أَخْبَرَنَا الْقَاسِمُ بْنُ زَكَرِيَّا بْنِ دِينَارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ عَلِيٍّ، عَنْ زَائِدَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي عَرُوبَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ، أَنَّ أَبَا الزُّبَيْرِ الْمَكِّيَّ، حَدَّثَهُمْ عَنْ نَافِعِ بْنِ جُبَيْرٍ، أَنَّ أَبَا عُبَيْدَةَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، حَدَّثَهُمْ أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ مَسْعُودٍ قَالَ كُنَّا فِي غَزْوَةٍ فَحَبَسَنَا الْمُشْرِكُونَ عَنْ صَلاَةِ الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ وَالْمَغْرِبِ وَالْعِشَاءِ فَلَمَّا انْصَرَفَ الْمُشْرِكُونَ أَمَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُنَادِيًا فَأَقَامَ لِصَلاَةِ الظُّهْرِ فَصَلَّيْنَا وَأَقَامَ لِصَلاَةِ الْعَصْرِ فَصَلَّيْنَا وَأَقَامَ لِصَلاَةِ الْمَغْرِبِ فَصَلَّيْنَا وَأَقَامَ لِصَلاَةِ الْعِشَاءِ فَصَلَّيْنَا ثُمَّ طَافَ عَلَيْنَا فَقَالَ " مَا عَلَى الأَرْضِ عِصَابَةٌ يَذْكُرُونَ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ غَيْرُكُمْ " .
Бизга ал-Қосим ибн Закариё ибн Динор хабар бериб, деди: бизга Ҳусайн ибн Али ривоят қилди, у Зоидадан (ривоят қилдики), деди: бизга Саид ибн Абу Аруба ривоят қилиб, деди: бизга Ҳишом ривоят қилдики, Абуз-Зубайр ал-Маккий уларга Нофеъ ибн Жубайрдан ривоят қилди, Абу Убайда ибн Абдуллаҳ ибн Масъуд уларга ривоят қилдики, Абдуллаҳ ибн Масъуд деди: «Биз бир ғазотда эдик, мушриклар бизни Пешин, Аср, Шом ва Хуфтон намозларидан тўсиб (машғул) қилиб қўйдилар. Мушриклар кетганларида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир мунодийга буюрдилар, у Пешин намозига иқомат айтди ва биз ўқидик, Аср намозига иқомат айтди ва биз ўқидик, Шом намозига иқомат айтди ва биз ўқидик, Хуфтон намозига иқомат айтди ва биз ўқидик. Сўнгра (Расулуллаҳ) бизнинг орамизда айланиб чиқдилар-да: «Ер юзида сизлардан бошқа Аллаҳ азза ва жаллани зикр қилаётган бирорта жамоа йўқ,» дедилар.»