أَخْبَرَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ، قَالَ حَدَّثَنِي الْعَلاَءُ بْنُ هِلاَلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ زَيْدٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ مَسْرُوقِ بْنِ الأَجْدَعِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ طَلَبْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ لَيْلَةٍ فِي فِرَاشِي فَلَمْ أُصِبْهُ فَضَرَبْتُ بِيَدِي عَلَى رَأْسِ الْفِرَاشِ فَوَقَعَتْ يَدِي عَلَى أَخْمَصِ قَدَمَيْهِ فَإِذَا هُوَ سَاجِدٌ يَقُولُ " أَعُوذُ بِعَفْوِكَ مِنْ عِقَابِكَ وَأَعُوذُ بِرِضَاكَ مِنْ سَخَطِكَ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْكَ " .
Бизга Иброҳим ибн Яъқуб хабар бериб, деди: менга ал-Ало ибн Ҳилол ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллаҳ ривоят қилди, у Зайддан, у Амр ибн Муррадан, у ал-Қосим ибн Абдурраҳмондан, у Масруқ ибн ал-Аждаъдан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: бир кечаси мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни ўрнимда изладим, аммо топмадим. Қўлимни тўшак бошига урдим, шунда қўлим у зотнинг оёқ кафтларига (товонларига) тушди. Қарасам, у зот сажда қилиб туриб: «(Эй Аллаҳ,) афвинг билан азобингдан паноҳ тилайман, ризолигинг билан ғазабингдан паноҳ тилайман ва Сендан Сенга паноҳ тилайман,» дер эдилар.