Савдода гувоҳ чақирмасликка рухсат

Moliyaviy muomalalar kitobi · 1 ҳадис

باب التَّسْهِيلِ فِي تَرْكِ الإِشْهَادِ عَلَى الْبَيْعِ ‏‏

أَخْبَرَنَا الْهَيْثَمُ بْنُ مَرْوَانَ بْنِ الْهَيْثَمِ بْنِ عِمْرَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَكَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، - وَهُوَ ابْنُ حَمْزَةَ - عَنِ الزُّبَيْدِيِّ، أَنَّ الزُّهْرِيَّ، أَخْبَرَهُ عَنْ عُمَارَةَ بْنِ خُزَيْمَةَ، أَنَّ عَمَّهُ، حَدَّثَهُ - وَهُوَ، مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم - أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم ابْتَاعَ فَرَسًا مِنْ أَعْرَابِيٍّ وَاسْتَتْبَعَهُ لِيَقْبِضَ ثَمَنَ فَرَسِهِ فَأَسْرَعَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَأَبْطَأَ الأَعْرَابِيُّ وَطَفِقَ الرِّجَالُ يَتَعَرَّضُونَ لِلأَعْرَابِيِّ فَيَسُومُونَهُ بِالْفَرَسِ وَهُمْ لاَ يَشْعُرُونَ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم ابْتَاعَهُ حَتَّى زَادَ بَعْضُهُمْ فِي السَّوْمِ عَلَى مَا ابْتَاعَهُ بِهِ مِنْهُ فَنَادَى الأَعْرَابِيُّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنْ كُنْتَ مُبْتَاعًا هَذَا الْفَرَسَ وَإِلاَّ بِعْتُهُ ‏.‏ فَقَامَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم حِينَ سَمِعَ نِدَاءَهُ فَقَالَ ‏"‏ أَلَيْسَ قَدِ ابْتَعْتُهُ مِنْكَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ لاَ وَاللَّهِ مَا بِعْتُكَهُ ‏.‏ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ قَدِ ابْتَعْتُهُ مِنْكَ ‏"‏ ‏.‏ فَطَفِقَ النَّاسُ يَلُوذُونَ بِالنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَبِالأَعْرَابِيِّ وَهُمَا يَتَرَاجَعَانِ وَطَفِقَ الأَعْرَابِيُّ يَقُولُ هَلُمَّ شَاهِدًا يَشْهَدُ أَنِّي قَدْ بِعْتُكَهُ ‏.‏ قَالَ خُزَيْمَةُ بْنُ ثَابِتٍ أَنَا أَشْهَدُ أَنَّكَ قَدْ بِعْتَهُ ‏.‏ قَالَ فَأَقْبَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَلَى خُزَيْمَةَ فَقَالَ ‏"‏ لِمَ تَشْهَدُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ بِتَصْدِيقِكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ ‏.‏ قَالَ فَجَعَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم شَهَادَةَ خُزَيْمَةَ شَهَادَةَ رَجُلَيْنِ ‏.‏

Бизга ал-Ҳайсам ибн Марвон ибн ал-Ҳайсам ибн Имрон хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад ибн Баккор ривоят қилди, деди: бизга Яҳё — у Ибн Ҳамза — аз-Зубайдийдан ривоят қилди, аз-Зуҳрий унга Умора ибн Хузаймадан хабар бериб, унга амакиси — у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан эди — ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир аъробийдан от сотиб олдилар ва отининг нархини олиши учун уни эргаштирдилар (орқасидан келишни айтдилар). Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тезлатдилар, аъробий эса орқада қолди. Одамлар аъробийга қарши келиб (йўлини тўсиб), отга нарх айтиб (савдолаша) бошладилар, улар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни сотиб олганини билмасдилар, ҳатто улардан баъзилари (Набий) сотиб олган нархдан кўпроқ нарх айтишди. Шунда аъробий Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га бақириб, деди: «Агар бу отни олувчи бўлсанг (ол), бўлмаса мен уни сотдим (сотаман).» Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг чақириғини эшитганларида туриб: «Мен уни сендан сотиб олмадимми?» дедилар. (Аъробий): «Йўқ, Аллаҳга қасамки, мен уни сенга сотмадим,» деди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен уни сендан сотиб олдим,» дедилар. Шунда одамлар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ва аъробий атрофига тўплана бошладилар, улар иккиси (гап)ни қайтаришар эди, аъробий эса: «Мен сенга сотганимга гувоҳлик берадиган гувоҳ келтир,» деяверди. (Шунда) Хузайма ибн Собит: «Мен сеннинг уни сотганингга гувоҳлик бераман,» деди. (Рови) деди: Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Хузаймага юзланиб: «Нега гувоҳлик берасан?» дедилар. (У): «Сизни тасдиқлаганим (чин сўзли эканингизга ишонганим) учун, эй Расулаллаҳ,» деди. (Рови) деди: Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Хузайманинг гувоҳлигини икки кишининг гувоҳлиги (ўрнида) қилдилар.