أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ، أَنَّ غُلاَمًا، لأُنَاسٍ فُقَرَاءَ قَطَعَ أُذُنَ غُلاَمٍ لأُنَاسٍ أَغْنِيَاءَ فَأَتَوُا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَلَمْ يَجْعَلْ لَهُمْ شَيْئًا .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Муоз ибн Ҳишом хабар берди, у деди: менга отам ривоят қилди, Қатодадан, у Абу Назрадан, у Имрон ибн Ҳусайндан (ривоят қилдики), камбағал одамларга тегишли бир қул бой одамларга тегишли бир қулнинг қулоғини кесиб ташлади. Бас, улар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига келдилар, аммо у (Расулуллаҳ) уларга ҳеч нарса (товон) белгиламадилар.