أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ زُرَارَةَ، قَالَ أَنْبَأَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الشُّفْعَةُ فِي كُلِّ شِرْكٍ رَبْعَةٍ أَوْ حَائِطٍ لاَ يَصْلُحُ لَهُ أَنْ يَبِيعَ حَتَّى يُؤْذِنَ شَرِيكَهُ فَإِنْ بَاعَ فَهُوَ أَحَقُّ بِهِ حَتَّى يُؤْذِنَهُ " .
Бизга Амр ибн Зуроро хабар бериб, деди: бизга Исмоил хабар берди, Ибн Журайждан, у деди: менга Абуз-Зубайр хабар берди, Жобир (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Шуфъа (сотиб олишда устунлик ҳуқуқи) бўлинган ҳар бир уй ёки боғда бўлади. Шеригига билдирмагунча уни сотиши тўғри эмас; агар сотса, (шериги) унга (билдирилган) ҳақлироқ бўлади — токи унга билдирмагунча,» дедилар.