Аллаҳдан ўзгага атаб сўйган киши

Qurbonliklar kitobi · 1 ҳадис

باب مَنْ ذَبَحَ لِغَيْرِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ ‏‏

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، - وَهُوَ ابْنُ زَكَرِيَّا بْنِ أَبِي زَائِدَةَ - عَنِ ابْنِ حَيَّانَ، - يَعْنِي مَنْصُورًا - عَنْ عَامِرِ بْنِ وَاثِلَةَ، قَالَ سَأَلَ رَجُلٌ عَلِيًّا هَلْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُسِرُّ إِلَيْكَ بِشَىْءٍ دُونَ النَّاسِ فَغَضِبَ عَلِيٌّ حَتَّى احْمَرَّ وَجْهُهُ وَقَالَ مَا كَانَ يُسِرُّ إِلَىَّ شَيْئًا دُونَ النَّاسِ غَيْرَ أَنَّهُ حَدَّثَنِي بِأَرْبَعِ كَلِمَاتٍ وَأَنَا وَهُوَ فِي الْبَيْتِ فَقَالَ ‏ "‏ لَعَنَ اللَّهُ مَنْ لَعَنَ وَالِدَهُ وَلَعَنَ اللَّهُ مَنْ ذَبَحَ لِغَيْرِ اللَّهِ وَلَعَنَ اللَّهُ مَنْ آوَى مُحْدِثًا وَلَعَنَ اللَّهُ مَنْ غَيَّرَ مَنَارَ الأَرْضِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Яҳё — у Закариё ибн Абу Зоиданинг ўғли — ривоят қилди, ибн Ҳайёндан — яъни Мансурдан — у Омир ибн Восиладан (ривоят қилдики), у деди: бир киши Алийдан: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) одамлардан яширган бирор нарсани сирли равишда сенга айтармидилар?» деб сўради. Шунда Алий ғазабланди, ҳатто юзи қизарди ва деди: «У зот одамлардан яширган бирор нарсани менга сирли равишда айтмас эдилар, фақат мен ва у зот уйда бўлганимизда менга тўртта сўзни ривоят қилдилар; у зот: «Отасини лаънатлаган кишини Аллаҳ лаънатлади, Аллаҳдан ўзга учун (чалиб) сўйган кишини Аллаҳ лаънатлади, бидъатчини (жонига қасд қилган жиноятчини) паноҳ берган кишини Аллаҳ лаънатлади ва ер чегара белгиларини ўзгартирган кишини Аллаҳ лаънатлади,» дедилар.»