Қурбонликка Аллаҳ номини айтиш

Qurbonliklar kitobi · 1 ҳадис

باب تَسْمِيَةِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ عَلَى الضَّحِيَّةِ ‏‏

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ نَاصِحٍ، قَالَ حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُضَحِّي بِكَبْشَيْنِ أَمْلَحَيْنِ أَقْرَنَيْنِ وَكَانَ يُسَمِّي وَيُكَبِّرُ وَلَقَدْ رَأَيْتُهُ يَذْبَحُهُمَا بِيَدِهِ وَاضِعًا رِجْلَهُ عَلَى صِفَاحِهِمَا ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Носиҳ хабар берди, у деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, Шуъбадан, у Қатодадан, у деди: бизга Анас ибн Молик ривоят қилди, у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) иккита оқ-қора, шохли қўчқорни қурбонлик қилар эдилар; Аллаҳнинг исмини зикр қилар ва такбир айтар эдилар. Албатта мен у зотнинг уларни ўз қўллари билан, оёқларини уларнинг ён томонларига қўйган ҳолда сўйганларини кўрдим.»