أَخْبَرَنَا كَثِيرُ بْنُ عُبَيْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَرْبٍ، عَنِ الزُّبَيْدِيِّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، وَأَبِي عَبْدِ اللَّهِ الأَغَرِّ، مَوْلَى الْجُهَنِيِّينَ وَكَانَا مِنْ أَصْحَابِ أَبِي هُرَيْرَةَ أَنَّهُمَا سَمِعَا أَبَا هُرَيْرَةَ يَقُولُ صَلاَةٌ فِي مَسْجِدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَفْضَلُ مِنْ أَلْفِ صَلاَةٍ فِيمَا سِوَاهُ مِنَ الْمَسَاجِدِ إِلاَّ الْمَسْجِدَ الْحَرَامَ فَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم آخِرُ الأَنْبِيَاءِ وَمَسْجِدُهُ آخِرُ الْمَسَاجِدِ . قَالَ أَبُو سَلَمَةَ وَأَبُو عَبْدِ اللَّهِ لَمْ نَشُكَّ أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ كَانَ يَقُولُ عَنْ حَدِيثِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَمُنِعْنَا أَنْ نَسْتَثْبِتَ أَبَا هُرَيْرَةَ فِي ذَلِكَ الْحَدِيثِ حَتَّى إِذَا تُوُفِّيَ أَبُو هُرَيْرَةَ ذَكَرْنَا ذَلِكَ وَتَلاَوَمْنَا أَنْ لاَ نَكُونَ كَلَّمْنَا أَبَا هُرَيْرَةَ فِي ذَلِكَ حَتَّى يُسْنِدَهُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِنْ كَانَ سَمِعَهُ مِنْهُ فَبَيْنَا نَحْنُ عَلَى ذَلِكَ جَالَسْنَا عَبْدَ اللَّهِ بْنَ إِبْرَاهِيمَ بْنِ قَارِظٍ فَذَكَرْنَا ذَلِكَ الْحَدِيثَ وَالَّذِي فَرَّطْنَا فِيهِ مِنْ نَصِّ أَبِي هُرَيْرَةَ فَقَالَ لَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِبْرَاهِيمَ أَشْهَدُ أَنِّي سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " فَإِنِّي آخِرُ الأَنْبِيَاءِ وَإِنَّهُ آخِرُ الْمَسَاجِدِ " .
Бизга Касир ибн Убайд хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Ҳарб ривоят қилди, у аз-Зубайдийдан, у аз-Зуҳрийдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан ва Жуҳанийларнинг озод қилинган қули Абу Абдуллаҳ ал-Агаррдан — улар иккиси Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)нинг шогирдларидан эди — (ривоят қилдики), улар иккиси Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)нинг шундай деганини эшитишди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг масжидида (ўқилган) бир намоз, Масжидул-Ҳаромдан бошқа масжидларда (ўқилган) минг намоздан афзалдир. Зеро Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) пайғамбарларнинг охиргисидир ва у кишининг масжиди масжидларнинг охиргисидир.» Абу Салама ва Абу Абдуллаҳ деди: «Биз Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳадисидан (айтиб турган) эканида шубҳа қилмас эдик, аммо Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан ўша ҳадис (ҳақида) аниқлаб олишдан тўсилдик, ниҳоят Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) вафот этганида буни эсладик ва Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) билан бу ҳақда — агар у буни (Расулдан) эшитган бўлса, уни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га нисбат бериши учун — гаплашмаганимиздан бир-биримизни маломат қилдик. Биз шу (ҳолатда) эканимизда, Абдуллаҳ ибн Иброҳим ибн Қориз билан ўтирдик ва ўша ҳадисни ҳамда Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)нинг гапидан биз эътибор бермай қолдирган (нарсани) зикр қилдик. Шунда Абдуллаҳ ибн Иброҳим бизга: «Мен гувоҳлик бераманки, Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)нинг шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Зеро мен пайғамбарларнинг охиргисиман ва у (масжид) масжидларнинг охиргисидир,» дедилар.»