أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَصِيرَةٌ يَبْسُطُهَا بِالنَّهَارِ وَيَحْتَجِرُهَا بِاللَّيْلِ فَيُصَلِّي فِيهَا فَفَطِنَ لَهُ النَّاسُ فَصَلَّوْا بِصَلاَتِهِ وَبَيْنَهُ وَبَيْنَهُمُ الْحَصِيرَةُ فَقَالَ " اكْلَفُوا مِنَ الْعَمَلِ مَا تُطِيقُونَ فَإِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ لاَ يَمَلُّ حَتَّى تَمَلُّوا وَإِنَّ أَحَبَّ الأَعْمَالِ إِلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ أَدْوَمُهُ وَإِنْ قَلَّ " . ثُمَّ تَرَكَ مُصَلاَّهُ ذَلِكَ فَمَا عَادَ لَهُ حَتَّى قَبَضَهُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ وَكَانَ إِذَا عَمِلَ عَمَلاً أَثْبَتَهُ .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, Ибн Ажлондан, у Саид ал-Мақбурийдан, у Абу Саламадан, у Оишадан (ривоят қилди). У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бир бўйраси бор эди. Уни кундузи ёзардилар, кечаси эса (атрофини) тўсиб, унинг ичида намоз ўқирдилар. Одамлар буни пайқаб қолиб, У билан ўзлари орасида бўйра бўлган ҳолда У билан бирга намоз ўқишди. Шунда У: «Амаллардан кучингиз етганича қилинглар, чунки Азиз ва Жалил Аллаҳ, сиз зерикмагунингизча (савоб беришдан) зерикмайди. Албатта, Азиз ва Жалил Аллаҳга энг суюкли амал — оз бўлса-да, доимий бўлганидир,» дедилар. Сўнг ўша намозгоҳларини тарк этдилар ва Азиз ва Жалил Аллаҳ уларни (вафот эттириб) олгунига қадар унга қайтмадилар. У бир амални қилсалар, уни доимий қилардилар.»