиёрат қилишни истаса (зиёрат қилсин), чунки у охиратни эслатади; ва ичинг, лекин ҳар бир маст қилувчидан сақланинглар,» дедилар.