أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بَزِيعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، قَالَ حَدَّثَنَا سَلَمَةُ، - وَهُوَ ابْنُ عَلْقَمَةَ - عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ مُسْلِمِ بْنِ يَسَارٍ، وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَتِيكٍ، قَالاَ جَمَعَ الْمَنْزِلُ بَيْنَ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ وَمُعَاوِيَةَ حَدَّثَهُمْ عُبَادَةُ، قَالَ نَهَانَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ بَيْعِ الذَّهَبِ بِالذَّهَبِ وَالْوَرِقِ بِالْوَرِقِ وَالْبُرِّ بِالْبُرِّ وَالشَّعِيرِ بِالشَّعِيرِ وَالتَّمْرِ بِالتَّمْرِ - قَالَ أَحَدُهُمَا وَالْمِلْحِ بِالْمِلْحِ وَلَمْ يَقُلْهُ الآخَرُ - إِلاَّ مِثْلاً بِمِثْلٍ يَدًا بِيَدٍ وَأَمَرَنَا أَنْ نَبِيعَ الذَّهَبَ بِالْوَرِقِ وَالْوَرِقَ بِالذَّهَبِ وَالْبُرَّ بِالشِّعِيرِ وَالشَّعِيرَ بِالْبُرِّ يَدًا بِيَدٍ كَيْفَ شِئْنَا قَالَ أَحَدُهُمَا فَمَنْ زَادَ أَوِ ازْدَادَ فَقَدْ أَرْبَى .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Базииъ хабар берди, у деди: бизга Язид ривоят қилди, у деди: бизга Салама — у ибн Алқамадир — ривоят қилди, Муҳаммад ибн Сийриндан, у Муслим ибн Ясор ва Абдуллаҳ ибн Атикдан (ривоят қилдики), улар иккиси деди: манзилда Убода ибн Сомит билан Муовия бир жойга тўпланиб қолди. Убода уларга ривоят қилиб деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизни олтинни олтинга, кумушни кумушга, буғдойни буғдойга, арпани арпага, хурмони хурмога — улардан бири «ва тузни тузга» деди, иккинчиси буни айтмади — сотишдан қайтардилар, фақат мислини мислига, қўлма-қўл (сотишдан бошқасини). Ва бизга олтинни кумушга, кумушни олтинга, буғдойни арпага ва арпани буғдойга қўлма-қўл, хоҳлаганимизча сотишни буюрдилар. Улардан бири деди: «Ким зиёда қилса ёки зиёда олса, рибога қўл урган бўлади.»
أَخْبَرَنَا الْمُؤَمَّلُ بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، - وَهُوَ ابْنُ عُلَيَّةَ - عَنْ سَلَمَةَ بْنِ عَلْقَمَةَ، عَنِ ابْنِ سِيرِينَ، قَالَ حَدَّثَنِي مُسْلِمُ بْنُ يَسَارٍ، وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُبَيْدٍ، - وَقَدْ كَانَ يُدْعَى ابْنَ هُرْمُزَ - قَالَ جَمَعَ الْمَنْزِلُ بَيْنَ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ وَبَيْنَ مُعَاوِيَةَ حَدَّثَهُمْ عُبَادَةُ، قَالَ نَهَانَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ بَيْعِ الذَّهَبِ بِالذَّهَبِ وَالْفِضَّةِ بِالْفِضَّةِ وَالتَّمْرِ بِالتَّمْرِ وَالْبُرِّ بِالْبُرِّ وَالشَّعِيرِ بِالشَّعِيرِ - قَالَ أَحَدُهُمَا وَالْمِلْحِ بِالْمِلْحِ وَلَمْ يَقُلْهُ الآخَرُ - إِلاَّ سَوَاءً بِسَوَاءٍ مِثْلاً بِمِثْلٍ - قَالَ أَحَدُهُمَا مَنْ زَادَ أَوِ ازْدَادَ فَقَدْ أَرْبَى وَلَمْ يَقُلْهُ الآخَرُ - وَأَمَرَنَا أَنْ نَبِيعَ الذَّهَبَ بِالْفِضَّةِ وَالْفِضَّةَ بِالذَّهَبِ وَالْبُرَّ بِالشَّعِيرِ وَالشَّعِيرَ بِالْبُرِّ يَدًا بِيَدٍ كَيْفَ شِئْنَا .
Бизга Муаммал ибн Ҳишом хабар берди, у деди: бизга Исмоил — у ибн Улайядир — ривоят қилди, Салама ибн Алқамадан, у ибн Сийриндан, у деди: менга Муслим ибн Ясор ва Абдуллаҳ ибн Убайд — у ибн Ҳурмуз деб чақирилар эди — ривоят қилди, улар деди: манзилда Убода ибн Сомит билан Муовия бир жойга тўпланиб қолди. Убода уларга ривоят қилиб деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизни олтинни олтинга, кумушни кумушга, хурмони хурмога, буғдойни буғдойга, арпани арпага — улардан бири «ва тузни тузга» деди, иккинчиси буни айтмади — сотишдан қайтардилар, фақат баробарини баробарига, мислини мислига (сотишдан бошқасини). Улардан бири деди: «Ким зиёда қилса ёки зиёда олса, рибога қўл урган бўлади,» иккинчиси буни айтмади. Ва бизга олтинни кумушга, кумушни олтинга, буғдойни арпага ва арпани буғдойга қўлма-қўл, хоҳлаганимизча сотишни буюрдилар.